Nisam čuo da ste vi upozorili narodne poslanike, da ne moram da vičem ovde, nego da mogu normalno da govorim.

Mogli biste pristojno da sednete, vi ste narodni poslanik, vi ste, a ne sećam se gospodina kada sam bio u toj stranci.
Dakle, pa poslušajte ovaj slučaj, nije ovo ni za smeh, ni za šalu, ni za šegačenje. Ovo je nešto što je surova realnost Srbije. Javila mi se majka Marka Patrića, to je onaj Srbin koji je ubijen na onom ilegalnom graničnom prelazu pre 15 dana, gospođa Dragana Patrić. Oni su bili napustili Kosovo i Metohiju. Došli su u Kraljevo.
Taj momak, koji je bio u padobrancima i bio je u antiterorističkoj jedinici, bio je snajperista, proveo je ceo rat na Kosovu i Metohiji. Bio je čak sa druge strane. Ušao u najveće rizike. Voleo je Kosovo. Vratio se na Kosovo. Živeo je sa devojkom koja je apsolvent medicine u Kosovskoj Mitrovici. Ta devojka je danas u sedmom mesecu trudnoće.
Taj mladić je ubijen, nažalost, od srpske ruke. Niko se nije setio bar da obezbedi troškove sahrane, od ovih kojima su pune ruke brige o Srbima sa Kosova i Metohije. Troškove sahrane platio je njegov deda. Ponudili su se njegove kolege, koje sada rade u KFOR-u, da pomognu porodici njegove majke, ali niko od Srba sa Kosova. To je tužno i to je posao Narodne kancelarije.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se ovakvim načinom pisanja i predlaganja zakona sve više urušavaju principi parlamentarne demokratije.
Ako je nekome dosadno, hodnik je tu, bife radi. Nema potrebe da se ovde ćaska. To je sasvim legitimno, da se žvaću žvake i ostalo. To je odnos i prema parlamentu, i prema govornicima, ali još više prema građanima Srbije.
Dakle, članom 18. Predloga zakona o izboru predsednika Republike određeno je kako se utvrđuje pobednik predsedničkih izbora.
Predlagači su se opredelili za sistem u kome nije važno koliko je građana izašlo na izbore, dakle može i značajno manje od polovine ukupnog broja birača u Srbiji. Ono što je paradoks, to je da se drugi izborni krug naziva ''ponovljeno glasanje''.
Imamo obrazloženje kojim se odbija amandman na čitavoj strani. To zaista podseća na onoga ko je pisao ovaj zakon, na gospodina Balinovca. Meni jedino nije jasno da li je ministar, gospodin Marković, imao ovlašćenje gospodina Balinovca da brani ovakav nakaradni zakon u ovom parlamentu.
To što se drugi izborni krug naziva ponavljanje glasanja, to je posledica olako obećane brzine, koja počinje od usvajanja Ustava i koja iz dana u dan sve više razara institucije u ovoj zemlji, umesto da se one jačaju i izgrađuju. Zašto? Zato što ponavljanje glasanja nije isto što i nadmetanje u drugom izbornom krugu. To je i pravnim laicima potpuno jasno.
Izbori se ponavljaju u potpuno drugačijim situacijama. Kada se na pojedinim biračkim mestima utvrde...
Parlamentarna većina je fenomenalna. Ne znam šta vas tera da sedite ovde. Em nemate suvislu reč da kažete, neprestano galamite, cerekate se, žvaćete i pokazujete Srbiji za koga ne treba da glasa na predstojećim izborima. Dakle, vrlo ste simpatični, pazite pitanja narodnog poslanika.

Tužno i tragično deluje ova vaša skupina. Žao mi je, žao mi je jer sam godina bio saborac one DS na čijem čelu je bio Zoran Đinđić. Ovo je bruka i sramota za takvu DS. Molio bih vas, gospodine predsedniče, da mi omogućite da normalno obrazlažem amandman.

I da umirite i da utišate strasti svojih stranačkih kolega, koje ni na koji način nisam izazvao. Potpuno staloženo i mirno pokušavam da obrazložim jedan amandman.
Dakle, imamo još jedan paradoks. Kada se održavaju izbori i glasanje, ili kako se to već zove, ili prvi izborni krug, navodi se da se oni obavezno održavaju u neradni dan. Za ponavljanje izbora ili ponavljanje glasanja umesto da to bude drugi izborni krug, ne kaže se da to mora biti neradan dan, može biti očito i sreda, i petak i neki verski ili drugi praznik, i očito tu postoji neka skrivena namera. Zašto ne u neradan dan?
Još nešto što je potpuni paradoks kada govorimo o izborima. Ova država više nema jasno definisanu teritoriju, što je jedan od tri atributa države. Sada imamo i drugi problem vezan upravo za glasanje ili ovo što vi nazivate ponovljenim glasanjem, a što u amandmanu uvažene koleginice Nataše Mićić treba da bude drugi izborni krug. Otkad je sveta i veka to je tako.
Nemamo jasno utvrđen broj birača. U Srbiji ne znamo koliko ima državljana. Nećemo imati potpuno sređene biračke spiskove, zbog ovih virtuelnih državljana koji su navrat-nanos stekli pravo da budu upisani i da dobiju državljanstvo Srbije, da se ne upuštam u te razloge, nije ni bitno.
Kako će se jasno definisati birački spiskovi da bismo znali broj birača? Sada podsećam na 2002. i 2003. godinu, pa sećate se kako je kukao Koštunica da se ne zna tačan broj birača i da nije definisan birački spisak, te fali 200.000, 300.000, 600.000; a sada je još mnogo gore.
Ne znam šta je ideja ovakvih brzopoteznih pokušaja da se donese zakon i da se održe izbori. Pretpostavljam da je ideja da ponovo za predsednika Srbije bude izabran gospodin Boris Tadić, da bi Vojislav Koštunica vladao Srbijom. To danas imamo na delu. Sviđalo se to vama ili ne, to je tako. Predsednik je Boris Tadić, ali Srbijom vlada Vojislav Koštunica.
U kakvoj atmosferi treba da se održavaju izbori? U atmosferi koja veoma podseća na devedesete godine. Sa ovom vlašću u Srbiji vreme ide unazad. Samo kalendarski je danas 30. novembar 2007. godine. Po ambijentu i po svemu onome što nas okružuje ovo je Srbija '90-ih. Ekonomska kriza, recesija, nezaposlenost ogromnih razmera, socijalna beda, milion ljudi na ivici egzistencije, štrajkovi na sve strane – prosvetara, evo i radnici organa uprave, s pravom, jer im je pozicija bedna, naftnu industriju vidim sada u "Dnevniku", u Pančevu štrajkovi, rezervisti štrajkuju u Kuršumliji i Prokuplju, spremaju se novi štrajkovi, znači haos na sve strane.
Mi se bavimo brže-bolje napisanim, namenski napisanim zakonima koji urušavaju ideju parlamentarne demokratije.
Imamo takođe tajkunizaciju Srbije, novokomponovani bogataši haraju na sve strane. Idite u samoposlugu pa ćete videti na šta to liči. Danas sam spominjao – mleko, šećer, ulje, oprema za bebe, hrana za bebe, pelene, sve je nekoliko puta skuplje nego u Nemačkoj. Da ne govorim o Hrvatskoj i Sloveniji. Onda nam se priča da je ovde med i mleko, kao da je neko lud.
Crna Gora je otišla i nikom ništa. Kosovo, nažalost, odlazi i onda ćemo ponovo od istih ljudi slušati neke epove, mitove, kao da je vaskrsao Filip Višnjić. Onaj ko to priča, sleplji je od Filipa Višnjića. Lažu se građani Srbije iz dana u dan. Kriminal i korupcija cvetaju. Dakle, vladajuća koalicija čini sve da one evropske institucije, poput Komisije za zaštitu konkurencije, Saveta za borbu protiv korupcije, uruši.
Kolege iz DS, da li će se DS izviniti Verici Barać, jer je vaš funkcioner protiv nje podneo krivičnu prijavu, koja je odmah odbačena?
Funkcioner vladajuće koalicije, čija je institucija Savez za borbu protiv korupcije, podnosi krivičnu prijavu u ime glavnog monopoliste protiv predsednice tog saveta i kao nema veze. U redu je.
Koliko košta? Pravni fakultet daje pravničko tumačenje. Pravni fakultet nažalost i neki naši saborci. Pomenut je kolega u Kragujevcu i voleo bih da se otvori priča ovde o prosvetnoj mafiji u Kragujevcu. Da li znate koliko bismo imali da kažemo? Čitavog dana ili danima da pričamo o tome, vrlo rado.
Dakle, i te priče o aferama jesu selektivna pravda. Duvanska afera, ali ne hapse svoje. Putna afera, ali ne hapse svoje. Putevi tih afera vode u vrh vlasti, u pojedina ministarstva i do pojedinih ministara. Stečajna mafija isto.
Znaju svi koji su na čelu resora koji vode ka ovim putevima. Oni su vrh kriminala u Srbiji, oni su leglo korupcije u Srbiji, a onda se svi plaše da se napravi anketni odbor. Da vidimo zašto su mleko, ulje, šećer, pelene, skuplji nego igde u jugoistočnoj Evropi. Da vidimo zašto. Zašto se plašite istine? Hajde da utvrdimo tu istinu.
Hajde da vidimo ko laže, ko krade, ko otima, ko ima monopol. Zašto? Pa to treba uraditi u interesu građana Srbije, koji su potpuno zbunjeni, razočarani, rezignirani, demoralisani. Nailaze nam teški trenuci. Hajde recite nam još jednom pošteno hoće li biti izbora.
Šta ako bude proglašena nezavisnost između 10. i 31. decembra? Mnogi tvrde da će biti, da se EU već saglasila, a mi, javlja nam se - verovatno neće; ili neka naivna ideja da će brzopotezno raspisivanje predsedničkih izbora zaustaviti priznanje nezavisnosti Kosova? To su priče za malu decu.
Ponavljam ono od čega sam počeo, ovaj amandman na član 19. i na sledeće članove znači drugi izborni krug, a ne ponavljanje glasanja, jer ponavljanje glasanja je u potpuno drugačijoj situaciji, koja nije drugi izborni krug.

Samo tri minuta po amandmanu, i posle ...

Pa, da ne dolazim dva puta, gospodine Mrkonjiću.

Zahvaljujem. Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da ste čuli sasvim dovoljno argumenata i da ova odredba zakona nije u saglasju sa Ustavom.
Mislim da je uvaženi kolega Martinović to već pominjao, a od vas tražim objašnjenje kako će to predsednik Republike da izražava državno jedinstvo Republike ako je istovremeno i predsednik političke stranke.
To je prva premisa, po definiciji, predsednik svih građana Srbije. Ako on i dalje ostaje predsednik jedne političke stranke, nema veze o kome je reč, onda se on automatski deklariše kao pripadnik jedne političke opcije i automatski krši ovu odredbu Ustava.
Gospodine ministre, mislim da vam je zakon nepotpun. Fali nešto. Fali slika sadašnjeg predsednika Srbije. Trebalo je lepo na naslovnu stranu da stavite sliku predsednika, da znamo o čemu se radi.
To što je predsednik Srbije prihvatio da bude istovremeno asistent potpredsednika Vlade, to možda nema veze s nespojivošću funkcija, ali izaziva čuđenje građana Srbije.
Gospodine Mrkonjiću, nisam sada ušao, ja sam već dva sata sa grupom građana, koji se čudom čude šta se u Srbiji dešava, razgovarao i obavljao funkciju narodnog poslanika.
Gospodine ministre, šta je antipod javnom, tajnom ili privatnom? Da li je predsednik političke stranke, i to značajne političke stranke, tajna funkcija, konspirativna, ilegalna? Da li je to, s druge strane, lična, privatna, sopstvena – kakva je to javna funkcija?
Ako ste hteli da se vežete za Zakon o sprečavanju sukoba interesa, onda je to moralo da piše u zakonu o predsedniku Republike, da predsednik Republike ne može obavljati nijednu javnu funkciju predviđenu Zakonom o sprečavanju sukoba interesa. U protivnom, nema toga kome možete da objasnite da funkcija predsednika nije javna.
Znači, imate dve reči. Ajde izrazite, pa opovrgnite, ali recite kako. Jezički, logički, gramatički, pojmovno ili semantički, ciljno ili etimološki – ajmo, koje god hoćete tumačenje pravne norme, pa će vam svako potvrditi da je u pitanju javna funkcija.
Još nešto. Vidi se da vam je zakon pisao Balinovac jer ni Koštunica, kada je izabran za predsednika SRJ, nije napustio mesto predsednika DSS-a.
Neke moje uvažene kolege često citiraju Slobodana Jovanovića. Ne bi bilo loše, ministre, da pročitate malo Slobodana Jovanovića, a ne bi bilo loše da pročitate i autorski tekst pokojnog premijera Zorana Đinđića, pa ćete videti da se ni on nije slagao s tim da predsednik stranke može da bude predsednik države.
Uostalom, ovo se radi za buduća pokolenja. Kolo sreće se okreće. Ničija nije gorela do zore. Nemojte da budete taoci ove i ovakve nakaradne norme. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, opet bih želeo da ukažem na sociološku dimenziju čitave ove priče.
Imali smo jednu vrlo čudnu konstataciju ministra da ga stvarni život ne zanima kada je u pitanju normiranje ove odredbe kojom se uređuje status predsednika Republike. Svaka pravna norma je nadgradnja nad realnim životom. Ona treba da uredi nešto što predstavlja realni život. O čemu se ovde zapravo radi? Radi se o nesvakidašnjoj primitivizaciji jednog društva, o koncentraciji moći, o akumulaciji moći u ličnosti jednog čoveka. U savremenim društvima to je nepojmljivo. Vraćamo se u rodovsku zajednicu, plemenski sistem, gde vrač radi šta god hoće. Znate zašto?
Imate paradoks na koji je ukazao gospodin Žarko Obradović. Ako je predsednik države, evo vam tog primera koji je vrlo plastičan, istovremeno predsednik političke stranke, onda imate situaciju koja je bila na dnevnom redu nedavno, da predsednik jedne političke stranke bira sudije Ustavnog suda, a te sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke. Bira ih predsednik jedne političke stranke, a njima se ne dozvoljava da budu članovi bilo koje političke stranke. To je apsolutni nonsens.
Naravno da predsednik političke stranke ima dominantan uticaj kada se biraju ministri, članovi Vlade, članovi izvršnog dela vlasti iz njegove stranke. On odlučuje ko će biti ministar, on odlučuje ko će biti poslanici, i na taj način ima dominantan uticaj i na zakonodavnu vlast. Znači, predsednik Srbije koji može biti i predsednik stranke, i biće predsednik stranke, kako ste naumili, biće neko ko ima dominantan uticaj na zakonodavnu vlast, izvršnu vlast i na Ustavni sud. Pa, gde to ima? E, ima u Srbiji.
Čak je Milošević, u onim prvim godinama svoje vlasti nakon višestranačja, kad se nije uplašio da može otići sa funkcije, '90. godine zamrzao svoju funkciju. U vreme kad je Slobodan Milošević bio predsednik Srbije, zamrzao je funkciju predsednika SPS-a. I to je bio Borisav Jović.
To sad Putin kao izmišlja neku gimnastiku, pa neće da bude po ne znam koji put predsednik Rusije. Ovo mi veoma liči na Uga Čavesa, na Eva Moralasa, na Fidela Kastra. Vi ste ovde i demonstrirali svoju ljubav prema Fidelu Kastru. Liči na apsolutističke sisteme, ali šta je, u stvari, u pitanju?
Stvar je potpuno jasna. Zašto je drugi deo vladajuće većine prihvatio ovakvu odrednicu? Zato što bi jedino ovaj sadašnji predsednik Republike i predsednik stranke izabrao predsednika one druge stranke za premijera. To objašnjava sve i to je suština svega. Ne verujem da bi neki drugi predsednik DS-a predložio Koštunicu za premijera. Ne verujem da bi ga ni Đilas predložio.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče, hteo sam da kažem nešto gospodinu Ratkoviću, da kad se poziva na neke paralele, onda to treba da ima svoju logiku.
Gospodine Ratkoviću, da biste demantovali validnost amandmana poslaničke grupe LDP, kojoj pripadam i ja kao poslanik DHSS-a, vi ste napravili paralelu s predsednikom parlamenta.
Ne valja, gospodine Ratkoviću. Nije dobra paralela, nema logike, pravničke još manje. Zašto? Zato što su u sazivu parlamenta poslanici, poslanici su članovi političkih stranaka, iz reda poslanika se bira predsednik parlamenta. Znači, po definiciji, on je član političke stranke. Predsednika Republike biraju građani neposredno i on ne mora biti član neke političke stranke, može biti i vanstranačka ličnost. Prema tome, nemojte mešati babe i žabe. Nemojte nikad praviti jedan zakon prema nekoj ličnosti, bez obzira o kome se radi.
Kad sam već uzeo reč, nadam se da će sadašnji predsednik Republike imati malo dobre volje da primi delegaciju rezervista Topličkog okruga. Dok mi ovo pričamo, traju protesti u Kuršumliji. Došlo je 20 autobusa žandarmerije i policije. Tamo je haos, masa im viče: idite na Kosovo itd. Zašto? Zato što ljudi traže svoja prava.
Ja pokušavam da im pomognem. Pet dana, od prošlog petka, ne mogu da dobijem šefa Kabineta predsednika Republike, ostavljam poruke, molim da bi se utanačio sastanak. Pazite, sad je važan i šef Kabineta. Zašto? Zato što tražim ja, koji sam iz opozicione DHSS. Nadam se da predsednik nije birokrata, da će razumeti opravdane zahteve.
Jedan vaš član, gospodine Ratkoviću, lokalni stranački funkcioner, najvažniji lokalni funkcioner u jednom gradu u Topličkom okrugu, naplatio je dnevnicu. Ne može Srbija nekom da bude majka, a nekom maćeha. Zato je važno da predsednik Republike, koji je bio i ministar odbrane, razume ove opravdane zahteve.
Znate šta se događalo u sudu u Kuršumliji? Članovi porodica sudija primili su naknadu za pretrpljeni strah od bombardovanja. A ovi koji su bili u zemunicama i rovovima – danima, satima, mesecima tumaraju, obijaju pragove i ne mogu da naplate nešto što je pošteno.
A ova paralela vam ne valja, morate naći neku drugu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ako ste završili ćaskanje, da počnem. Zahvaljujem. Javio sam se povodom amandmana na prethodni član, ali može to da bude aktuelno i za ovaj član.
Mislim da je u odredbama zakona o predsedniku Republike koji se odnose na ostavku ili razrešenje predsednika Republike trebalo predvideti još nešto, a to je sledeće. Trebalo je uvesti maltene neku vrstu obaveze ili ovu odredbu tako normirati da je ostavka obavezna za ljude koji se nalaze na poziciji predsednika Republike ako se za njihovog mandata izgubi deo državne teritorije.
To je moralni čin, koji bi trebalo da usledi kod ljudi koji imaju morala. Ali, pošto se ne zna ko može biti predsednik Republike, u jednom takvom delikatnom trenutku, pošto on svoju etičku obavezu možda ne bi razumeo, a dešavalo nam se to u prošlosti, onda bi ga zakonom trebalo naterati ili obavezati da to učini. Jer, dosta nam je bilo ovih 15, 16 ili više godina busanja u patriotske grudi i onda nikom ništa; vođenja nekih besmislenih ratova, proglašenja pobeda posle poraza i - nema odgovornosti. Dakle, moramo u Srbiji nametnuti princip odgovornosti.
(Obraća se ministru): Možda je vama smešno, ali taj smeh je trebalo Balinovcu da uputite, onome ko je...
(Milan Marković: Nisam se vama smejao.)
Evo, priznaju ministar i asistent da se njihov smeh odnosi na Balinovca – ne zna da piše zakone. Čovek bio član JUL-a, kako da napiše zakone za jedno novo vreme? Ali, dobro, bilo bi smešno da nije tragično.
Zašto to kažem? Setite se obećanja i koalicionog sporazuma prilikom formiranja prethodne vlade. Očuvanje i jačanje državne zajednice je bio prvi član koalicionog sporazuma i prvi deo koji je izrekao Vojislav Koštunica ovde prilikom inauguracije, kada je izabran za premijera. Raspala se državna zajednica, otišla Crna Gora i nikom ništa.
Sada smo se, poslednjih meseci, naslušali priča o Kosovu i Metohiji – nikada nam ga neće uzeti, ostaće zauvek naše, i posle, i posle zauvek biće naše. Dakle, ajmo da vidimo šta ako ne bude tako? Mora neko da snosi odgovornost. Ne mogu se večito lagati ljudi.
Mogu se neko vreme lagati neki ljudi, ali ne mogu se večito lagati svi ljudi, jer u laži su kratke noge, dođe kraj. Oni koji su nedobronamerni govore da će većina zemalja Evropske unije već do kraja decembra priznati nezavisnost Kosova. Šta onda? Šta će onda da rade dežurni patrioti koji su se zaklinjali da će ono ostati zauvek naše i da nam ga niko ne može uzeti?
Naravno, i dalje nema rasprave u ovoj skupštini o Kosovu i Metohiji, ali nema ni još nekih stvari koje su mogle da budu urađene, a jedna od njih je da se sazove sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. Danas je tačno dve nedelje otkako su Srbi bacili našoj koleginici Stojanki Petković bombe na kuću. Nema zasedanja Odbora za Kosovo i Metohiju. Svi se prave ludi, a obećano je – biće odmah. Dve nedelje.
Zašto? Prema tom Odboru ćemo morati da otvorimo karte pa da kažemo koliko je koji funkcioner srpske nacionalnosti – neki sede ovde – dobio stotina hiljada ili miliona evra iz budžeta Kosova, od ''mrskih Albanaca''? Gde su pare?
Da kažemo da je jedan od naših kolega dobio donaciju od 192.000 evra iz Kosovskog fonda i od vlade Luksemburga za izgradnju nekog svog objekta u Zubinom Potoku, bespovratno. Je li to blagoslovio Putin? Hoće li postati počasni građanin Zubinog Potoka Putin? Ili možda predsednik Luksemburga? Ajmo sa dvojnim moralom - dosta. Ovamo braća Rusi, al' su im drage pare zemalja NATO-a.
Dobio sam danas jedno pismo koje takođe govori o bahatosti i dvojnom moralu. Gospođa koja se zove Rakić Rada bila je učiteljica u selu Vrbovcu, opština Kosovska Vitina. Radila je 31 godinu u školi „Marko Rajković“. Posle dolaska NATO snaga bila je prinuđena da napusti Kosovo i Metohiju, ali njena škola nastavlja sa radom. Ona se vraća iz Smedereva, ali joj srpske dahije tamo ne dozvoljavaju da radi.
Jedan je direktor škole a drugi je sada predsednik opštinskog odbora jedne od stranaka vladajuće koalicije i koordinator za Kosovo i Metohiju. Iz Demokratske stranke Srbije je, kada me već pitate. Pardon, to piše u ovom pismu, znači, sve uz imena i prezimena.
Gospođa kaže da je pokrenula spor pred sudom Kosovske Vitine koji je izmešten u Vranje. Godinama nema odgovora na njenu tužbu. Ovde je i ta tužba. Niko neće da dira lokalne moćnike. Pa, kako će onda neko drugi da nam pomogne? Žena kaže da je jedan njen sin učestvovao u ratu, bio je rezervni poručnik tada Vojske Jugoslavije. Borio se, bez obzira koliko je to bilo besmisleno.
Ovo pominjem u vezi s onim prvim članom, odnosno ovim amandmanom, odnosno ovom temom. Imamo još jednu temu. Danas sam je pomenuo. Opet se na nju vraćam. Uporno ponavljam ono što je istina i što je pravda. Rezervisti Topličkog okruga. Šest stotina policajaca i članova Žandarmerije danas su se gušali s njima. Da li to hoćemo da posvađamo vojsku, policiju i žandarmeriju, da padne srpska krv?
A pojedini su, rekao sam, naplatili. Dvojica sudija Opštinskog suda u Kuršumliji, članovi njihovih familija. Ajde da okrenemo priču: 500 ili 600 miljenika vlasti u Prokuplju i Kuršumliji naplatilo je te ratne dnevnice. Šta kažete, gospođo Nado? (Ništa.)
Preko 550 je naplatilo, a mnogi od njih – imam podatke, ja ih zastupam – preko 500.000 dinara. Znači, milijarde su isplaćene.
Ako nisu imali pravo, ko je odgovoran što su isplaćene milijarde? Ko je tada bio ministar odbrane? Da li će snositi odgovornost, da li će krivično odgovarati? Ne možemo da pravimo građane prvog reda i građane drugog reda. Ne može Srbija nekome da bude majka a nekome maćeha.
Možda vi možete da pomognete, gospodine ministre, nedelju dana pokušavam da ugovorim sastanak, jer ti ljudi apeluju i mole za susret sa predsednikom Republike da bi se obustavilo nešto što može da ima neželjeni epilog. Ne mogu da dobijem, odnosno neće da se javi na telefon šef Kabineta ''njegovo visočanstvo'' gospodin Rakić. Nedelju dana!
Ne moram ja ni da se pojavim (ja poznajem predsednika Republike), ali pokušavam da ugovorim sastanak sa delegacijom rezervista (bivših, a možda i budućih) Topličkog okruga. ''Njegova ekselencija'' šef Kabineta (jer on je važan) neće da se javi narodnom poslaniku.
Pa kako onda da pričamo o predsedniku Republike ako imamo takvu nebrigu, takvu birokratiju, takav jedan maćehinski odnos? Zato je, bez obzira kako se zove predsednik Republike, zakonom trebalo predvideti: ako za tvog mandata ode deo državne teritorije – do viđenja.
To se, naravno, još više odnosi na premijera, jer njemu su puna usta Kosova – u dušama, srcima, sećanjima, uspomenama itd. Idi u Belanovicu, pa se sećaj do mile volje. Prijatno.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, zaista ne mogu da verujem da možete da branite ovako rogobatnu  i nelogičnu odredbu. Zaista su u pravu kolege poslanici koji vam kažu da je potpuno nelogično, ajde da ne uzmemo ozbiljnije varijante tumačenja pravne norme nego logičku i jezičku.

''Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje...'' – mandat mu ističe onda kad je rok, dokle traje funkcija predsednika, a ne može prestati, ili se produžava. To je moglo jednom rečenicom. ''Ne može isteći'' – mandat mu ističe danom kad mu mandat ističe, ali mu funkcija predsednika ne prestaje jer traje vanredno ili ratno stanje. To je jedno.

Drugo, evo jasnog dokaza da je ovo pisao Balinovac. Pročitao sam sijaset zakona, gospodine ministre. Ajde, ako možete da mi pomognete, možda nisam baš sve – da li ste u nekom zakonu pročitali izraz "po sili Ustava"? To ne postoji. To je ružno i tužno da se u jednoj zemlji u zakonskom tekstu upotrebi formulacija "po sili Ustava". To je, znači, pripadnik iste one stranke koja je ministarstva unutrašnjih poslova i pravde nazvala ministarstvima sile.

Nekima mnogo ovde prija taj izraz ''sila''. Ako znate ono: ''Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom'' – vrlo dobra izreka. ''Po sili Ustava'' – pa, molim vas, gde to na svetu ima?

I ova odredba stava 3. potpuno je suvišna.

Ne možete da kažete: nisam ja pisao zakon, majke mi, ali ga branim onako srcem i dušom. Prihvatite amandmane. Prihvatite da nešto ne valja. Nema veze što te amandmane predlaže neko iz redova DHSS, SRS, LDP ili bilo ko. Ovo je nelogično. Ovo će neko da čita i sutra. U jednom članu imate sijaset grešaka i faulova. Dajte to malo dovedite u red.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, takođe želim, u ime Demohrišćanske stranke Srbije i u ime poslaničke grupe LDP, da pozdravim đake sa Kosova. Da je sreće, danas bi, i u danima iza nas i narednih dana, na dnevnom redu bila rasprava o sudbini i budućnosti Kosova i Metohije. Ali, pošto ovde caruje neodgovornost, o tome se ovde ne raspravlja. Raspravlja se u parlamentima drugih zemalja.
Sada mi dozvolite, gospodine predsedniče, da reklamiram povredu člana 27. Tiče se vaše uloge i vaše obaveze. Tiče se i načina rada ovog parlamenta i troškova koji se prave oko rada ove skupštine.
U petak je, kada su bila poslanička pitanja, par sati trajala pauza jer jedno vreme nije bilo nikoga od članova Vlade da bi im se mogla postaviti pitanja. U subotu smo imali sednicu koja je trajala sat-dva, povodom glasanja i ništa više. Danas se sa početkom sednice kasni sat i po. Sve to plaćaju poreski obveznici Srbije.
Gospodine Duliću, i vi ste na par sastanaka šefova poslaničkih klubova pominjali da treba da se smanje troškovi putovanja. Tražim od vas da obznanite narodnim poslanicima i građanima Srbije koliki su troškovi vaših putovanja i, pogotovu, nešto što smeta i iritira, zašto na ta putovanja vodite po dva ili tri savetnika i po dva telohranitelja.
Šta će vam u inostranstvu telohranitelji, gospodine Duliću? Znam da vaši prijatelji vole da vide Njujork – nikada ga nisu videli – i to je lepo. Možete da ih vodite, ali o svom trošku. Vodili ste tri savetnika i dva telohranitelja. Slično je bilo u Ženevi, Briselu i na drugim mestima.
Podsećam vas da Zoran Đinđić, premijer i predsednik Demokratske stranke, nikad u inostranstvo nije vodio telohranitelja. Nikad nijedan član Vlade. Pa, recimo, predsednica Parlamenta Nataša Mićić nigde nije vodila telohranitelje. To košta. Košta ovu zemlju, košta ove građane.
Gospodine Duliću, reč niste rekli u Njujorku. Obznanili ste da ste se sreli sa Srđanom Kerimom. Pa, Srđan Kerim je svake nedelje u Beogradu, niste zbog toga morali da idete u Njujork. Znači, tražimo izveštaj: koga vodite i zašto to radite? Zašto – na to ne morate ni da odgovorite, ali – koliko to košta? Šta će vam telohranitelji u Ženevi, Briselu i Njujorku?
Kamo sreće da se te pare troše u druge namene, na ovu decu sa Kosova i Metohije.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram odredbu člana 226. Poslovnika jer su mi,  kao narodnom poslaniku DHSS-a i članu poslaničke grupe LDP, koja je tražila formiranje anketnog odbora oko poslovanja kompanije ''Delta'', potrebna obaveštenja koja se odnose na sledeće.
Agencija za privatizaciju je 21. novembra objavila javni poziv za učešće na javnoj aukciji kojim se prodaje 16,142% od ukupnog kapitala privrednog subjekta ''Ce market''. Početna cena određena je na iznos od 122.436.000 dinara. To znači da je početna cena jedne akcije ''Ce marketa'' 3.778 dinara, što predstavlja 48 evra po jednoj akciji.
Kada je Komisija za hartije od vrednosti, putem javnog poziva, prodala 76% ukupnog kapitala ''Ce marketa'', pazite, nije zahtevala od kupca po javnom pozivu da je obavezan da preostale akcije ne može kupiti po ceni manjoj od one koju je ponudio Komisiji za hartije od vrednosti, što je normalno, to je valjda svima jasno.
Na taj način je, očigledno, data mogućnost da sada većinski vlasnik ''Ce marketa'' može da kupi, a zna se ko je on, društveni kapital ''Ce marketa'', kako je sada ponuđeno, za šest puta manju cenu od one koju je platio putem berze povodom ponude Komisiji za hartije od vrednosti. Jasno je da sada većinski vlasnik ima pogodnost, odnosno prednost, jer sada upravlja preduzećem i neće, naravno, biti drugih kupaca.
Na ovaj način je država za šest puta manju cenu ponudila prodaju akcija ''Ce marketa'' sadašnjem vlasniku, a zna se ko je. Rekla vam je Komisija za zaštitu konkurencije.
Početna cena je morala da bude jednaka bar onoj po kojoj su akcije prodate putem berze po oglasu Komisije za hartije od vrednosti, što znači umesto 122 miliona i nešto – 734.616.000 dinara. Na ovaj način je Agencija za privatizaciju svesno oštetila društveni kapital za skroman iznos od 612.180.000 dinara ili u evrima – 7.652.025.
Kad je ministar Dinkić za to čuo, tobože se zabezeknuo i to je obustavljeno. Ali, i za pokušaj se odgovara. Ko će za ovaj pokušaj krađe društvenog kapitala odgovarati? Zato nam je potreban anketni odbor. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 226.
Po treći put sa ove govornice tražim objašnjenje: zašto država ima različite aršine u odnosu na isplatu ratnih dnevnica rezervistima, bivšim i budućim, Topličkog okruga?
Dobio sam faks koji potkrepljuje tu tvrdnju. Rekao sam pre neki dan da je jedan predsednik opštine, jedne od stranaka vladajuće koalicije, to naplatio. Danas imam ovaj faks, ko je sve to naplatio. Stotine ljudi, između ostalih i dvojica sudija Opštinskog suda u Kuršumliji koji sad prolongira, odugovlači, neće po tome da sudi, izlaze različiti prigovori.
Ne može Srbija nekom da bude majka, a nekom maćeha. Ne mogu ovi ljudi da budu građani drugog reda. Oni su se odazvali na poziv otadžbine i mora im biti nadoknađeno ono na šta imaju pravo.
Gospodine predsedniče, nakon pitanja koje sam vam postavio pre podne, očekivao sam da mi date odgovor jer taj odgovor zavisi isključivo od vas.
Kada sam vas to pitao, uopšte nema veze što se vi zovete gospodin Dulić, niti ja Vladan Batić, ja sam poslanik opozicione DHSS i normalna je situacija i normalna stvar da opozicione stranke kritikuju vladajuće partije.
Tako sam ja kritikovao vas i pitao sam šta će vam po dva telohranitelja u Ženevi, Briselu, Njujorku i po nekoliko savetnika i koliko to košta poreske obveznike Srbije, građane Srbije. Nije budžet Alajbegova slama, pa se može trošiti kako se kome prohte.