Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik Demohrišćanske stranke Srbije ja neću glasati za ovaj zakon, a to neće učiniti ni poslanička grupa LDP, zbog niza nedostataka i zbog toga što ne odgovara potrebama trenutka i vremena, što ne rešava suštinske probleme i što neminovno podseća i budi one ružne i loše asocijacije iz minulih vremena.
Gospodine ministre, ne znam kako vama uvek padne zadatak da branite neki zakon sa kojim nemate mnogo veze, pogotovu zakon koji niste vi pisali. Ali, to već nije moja briga, nego Vlade čiji ste član.
U zakonu se vidi, a vi ste to obrazložili, da Služba za istraživanje i dokumentaciju pri Ministarstvu inostranih poslova neće biti u sklopu službe bezbednosti. Šta će onda ona biti? Da li će to biti neka ilegalna služba van sistema, odnosno službi bezbednosti, kao i sama služba bezbednosti MIP-a?
Drugo, u okviru budućeg saveta za nacionalnu bezbednost mnogo više mesta će zauzimati pripadnici službe vojne bezbednosti. Odbor za bezbednost Skupštine Srbije ima, što se dispozicije njegovih ovlašćenja tiče, dispozicije normi kojim se regulišu njegova ovlašćenja, čak, reklo bi se, jednu pozitivnu i vrlo idiličnu ulogu. Međutim, nema sankcije, šta ako se šef Bezbednosno-informativne agencije i pripadnici drugih službi bezbednosti oglušuju o ono što od njih zahteva skupštinski Odbor za bezbednost. Dakle, nema nikakvih konsekvenci, nema nikakvih sankcija i nema mogućnosti da Odbor za bezbednost Narodne skupštine realizuje ono što bude njegova odluka.
Inače, čim pomenemo službu bezbednosti, ona budi vrlo ružne asocijacije na minula vremena. Službe bezbednosti u ovoj zemlji imale su ozloglašene eskadrone smrti koji su likvidirali sve one koji nisu bili po volji političkim moćnicima, ljudima koji su bili na vrhu vlasti, i ta podsećanja su, u najmanju ruku, tragična.
Sada kada ovaj predlog zakona stavimo u korelaciju sa Predlogom budžeta... Kad već pominjem Predlog budžeta, danas smo dobili predlog od potpredsednika Vlade gospodina Đelića da se o budžetu raspravlja po hitnom postupku, uz napomenu da bi nedonošenje budžeta na vreme izazvalo katastrofalne posledice. Nisu narodni poslanici povukli Predlog budžeta da bi se sada delila lekcija šta će biti ako bude, za to je odgovorna Vlada i sam potpredsednik Vlade gospodin Đelić.
Dakle, vraćam se na ono vreme kada je tadašnji predsednik Savezne Republike Jugoslavije, izabran septembra 2000. godine, uprkos protivljenju svih koalicionih partnera, zadržao na mestu šefa službe bezbednosti čoveka koji je umešan u mnoga najteža krivična dela, pod čijim pokroviteljstvom su najveći kriminalci, zločinci, sa legitimacijama službe bezbednosti, ubijali po Srbiji, od Ibarske magistrale, preko Ćuruvije, preko Stambolića i niza najmonstruoznijih ubistava. Nadam se da se ta praksa nikada neće nastaviti na taj način. Ali, kada na proslavama službi bezbednosti vidimo ne državne funkcionere, nego tajkune, gospodare iz senke, onda to i dalje budi negativne asocijacije.
Dakle, ponavljam, moramo biti vrlo obazrivi kada su službe bezbednosti u pitanju, jer kada imamo u vidu ono što se sinoć dogodilo u Aranđelovcu, kada imamo u vidu da smo se vratili u devedesete godine, onda se plašim da i službe bezbednosti ne dobiju ono mesto koje su imale tih tragičnih godina. Hvala vam.

Stvorite mi uslove da govorim. Gospodine predsedniče, vi ste starate o redu.

Gospodine Duliću, reklamiram povredu...

Pa je li ovo vama normalno da govorim?

Sešću sada ovde, pa ću da galamim dok vi budete govorili.

Nisam stigao ni da reklamiram povredu Poslovnika.

Gospodine Duliću, vi se ponašate kao da je Skupština vaša prćija, kao da vi nekome nešto dajete. Vi samo treba, u skladu sa odredbom člana 27, da se starate o primeni Poslovnika. Vi nikom ništa ne dajete.
Nemojte, molim vas, neprestano da ponavljate priče o opstrukciji. Da vodite računa o radu i redu u parlamentu i o poštovanju Poslovnika, ne bi ni bilo ovakvih incidenata i opstrukcije. Ne možete neprestano, gospodine Duliću, onako ljutito da vi nama nešto sada dajete. To ne postoji u Poslovniku.
Opstrukcija je kad vi otputujete sa dva telohranitelja i tri savetnika u Njujork, ne kažete ni reč i tamo budete kada je Thanksgiving day, kad niko ne radi u Americi i kada je Black friday, kada takođe niko ne radi, umesto da sedite ovde. Nemojte onda nama da delite lekcije.
Da se vratim na temu. Gospodin Tomislav Nikolić, ne znam iz kojih razloga, osetio se pogođenim i povređenim. Meni je, kao poslaniku DHSS, na neki način drago što je Miroslav Mišković ujedinio, bar oko jedne tačke dnevnog reda ili oko svoje ličnosti i svoje kompanije, DS i SRS. To je možda dobar domet onoga što se događa u ovom parlamentu i u Srbiji.
Ali, još pre ovih reči, kleveta i uvreda koje je izrekao na račun šefa poslaničke grupe LDP, gospodin Nikolić je dozvolio sebi, a on je predsednički kandidat, da vređa veliki broj ljudi ili više ljudi koji imaju svoja imena, zvanja, zanimanja, biografije. On je za čitav poslanički klub rekao da su ti ljudi niko i ništa, da nikada ništa nisu radili i uradili, što je, u najmanju ruku, uvreda.
U tom poslaničkom klubu sedi pet doktora nauka, od 11 članova poslaničkog kluba. Ljudi imaju svoje biografije, svoje porodice, svoja imena, svoje uspehe i neuspehe. Nemojmo da prebiramo po tuđim biografijama. To nas nigde neće odvesti.
Znate, priča o legalima, pojilima, pilićima, vodi u neka druga vremena. Plašim se da smo otišli stranputicom, ali vi ste, gospodine Duliću, kao predsednik Skupštine, bili dužni da to sprečite, da bi rasprava dobila neki svoj normalan tok.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik DHSS smatram da su predlozi ovih zakona uglavnom korektni. Nadam se, gospodine ministre, da ćete uvažiti i respektovati nekoliko amandmana naše poslaničke grupe i da ćemo nakon toga mi glasati za usvajanje ovih zakona.
U jednom momentu sam se uplašio da se mi nalazimo u ruskoj Dumi, a ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Uplašio sam se da su ovde među nama neki deputati, a ne narodni poslanici, jedino ne znam da li imaju ovlašćenje gospodina Putina, ali ovde se otišlo i korak dalje. Ovde smo čuli uvrede na račun ruske opozicije. Nisu više izdajnici samo među nama, ovde se otišlo korak dalje, ovde se traže izdajnici i u ruskoj Dumi i u ruskom političkom životu, tako da to podseća na neka davna vremena.
Još nešto, u vreme one velike epopeje srpske vojske u Prvom svetskom ratu, na Kajmakčalanu, na Solunskom frontu, ti naši slavni generali koji su proneli slavu srpske vojske, u velike bitke kretali su sa himnom „Bože pravde“, ne ni sa američkom, niti francuskom, ni sa ruskom himnom, nego sa himnom „Bože pravde“. To je naša himna, jer ovo je Srbija.
Kada je Milunka Savić, kao najveći heroj Prvog svetskog rata, na Jelisejskim poljima od Franše Deperea, koga su ovde zvali „srpska majka“, primala Orden pete republike i Orden legije časti, intonirana je srpska himna, a ona se zove „Bože pravde“. Posle te velike epopeje i tih veličanstvenih pobeda, u engleskim crkvama i školama obeležavan je Vidovdan, intonirana je himna „Bože pravde“. To je naša himna. Nema druge himne, to je zapisano u Ustavu. Ako neko želi neku drugu himnu, neka ide tamo, neka uzme državljanstvo te zemlje i neka uživa i stoji mirno pred zvucima te himne.
Gospodine ministre, ono na šta bih ukazao pažnju i na šta bih vas zamolio je pitanje statusa vojnih lica. Red je da im se vrati izgubljeno dostojanstvo, red je da se oni respektuju, red je da ne budu građani drugog reda. To su oni pripadnici vojske koji su živeli u Sloveniji, u Hrvatskoj; da se reši pitanje njihovih penzija, njihovih stanova; 22.000 je vojnih beskućnika.
Sve poslaničke grupe su primile njihove dopise, njihove apele, molbe. U Obrenovcu postoji jedna napuštena kasarna. U njoj živi 16 porodica bivših oficira bivše JNA, u kasarni sa jednim kupatilom i jednim vc-om. Neka deca su tu rođena, sad su punoletna i još žive tu.
Molim vas da se postarate oko njihovog statusa, da preispitate dodelu stanova koju je činio jedan od vaših prethodnika u „Cvećari“, gde su i ratni zločinci, mislim, jedan od vaših prethodnika, da ne licitiram, dobio je stan od nekoliko ari, a ne znamo ni imena onih...
(Vjerica Radeta, sa mesta: Je li neko od njih pravnosnažno osuđen?)
Jeste, ali kad izađete za govornicu, onda to možete da demantujete.
Dakle, bruka je i sramota da stanove od po nekoliko ari dobijaju generali koji su sve ratove izgubili. A šta je sa porodicama onih pilota vojnika koji su krenuli u smrt odupirući se NATO armadi, da li znamo njihova imena? Da li je rešen njihov status? Preispitajte to, gospodine ministre, i slučaj „Satelit“, i slučaj „Topčider“.
Nema veze sa vama, naravno, ima veze sa nekim drugima, ali dosta je taj veo tajne i ta misterija i taj pokušaj da se pokaže da je Vojska nepogrešiva, da nema druge istine nego ona koja nam se prezentira. Znam da vi razmišljate drukčije i zato vas molim, i u ime još 49 vojnika koji su u miru stradali kao da su u ratu i navodno svi su izvršili samoubistvo.
Znam njihove sudbine, i porodice Jakovljević, i Milovanović, i Žarković, i Kostić, i Matić i drugi. Hajde da učinimo jedan korak napred.
Još nešto, tiče se, znam da imate tu možda rigidan stav, ali vas još jednom molim da preispitate nešto što se tiče vojnih rezervista Topličkog okruga. Radi se o hiljadama ljudi koji su se odazvali na poziv Vojske. Neki od njih su naplatili deo dnevnica, neki nisu, ali, gospodine ministre, stotine ljudi su naplatili ratne dnevnice. Između njih, dvojica sudija Opštinskog suda u Kuršumliji, članovi njihovi porodica, jedan čovek koji je u lokalnoj samoupravi iz vaše stranke, iz DS-a, na važnoj funkciji u lokalnoj samoupravi u tom okrugu.
Dakle, isplaćene su stotine miliona dinara, neke tužbe su, znači, završene presudama, naplatama velikih suma novca, neki se još sude, treće su odbačene navodno zbog zastarelosti, potpuno diskutabilno i nerealno, u četvrtim slučajevima sudovi se oglašavaju nenadležnim, u petom slučaju čame u fiokama.
Ponavljam, ili je neko nenamenski trošio pare iz budžeta i onda mora krivično da odgovara, ali oni ne mogu biti građani drugog reda. Zašto se ne vrše sada mobilizacije? Ko će sada da mobiliše te ljude, a pominje se i takva mogućnost, vezana za Kosovo ili blizinu Kosova i Metohije? Niko se na tu mobilizaciju odazvati neće. Ne mogu oni da budu oni tužni likovi iz „Sivog doma“ Dostojevskog.
Hajmo da nađemo neku meru, da ne bude Srbija nekom majka a nekom maćeha. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, bio sam vrlo dobronameran malopre kada sam govorio, rekao sam da ste možda rigidni u odnosu na rezerviste i sada vidim da ste i površni, jer očito i nemate dovoljno pravih informacija.
Gospodine ministre, ne znam šta vam je značilo, svi ste bili u vlasti, pa i vi ste bili u vlasti, aludirajući na mene. Tačno, gospodine ministre, bavio sam se pravosuđem. U pravosuđu su plate povećane sedam, osam puta. Svoj posao sam radio.
Setite se ko je bio na čelu Ministarstva odbrane pre vas. Niko. Niko ni iz Demohrišćanske stranke Srbije, ni iz poslaničkog kluba LDP, niko. Bila su prvo dvojica ministara iz Crne Gore. Ministre, nemam ništa protiv da izađete da objasnite.
Govorim ko su bili ministri, a vi mi pričate ko je bio kandidat. Ne znam ko je bio kandidat, niti me interesuje, znam ko su bili ministri.
To su bili gospodin Krapović, pa Boris Tadić, Radojević. Gospodine ministre, ne znam zašto ste nervozni. Obično kad nema argumenata, onda nastupa nervoza.
Svejedno, Krapović, Radojević, Boris Tadić, Davinić, Zoran Stanković, pa vi, ovo je posao ministra odbrane. To je pod jedan.
Pod dva, vrhovni komandant je bio Vojislav Koštunica, sad je neko drugi, a status vojnih lica je žalostan.
Pod tri, sprečeno je da se formira anketni odbor za Deltu, da se te pare koje svaki građanin gubi zbog očitog monopola, koji je pticama na grani jasan, podele rezervistima i vojnim licima, drugačija bi situacija bila.
Znam da sad iz ove optike sa Dedinja vi svet posmatrate drugačije, ali tužno je što ti ljudi čame, obijaju pragove, po ledu, snegu, kiši, zimi itd. A niste u pravu. Dejan Milošević, koji je na čelu tog protesta, odnosno štrajkačkog odbora rezervista Topličkog okruga, kao i mnogi, drugi naplatio je jednu trećinu dnevnica. Svi ovi koji su tužili, tužili su za razliku, donete su stotine presuda, preko Četvrtog opštinskog suda naplaćeno, i to je istina.
Ako nemate dovoljno informacija, kao nekada dobar ministar koji raspolaže informacijama, doneću vam sve podatke, sve crno na belo. Nemojte da ste nervozni, gospodine ministre, život teče dalje, sve u životu je prolazno. Morate da shvatite i svoje mesto u toj prolaznosti.

Nisam ja izazvao polemiku.

Vratite mi vreme.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, očekujem vaše izvinjenje, jer ste potpuno bez razloga dozvolili sebi da kažete da ne govorim istinu, da zloupotrebljavam govornicu, da sam zlonameran i nemoralan. (Žagor u sali)
Gospodine predsedavajući, trebalo je da upozorite ministra da ne može da vređa narodne poslanike samo zato što sam rekao ... (Žagor u sali)

Molim vas, stvarno, da mi vratite vreme. Reklamiram povredu člana 200. Poslovnika. Zašto? Zato što sam rekao da posedujem spiskove vojnih rezervista Topličkog okruga, kao što ih i vi posedujete, koji su naplatili jedan deo dnevnica, takođe da posedujem spiskove svih onih koji su tužili za razliku i dobili sporove i naplatili.
Takođe sam rekao, bez ikakve drame, ako nemate tu informaciju, znači nemate dovoljno informacija, i onda je vaša reakcija površna. Ne vidim šta je tu uvredljivo.
Takođe sam rekao da ako je neko naplatio, odnosno ako mu je neko isplatio iz budžetskih sredstava, na šta nema pravo, onda je taj ko je to učinio oštetio državu i treba da odgovara. Ne vidim šta je tu strašno. Rekli ste - zato što sam advokat, valjda sam nemoralan i zloupotrebljavam skupštinsku govornicu.
Gospodine ministre, za nastradale vojnike, njih sam zaista zastupao, dinar nikad nisam uzeo - ako sam pomislio da uzmem, dabogda dao najmilijima za lekove. Ove rezerviste još formalno-pravno u sudu ne zastupam. Oni protestuju 80 dana pre nego što su se meni obratili. Kakve to veze ima sada? Samo iznosim jedan fenomen. Ako vi očekujete da neko ko pripada opoziciji neće da kritikuje vlast, onda je to problem.
Gospodine ministre, još nešto. Reagovali ste da ne bih bio vaš izbor. Naravno da nisam vaš izbor i meni je drago što nisam. Ja sam izbor pokojnog premijera Zorana Đinđića. Vi niste njegov izbor, vi ste izbor Vojislava Koštunice, jer ste ministar u njegovoj vladi, i to je istina. U toj vladi ste sa onima za koje ste govorili sve najgore - sa Velimirom Ilićem, sa Jočićem.
U toj vladi ste vi, a ne ja, glasali da Dejan Mihajlov bude generalni sekretar, onaj koji je vašeg predsednika, i mog kao predsednika Srbije, i bivšeg premijera Živkovića, pozivao da kažu - ko je ubio Đinđića, ako ne, kazaće on. Vi ste glasali da on bude generalni sekretar.
I za Balinovca, koga smo jedva najurili odavde, koji je bio JUL-ovski izbor, i za njega ste glasali da bude direktor Direkcije za zakonodavne poslove. To ste vi uradili, oni su vaš izbor. Nisam vaš izbor i normalno je da kada su oni vaš izbor, što nisam vaš izbor, i drago mi je zbog toga. Da ne govorim da ste zajedno u koaliciji sa onim kojem ste govorili da ćete mu svlačiti ili navlačiti hulahopke. I on je, valjda, vaš izbor.

Zahvaljujem, vrlo ću kratko.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, tražim jedno obaveštenje i objašnjenje, nema direktne veze sa ovom temom, ali ima posredne, od ministra za KiM i od premijera. Evo o čemu se radi. To je situacija koja je vrlo alarmantna.
Naime, Koordinacioni centar za KiM, Kancelarija koordinatora za opštinu Peć, sa sedištem u Goraždevcu, dana 19. novembra poslala je jedan dopis Ministarstvu za KiM, a predmet je izveštaj. Piše sledeće - Obaveštavamo vas da je 17. 11. 2007. godine bio radni dan ove kancelarije zato što je trebalo odraditi slobodni dan uoči nove godine i da bi posmatrali biračko mesto, otvoreno u Goraždevcu, i za kosovske izbore.
Biračko mesto je posmatrano neprekidno u vremenu od 7-21 časova.
Ukupno je ušlo na biračko mesto, nije možda gramatički ispravno, i glasalo 18 građana srpske nacionalnosti iz sela Goraždevac i to, i onda se nabrajaju ljudi, a između ostalog navodi se pripadnost stranci. To su, ako je ovaj izveštaj verodostojan, ali ako su navodi iz izveštaja verodostojni - Petrović Slobodan, potpredsednik Opštinskog odbora DS, nekoliko članova, zatim Dakić Slavko, predsednik Opštinskog odbora DS, članovi Opštinskog odbora i članovi DS. Uglavnom, od 18 imena 14 su članovi DS ili 13, za preostalih četiri ili pet imena nema naznake koja je stranka.
Nije smešno, nego je vrlo opasno ono što na kraju ovoga piše.
Reći ću vam ko je potpisao, stavljen je pečat. Kaže: ''S obzirom da je stav države Srbije i Srpske pravoslavne crkve da se ne izlazi na ove izbore, smatramo da ovi građani svojim izlaskom na kosovske izbore rade protiv svoje države i da ih država treba sankcionisati.''
Potpisao i overio načelnih Pećkog upravnog okruga Milisav Petrović i potpisao koordinator za opštinu Peć Radojko Dakić. To je poziv na linč. To uopšte nije naivno, ali ima još nešto drugo.
Ovo je poziv MUP-a, Policijske uprave za Kosovsku Mitrovicu, Odeljenja kriminalističke policije, poziv za gospođu, kako piše onaj univerzalni poziv građanina ili građanku Janačković Olgu, navode se njeni podaci, matični broj itd, radi prikupljanja obaveštenja, informativni razgovor. To je potpisalo ovlašćeno službeno lice Bogoljub Vukojević.
Pokušao sam da proverim koji je razlog. Navodno ta gospođa prima neku stipendiju iz nekog budžeta pri Vladi Kosova. Ali, problem nije čak ni to, već nešto drugo - Rezolucija 1244, u koju se neki zaklinju kao da je jevanđelje, to je najvažnija stvar na svetu. Ovo je potpuno suprotno Rezoluciji 1244 - funkcionisanje Ministarstva unutrašnjih poslova na KiM. Znači ili ne valja Rezolucija 1244, ili se ne priznaje, ili je ovo flagrantna zloupotreba.
(Predsednik: Vreme.)
Evo, završavam. Ali se građani dele, ono što stalno pričamo, na Kosovu i to je opasno. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se za repliku jer je moje ime pomenuto, potpuno pogrešno. U više navrata sam tražio da se zakaže sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Ne mogu da shvatim, bez obzira na političke razlike, bez obzira na stranačke podele, kako se može ćutati kad se na kuću, na domaćinstvo, na porodicu jedne naše koleginice, člana Parlamenta, bacaju bombe, vrše diverzije i sabotaže.
Gospodine Milentijeviću, trebalo je svaki dan da zakazujete sednicu Odbora pa da vidimo ko će na tu sednicu da dođe, ko neće da dođe, zašto neće da dođe, da li su eventualni razlozi odsustva opravdani. Dakle, niste u pravu da nije bilo uslova da postoji kvorum. Bilo je. Petnaest dana je od tada. Vaše je da zakazujete sednicu jedanput, dvaput, triput, a tema je toliko ozbiljna da je trebalo da je zakazujete svaki dan. To je jedna stvar.
Druga stvar. Naravno da nisam pomenuo da su za sve tragične događaje na Kosovu i Metohiji krivi Srbi. Taman posla. Ima, naravno, i to sam stalno potencirao, odgovornosti pripadnika srpske nacionalnosti i sukoba između Srba, što je najgore što u ovom momentu može da nam se dogodi. To sam stalno potencirao. Naravno da ne znam ni ja ko je izvršio taj zločinački čin na kuću gospođe Petković, ali je i ona sama, i više ljudi, zvaničnika je reklo, i ona je na to unapred upozorila, naravno da je to neko mogao da zloupotrebi, da su, po svemu sudeći, to učinili Srbi.
Ali, pominjao sam sijaset stvari – dvojni moral, pare iz budžeta Kosova, pare iz kase ''mrskih Albanaca'' za svoje privatne angažmane, za svoje privatne firme, za svoje džepove – to je dvojni moral – a ovamo puna usta priče o Kosovu, kolevci, korenima itd. To je nemoral.
Pominjao sam izgradnju puteva bez tendera, ilegalne granične prelaze, krijumčarenje. Pa, Marka Patrića, koji je bio padobranac, koji je bio sve vreme na prvoj liniji fronta, ubili su Srbi. Ovo sve što sam pomenuo počinili su Srbi. Onu učiteljicu, čije sam ime juče pomenuo, oterali su sa Kosova Srbi. Dakle, ajde da tu temu otvorimo, da vidimo probleme među nama koje mi možemo i moramo da rešavamo. To je moj apel.
Naravno da se ne bih mešao u polemiku između G17 i SPS. Gospodo, bili ste u vlasti zahvaljujući glasovima poslanika SPS. Zauzimali ste ministarska mesta zato što su oni obezbeđivali parlamentarnu većinu. Da li ste se direktno s njima dogovarali ili je to činjeno preko posrednika, nije bitno, to ostaje.
Ali, pošto su ovde citirane mnoge stvari šta je ta vlada uradila, da vidimo efekte te ljubavi. Crna Gora otišla, Kosovo sve dalje od Srbije, poslednji smo na putu ka evropskim integracijama, institucije vlasti ni do danas nisu konstituisane, muke se muče sa Ustavnim sudom itd., kriminal ponovo cveta, krenula je inflacija. Šta je tu pozitivno?

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kao poslanik DHSS smatram da ovaj amandman ima svoju logiku iz prostog razloga, ne što sam zlurad po pitanju postojanja Narodne kancelarije, nego jednostavno to je nekakva virtualna institucija, ona nije zakonski legalizovana. Mogli bismo reći da je ilegalna.
Razumem potrebu da neko pravi svoju promociju, ali ne vidim praktične efekte postojanja Narodne kancelarije, pogotovo kada nije deo pravno-institucionalnog sistema. Dakle, to je potpuni provizorijum, nešto što zaista nije ni dalo nikakvog praktičnog efekta.
Dakle, ako hoćemo da tumačimo sam pojam Narodna kancelarija, ne treba to da bude neka humanitarna organizacija, a iz onoga što smo imali prilike da vidimo u medijima, ona se periodično pretvarala u humanitarnu organizaciju, sa ciljem promocije predsednika Republike.
Nisam čuo da je Narodna kancelarija digla svoj glas u interesu građana Srbije zašto je hleb u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj, zašto je mleko u Srbiji skuplje nego u Nemačkoj, šećer, ulje, hrana za bebe, bebi-oprema, pelene koje su četiri-pet puta skuplje u Srbiji nego u Nemačkoj. Ćuti Narodna kancelarija.
Kao što su se svi ili većina ovde isprepadali zbog potrebe i zahteva poslaničkog kluba LDP da se formira anketni odbor, jer da nema monopola u Srbiji, ne bi osnovne životne namirnice bile najskuplje u jugoistočnoj Evropi, ne bi osnovne životne namirnice koje sam pobrojao bile skuplje nego u Nemačkoj. Ali, očito je da nažalost nema dovoljno hrabrosti, nema kuraži iz, otkrićemo kojih, razloga da se formira anketni odbor.
Zašto? Neko je rekao da će to biti promocija Čedomira Jovanovića. Da, ali je taj anketni odbor kao Damoklov mač: ako se pokaže istina, biće građanima Srbije bolje, a ako se utvrdi da LDP govori neistinu, onda će biti satanizovan, anatemisan, prezreće ga birači i građani Srbije.
Zašto se onda plašite? Ili to nije strah, nego obaveza, obaveza prema glavnom monopolisti u ovoj zemlji? Nisam čuo da se Narodna kancelarija pozabavila tužnom pričom, kao u pripovetkama Laze Lazarevića, rezervistima Topličkog okruga.
I da vam kažem, možda vas to ne interesuje, tužno je ako vas ne interesuje, danas su čitav štrajkački odbor rezervista Topličkog okruga pozvali na informativni razgovor. I predsednika Dejana Miloševića, i zamenika predsednika Branislava Jovanovića, čak i jednu ženu, gospođu Bojanu Pejović, samo zato što traže svoja elementarna prava. Navodno, njihova okupljanja su zabranjena. U Srbiji 2007. godine zabranjuju se okupljanja, zabranjuje se elementarno ljudsko pravo.
To je istina o Srbiji, to je istina o demokratiji u Srbiji.
Nisam čuo.