Prihvatam izvinjenje, gospođo Radeta, i ne bi mi ni smetalo da nije ova tema bila o čemu sam pričao, pomalo je bolno i ljudski mi je malo za to. Sve je u redu.
Evo, već sam neke stvari pominjao, kao što sam morao pet puta sa ove govornice pomenem za Slobodana Vučetića, dok se na kraju sam on nije javio i rekao, jeste, primam platu, nisam predsednik Ustavnog suda 14 meseci, ali primam platu predsednika Ustavnog suda, 230.000 dinara. Gde je tu moral? I onda je kriv Janko, kriv je Marko, a nije on kriv, majke mi. A mi smo svi ludi.
Ali, ajde da se vratimo na ono što sam sa ove govornice, a gde je poslednji efekat bombe na kuću Stojanke Petković i smrt mladog Marka Patrića, onima koji zloupotrebljavaju ovdašnju vlast, ovdašnji budžet, a tobože liju krokodilske suze i nariču nad sudbinom Kosova i Metohije.
Postavio sam pitanje, znam odgovor, ali ga hoću zvanično. Evo pitanja: da li je bolnica u Kosovskoj Mitrovici primila iz budžeta Kosova, znači mrskih Albanaca ili, kako ih ti borci za Srbiju nazivaju, Šiptara, u zadnjih četri pet godina 1.200.000 evra, jer je to zvaničan UMNIK-ov podatak, i UMNIK-ov i sadašnjeg ministra zdravlja ili dosadašnjeg, koji se zove Sadik Idrizi, koji je, čini mi se, Goranac.
Pitam: za koje namene su ta sredstva uzeta, kako su ona dobijena, u dinarima, u materijalu, na račun u devizama. Ima li bolnica u Kosovskoj Mitrovici devizni račun, da li je to knjiženo, kako je knjiženo, gde je knjiženo, da li je traženo odobrenje od ovdašnjih vlasti i da li po istim namenama su iz budžeta Srbije dobijene pare? To je jedna stvar, a vi znate ko je tamo glavni gazda.
Druga stvar, oko ovih puteva, oko ovih ilegalnih puteva, jedan je Zubin Potok, Lučka Reka, Rajetiće, Novi Pazar, a onda taj put ima i svoj drugi krak - Banska, Ruljine, Rajetiće, Novi Pazar. Pitao sam - je l' bilo tendera, po čijem odobrenju, kako se gradi, ko gradi? Evo vam odgovora. Tražili ste ime. Pitam - da li te ilegalne puteve ili te puteve koji se grade na čudan način gradi firma gospodina Miljkovića, koji je predsednik Privredne komore Kosova?
Pitam i gospodina Milentijevića - da li je gospodin Miljković, predsednik Privredne komore Kosova, koji ima građevinsku firmu, pisao premijeru Koštunici pismo protiv samog gospodina Milentijevića. Pisao je i potpisao ga, jer je svojevremeno gospodin Milentijević takođe imao građevinsku firmu, kaže mi da sad nema, verujem mu, da se trenutno ne bavi biznisom, možda je to preneo na nekog drugog, to nije bitno. Bitno je kako se troše pare iz budžeta Srbije, ko to dozvoljava, u ime kog to srpstva. To je licemerje, to je beda.
Hajde da rešimo svoje probleme, pa da onda vidimo šta nam čine drugi, a ne da gledamo slike labudova i stena, kako ćemo imati srećnu budućnost za KiM.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 27, povreda Poslovnika u vezi s ovlašćenjima predsednika Skupštine.
Zaista mi nije jasno da li će predsednik Skupštine predsedavati ubuduće ovom skupštinom, jer je on povremeni gost. Njegova osnovna obaveza je da predsedava Narodnim parlamentom, a ne da ponekad svrati u Narodni parlament. To je njegovo prvo, osnovno ovlašćenje i najveća obaveza, a ne poslednja, sporedna, usputna itd.
S tim u vezi, zahtevam da predsednik Parlamenta stavi na dnevni red predlog odluke o formiranju anketnog odbora.
Kao narodni poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, nemam nikakav lični sukob ni sa Miroslavom Miškovićem ni sa kompanijom ''Delta'' i sve pokušavam da posmatram fenomenološki. Ali, nažalost, u poslednje vreme je došlo do spora te kompanije i njenog vlasnika sa Vladinim i parlamentarnim institucijama - Savetom za borbu protiv korupcije, Savetom za sprečavanje sukoba interesa i Komisijom za zaštitu konkurencije.
Hajde da se pozabavimo samo tom komisijom. Navodno, Odbor za trgovinu je održan i konstatovao je da nema pritisaka, a predsednica Komisije samo što nije plakala, žena očajna, isprepadana, zabezeknuta. Uvek pritisak ide na one koji se nalaze na vrhovima komisija, ali to čak i nije važno.
Šta je važno, molio bih za malo pažnje? Šta je važno? Važno je da ta kompanija ne poštuje odluke te komisije. Ona je rekla da nije dala odobrenje za koncentraciju kapitala ''Primera C'', odnosno ''Hemslejda'', firme sa Kipra, i ''C marketa''.
To je, gospodine Albijaniću, kao da ste vi poslanik, a niste dobili rešenje RIK-a. To ne može, ali neko, očigledno, može. Zato smo rekli da je neko iznad zakona. Zato smo pokazali sramno pravničko tumačenje Pravnog fakulteta i još sramniju presudu Vrhovnog suda, koja se koristi kao dokaz iako nije bilo u postupku.
Zato smatramo da je, koliko sam video u sredstvima informisanja, pošto je doneta juče nova odluka Antimonopolske komisije, kojom se zabranjuje spajanje ''Hemslejda'' i ''C marketa'', pravi trenutak za formiranje anketnog odbora.
Na tome insistiramo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo pominjem član 27. i insistiram na hitnom odlučivanju o predlogu odluke o formiranju anketnog odbora.
Ona nije značajna sama po sebi koliko je značajna da se vidi koliko mi, kao Parlament, poštujemo institucije koje smo sami formirali, a to je Komisija za zaštitu konkurencije.
Ta komisija je, svako treba od nas da se postidi, juče ponovo donela odluku kojom se zabranjuje tzv. koncentracija kapitala, odnosno spajanje firme koja se zove „Primer C“, a u stvari je to ovdašnje ime za of šor kompaniju „Hemslejd trejding limitid“ sa Kipra, i „C marketa“.
Ponavljam, ako se Parlament ogluši, ili zažmuri na odluku svoje institucije, onda je to dno demokratije i definitivan kraj pravne države. Ovde uopšte nije važno kako se neka firma zove, kako se njen vlasnik zove.
Važno je da li ćemo da poštujemo princip, da li ćemo da poštujemo onu instituciju koju je Narodna skupština formirala, upravo, da bi sprečila postojanje monopola.
Šta je posledica toga? Dame i gospodo, poskupljuje hleb, poskupljuje ulje, poskupljuje mleko, osnovne životne namirnice. Ovde su najskuplje od svih u jugoistočnoj Evropi, a nad istinom svi žmure. Narodni poslanici su spremni da zažmure.
To mi ne dozvoljavamo. Dizaćemo glas svakog dana protiv toga. Naravno, bili smo zapanjeni kada potpredsednik Vlade ode i kaže – to je državni interes, ili državni projekat.
Kako jedna privatna kompanija može biti državni interes ili državni projekat? Drugi ministar napada, ne znam, Komisiju za sprečavanje sukoba interesa, jer potpredsednica te kompanije nije dala saglasnost.
Rekao sam juče i ponoviću, to je moja ne kritika, nego razočaranje u naše saborce, kolege i prijatelje iz DS-a.
Ako predsednik Pravnog odbora DS-a, koji ima većinu u Vladi i čija je institucija Savet za borbu protiv korupcije, sa Vericom Barać na čelu, podnosi krivične prijave ne protiv kompanije „Delta“, koja atakuje na Vericu Barać, nego protiv Verice Barać, to više nije samo kraj pravne države, nego nedostatak elementarnog morala i ja se brinem da li nam onda ima spasa.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, prethodnim izlaganjem ste me na neki način isprovocirali.
Javljam se u odnosu na odredbu člana 200, pošto nisam od vas dobio odgovor na jedno prosto pitanje - da li Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije, i dalje prima platu predsednika Suda? Da li je Vlada odluku Ustavnog suda da je on stekao uslov za penziju 10. oktobra prošle godine prosledila Administrativnom odboru Narodne skupštine, da li je podneta krivična prijava protiv Slobodana Vučetića, jer je krivično delo ako uzimate pare iz budžeta Republike Srbije, a bez razloga to činite?
Moram da vas podsetim da sam podneo sijaset krivičnih prijava, na koje nikad nisam dobio odgovor; niti su odbačene, niti su procesuirane.
Odnose se na formiranje i privatizaciju Nacionalne štedionice, na kiparske pare i of-šor kompanije, jedna od njih je maločas spominjana s ove govornice, odnose se na zloupotrebe na RTS-u itd. Prolaze godine, niko ne reaguje.
Evo nešto što sam juče ostao dužan, ili su moje reči pogrešno protumačene. General Radoslav Krstić osuđen je za genocid u Haškom tribunalu, za pomaganje u genocidu, podstrekavanje, saučesništvo, saizvršilaštvo. Radoslav Krstić je dobio stan, imamo izveštaj tadašnjeg ministra odbrane Davinića, u ''Cvećari 2'', od preko 150 kvadrata.
Meni se obraćaju mesecima vojni beskućnici, najugroženija kategorija ljudi, ljudi koji su od 1991. ostali bez krova nad glavom, bez igde ičega, žive kao očajnici, kao prognanici, dok oni koji su, tobože, heroji, dobijaju stanove od po nekoliko ari. To je odgovor na to pitanje, kao što za sijaset stvari traže odgovore.
Ono na čemu mi insistiramo, to je elementarna stvar. Da li će Parlament poštovati svoju instituciju - Komisiju za zaštitu konkurencije? Ta komisija je donela svoju odluku. Neko to bahato, arogantno ignoriše, gazi preko toga, i to je sumrak pravne države. Hoćemo li zaštititi svoju instituciju i sebe same, ili ćemo pustiti da neko bude bez pardona gospodar Srbije, a svi marionete u njegovom lutkarskom pozorištu?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik DHSS-a, podržavam amandmane kolega iz Poslaničke grupe LDP-a. Smatram da su oni racionalni. Ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog pravnog akta.
Doveo bih u vezu ovaj nemio događaj koji se desio našoj uvaženoj koleginici, gospođi Stojanki Petković. Dakle, imenovanje koordinatora i načelnika okruga od strane Vlade je pojedinačni pravni akt. Oni su imenovani ko zna kada i naravno da se njihovo ponašanje, njihovo funkcionisanje i njihovo delovanje, ne govorim o svima, govorim o pojedinim od njih, pretvorilo u svojevrsnu despotiju.
Koordinatori i načelnici okruga na Kosovu i Metohiji postali su kao nekakve age i begovi, kao dahije, i na to je ukazivala gospođa Stojanka Petković. Ukazala je u četvrtak, na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju, rekla da joj se preti, da joj se preti smrću.
Kada ovo govorim, tu partijska pripadnost nema, apsolutno, nikakve veze, ovo je elementarna ljudska solidarnost. Zna se da nisam u ljubavi sa strankom G17 plus, ali to nema nikakve veze.
Ja sam se iste večeri javio gospođi Petković. Njoj je možda to nešto značilo i rekla mi je da joj je značilo.
Jedne dnevne novine, čak, mislim da je ovaj novi list "Alo", objavile su da je njena izjava u Odboru za KiM, njeno reagovanje na sednici Odbora, propraćeno gunđanjem, vulgarnostima, nervozom, čak, u hodniku i nekim pretnjama.
Naravno, ne dovodim to u vezu, ali u čemu je problem. Čuo sam da će biti ponovo sednica Odbora, pa mislim, da li se može protiv tih pojedinačnih akata pokrenuti ustavna žalba, jer takve odluke Ustavnog suda su presedani i treba da se objave. To su stvari koje ne smeju da se događaju.
Dakle, ovde, ako govorite istinu, ako govorite neprijatnu istinu, možete da budete meta svih i svakoga kome ta istina smeta.
Meni se to, takođe, na neki drugi način, mnogo blaži, jer ne živim na Kosovu i Metohiji, dogodilo i na ovoj poslednjoj sednici Odbora za KiM. Zašto? Zato što nisam govorio onako kako su neki zamislili da treba govoriti. Dali su domaći zadatak i nema slobodne teme, morate da pogodite temu, jer sam ukazao na par detalja.
Prvo, da je o problemima Kosova i Metohije trebalo raspravljati u Skupštini, pred narodnim poslanicima, pred očima građana Srbije. Ako se zaista zalažemo da Kosovo ostane u sastavu Srbije, onda to mora da se radi javno, kako se to popularno kaže - transparentno, a ne da narodni poslanici suštinske stvari o toku pregovora saznaju iz štampe.
Da li je doneta Rezolucija u Skupštini o Kosovu i Metohiji? Jeste. Da li je tom rezolucijom predviđeno da Pregovarački tim izveštava Skupštinu o rezultatima pregovora? Jeste. Da li Pregovarački tim izveštava Skupštinu? Ne izveštava. Dva sastanka u Beču, jedan u Briselu, biće i danas, dokument pregovaračke trojke u 14 tačaka, sve saznajemo iz štampe.
Da li je to odgovornost? Jel to borba za očuvanje Kosova? Onda čujemo te epohalne, da ih ne nazovem kakvi su to predlozi, kao Minhauzen, Hongkong, to sam već rekao, potpuna besmislica. Niko u međunarodnoj zajednici neće ni da polemiše o tome. Ozbiljni ljudi se ne bave neozbiljnim stvarima.
Pomenuo sam već razlike, njih je sijaset. O Hongkongu su se svi dogovorili, a ovde ne može niko da se dogovori. I u Hongkongu i u Kini žive Kinezi. Hongkong je jedno od najrazvijenijih mesta u svetu, a Kosovo jedno od najnerazvijenijih. Hongkong je prihvatio nadležnost Kine u pogledu spoljne politike i vojske, odnosno odbrane, a ovde Albanci neće ni da čuju ništa o tome, itd.
Poenta cele priče jeste, kakvi smo mi to izabrani narodni predstavnici kada o tome saznajemo iz novina, ako čitamo novine i ako gledamo televiziju, baš kao što je rekao pokojni Duško Radović - ima vlast rešenje, ali neće da nam kaže kakvo je, hoće da nas iznenadi.
Onda će sutra biti neki novi sud i predlog, ali to je neozbiljno i neodgovorno.
Dalje sam rekao za one u vrhu vlasti koji tvrde da će na Kosovu biti sačuvan suverenitet i integritet, da su to bajke; ako, ne daj bože, ne bude tako, odmah kući, odmah ostavke.
Neki su tvrdili da će Crna Gora zauvek biti u sastavu SCG. To je bila prva tačka koalicionog sporazuma prethodne vlade - očuvanje i jačanje državne zajednice. Onda se ona raspala i sada, kao, šta se to mene smatra, nema veze, idemo dalje. Hoće li tako da se ponašaju i ako ode Kosovo? Znači, da li je to odgovornost?
Dalje, ovo što sam pomenuo, zloupotrebe koordinatora, načelnika okruga, ljudi na vrhu nekih naših institucija, zdravstva, prosvete. Da li primaju duple pare – iz budžeta Kosova i Metohije i iz budžeta Srbije, ili, možda, trostruko, i iz Nacionalnog investicionog programa? Kome polažu račune, gde su te pare? Pre više od mesec dana sam postavio to pitanje, ali nema odgovora. Na to je u Beču ukazao ministar zdravlja u Vladi Kosova, zove se Sadik Idrizi, on je Goranac. Rekao je tačno kojoj bolnici i kom domu zdravlja pod jurisdikcijom Srbije i Srba su date pare, koliko para, a iz budžeta iste te pare, za iste te namene, date su istim tim bolnicama i domovima zdravlja.
Prave se krijumčarski putevi, bez tendera, bez odluke, bez stava Direkcije. Na tom putu je u sredu noću bio obračun i poginuo je mladić, obračun dve grupe Srba, na ilegalnom graničnom prelazu kod sela Banja, na novoizgrađenom putu između Zubinog Potoka i Novog Pazara.
Ja to pričam stalno, a svi ćute, pokazujem slike kako to izgleda. Ide bager, a iza njega kamioni natovareni alkoholom, naftom, cigarama i drogom. Da li je neko na to odgovorio, da li je neko reagovao, da li je nekoga briga za to? Nije. Onda, kada to kažem na sednici Odbora u četvrtak ponovo, prvo me upozori predsednik Odbora da pokušavam da izazovem incident, zato što kvarim idilu; ne sme da se kaže da su to dahije srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, pojedini koordinatori i načelnici okruga. I onda, iako nisam pomenuo nijedno ime, nijednu stranku, ja sam ponovo Rom, jer je za neke ljude biti Rom najgora stvar na svetu.
I, opet sam se izvinio Romima. Nisam Rom i ne bi mi uopšte smetalo da jesam, jer ljudi se ne mogu deliti po tome, nego da li su pošteni ili nepošteni, časni ili nečasni, ozbiljni ili neozbiljni, odgovorni ili neodgovorni.
Neki od njih, od tih dušebrižnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, obogatili su se na nesreći tog naroda i liju krokodilske suze, a dok liju suze, grade vile po Kraljevu, Beogradu, uzimaju silne milione, voze najluksuznije džipove i dele svima lekcije iz patriotizma. To je nemoral. Zato je gospođa Petković, koja misli i govori drugačije, bila meta. Hvala Bogu da se na tome završilo.
Nemojmo da kao noj stavljamo glavu u pesak, opet će to otići na Odbor i to neće videti niko, a to treba da bude tema ove skupštine i javne rasprave u sklopu opšte debate o Kosovu i Metohiji.
Ako se za nepunih mesec dana rešava sudbina KiM, onda ovaj parlament treba da bude u stalnom zasedanju, sa samo jednom tačkom dnevnog reda - Kosovo i Metohija, pa da vidimo ko je vera a ko nevera, pa da vidimo ko šta radi, ko se bogati, pa da vidimo ko šikanira one obične ljude na Kosovu i Metohiji, da vidimo ko su te naše dahije, javno, glasno, imenom i prezimenom.
Dakle, molio bih da to bude dnevni red. Molio bih predsednika Skupštine da to stavi na dnevni red. Molio bih predsednika Skupštine da vidimo da li je odluka o kažnjavanju jednog poslanika bar simbolično sprovedena, da li je bila na Administrativnom odboru. Odgovor je - nije. Ja pitam - zašto? Kada će se stati na put ovima kojima su puna usta priče o Kosovu i Metohiji, a oni na toj priči samo i jedino profitiraju. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ostajem pri navodima iz obrazloženja amandmana i smatram da Ustavni sud treba da se pozabavi naknadom štete koju trpe pojedinci zbog neopravdanog odugovlačenja postupaka. S tim u vezi, imamo u poslednje vreme u javnosti nekoliko vrlo plastičnih primera.
Kako nadoknaditi štetu dečacima koji su bili žrtve seksualnog zlostavljanja monaha Ilariona, 2001. godine se to dogodilo, a danas je 2007. godina? Zbog propusta pojedinih sudija, kao što znate, okrivljeni se izvukao bez ikakve kazne.
Sada možete da zamislite kako je u dušama, kakve su rane ostale za te dečake, za njihove porodice, za njihovo okruženje, sa kojim su oni frustracijama krenuli u dalji život - sa belegom, sa flekom, sa ranom koja ostaje za sva vremena, jer su neki ljudi bez morala i časti odlučili da to bude tako.
Gospodin ministar je uradio ono što može da uradi ministar pravde. Pre nekoliko dana, sa ove govornice sam, anticipirajući događaj, rekao da vrana vrani oči ne vadi i da niko neće biti razrešen - i nije. Od trojice sudija Vrhovnog suda Srbije, dvoje je oslobođeno, a jednom je izrečena opomena, i to verovatno samo zato što, inače, odlazi u penziju. Od četvorice sudija Opštinskog suda u Novom Sadu, svima su izrečene opomene. Tako se čitava priča završava, a počela je od one nesrećne dece koja su bila žrtve tog nasilja.
Na čelu Vrhovnog suda, kome pripadaju i svi članovi Personalnog veća, jeste gospođa Vida Petrović-Škero.
Idemo na drugi slučaj elementarne povrede ljudskih prava, slično - slučaj ''Pahomije''. Deca, njihove porodice, lokalna javnost, traume, frustracije, rane, i opet nikom ništa. Opet je ministar uradio ono što može da uradi, ali sam siguran da će se završiti kao i u prethodnom slučaju.
Međutim, sa ove govornice sam, takođe, rekao ko je išao u Okružni sud u Vranju u svojstvu predsednika Vrhovnog suda i na kom sastanku su bili tadašnja predsednica Opštinskog suda u Vranju i još dvoje njenih kolega, gospođa Snežana Janjić, opet Vida Petrović-Škero, koja je upozorila da je sam vrh vlasti, pominjući premijera, nezadovoljan radom Opštinskog suda u Vranju zbog slučaja ''Pahomije''.
Zatim, pošto je, očito, postojao otpor, pretpostavljam zbog lokalnog javnog mnjenja, ista ta žena, koja se zove Vida Petrović-Škero, to sam pitanje postavio ministru i znam odgovor na to pitanje, ali želim da on bude saopšten čitavoj javnosti, izvršila je tzv. delegaciju. To znači, prosto rečeno, da bi ljudi razumeli, da je taj predmet izmestila iz Opštinskog suda u Vranju, jer tamo, očito, nisu bili dovoljno poslušni, u Opštinski sud u Nišu, koji je završio stvar kako je završio - sve je zastarelo, ili oslobođeno ili zastarelo.
A prava onih dečaka? A njihove porodice, a njihove karijere, a njihove sudbine, a njihova budućnost - nema veze.
Još je nešto pozitivno uradilo Ministarstvo pravde. Napravilo je analizu koja se odnosi na brojne slučajeve povreda elementarnih prava ljudi zbog odugovlačenja postupka. Zato sam ovim amandmanom želeo da Vrhovni sud utvrdi naknadu štete zbog zastarelosti. Ministarstvo pravde je utvrdilo hiljadu predmeta, ali ono je tu nemoćno, sem da to konstatuje, samo da o tome obavesti javnost. Ko je za to odgovoran? To je onaj ko se nalazi na vrhu piramide pravosuđa - opet je to predsednik Vrhovnog suda, gospođa Vida Petrović-Škero.
Još nešto je uradilo Ministarstvo pravde. Utvrdilo je katastrofalan bilans kaznene politike u Srbiji. Kazne se izriču ovako, ako već nije zastarelo ili oslobođeno - ili minimalne kazne, ili, čak, vanrednim ublažavanjem, ispod minimuma.
Nije za to odgovoran, nema veze kako se zove, gospodin Petrović ili neko drugi na mestu ministra pravde, ni Ministarstvo pravde. Za to je odgovoran onaj ko se nalazi na vrhu piramide pravosuđa, odnosno sudijske organizacije. Ko je to - gospođa Vida Petrović-Škero. Za brojna kršenja ljudskih prava zbog odugovlačenja postupaka, koji traju godinama, zbog čega masa ljudi, željno iščekujući pravdu, nikada ne stigne do pravde. Jedino je brza pravda istinska pravda.
Hteo sam da iskoristim ovu priliku, zbog sve te štete i zbog svega toga, da predložim ministru pravde da pokrene postupak za razrešenje Vide Petrović-Škero. Jer, ne vredi baviti se pojedincima u nekim tamo sudovima. Kako naš narod kaže - riba smrdi od glave, od vrha.
Setimo se da je, u vreme dok je bila predsednik Okružnog suda, zbog pogrešnog tumačenja Zakona o krivičnom postupku - iz pritvora pušteno osam najokorelijih ubica. Samo jedan se vratio, sin jednog poznatog fudbalera, plašeći se osvete na slobodi.
Setimo se njenih reakcija u slučaju ''Bagzi'', devalviranja svega, opstrukcije svega, minimiziranja svega. Da su to ozbiljno shvatili i tadašnji tužilac, i gospođa Škero, i njeni sagovornici iz vrha tadašnjeg pravosuđa, možda se nikada ne bi ni dogodio tragični 12. mart.
Dok nije došao njen miljenik na mesto premijera, ona je zajedno sa sindikatima, za vreme jednog jedinog dana njihovog protesta, bila u Nemanjinoj ulici i protestovala protiv tadašnjeg ministra pravde, slučajno sam to bio ja, protiv Vlade Zorana Đinđića.
Predvodila je sindikate u njihovom protestu, zato što joj politički nisu odgovarali oni koji su tada bili na vlasti. Da ne govorim dalje, ali u jednoj od retkih inspekcija, ili kontrola, ili obilazaka sudova, pored ovog suda u Vranju, obišla je jedino još Specijalni sud za organizovani kriminal i, setite se njenih reči - treba ukinuti, to su horski govorili i ona i Zoran Stojković, Specijalni sud za organizovani kriminal, sve sudije mogu da sude sve predmete.
To mogu da konstatuju samo oni koji su, možda, prolazili drugom stranom ulice pored Pravnog fakulteta, oni koji su ikad imali jedan krivični predmet u ruci nikada to ne bi rekli. Zamislite, sudija koja je ceo život provela u nekom vanparničnom odeljenju, ili parničnom odeljenju, ili bilo gde, ili sudija opštinskog suda, krivičnog itd. da sudi!
Jel mogu ja da komentarišem? Ne možete sa mesta, gospođo. Možete da se javite za reč, pa da date doprinos ovome što pričam. Dakle, opet Vida Petrović Škero. U njenom sudu, Vrhovnom sudu Srbije, hapse se ljudi zbog korupcije, i sudija Vučković, ali to nema veze. Nema odgovornosti, nikada nema odgovornosti. Hiljade ljudi trpe zbog toga. Trpe razne štete, etničke, moralne, materijalne, kakve god hoćete. Zato treba da se da ovlašćenje Ustavnom sudu da utvrđuje naknadu štete.
Setite se jednog od njenih bisera, kada su se obratili oštećeni, porodica oštećenih u slučaju ''Ibarske magistrale'', sa zahtevom da treba da se goni po službenoj dužnosti Milorad Ulemek Legija. Dobili su odgovor od Vide Petrović Škero da za to nema osnova. Tek kasnije, pošto je presuda ukinuta, u naknadnom postupku je podignuta optužnica protiv Milorada Ulemeka Legije.
Možemo o tome da pričamo dugo. Problem je što je to priča o pravdi u Srbiji. Bio sam u toj ulozi i zato i kažem, za sve što se odnosilo na sindikate pravosuđa, znam da su ministru vezane ruke i da je on jedan mali beočug u jednom lancu, drugi mnogo više odlučuju o tome.
O svim ovim zastarelim postupcima, katastrofalnoj kaznenoj politici, korupciji, kriminalu, zloupotrebama, o političkom predznaku nekih procesa, za to je odgovoran onaj ko je na vrhu sudijske organizacije, a to je predsednik Vrhovnog suda Srbije, u ovom slučaju, gospođa Vida Petrović Škero.
Ostajući pri amandmanu, smatram da Ustavni sud treba da ima ovlašćenja da utvrđuje naknadu štete, jer su ti nesrećni dečaci, a ti slučajevi su paradigma, imate hiljade takvih slučajeva, karakteristični.
U vreme kada pretendujemo da prihvatimo neke evropske standarde, da idemo ka evropskim integracijama, kada je alfa i omega zaštita ljudskih prava, oni što napastvuju dečake bivaju oslobođeni, a sudijama koji to omoguće biva izrečena sudska opomena. Za to neko mora da odgovara, bar da ode s tog mesta.
Zato sam predložio, ovo što sam sada rekao, uvaženom kolegi ministru Dušanu Petroviću da pokrene inicijativu za razrešenje Vide Petrović Škero. Kada je birana za predsednika Vrhovnog suda, od svih u kolegijumu sudija Vrhovnog suda, ona je imala najmanje glasova; najviše je imao sudija Zoran Perović, pa sudija Janko Lazarević, pa je na poslednjem mestu bila Vida Petrović Škero. Ovi drugi, očito, nisu bili politički podobni.
Dok imamo takvo pravosuđe, s političkim predznakom i političkom podobnošću, o zaštiti ljudskih prava nema ni reči. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, drago mi je da sam danas saznao da je gospodin Krasić portparol Vide Petrović-Škero. To mi se nekako i uklapa u čitavu priču i u stanje pravosuđa u Srbiji. Takođe, gospodine Krasiću, očito ne baratate adekvatno pojmovima. Da ste rekli –nepravosnažna presuda, ili ono što je u postupku, ili u toku, to još i može biti predmet polemike. Ovako, očito ste polupali lončiće.
Nije to tema i ne bih time da se bavim, ne mogu sada, za govornicom. Ipak, kao doktoru prava, treba mi malo vremena da mlađe kolege podučavam šta je šta, tj. određenim pravnim institutima, ali nije mi ni to tema.
Dakle, nisam uopšte komentarisao ni pravosnažne, ni nepravosnažne presude. Govorio sam, pre svega, o zastarelosti postupka. Ako mislite da će me neko ućutkati, da ću pristati da se sahrani istina u nekim slučajevima, a to su baš flagrantni, jer su u pitanju deca, dečaci, nećete uspeti, možete sto puta da mi prišivate kakve god hoćete etikete. To je jedno. Drugo, govorio sam o ulozi gospođe Škero u jednom od tih predmeta, u predmetu ''Pahomije'', na osnovu onoga što je izjavila predsednica Opštinskog suda u Vranju.
Još nešto, sve mi je bilo jasno prošle godine, kada je otvarano neko akumulaciono jezero, ili reverzibilna brana, negde u okolini Vranja.
Prva vest na Javnom servisu ili, bolje rečeno, javnom nešto drugo, bila je - premijer i nekoliko njegovih veselih ministara, iza njihovih leđa, vladika Pahomije. Pored njih stoji vladika Pahomije da okadi, da blagoslovi. To će biti veliki poslovni projekat, veliki rezultat.
Dalje, gospodine Krasiću, kao portparol Vide Petrović-Škero, treba da znate još jedan detalj, pošto ste pomenuli izručenje, pretpostavljam, izručenje Slobodana Miloševića.
Znate li, gospodine Krasiću, ko je napisao odluku, nazivana je uredbom, Vlade Republike Srbije na bazi koje je izručen Slobodan Milošević? Vida Petrović-Škero. Čisto da budete dovoljno informisani. Akcija "Sablja", to nije akcija Ministarstva pravde, nije ni akcija pravosuđa, to je bila policijska akcija. Neprestano obrtanje priče o 12.000 ljudi nije tačno. Toliko ljudi (12.000) je pozvano na informativni razgovor, pritvoreno je oko dve hiljade i nešto, nemam kod sebe tu informaciju. Ako vam kažem da je za vreme od kako je Dragan Jočić ministar unutrašnjih poslova, na informativnim razgovorima bilo preko 150.000 ljudi, onda bismo mogli da se igramo jezikom brojeva u nedogled.
Problem akcije "Sablja". Pitajte građane, 90% ljudi u Srbiji je podržavalo akciju "Sablja" i nije problem što je akcija "Sablja" započeta, nego je problem što nije završena.
Ne znam na šta se odnosi aluzija o džipovima. Znam za džip Vilijama Vokera, ali za to treba da pitate vladiku Filareta, a ne mene.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ne znam, gospodine Baraliću, ja se, u stvari, slažem s vama, nemam nikakav problem i ne znam zašto toliko vičete, pogotovu što sam zbog takvih stvari, u vreme dok sam bio ministar pravde, bio, maltene, u stalnom konfliktu sa vrhom sudijske organizacije.
Uzmite pres kliping i vidite, tada je bila kritika ministru pravde - meša se u rad slobodnog i nezavisnog pravosuđa, zato što sam kritikovao takve stvari, zato što su ljudi koji su pušteni iz pritvora, njih osam, bili najveće ubice u Srbiji, počinili najmonstruoznije zločine i, kada sam digao glas - mešaš se u rad nezavisnog pravosuđa.
Naravno da se slažem s vama i naravno, to je ministar Petrović pominjao više puta, kaznena politika u pogledu tih strašnih krivičnih dela silovanja je katastrofalna.
Imali smo ovaj slučaj nedavno, kada je neko ko je par puta optuživan za silovanje upao u butik, silovao prodavačicu i osuđen na godinu-dve dana, izašao iz pritvora i ponovo je učinio krivično delo.
I, naravno da taj košarkaš, kako se zove, Nikola Bulatović, treba da bude ne na ovom sudu, nego na ''strašnom sudu''. Koliko znam, on je osuđen na pet godina zatvora, ta je presuda pravosnažna. On nije dostupan pravosudnim organima da ide na izdržavanje kazne. Ne, pravosnažna je presuda na pet godina zatvora Nikoli Bulatoviću, koliko sam ja čitao iz novina.
Nije tačno ono što je pominjano, što je gospodin Krasić rekao povodom uredbe Vlade, mada je to stara priča i ne bih o tome pričao, jer ispada da sam pristrasan. Poništio je Savezni ustavni sud uredbu koju je napravio savezni ministar pravde, gospodin Momčilo Grubač. Nije stavljena van snage odluka, ili uredba Vlade Srbije, kojom je omogućeno izručenje.
Mi, naravno, nismo, preko tajkuna, ''patriotima, herojima i junacima'' koji su osuđeni za genocid u Hagu dali stanove od po dva ara, nismo skupljali milione preko tajkuna, a onda su falili još samo trubači, kada ih je Stojković ispraćao u Hag, onako, jedno veselje.
Dakle, to su istinite stvari.
Jeste, gospodine Krasiću, ja sam predsednik i narodni poslanik DHSS-a i time se ponosim, to je moje lično opredeljenje. Ja sam kršten u crkvi, odrastao u takvoj porodici, moja deca, takođe, nisam bio ateista, bogumil, bogohulnik, idolopoklonik, kao oni koji su sada, odjednom, postali najveći vernici, dobijaju ordenje svetog Save, slikaju se u prvim redovima na liturgijama, kao vernici, sad prave pravoslavnu džamahiriju od Srbije. Kada pominjem grehove pojedinaca, oni brukaju Srpsku pravoslavnu crkvu, koju ja uvažavam, poštujem, cenim, ona je u dušama svih nas. Ona je deo našeg nacionalnog bića i identiteta. Oni koji su na konjima u crkve ulazili, a izuvali se pred komitetima, oni su danas najveći vernici.
Naravno, završavam, da ću uvek govoriti otvoreno protiv vladike koji je optužen i ceo svet zna da je napastvovao dečake, protiv onoga ko uzme kiosk i odnese ga na neku čuku u Crnoj Gori i kaže - ovo je crkva, i drži sramno opelo na dan opela Zoranu Đinđiću, protiv onoga ko se slika za erotski časopis, na sedam strana intervju – ovo je moj skiptar, ovo je moj tron, sve pozlaćeno ili zlatno, to je nemoral, do onoga ko ima agenciju za poslovnu pratnju, do onoga ko je 23. septembra 2000. godine, na TV "Politici", čiji je direktor bio pre neki dan ovde, kao izaslanik Mire Marković, vređao svakoga ko upre prstom u Slobodana Miloševića.
Prema tome, oni su sramota za SPC, za vekove, za tradiciju, za veru i istoriju i ja ću to uvek javno govoriti.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedavajući, mislim da ste bili dužni da upozorite prethodnog govornika da ne iznosi neosnovane, paušalne, nekorektne optužbe na račun kolege narodnog poslanika.
Ne možete vi, gospodine Bajatoviću, nikoga da optužite. Optužili ste Čedomira Jovanovića za izuzetno teška krivična dela. Ne znam da li se u ime svoje partije vi preporučujete kao budući koalicioni partner Vojislava Koštunice, pošto je to sve jasnije. Vidim da ste malo pocrveneli, ali nema potrebe.
(Upadica s mesta, Dušan Bajatović: Nisam od stida.)
Ne znam od čega ste pocrveneli, ali ste prizivali ministra Jočića. Zar vam nije čudno, gospodine Bajatoviću, da neko ko pripada jednoj opozicionoj stranci, bez obzira na njenu provenijenciju, najviše truda i energije troši da napada drugu opozicionu stranku, bez obzira na njeno opredeljenje, njenu politiku, njen program, njena uverenja, njena načela, njenu provenijenciju?! Tu nešto nije u redu.
Ne znam, možda gospodin Krasić, možda sam se ogrešio o njega, možda nije portparol Vide Petrović-Škero, ali kako ste nastupili, gospodine Bajatoviću, vi kao da ste portparol Miroslava Miškovića. Nisam član LDP-a, ja sam predsednik i narodni poslanik DHSS-a. Cela polemika koja je u poslednje vreme nastala sa Miroslavom Miškovićem, uopšte, nije personalne prirode. On je, jednostavno, paradigma nečeg za šta smatram da je suprotno uverenjima, načelima, principima, stavovima, programu LDP-a, bez obzira što ne pretendujem da budem njihov punomoćnik i zastupnik.
Doći će ovde Čedomir Jovanović, pa će vam objasniti, Čedomir Jovanović, koji je svedočio satima u Specijalnom sudu i argumentovano odgovorio na sve što su imali da ga pitaju, i Sud, i branioci okrivljenih, i tužioci, i svi redom. Ne znam otkud taj poriv da se neprestano etiketira Čedomir Jovanović koji je, u najmanju ruku, kolega narodni poslanik.
Ali, ako neko vrši hajku protiv Saveta za borbu protiv korupcije, Saveta za sprečavanje sukoba interesa, Komisije za zaštitu konkurencije, pa onda je, valjda, potpuno normalno da oni koji drže do tih evropskih institucija i vrednosti smatraju da je on oličenje toga.
Meni lično, koji nisam član LDP-a smeta i, dozvolićete, to je moje pravo i moj stav, to sam rekao sa ove govornice kolegama iz DS-a, kada predsednik Odbora za pravna pitanja Demokratske stranke, koja ima većinu u Vladi, znači, Vladine institucije su i njene institucije, pre svega, recimo, Savet za borbu protiv korupcije, dakle kad on, umesto da zaštiti Vladu, svoj deo Vlade, Savet za borbu protiv korupcije, staje na čelo pravnog tima Miroslava Miškovića.
To je sve stvar fenomenološka. Mislim da nema nikakve veze sa personalnim i zato bih vas zamolio da govorite na tim relacijama.
Samo da odgovorim kolegi Krasiću. Brojanica je iz Jerusalima, sa Hristovog groba, gde sam bio tri puta, ali ne želim da pričam o sebi, niti sam govorio o svom etičkom kodeksu i svom sistemu vrednosti, a, gospodine Krasiću, nažalost, jedan general srpske nacionalnosti osuđen je za genocid.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja se izvinjavam, pokušao sam da budem na dva pretresa u sudu, koji su otkazani, pa sam zato propustio da reagujem povodom nekoliko amandmana, a sada ću to učiniti povodom amandmana na član 11.
Dakle, moj predlog je da sudije Ustavnog suda ne polažu zakletvu pred Parlamentom.
Odgovor Vlade je, po logici, da to Ustavom nije zabranjeno, pa pošto nije zabranjeno, onda je dozvoljeno.
Mislim da je to neadekvatan odgovor i da je to moralo biti predviđeno u Ustavu, s jedne strane.
S druge strane, to nema logiku, imajući u vidu način izbora sudija Ustavnog suda. Samo jednu trećinu tih sudija bira Narodna skupština, drugu trećinu - predsednik Republike, a treću trećinu - Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda.
Znači, dve trećine sudija Ustavnog suda nemaju veze s Parlamentom.
Zašto bi onda oni polagali zakletvu pred Parlamentom?
Ako je baš nekome stalo, vidim da je ovoj novoj vlasti mnogo stalo do zakletvi, a većina su ateisti, ali nećemo da zadiremo u taj deo, ne znam u šta se kunu, možda je moglo da se izađe iz toga tako da budu prisutni i članovi Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Republike, pa da onda pred svima sudije Ustavnog suda polože zakletvu. Ovako je potpuno apsurdno. Ovde je logika davno otišla na drugu stranu.
Na član 10, ponoviću, iskoristiću ovo vreme, pošto se radi o mojim amandmanima, u ovom članu, u stavu 1, Ustavni sud ima poslovnik o radu Ustavnog suda, kojim se bliže propisuje organizacija, način i javnost rada i postupak pred Ustavnim sudom.
Pazite ovo sofisticirano obrazloženje Vlade, kojim se taj amandman odbija, kažu: ''Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se postupak pred Ustavnim sudom uređuje predlogom zakona''.
Valjda, ministre, zakonom. Kako se nešto uređuje predlogom zakona? Dok se poslovnikom o radu Ustavnog suda, ovo je jedna vrlo inteligentna formulacija, samo bliže uređuju pojedina pitanja koja se odnose na postupak pred Ustavnim sudom.
Ovo je protivustavno. Gospodine ministre, imate slučajno član 175. stav 3, koji kaže - uređenje Ustavnog suda, postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka uređuju se zakonom. Ne može nikako - malo zakonom, malo poslovnikom. To ne može, to je protivustavno, gospodine ministre.
Dalje, amandman na član 8, gde sam predložio da, umesto olako navedene konstatacije da će se u postupku pred Ustavnim sudom ''shodno primenjivati odredbe odgovarajućih procesnih zakona'', to budu Zakon o parničnom postupku i Zakon o opštem upravnom postupku.
Obrazloženje je da Vlada ne prihvata amandman, budući da je iz pravno-tehničkih razloga nepodoban za razmatranje. Ovo je stvarno neverovatno. Pazite, iz pravno-tehničkih razloga, nepodoban za razmatranje.
Gospodine ministre, jesu li ovo neke abadžije vama pisale obrazloženja ili pravnici? Prosto ne mogu da poverujem. Kao ugledni pravnik i advokat, znate koliki je spektar procesnih zakona, a takođe znate da su ovde samo nekoliko kandidata sudije. Možda će od 10 sa ove dve liste biti izabran jedan sudija koji ima neke veze sa procesnim zakonom. Takođe, pod tri, znate da će sada postupak biti intenziviran zbog ustavnih žalbi itd.
Interesuje me, kako će ljudi koji se nikada nisu bavili procesnim zakonima da nanišane koji od tih procesnih zakona će da primene, možda ovaj o postupanju pred Sudom za ratne zločine, vezano za Haški tribunal?!
To, jednostavno, ne stoji, jer će nastati potpuna anarhija. Mora da se precizira koji procesni zakoni će se primenjivati i to je suština ovog amandmana.
S ovim nebuloznim objašnjenjima i obrazloženjima, to se brže-bolje odbija. Ne prihvata se nešto što je racionalno, nešto što je potpuno adekvatno.
Član 5. koji se odnosi na upotrebu ćiriličkog pisma. Naravno da znamo šta piše u Ustavu i naravno da je to nešto što se mora poštovati, ali, kao što znate, svaki postupak se inicira pokretanjem, podneskom, predlogom, inicijativom.
Neko ko podnosi ustavnu žalbu može da piše samo latinicom i da napiše ustavnu žalbu latinicom. Na taj način počinje postupak. To je već postupak. Ili ima latiničnu mašinu, pisaću. Od ćiriličnih, samo ima onaj ''Biser'', kako su se zvale, od pre 50 godina.
Znači, neko je hendikepiran što će da podnesak Ustavnom sudu napiše latinicom, jer nema pravo. Onda ste to morali da obrazložite, da se pokretanje postupka može započeti i drugim pismom, jer je to već postupak.
Vidim da su se kolebali ljudi kad sam pokušao da im objasnim to. Kad bi ovo otišlo na Savet Evrope ...
Ne možete se vi vezivati za multietničke i multinacionalne sredine i na upotrebu drugih jezika i pisama. To s ovim nema veze. Imate Srbe koji žive u užoj Srbiji i pišu latinicom, jednostavno, ispada da nema svrhe podnositi amandmane.
Kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije, podneo sam 21 amandman i članovi našeg poslaničkog kluba još 20 amandmana, a prihvaćen je jedan jedini amandman. Sad sam vam izneo bar dva koja su apsolutno racionalna za prihvatanje, ali se to onako, ignorantski odbija, s nemuštim obrazloženjem.
Ovde više nikakve veze nema pripadnost nekoj drugoj stranci ili partiji, ovde je pravna racionalnost u pitanju, pravnička logika, poštovanje zakona i Ustava, ali, nema veze. Predložila je amandman opozicija - briši ga, i tako ne treba da se postupa. Hvala vam.

Ministar je pokušao da da odgovor na ono što sam izneo, ali neuspešno. Zašto?
Prvo, nisam bio ni nepristojan ni uvredljiv, mislim da su pojedina obrazloženja koja je Vlada dala povodom odbijanja amandmana zaista apsurdna i pravnički nelogična. To mogu da kažem, možda, u nekoj uvijenijoj formi, ali ja uvek govorim otvoreno.
Ministar nije odgovorio na onaj deo koji je najapsurdniji, da se krši Ustav, odredba člana 173. stav 5, i da se postupak pred Ustavnim sudom uređuje poslovnikom.
To je direktna povreda Ustava. Tu nema komentara. Kao, pojedine stvari postupka će se uređivati poslovnikom? To ne može. To ne piše u Ustavu. To je direktna povreda Ustava.
Obrazložite mi zašto je taj amandman odbijen kad ukazuje da je to direktna povreda Ustava, člana 173. stav 5?
Gospodine ministre, ovde ste izneli frapantnu stvar da će sudije Ustavnog suda, po logici primene svih mogućih procesnih zakona, primenjivati, recimo, i Zakon o krivičnom postupku. To je neverovatno. Reći ću samo – neverovatno, i zadržaću se na tome.
Zakletva nikad ne može da se polaže pred onima koji vas nisu birali. Zakletvu možete polagati samo pred onim ko vas bira. Dve trećine sudija Ustavnog suda nemaju veze sa Narodnom skupštinom, jer ih ne bira Narodna skupština.
Znači, ili nije trebalo biti zakletve, ili, ako se već toliko u poslednje vreme zavolela zakletva, onda je trebalo da budu, kao što sam rekao, i Narodna skupština, i Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda, i predsednik Republike, da čitav korpus sudija Ustavnog suda polaže zakletvu pred svima onima koji ih biraju.
Ovako mi to liči na jeftinu demagogiju. Sad će to biti mnogo važno što će položiti zakletvu pred Skupštinom! To nije preterano ni kreativno, ni inventivno. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću tražiti jedno objašnjenje od uvaženog gospodina ministra.
Poprilično sam indisponiran, rezigniran i demoralisan, razočaran zbog neprihvatanja amandmana. Možda je pretenciozno očekivati da će biti prihvaćeni svi amandmani, ili veći deo amandmana, ali kada uložite trud i napišete 20 amandmana, od kojih je najmanje 10 apsolutno racionalno, pa racionalni argumenti ne daju nikakav rezultat, onda sebi postavite pitanje - čemu uzaludan trud i čemu pokušaj da nekakvom racionalnom argumentacijom dokažete osnovanost onoga što ste pokušali amandmanima da realizujete.
Pošto to već nije tako, ja ću iskoristiti ovu priliku da zamolim za objašnjenje uvaženog gospodina ministra. To je nešto što je izazvalo polemiku i dileme u široj javnosti.
Budući da s tim predmetom vi imate veze, podržavam i pozdravljam vašu inicijativu - tiče se ''slučaja Pahomije''. Opravdana je vaša inicijativa da se pokrene postupak za razrešenje nekih sudija koji su učestvovali u tom predmetu.
Juče je objavljena agencijska vest da je predsednica, tadašnja predsednica, ne znam da li je danas, Opštinskog suda u Vranju, gospođa Snežana Janjić, rekla da je svojevremeno imala posetu v.d. predsednika ili predsednika Vrhovnog suda, sadašnjeg, gospođe Vide Petrović Škero, koja joj je rekla da sa najvišeg mesta postoje pritužbe na rad Opštinskog suda u Vranju, da se te pritužbe odnose na predmet vladike Pahomija (citiram samo agencijsku vest, ništa ja ne tvrdim), i da su te pritužbe stigle do premijera, gospodina Koštunice.
Gospođa Snežana Janjić predsednica Opštinskog suda u Vranju je, takođe, optužila i tadašnjeg ministra pravde gospodina Stojkovića.
Znamo kako se ''slučaj Pahomije'' završio. Rekao sam već da pozdravljam vašu inicijativu tim povodom.
Nisam optimista. To sam rekao i u pogledu ishoda svih inicijativa, jer vrana vrani oči ne vadi, kako bi rekao naš narod, ali vi ste uradili ono što možete da uradite. Ipak bih zamolio da, u kontekstu ove priče, proverite i ove navode, jer su ovi navodi vrlo delikatni. Izrekla ih je predsednica Opštinskog suda u Vranju, a oni mogu da ukažu kako se odvijaju neki postupci u ovoj zemlji, ko diriguje pravosuđem, ili je dirigovao pravosuđem.
Dakle, nemam nikakve aluzije što se vas tiče, jednostavno, od vas tražim objašnjenje. Jer je usledilo, neko je pričao – nevešto, objašnjenje portparola Vrhovnog suda da gospođa Vida Petrović u to vreme nije bila predsednik Vrhovnog suda, ali je bila v.d. predsednika Suda, i da je posetila Vranje, navodno, ne u novembru, nego u nekom drugom mesecu. Da sada ne prepričavam ko je šta rekao. Indikativna je cela priča i javnost o svim detaljima treba da bude obaveštena.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ostajem pri svom amandmanu, on je u korelaciji s amandmanom na član 44. Smatram da Ustavni sud ne treba da donosi zaključke. Dao sam adekvatno obrazloženje tog amandmana. Nažalost, on nije prihvaćen.
Iskoristio bih ovu priliku za nešto što nema direktne veze. Neću oduzeti više od 3, 4 minuta vremena. Očekivao sam čitavog dana da će se ovde pojaviti predsednik Parlamenta, ali predsednik Skupštine očito ima preča posla od predsedavanja Skupštinom.
O čemu se, zapravo, radi? Sinoć je održana sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Tema sednice tog odbora bilo je izjašnjavanje Odbora povodom lokalnih i parlamentarnih izbora na Kosovu i Metohiju u nedelju. Sednica Odbora zakazana je nekoliko sati pre početka izborne ćutnje na Kosovu i Metohiji.
Javio sam se za reč i rekao - da bismo slali bilo kakvu poruku Srbima na Kosovu i Metohiji, potpuno je logično, u čitavoj atmosferi, da im teško možete poručiti, bez obzira na to kojoj partiji ili stranci pripadate, da na izborima učestvuju, jer za to ne postoji ni minimum uslova. Ali, govorio sam i o odgovornosti Pregovaračkog tima, koji je, po Rezoluciji koju je usvojio ovaj visoki dom, bio obavezan da izveštava Narodnu skupštinu o svemu onome što je vezano za budućnost i budući status Kosova i Metohije.
Bilo je nekoliko sesija pregovora – u Beču, u Briselu, dokument pregovaračke trojke u 14 tačaka, nagoveštaj nekog novog projekta o neutralnosti Kosova. Naš suptilni predlog je da se Kosovo uredi po uzoru na Hongkong i rekao sam da je to neodgovorno, jer je o tome trebalo raspravljati ovde.
Ako je zaista Kosovo zenica oka, dno očnog vida, kolevka, koreni, pa onda je Skupština trebalo da bude u stalnom zasedanju samo sa tom temom. Rekao sam da je priča i paralela sa Hongkongom neozbiljna. I u Hongkongu, i u Kini, žive Kinezi, a na Kosovu, nažalost, ne žive samo Srbi, oni su u značajnoj manjini. Oko Hongkonga su se svi dogovorili, oko Kosova ne može niko da se dogovori.
Molim vas za malo pažnje.
Rekao sam za one koji obećavaju u vrhu vlasti, pre svega, premijer ove zemlje, ako, ne daj bože, Kosovo postane nezavisno i to bude priznato od najvećeg, ili najznačajnijeg dela međunarodne zajednice, da dalja politička karijera znači ostavku, znači kući, nema više lamentiranja – Kosovo će biti zauvek naše, u sećanjima, mislima i srcima, da je to neozbiljnost, neodgovornost.
Ovde mi ništa ne znamo. Ovde nama niko ne objašnjava šta se to dogovara i o čemu se pregovara. Rekao sam, takođe, da je to zakazivanje sednice nekoliko sati, ili par dana uoči izbora, potpuno neozbiljno, da je to šarena laža, da je to dimna zavesa. Tobož, mi šaljemo poruku Srbima sa Kosova i Metohije.
Rekao sam i, ono što je posebno važno i, ako hoćete, dramatično, o sukobu ili strahovladi Srba nad Srbima, načelnika, koordinatora, ljudi na čelu nekih institucija naše vlasti na Kosovu i Metohiji, koja se pretvorila u korupciju, u kriminal, u nepotizam.
Rekao sam sinoć, svedoci smo da se otvaraju putevi koji ne vode nikud, ali koji vode ka krijumčarenju alkohola, duvana i droge. Prave se ilegalni granični prelazi i pokazao sam ove fotografije kako se to radi.
(Pokazuje fotografije)
Napred ide bager, a iza njega kamioni bez registarskih tablica, eto, tako se radi na Kosovu i Metohiji, bez tendera, bez odluke Vlade, bez odluke Direkcije za puteve, itd.
Da sam bio u pravu, govori današnji izveštaj o obračunu zbog šverca.
U revolveraškom obračunu dve kriminalne grupe sa severa Kosova, juče rano ujutru, u mestu Bunjak, kod Zubinog Potoka, ubijen je Mirko Patrić, star 29 godina, iz Kosovske Mitrovice. I jedna i druga kriminalna grupa su Srbi, nažalost. Njihovi pokrovitelji su oni koji vrše vlast, pa dobijamo stotine pisama od Srba sa Kosova i Metohije, koji kažu - zaštitite nas od Srba, nama neće i ne može biti gore ni pod Albancima nego pod ovim našim.
Drugi put se, takođe, ilegalno gradi, nema tendera, a oni koji izvode radove, to je jedna firma koja tamo ima monopol i koja je vlasništvo čoveka koji je, takođe, na čelu jedne Vladine ustanove, ovdašnje vlade, i ovdašnje vlasti na Kosovu i Metohiji.
Prave se zgrade u Bošnjačkoj mahali bez tendera, ne zna se ni ko ih pravi, ni kako ih pravi. Otimaju se stanovi Likovnog fakulteta. Zlo je na Kosovu i Metohiji.
Sada pričamo o pokrajinskim i parlamentarnim izborima. Ovo nisam pitao prvi put. Tražio sam od ministra da da odgovor na ova pitanja, ministra za Kosovo i Metohiju. Juče na sednici Odbora nije bio niko iz Ministarstva, niko od više desetina njegovih savetnika. Igraju kompjuterske igrice. Oni i ne znaju gde je Kosovo, ali su savetnici ministra za Kosovo i Metohiju. Više od 70 savetnika. Onda nije ni čudo što protestuju zaposleni u pravosuđu.
Koliku ti vajni savetnici imaju platu? Mi smo bili, neki od nas, ministri, pa nisam imao nijednog savetnika. Šta znače savetnici? Imate svoj stav, nekoliko pomoćnika za neke oblasti. Oni se kao amebe razmnožavaju. Sinoć, naravno, nije bilo nikog. Nisam pomenuo nijednu stranku, nijedno ime.
Ovo je zasmetalo predsedniku, a ovde su neke kolege koje su prisustvovale, zasmetalo je predsedniku Odbora, koji je rekao da pokušavam ponovo da izazovem incident. Zašto? Zato što pokušavam da kažem istinu. Kao, promašio sam temu. Ko drukčije kaže, kleveće i laže. Tamo je divna vlast – koordinatora, načelnika, direktora bolnica, domova zdravlja itd.
Smeta još nešto što sam pomenuo. Da li je tačno da iz budžeta Kosova ti Srbi, rodoljubi, patriote, koji rone krokodilske suze, prave ogromne stanove i kuće i u Kraljevu i u Beogradu, voze najmodernije džipove, tako pate i brinu za Kosovo? Dakle, pitao sam, da li su primili pare iz budžeta Kosova i Metohije, od tih mrskih Albanaca, ili Šiptara, kako ih oni zovu?
Ima izveštaj UNMIK-a o tome, do poslednje pare, do poslednjeg evra, do poslednjeg centa. Kažem, nisam pomenuo nijednu stranku, nijedno ime, ali se neko, očito, prepoznaje.
Ono što sam govorio zasmetalo je jednom čoveku, valjda, ljutom i na predsednika Odbora, iz svoje stranke, koji mi nije oduzeo reč, jer kako mogu da pričam nešto što nije zadata tema; nema slobodnog sastava, samo domaći zadatak koji ste dobili, kvarim idilu.
Moram da kažem da su kolege iz većine drugih stranaka, takođe, govorile o onome šta se radi ili ne radi na Kosovu i Metohiji. Mi moramo da vidimo ceo okvir, pa da onda pričamo o eventualnim izborima.
Dakle, zasmetalo je to onom istom čoveku koji je i prošli put na tom odboru, i sinoć, ponovo pominjao Rome. Za njega je Rom najveća uvreda. Kada nemate argumenata, onda idete u diskvalifikacije. Ponovo je rekao da sam Rom. Meni to ne smeta.
Nisam Rom, a i da jesam, ponosio bih se time, jer ljudi se ne razlikuju, ne mere i ne vrednuju po boji kože, po polu, po rasi, nego po tome da li su ljudi, da li su čestiti, časni, pošteni, savesni, odgovorni, hrabri i da li stoje iza svojih reči.
Zato sam hteo da zamolim predsednika Parlamenta da jednom stane na put tome i ponovo želim da se izvinim građanima romske nacionalnosti.
Očito su, po merilima nekih, nažalost, narodnih poslanika, nažalost, članova Pregovaračkog tima, oni parametar i pojam za nešto loše, za nešto ružno, za nešto nedostojno, za nešto pežorativno, za nešto omalovažavajuće. Čak, nisam nijedno ime ovih krijumčara, a imam sva imena, pomenuo, da ne bih baš previše narušio tu idilu o Kosovu i Metohiji.
Na kraju, taj isti čovek je rekao da se šalio, da on mene voli, da sam ja bio pet godina potpredsednik njegove stranke. Moj odgovor je - samo se vi šalite, tema je Kosovo i Metohija, kako o njemu brinete, tako će nam i biti. Hvala.

Gospodine predsedavajući, možda je gospodin Bajatović pogrešno razumeo moje reči, nema dileme što se tiče učešća na izborima. Dakle, ja sam rekao da, kao poslanik DHSS-a, takođe, smatram da Srbi u ovakvoj atmosferi i ovim uslovima, na ovakav način, ne treba da učestvuju na pokrajinskim i lokalnim izborima.
Nisam rekao sinoć da, ne daj bože, treba da se baci anatema, ljaga i da se satanizuju svi Srbi kao učesnici u kriminalu. Ne, ja sam apostrofirao neke ljude koji vrše vlast. Oni su se oteli kontroli, kao što ste i sami rekli, postali bahati. Nije mi bila namera da to sinoć pričam, ili danas, ali sam, jednostavno, povređen kada vi iznosite argumente, jer niko ne reaguje, odgovora nema mesecima.
Ja sam za ovaj šverc rekao prvi put pre mesec i po dana, i ništa, nema veze. Ukazivao sam na razne nepravilnosti i tome slično. Ne može Kosovo da bude nekome majka, a nekome maćeha. Ne mogu neki, koji se busaju u patriotske grudi i liju krokodilske suze, da profitiraju na nesreći srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ne može ni Vlada, ni Pregovarački tim da žmure i da mi, kao narodni poslanici, iz novina saznajemo šta se tamo događa. Valjda ovde treba da se vodi rasprava, pa i o izborima, koji nisu raspisani prekjuče, tek juče je bila sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, nego se znalo pre šest meseci kada će biti parlamentarni i lokalni izbori.
To je tema za Parlament. Nema nikoga iz Ministarstva, nema nikoga iz Koordinacionog centra, kao, sastao se Odbor za Kosovo i Metohiju da deli neke packe i lekcije.
To je moj apel. Nije ništa sporno, nemam nameru da se takmičim, ali će neke naše biografije, neka naša zalaganja, kontinuirana u pogledu Kosova i Metohije, dati najbolji odgovor i svedočanstvo pred našim potomcima, pred narodom i pred istorijom o tome šta je ko govorio, šta je ko radio i za šta se ko zalagao, a šta je posle bilo.
Prema tome, moramo da uspostavimo odgovornost. Kada je već reč o odgovornosti, zaboravio sam uvaženog kolegu da pitam, nadam se da ću dobiti odgovor od vas i apsolutno vas podržavam u predlogu da odvojite žito od kukolja u pravosuđu.
Pomenuo sam ono što je izjavila predsednica Opštinskog suda u Vranju za gospođu Vidu Petrović-Škero, koja je danas predsednik Vrhovnog suda, pa je moje pitanje – da li je gospođa Vida Petrović-Škero donela odluku, ili, ako nije ona, ko je, da se predmet za suđenje vladiki Pahomiju izmesti iz Vranja i preseli u Niš? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, gospodine ministre, ostajem pri onome što je navedeno u obrazloženju amandmana. Mora postojati pravni interes, a ne - svako lice. I, poziv na zakon o dostupnosti informacija apsolutno nikakve veze nema sa ovom odredbom zakona, jer bi to značilo potpuni voluntarizam, potpunu anarhiju, potpuni haos.
Hteo sam da prokomentarišem i nešto povodom amandmana gospodina Srđana Šajna, kako tužioci, dakle, specijalni tužioci javno komentarišu postupke i postupke koji predstoje. Gospodine ministre, mi smo se naslušali ovde, mislim na ono spektakularno hapšenje bivšeg okružnog tužioca, okružnog tužioca u vreme Vlade Zorana Đinđića, Radeta Terzića, slavodobitnih navoda specijalnog tužioca za organizovani kriminal, intervjua, svega i svačega, i to je jedna stvar.
Druga stvar, kako ćete vi da sprečite, i koje će konsekvence za njih biti, sudije Ustavnog suda da komentarišu neku odluku, pogotovu, kako ćete da sprečite buduće partijske sudije Ustavnog suda, koji su već svojom stranačkom pripadnošću opredeljeni.
Gospodine ministre, vi ste (čekali smo vas, nije to ništa strašno, ne zameram) učestvovali u emisiji "Kažiprst", ali ste izneli stvari koje su nedopuštene. Rekli ste da se povodom liste kandidata za sudije Ustavnog suda ovde iznose paušalne konstatacije. Ne, gospodine ministre, iznose se istine. Druga je stvar ako vama ta istina smeta.
Vi ste konstatovali da nisu stranke predlagale kandidate, nego poslanički klubovi. To je velika mudrost, gospodine ministre. Poslanički klubovi su metafizička kategorija, i nema tu nikakvih veza, mislim na one veze sa strankama, nemojte tako javno da govorite. Popodne ću, kada budu članovi sindikata prisutni u svojim kućama, pričati o ovom drugom delu vaše konstatacije.
Još ste nešto rekli, gospodine ministre, povodom izbora treće trećine sudija Ustavnog suda, da vi čvrsto verujete da će Kasacioni sud, Državno veće tužilaca, Visoki savet sudstva, biti konstituisani do sredine, odnosno do osmog meseca iduće godine. Čvrsto verujem, gospodine ministre, da vaša vlada neće postojati do sredine iduće godine, jer to nije u interesu građana Srbije.
Gospodine ministre, vi ste čvrsto verovali, kada ste pomešali babe i žabe, donoseći Ustav, koji je sramota za jednu evropsku demokratsku državu, da ćete tim ustavom sačuvati Kosovo i Metohiju, a ovde svaki dan dobijamo od međunarodnih zvaničnika nove predloge, ali nema našeg pregovaračkog tima da nam kaže šta se to radi u vezi sa Kosovom i Metohijom. Čvrsto ste verovali, jer ste upravo vi pominjali da će posle donošenja novog Ustava uslediti izbori na svim nivoima. Prošlo je 13 meseci od kada je donet novi Ustav, a izbora ni na vidiku.
Samo bih vas zamolio da za ono što ljudi ovde iznose kao argumente ne navodite da su to paušalne konstatacije. Argumentovali smo da je mimo odredbe Ustava i zakona, jer to nigde ne piše, političke stranke su predložile kandidate. Predsednik Skupštine gospodin Dulić je rekao da se nada da su sve stranke, odnosno poslanički klubovi, a to je jedno isto, to bi bila tautologija, predložile svoje najbolje kandidate. Dakle, to su kandidati stranaka.
Neki su bili članovi Centralnog komiteta, neki su i danas članovi JUL-a. Ako vama to ne smeta, onda ja ne znam šta je partijski sud.
Naveli smo, nije zakonski uslov, ali je realan uslov da sudije Ustavnog suda u budućnosti imaju položeni pravosudni ispit – pola kandidata ga nema. Kako očekujete da profesori pravnog fakulteta, a doći ćemo i do tog amandmana i do te odredbe o primeni procesnih zakona, primenjuju procesne zakone kada nikada nisu bili u sudu, nikada nisu držali u ruci nijedan sudski predmet? Nerealno. Biće haos u pravosuđu, kao i ovo.
Zamislite, teoretski, da svi ljudi banu u Ustavni sud, svako kome se prohte, ko nema šta da radi, ko hoće da se ogreje, ko hoće da se zabavi. Šta znači - svako lice? Kakve to veze ima sa Zakonom o dostupnosti informacija? Nikakve. To je svrha ovog amandmana.