Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da okolnosti i događaji, vreme, situacija, dramatičnost trenutka ukazuju na potrebu da se bavimo onim temama koje su krucijalne.
Ono što je na dnevnom redu, bez obzira što je zaista vrlo značajno, nije u ovom momentu prioritet, ni sa pozicija politike, ni sa pozicija strategije, ni geopolitike. Jednostavno to su one teme koje su bile predmet ovih polemika u okviru povreda Poslovnika.
Kada o Kosovu govorimo, ne znam da li će vladajuća koaliciji ili pregovarački tim razmotriti ono što je nagovestio između redova ministar inostranih poslova Italije, gospodin D'Alema, a to je mogućnost podele Kosova i Metohije.
Dakle, možda u jednom trenutku treba biti usaglašen sa realnošću. Ali, bez obzira, nemam nameru da se takmičim u patriotizmu, bez obzira na sve, ne može vladajuća koalicija, pregovarački tim da to radi iza zatvorenih vrata, mora to da iznese ovde u parlamentu.
Inače, gospodine Todoroviću, povodom onoga, ne znam da li se to na mene odnosilo, svako od nas pojedinačno treba da snosi deo odgovornosti za svoja činjenja ili nečinjenja.
Mi vrlo dobro znamo za šta se ko zalagao i šta je ko činio ili nije činio, tako i kada je reč o Kosovu i Metohiji, kada je reč o univerzalnoj pravdi.
Kada je reč o tome ko je dizao glas u vezi sa NATO intervencijom, kada su stradali nedužni ljudi. Ko je Luiz Arbur, tadašnjem glavnom tužiocu Haškog tribunala podnosio krivične prijave i protiv Havijera Solane sa kojim neki do dana današnjeg sede na kanabetu, i protiv Klarka? Ko se trudio da dokaže da zločini OVK nisu nikakva borba za nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu i Metohiji, nego zločin i teror koji ne može imati nacionalni predznak, ni onaj koji su činili nad nama oni, ni onaj koji su činili neki naši sunarodnici u Srebrenici?
Zna se ko se zalagao za referendum u Srbiji, da građani Srbije odluče u kakvoj će državi želeti da žive, a ne da doživimo sramotu da voljom građana Srbije kolateralno Srbija postane suverena država. To je poruga i našem istorijskim pamćenju, i našem nacionalnom identitetu i našoj državotvornoj tradiciji, ali to je volja ove vlasti.
Ne bih da pričamo o vojsci, jer ta priča bi nas daleko dovela, od 22.000 vojnih beskućnika koji nemaju krov nad glavom ili onim ugojenim generalima, ratnim zločincima koji su na Cvećari dobili stanove od po nekoliko ari.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Todorović je sada rekao da je Kosovo već nezavisno. To nisam nikad rekao. Demohrišćanska stranka Srbije je protiv toga da Kosovo bude nezavisno, ali nije za obmanjivanje građana.
Mi na to, nažalost, ne možemo da utičemo. Dok smo bili u DOS-u, na čelu sa Zoranom Đinđićem kao premijerom, nije bila tema nezavisnost Kosova. Da je Zoran Đinđić poživeo, stvari se ne bi ovako ni odvijale i Kosovo ne bi bilo izgubljeno.
Ali, nemojte da od ovih velikih priča i bajki, onako Andersenovih ili braće Grim koje slušamo, jer to nije realna politika – biće zauvek naše odnosno vratićemo ga jednog lepog dana. Kad se to u istoriji dogodilo, sem par izuzetaka?
Nego daj da mi razmatramo o situaciji danas, o realnom odnosu snaga, da napravimo projekciju onoga što je realno u budućnosti, a ne da čitava Srbija bude jedan geto, jedan koncentracioni logor, u kome će ostati da žive samo lažni patrioti, kao poslednji živi dinosaurusi, gde će dovoditi turističke ekipe da gledaju te lažne, pseudo ili kriptopatriote. Ali, obraćam se pre svega vladajućoj koaliciji, oni snose odgovornost jer oni vrše vlast.
Moram da vam kažem, nekad shvatajući šta se može dogoditi u budućnosti zbog debalansa demografskog, 29. godine kralj Aleksandar je doneo odluku da se na Kosovo doseli 60.000 Srba, pa su bili neki pregovori sa Kemalom Ataturkom, pa u vreme aneksije od strane Italije, Dalmacije, Istre i Albanije bili su pregovori preko namesnika Pavla, a kancelarija advokata Stakića sa grofom Ćanom, pokušavalo se da se predupredi ono što će se dogoditi.
Ali, to je sve istorija, to je sve prošlost, tu nema priče o demokratiji, to pripada istoriji. Mi, nažalost, sada, i u ovoj vlasti i u vladajućoj koaliciji imamo ljude sa Kosova i Metohije koji profitiraju na nesreći običnih ljudi sa Kosova i Metohije. Oni najgrlatiji, oni su najveći profiteri. Kosovo polako nestaje, nažalost, Srbija je sve manja, ali su njihovi džepovi, njihovi računi, njihove firme, njihove kuće i stanovi sve veći, a ovamo tobože rone krokodilske suze nad sudbinom Kosova i Metohije.
Na taj lažni patriotizam, na taj kriptopatriotizam sam mislio i to je beščašće, to je nemoral, to je beda. Nemojte samo da se dogode ponovo traktorske kolone zbog tih prevara, obmana i laži. Kažite ljudima šta će biti, istinito i pošteno, bez obzira koliko je ta istina bolna, jer moramo biti u saglasju sa realnim životom, a život je zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim najpre da pozdravim delegaciju štrajkačkog odbora vojnih rezervista Topličkog okruga, koji se nalaze gore na galeriji i srećom čini mi se da stvari u pogledu njihovog protesta, koji danas ulazi u stoti dan, polako kreću nabolje.
Imali smo sastanak sa ministrom pravde gospodinom Dušanom Petrovićem. Rezervisti koji štrajkuju sto dana dostavili su brojne presude, prvostepene i drugostepene, iz čega se može videti na koji način funkcionišu ili ne funkcionišu pravosudni organi u Topličkom okrugu, pre svega u Kuršumliji i Prokuplju, kako su različiti aršini pravde, kako se tamo deli selektivna pravda, kako postoje podobni i nepodobni, kako postoje građani prvog, drugog reda i entog reda, i mislim da će stvari krenuti nabolje zato što će gospodin Petrović u granicama svojih ovlašćenja preduzeti mere da se na nivou pravosudnih organa stvari pomere sa mrtve tačke.
Ono što je posebno značajno je obećanje ministra Petrovića da će, što se tiče druge dimenzije, ljudske, moralne, etičke, društvene situacije u kojoj se nalazimo, situacije u Topličkom okrugu i na jugu Srbije, na nivou Vlade biti pokušano da se nađe neki zajednički jezik, da se ljudima kompenziraju naknade za neisplaćene dnevnice.
Oni će sa svoje strane izaći sa nekim predlogom, onda će Vlada na nekom međuresorskom ili interministarskom nivou da izađe opet sa ponudom druge vrste, ako se naravno obistini. Bilo je raznih pokušaja obećanja. Da ne bude obećanje ludom radovanje.
Njihov protest se nastavlja do ispunjenja njihovih zahteva, ali mislim da je ovo po prvi put nagoveštaj da ljudi u Vladi, uključujući i takođe lični stav ministra Ljajića, da ljudi u Vladi pokušavaju, sagledavajući dramatičnost situacije na jugu Srbije i posebno u Topličkom okrugu, idu u susret događajima. Još jedan pozdrav rezervistima Topličkog okruga.

Gospodine predsedavajući, vi se očito zabavljate dok predsedavate Narodnom skupštinom, vi se šalite, vama je smešno, vama je situacija u kojoj se Srbija nalazi predmet zabave, lakrdije i cirkusa. (Predsedavajući: Nije.) Ne možete tako da se ponašate, gospodine Albijaniću. Više puta sam vas upozorio da je mnogo često u životu bolje ćutati. Ne morate uvek da demonstrirate ono što svi vide, a neću reći šta je to, to vide i prisutni u sali, a vide i građani Srbije.
Ono što želim da reklamiram to je član 27. Naime, do kada će se ovaj parlament i oni koji njim predsedavaju igrati i narodnim poslanicima i građanima Srbije?
Kada će biti održana sednica čija će tema biti rasprava o Kosovu i Metohiji? To je bruka i sramota. Parlamenti većine evropskih zemalja se bave Kosovom i Metohijom, ali ne parlament Srbije.
Gospodine Milentijeviću, kada će biti Odbor za Kosovo i Metohiju? Možete da nam kažete ili se sklonite, nemojte da bude na čelu tog Odbora. Zašto ne zakazujete sednicu Odbora? Da li opet nema kvoruma, da li ćemo da slušamo te vaše jeftine izgovore? Ili vam ne da predsednik vaše partije ili čovek sa Kosova, koji je vama gospodar?
Imali smo gospođu Petković, prošlo više od mesec dana otkako je bila izložena napadu, a nema sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. Hoćemo li da imamo sednicu Skupštine, a pre toga nećemo imati Odbor za Kosovo i Metohiju? Manite nas tog lažnog patriotizma, tih jeftinih priča, gusli i koječega.
Ovo se ne odnosi na vas, vas samo pitam kada će biti sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, jer ako ne možete da vodite taj Odbor, kažite - ne mogu, ne daju mi, doviđenja, idem da pitam one na Kosovu, koji vladaju Kosovom, oni daju donacije, više sam za njih zainteresovan.
Slušamo po medijima da će biti zakazani lokalni i pokrajinski izbori. Kada će biti zakoni na dnevnom redu? Da li vi znate da je danas 21. decembar, da ne možemo ni ovu raspravu da završimo, a vi hoćete neke zakone, javlja vam se, da donesete do kraja decembra? To je uvreda za inteligenciju građana Srbije. To su budalaštine i to zaista nema nikakvog smisla.
Jedno pitanje, vrlo kratko: šta je sa privatizacijom PIK-a Zemun, ko je uzeo pare, zašto su se ućutali oko te afere? Da li su to oni koji su neki opskurni likovi, navodno kriminalci, kupili stotine hektara PIK Zemun, od toga 500 hektara gradsko-građevinskog zemljišta, ili je to kupio jedan od omiljenih Vladinih tajkuna i jedan bivši potpredsednik Vlade, takođe tajkun, pa se sada ćuti, kao što je brže-bolje privatizovan ''Želvoz'' da bi se sakrilo gde je nestalo 10.000.000 evra?

Gospodine Milentijeviću, ne kaže se da sednicu odbora mogu da zakažu pet narodna poslanika, nego pet narodnih poslanika. Ipak ste vi narodni poslanik i morate malo oko gramatike i jezika da dođete u sklad.
Drugo, znate li šta ste sad rekli? Rekli ste da po vama nema potrebe da se zakazuje sednica Odbora za Kosovo i Metohiju. To ste vi upravo objasnili. Pošto po vama nema potrebe, to može da učini pet narodnih poslanika ili predsednik Skupštine.
Znate li šta ste rekli? Vi ste rekli da vas ne interesuje Kosovo i Metohija. Kako ima potrebe SB, Parlament Evrope, parlamenti skoro svih zemalja, a nema Skupština Srbije? To nema logike. Po vama nema potrebe, a ako ima potrebe neka neko drugi uradi. To je vaš posao i vaša obaveza ili nemojte da ga radite. I nema nikakvog folklora i nema nikakvih obmana.
Sve što sam rekao za ovom govornicom u pogledu prevara, obmana, zloupotreba vajnih dušebrižnika, naših sunarodnika na KiM, oni koji rone krokodilske suze, sa njima Kosovo i Srbija sve manji, a njihovi računi, njihove firme sve veće i veće. Zato i nema sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. Kad to kažem, pošto nema odgovora i argumenata, onda sam Egipćanin, Rom, Ciganin itd.
Ne može se na taj način sakriti istina. Vaše je da zakažete sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju ili da kažete - podnosim ostavku jer mi ne daju oni moji iz moje stranke da je zakažem, jer imaju neki drugi interes da sakriju istinu, da pričaju šuplje priče. Oni sleplji od Filipa Višnjića, slepog guslara. Nemojte više na taj način da pokušavate vi da obmanjujete sve. Vi ste rekli da, ako ima potrebe, neka to učini pet narodnih poslanika ili predsednik Skupštine. Sjajno, znači, po vama nema potrebe.
Sada ću zamoliti kolege, odmah ću se potruditi, da zamolim petoro članova Odbora za Kosovo i Metohiju da iniciramo zakazivanje sednice, pošto po predsedniku Odbora za to nema potrebe.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ako semantički posmatramo termin ''NIP'', čini mi se da u okviru tog plana najveće investicije treba da budu u onim delovima Srbije koji su najugroženiji.
Jedan od najugroženijih delova Srbije je upravo jug Srbije, i to onaj deo Srbije koji se graniči sa Kosovom i Metohijom, pre svega, teritorija opštine Kuršumlija. Umesto da se tamo investira, umesto da oni koji se nalaze na čelu državnih institucija, koje, tobože, rade na KiM, poput Muzeja KiM, Biblioteke KiM, Fonda PIO KiM, Uprave prihoda za KiM, ako već ne mogu da funkcionišu na prostorima KiM, budu izmešteni na teritoriju opštine Kuršumlija, da se tamo radi i gradi, investira iz NIP, ništa od toga.
Predložio sam da se jedna od sednica Vlade, čisto da se pokaže da je Srbiji stalo do tog dela njene teritorije, održi u Kuršumliji. Naravno, ništa od toga. Naravno da ne vredi pričati velike priče o KiM, kada se ne brine ni o Kuršumliji.
Ne brine se ni o rezervistima, koji sutra štrajkuju stoti dan. Izgleda da su ti ljudi zaludni, dokoni, da to rade iz besa, hira. Ne, nego zato jer je život zakon, jer i oni treba da žive. Život je zakon i za njih i za te potlačene, nesrećne, razočarane ljude.
Da postoji različiti aršini, evo jednog predloga za izvršenje od pre dva dana. Neki ljudi naplaćuju ono što traže.
Pre nekoliko dana, Okružni sud u Kuršumliji, ovo je pitanje za Dušana Petrovića, potvrdio je presudu Opštinskog suda u Kuršumliji kojom jedan od rezervista, kada se računaju kamate, treba da naplati oko milion dinara.
Svi se prave ludi. Igramo se gluvih telefona. Ti ljudi protestuju sto dana. Imam kontakt sa njima oko 30 dana. Prema tome, niko ne manipuliše njima, oni traže svoja prava, i to više nije samo Toplički okrug, to je i Jablanički, i Pčinjski okrug, i Niš, to se širi, jer se prema tim ljudima ne postupa na nivou poštovanja njihovog dostojanstva, njihove časti, njihovog ugleda. Ne razgovara se s njima.
Izuzev gospodina Rasima Ljajića, niko nije pokazao dovoljno brigu i odgovornost da razgovara s njima, nego se, đonom, samo negira to što oni traže.
Ponovo apelujem i na Dušana Petrovića, i na Vidu Petrović-Škero, i na gospodina Šutanovca, i na predsednika Tadića, kome sam se u njihovo ime obratio dva puta, i na načelnika Generalštaba, gospodina Ponoša, jer oni su njegovi vojnici, ne bivši, nego, možda, i budući, da se ova stvar ozbiljno uzme u razmatranje. Ne postavljaju oni megalomanske, astronomske zahteve. Ne mora biti parametar ovo što izvire iz ovih presuda, ali se ti ljudi moraju poštovati, mora se poštovati njihovo dostojanstvo, jer život je zakon.
Pre nekoliko dana, s ove govornice, izneo sam stav sindikata ''Želvoza'', bolje rečeno, onog sindikata koji ima simbolični naziv - SRP - sindikalni radnički pokret. Dakle, ništa nisam improvizovao, oni su ovaj svoj dopis uputili svim poslaničkim grupama, govoreći o onome što se događa u ''Želvozu'', a na neki način i u okviru JP Železnice Srbije.
Valjda je priča o železnicama, o kojima smo ovde polemisali, takođe, nešto što treba da bude obuhvaćeno Nacionalnim investicionim programom. Imamo najsporije železnice u Evropi, sporije nego kada su prvi put počeli da vozovi prolaze Srbijom. To više nisu železnice, to su muzeji železnice.
Evo jedne priče o tome, posle koje su reagovali predstavnici tri druga sindikata, tvrdeći da iznosim neistine. Ponavljam, ja sam samo pročitao ono što je svim poslaničkim grupama dostavio Sindikalni radnički pokret. Sada se javljaju predstavnici druga tri sindikata, koji to negiraju i kojima je, očito, ovo neko drugi napisao. Ima u Železnici još JUL-ovskih direktora, jer me ovo veoma asocira na taj vokabular, taj žargon, taj rečnik, tu konstrukciju rečenica.
Oni, čak, konstatuju da podržavam stečaj, da se ja udružujem s tajkunima, a kao poslanik DHSS-a, ja, kao i Poslanički klub LDP-a, jedini u ovoj skupštini dižemo glas protiv tajkuna, bez obzira na to kako se zovu, (izvinjavam se, predstavnici još jednog poslaničkog kluba; Željko Vasiljević mi maše), da će stečajem radnici izgubiti zagarantovano pravo na rad, da se namerno ugrožava egzistencija 1.700 porodica i osporava šansa fabrike da uđe na tržište EU.
Gospodo, pošto je to tako okvalifikovano, onda sam se ja malo zainteresovao i sada odgovorno tvrdim da je ovo što se događa u ''Želvozu'' čist kriminal i zbog tog kriminala treba da se podnesu određene krivične prijave. Za sada ću se zadržati na jednom malom pitanju – kako to da je Železnica za rekonstrukciju železničkih vagona isplatila 1.000.325.294 dinara, a ''Želvoz'' za taj period, tiče se 2005. i 2006, dostavio zahtev da mu se isplati 570 miliona dinara? Gde je 800 miliona dinara? Gde je 10 miliona?
Da li je to u okviru ''Želturista'', pošto se radnicima ne plaćaju porezi i doprinosi, ali im se plaća da letuju, da zimuju, da se rekreiraju preko ''Želturista'', a znate ko je gazda u ''Želturistu'', pa da vidimo, od ovih 10 miliona, ko se ovajdio, ko je kupio džipove, ko je dobio luksuzne stanove u centru Beograda, da vidimo o čemu se tu zapravo radi?!
O ovoj temi ću, kada mi stignu odgovarajući dokumenti, za sat-dva, govoriti opširnije, jer ovo je priča kojom treba da se bavi i Vlada i Tužilaštvo, a ne da se kriju oni koji zloupotrebljavaju svoje funkcije u javnim preduzećima i pljačkaju Srbiju.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ona Srbija koju je čitav svet poštovao, uvažavao i cenio, počivala je na demokratskom etnosu svojih seljaka. Danas su oni pretvoreni u građane drugog reda. Prođite Srbijom, videćete da ona zarasta u trnje i korov, da ona liči na neke zemlje od kojih je Bog digao ruke i rekao – laku noć. Uzalud priča o Evropskoj uniji i uzalud priče o nekoj svetloj budućnosti.
Prethodnih dana boravio sam, u više navrata, u delu Srbije koji se graniči s Kosovom i Metohijom, u Prokuplju, Kuršumliji, Lebanu, u onim delovima Srbije koji polako umiru. Pomenuo sam s ove govornice granicu Srbije prema Kosovu, na teritoriji opštine Kuršumlija, 108 km granice, da taj deo Srbije nestaje, ta Srbija umire. Imate sela u kojima više niko ne živi, tri sela u kuršumlijskoj opštini su potpuno prazna, u šest-sedam sela po četiri, pet ili šest staraca i starica.
Od toga je ova vlast odavno digla ruke. Ne treba nam veće zlo. Ali, neko je ovde, nažalost, našao za shodno da kaže kako ja manipulišem vojnim rezervistima koji opravdano protestuju više od sto dana, tražeći svoja elementarna prava. Pa, ja sada zloupotrebljavam ulogu čoveka koji je predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i narodni poslanik i pozivam ih da se učlane u Demohrišćansku stranku Srbije, pozivam ih da bojkotuju izbore.
Gospodo, oni protestuju sto dana. Nisam pozivao nikoga da se učlanjuje nigde, ali taj protest je opravdan. Isto sam to govorio za silne zloupotrebe, jer sam poslanik jedne čestite opozicione stranke. Dizao sam svoj glas protiv ubistva na Topčideru, dizao sam svoj glas protiv zloupotreba u svim mogućim privatizacijama – ''Knjaz Miloš'', sada smo imali ''Robne kuće'', imamo monopole koji haraju Srbijom, imamo PIK Zemun, imamo ''Želvoz'', imamo sijaset zloupotreba. Ovi ljudi opravdano traže ono što im pripada. Tu nema nikakve političke manipulacije.
Tužno je da jedna država ima vlast koja se o to oglušuje, koja žmuri, koja dozvoljava da se vojni rezervisti, ne samo bivši, nego i budući, i to na tom trusnom i osetljivom delu Srbije, pretvaraju u građane drugog reda. Pa, nisu oni Palestinci, nisu oni Kurdi, imaju oni svoju otadžbinu. Srbija je njihova otadžbina. Na poziv Srbije su otišli u rovove 1999. godine, ne želeći da beže, da budu dezerteri, da emigriraju, nego rizikujući svoje živote za odbranu otadžbine.
Neke sudije u Opštinskom sudu u Kuršumliji, neki predsednici opštine i stranaka vladajuće koalicije, članovi njihovih porodica, stotine ljudi je naplatilo, čak, mnogo visoke honorare, odnosno naknade za neisplaćene dnevnice, ili deo neisplaćenih dnevnica.
Iz budžeta Srbije, pričam o budžetu Srbije, potrošene su stotine miliona dinara, možda i preko milijardu dinara, da se te naknade isplate. Sada ne možete da kažete - jednima je u redu, a drugima nije u redu.
Znači, duh je izleteo iz boce, Pandorina kutija je otvorena. Ne smemo da u ovom teškom trenutku, upravo na granici sa Kosovom i Metohijom, imamo buntovne, gnevne, kivne, razočarane, rezignirane, demoralisane ljude.
Zašto se ne dele pozivi za mobilizaciju i u rezervu u tom delu Srbije? Niko neće da ih primi. To je mnogo opasna priča.
Šta sam ja uradio, pomenuo sam taj problem u nekoliko navrata s ove govornice, pa su mi se onda ti ljudi obratili. Rekao sam, okej, kao što nikada nikoga nisam odbio u tim slučajevima ugnjetenih, potlačenih ljudi, osiromašenih. Pa, njih 90% ne radi, nemaju ni najelementarniju crkavicu. Rekao sam, ako treba, moja kancelarija će vas zastupati, to kažem i to ću uvek reći.
Zbog slučaja ''Topčider'', zbog streljanja dvojice gardista, trpim samo štetu. Zbog pokušaja da se dokaže da su Ramuš Haradinaj, Agim Čeku, Hašim Tači ratni zločinci, trpeo sam velike probleme, moja porodica i moja deca su bili ugroženi. Tu nema nikakvih para, nema nikakvih zloupotreba i nema nikakve cene. Uvek ću dići svoj glas, jer je to borba za istinu i za pravdu, sviđalo se to nekome ili ne.
Obratio sam se predsedniku Republike pre tri nedelje, juče ponovo. On mora da bude predsednik svih građana, mora da primi delegaciju tih ljudi. Obratio sam se načelniku Generalštaba, gospodinu Ponošu, oni su i njegovi vojnici. Obratio sam se i Vidi Petrović-Škero, predsednici Vrhovnog suda Srbije. Zašto? Zato što su nekima od njih isplaćene enormne dnevnice. Drugi sporovi i tužbe stoje u fiokama, treći se odbacuju, tobože, zbog nenadležnosti, četvrta se odbacuje, tobože, zbog zastarelosti.
Mora da postoji harmonizovana i jedinstvena praksa, a ne – Srbija nekome majka, nekome maćeha. Obijaju pragove, protestuju danima. Sinoć ih je bilo nekoliko hiljada u Kuršumliji, bilo ih je i pre nego što sam otišao u Kuršumliju, i pošto sam bio u Kuršumliji. I biće ih. Nema tu nikakve manipulacije, tu ima samo zalaganja za ispravljanje jedne nepravde, za nešto što je pošteno, časno, objektivno.
Nemojte se igrati vatrom, to je moja poruka ljudima na vlasti, a i moja poruka kolegama iz SRS-a. Okej, rešite vi taj problem, učlanite sve te ljude u SRS, ali rešite njihov problem i onda imate puno pravo da kažete - evo, rešili smo problem.
Dakle, ne pozivam ni na kakve protivzakonite aktivnosti, ne pozivam na bilo šta što nije dozvoljeno.
Ne mogu da sprečim ljude ako žele da se učlane u Demohrišćansku stranku Srbije, koja se bori za pravdu i istinu, sviđalo se to nekome ili ne. Neće oni da bojkotuju izbore, ali će bojkotovati pojedine predsedničke kandidate. One koji neće da zaštite realizaciju njihovih zahteva, da ispune njihova opravdana traženja, njih će bojkotovati. Slobodno, gospodo, idite, pravite mitinge u Prokuplju, u Kuršumliji, bez obzira na to o kojoj stranci je reč.
Prema tome, ne može niko više manipulisati ljudima. Oni cene, vrednuju, poštuju, ili ne poštuju ono i one koji se zalažu za njihova prava, bez obzira na to da li je reč o rezervistima, o akcionarima ''Robnih kuća'', bez obzira na to da li je reč o članovima sindikata u PIK-u Zemun, ''Želvozu'' i na drugim mestima gde se čine nepravde.
Izbori će najbolje pokazati šta ti ljudi, koji očajnički, više od sto dana, protestuju i traže svoja prava, misle, a to više nisu samo Prokuplje i Kuršumlija, to su i Lebane, Doljevac, Blace, Leskovac, to će biti i Niš, jer, ponavljam, zbog različitih aršina i zbog manipulacija je došlo do ove situacije.
Moraju se svi građani poštovati i uvažavati na isti način, i to nije samo priča o novcu, o dnevnicama, o parama, to je priča o ljudskom dostojanstvu o časti, o moralu, o poštenju, o istini i pravdi.

Želim da kažem da nisam želeo da polemika ode na neku drugu stranu, jednostavno, neko je pomenuo mene i moje manipulacije, i to kolega poslanik iz SRS-a.
Nikada nikoga sa ove govornice nisam pozivao da se učlani u DHSS. Ako to ljudi rade na terenu i zašto se oni prepoznaju, da li će se učlaniti u neku stranku, mislim da to nema nikakve veze. Verovatno, ljudi osluškuju i tu nailaze na neke simpatije, na neke svoje motive i razloge, uz napomenu da je DHSS u vremenu DOS-a i imala veći deo vlasti i u Kuršumliji i u Prokuplju, imala je svoju organizaciju, koja je sada reaktivirana, ali to nije tema.
Dakle, slažem se da opozicione stranke, i to je azbuka demokratije i parlamentarizma, ukazuju na greške i probleme vlasti. One su po definiciji korektivi vlasti, one govore šta ne valja od onoga što vlast radi, a ja sam rekao da ovo ne valja. Ne valja da Srbija izumire na tom delu, ne valja da u centru grada imamo samoposluge i dragstore u kojima nema ništa, ima samo slika sa umrlicama i fotografijama, i uopšte nije važno ko će biti na vlasti.
Važno je samo da se ispune obećanja, da se ljudi koji protestuju ne bi našli, ne daj Bože, na ovim umrlicama, da ne bude po onoj narodnoj – ne lipši magarče do zelene trave. Čekali su oni dosta dugo i njihovi zahtevi su opravdani.
Onaj ko se bori za ispunjenje tih zahteva, naići će na njihove simpatije, oni drugi će naići na njihovu osudu, izbori su u toku. Videćemo kako će na tom delu Srbije da se provedu pojedini poslanički kandidati, naravno, pre svega, oni sa vlasti, jer oni odlučuju o sudbini svih građana, ne samo rezervista. Biće izbora, biće tribina, biće mitinga, pa ćemo videti kakve će biti reakcije u tom delu Srbije.
DHSS je podržala Čedomira Jovanovića. On se, takođe, bori za ispunjenje zahteva svih ljudi koji su ugnjeteni, a rezervisti su apsolutno potlačeni i ugnjeteni.

Gospodine Albijaniću, ne znam šta znače vaše neinteligentne dosetke, ali nije bitno, vama se ne vredi obraćati, kasno je da vas promenimo i da vas malo edukujemo. Niste u tom uzrastu.
Da se obratim građanima Srbije. Dakle, kako u zakonu piše: ''Agencija za energetsku efikasnost obrazovana je za obavljanje stručnih poslova na unapređenju uslova i primeni mera za racionalnu upotrebu energenata, kao i za povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije.''
Hteo bih da pitam da li s ovim ima nekakve veze ''Trepča''? Pre nego što govorimo o racionalnoj upotrebi energije i energenata, da se pozabavimo načinom funkcionisanja Rudarsko-topioničarskog basena ''Trepča''. Pre neki dan održana je, nazovimo, proslava ''Trepče'', na kojoj je najviše moguće priznanje dodeljeno, znači, povelja, premijeru Koštunici. ''Trepča'' ništa ne radi, ali deli povelje, i to najveće priznanje. Verovatno, premijer o tome nije ni obavešten, to je sve u skladu sa racionalizacijom upotrebe energenata.
Dakle, ono što sam hteo da pitam – zašto je ministar Dinkić, to je pitanje za Riplija, a ne za Dinkića, dao, ili, bolje rečeno, poklonio 40 miliona dinara, jer nema pokretanja proizvodnje u Zvečanu već sedmu godinu, sve se ruši, sve se rasprodaje, sve se pljačka, a radnici primaju minimalac? Te pare su, inače, date iz Fonda za razvoj, a da ne govorimo o kriminalu vezanom za prodaju olovnog koncentrata. O kakvoj mi onda agenciji za energetsku efikasnost govorimo?
Još nešto, Kombinat, odnosno ''Holding Trepča'', posedovao je poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici br. 11-15, na šestom spratu, i pre dve godine, direktor ''Holdinga Trepča'', kao da je to njegova dedovina, prodao je 229 metara kvadratnih poslovnog prostora u Knez Mihailovoj ulici, dakle, na najekskluzivnijem mestu u Srbiji, po ceni od 2.200 evra po kvadratnom metru, ili po ceni koja je desetostruko niža od tržišne.
Dakle, Knez Mihailova ulica, najekskluzivnije mesto u Srbiji. To je urađeno bez saglasnosti Upravnog odbora, bez tendera, onako, na doboš, kao alajbegova slama, čovek prodao kao da je njegova privatna imovina. O tome će se još čuti.
Da objasnimo i uslove prodaje: 70.000 evra odmah, a preostali iznos u osam mesečnih rata, bez navođenja dinamike kada se uplaćuje prva rata i do kada treba da se uplati poslednja rata. Da kuriozitet bude još veći, uplata se ima izvršiti na račun Jedinstvene organizacije sindikata ''Trepča''.
Čini nam se da vam uzalud postoji Agencija za energetsku efikasnost ako se ovako, u bescenje, na najskupljem mestu u Srbiji, rasprodaje imovina ''Trepče''.
Ali, kada sam već spomenuo Knez Mihailovu ulicu, imamo mi i druge ekskluzivne prostore u Knez Mihailovoj ulici, to su zgrade br. 5, br. 41 i br. 45, koje je Agencija za privatizaciju, u sklopu ''Robnih kuća'', prodala protivzakonito, jer to je otimačina, to je državna imovina i nije mogla biti nikako ni svojina ''Robnih kuća'', ni predmet kupoprodaje, i još je to proglašeno velikim poslovnim uspehom.
Trgovinski sud u Beogradu je osporio ovu otimačinu i utvrdio da nema prava svojine ''Robnih kuća'' na ova tri najznačajnija objekta ''Robnih kuća''. Sećate se kada je gospođa Džinić rekla – kupac će platiti; kupac je rekao – ne, ja sam platio sve. Onda imate privremenu meru, u ovoj presudi od pre neki dan, zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti.
Inače, kupac je vrlo simpatičan, ili većinski kupac dve trećine ''Robnih kuća''. Kako saznajemo, ne znam da li je ozvaničeno, kupuje ih ''Marfin investment fond'', pravni sledbenik ''Laiki banke'', a ''Laiki banka'' je naslednik ''Sajpers popular banke'', dok je ''Sajpers popular banka'' ona na čijim računima su bile srpske pare. I, one fantomske of-šor kompanije, koje je za potrebe ondašnjeg režima formirao sadašnji predsednik Kipra Tasus Popadopulos.
Nemojte mnogo da verujete u tu veliku ljubav Kipra prema Srbiji. Ta ljubav se vrednuje parama. Znači, ''Anteksol'', ''Braunkort'' i svih osam fantomskih of-šor kompanija imali su svoje račune u ''Laiki banci'', odnosno u ''Sajpers popular banci'', odnosno dvotrećinskom kupcu ''Robnih kuća''.
Hajde sada da vidimo čije su to pare, koje su džakovima odlazile iz trezora ''Beogradske banke'', u kesama, džakovima, koferima, stizale do aerodroma u Larnaki, pa onda, umesto da idu na račun ''Beogradske banke'' na Kipru, odlazile na račune fantomskih kompanija u ''Sajpers popular banci'', odnosno ''Laiki banci'', odnosno kupcu ''Robnih kuća''.
Dakle, vrlo je interesantna ta Knez Mihailova ulica, ali setite se uvek onoga – oteto - prokleto. Kao što je nezapamćena otimačina PIK-a Zemun. Tu bi vredelo da nam se da odgovor na to pitanje, jer ga traži i sindikat PIK-a Zemun, i sindikat ASNS, i štrajkački odbor radnika PIK-a Zemun, odnosno većina radnika ovog poljoprivredno-industrijskog kombinata, koji pokušavaju, kako u ovom dopisu, upućenom svim poslaničkim grupama, piše, da se odupru tajkunskom načinu privatizacije i nezapamćenoj otimačini Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, koja je započela nelegalnom smenom rukovodstva skupštine radnika i Upravnog odbora, 2005. godine, kojoj su kumovali mnogi – od Agencije za privatizaciju, preko onoga ko je vršio procenu u ime Agencije za privatizaciju.
Govorim samo ono što piše u dopisu dva sindikata i štrajkačkog odbora. Ne iznosim lične opservacije, a „CES Mekom“ je procenio da ukupna imovina Kombinata Zemun vredi 5 miliona evra, a u tom kompleksu zemljišta je, između ostalog, 500 hektara gradskog građevinskog zemljišta, pa je i laicima jasno da to vredi desetostruko, pedesetostruko, verovatno i stostruko više nego što je procena Agencije za privatizaciju. Naravno da je tu svoju ulogu odigralo i Ministarstvo za privredu i privatizaciju, sa ministrom Predragom Bubalom na čelu, koji sve vreme ćuti i ne reaguje na ovo što je flagrantna krađa i otimačina.
Od 11. maja 2006. godine počinje sistematsko uništavanje i smanjivanje vrednosti Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, u kome su učestvovali mnogi, među njima i Zadružni savez i jedna od političkih stranaka, ona koja mnogo voli šestocifrene ili devetocifrene brojeve, kojima je jedina ideologija novac, pogotovo prljav novac.
U tom periodu, izvedena je najveća krađa u Poljoprivredno- industrijskom kombinatu Zemun, 214 hektara zemljišta, 300 grla stoke, namenski kredit od 300 hiljada evra, kombajn „Džon Dir“ od 160 hiljada evra, cela letina za 2006. godinu sa površine od 2000 hektara, pokušaj da se prevede iz društvene u državnu svojinu oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta, kako bi se posle, nekom pravnom gimnastikom, to vratilo u prvobitno stanje itd.
Štrajkački odbor je poslao više dopisa ministarstvima, Agenciji, nevladinim organizacijama, tražeći odgovore na pitanja gde je nestalo 300 hektara zemljišta, kako je potrošen namenski kredit od 24 miliona i 700 hiljada dinara, gde je nestalo 300 grla stoke, kako je nestao taj kombajn „Džon Dir“ i gde je prodata cela letina za 2006. godinu?
Odgovora na ova pitanja nema. Svi dokumenti, sa prilozima, sa krivičnim prijavama, prosleđeni su na sve moguće adrese i svi uredno ćute, jer ovo je nešto što je rezultat kompromisa unutar vladajuće koalicije, jer, ''brali su med, pa su malo uprljali prste''.
Ono što sam ja hteo da pitam ministra Cvetkovića, to je šta je sa vraćanjem para o prodaji ''Putnika'' našem čoveku iz dijaspore, Srbi Iliću?
Presudio je arbitražni sud u Parizu u njegovu korist. Vlada je donela zaključak, a iz njemu znanih razloga, potpredsednik Vlade, to su priznali i ministar Cvetković i Vesna Džinić, gospodin Đelić, neće da ispoštuje zaključak Vlade.
Vlada je donela zaključak da se pare vrate. Arbitražni sud u Parizu je presudio da se pare vrate i sada se, preko Trgovinskog suda u Beogradu i nekih privremenih mera, pravi privid i zavesa da se pare ne vrate, troše se stotine hiljada evra zato što se ne žele poštovati odluke međunarodnog suda.
Ne znam da li je ovaj manir gospodin Đelić stekao iz svog partnerskog odnosa s jednim od šefova ''duvanske mafije'', ali nije odgovorio na pitanja koja su mu ovde postavljena. Da li je on suvlasnik 48,5% preduzeća u Sokobanji, kao partner jednog od šefova ''duvanske mafije'', koji su pre neki dan optuženi, optužnicom Specijalnog tužioca, za organizovani kriminal?
I kada bude ovde, i kada ne bude ovde gospodin Đelić, tražićemo odgovor na to pitanje. Nemojte nam pričati o Agenciji za energetsku efikasnost, a ovamo se, pod vidom borbe za evropske standarde, pljačkaju milioni iz džepova osiromašenih poreskih obveznika Srbije.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman koji se odnosi na nekoliko delova, odnosno pre svega na kabinet potpredsednika Vlade u delu koji se tiče troškova putovanja, na Generalni sekretarijat Vlade gde su takođe u pitanju enormni troškovi putovanja, Savet za borbu protiv korupcije - smatram da je ukupan budžet za ovu značajnu instituciju premali, zatim, tzv. Službe za upravljanje kadrovima i Avio-služba Vlade koju bi trebalo potpuno ukinuti jer od njih postoji samo šteta, a nema nikakve koristi.
Prva stvar koju sam pomenuo su troškovi putovanja potpredsednika Vlade, 20 miliona dinara. Znači, gospodin Đelić na putovanja potroši više nego što je ukupan budžet Saveta za borbu protiv korupcije. Budžet Saveta za borbu protiv korupcije je 13 miliona, a troškovi putovanja potpredsednika Vlade su 20 miliona. Gde to putuje potpredsednik Vlade? Da vidimo kakvi su efekti njegovog putovanja, koja je korist za državu Srbiju i njene građane od putovanja gospodina Đelića?
Doduše, ovde postoji i stavka - usluge po ugovoru. Opet bih da pitam potpredsednika Vlade ima li to veze sa njegovim partnerstvom sa jednim od šefova duvanske mafije, onim koji je optužen u petak, i da li je uopšte u iole ozbiljnoj državi, koja pretenduje da bude pravna, normalno da čovek i dalje bude potpredsednik Vlade, a njegov partner u biznisu je optužen od strane specijalnog tužioca za organizovani kriminal kao jedan od šefova duvanske mafije. Onda nam taj isti potpredsednik Vlade ovde deli lekcije i pretenduje da bude glavni promoter kampanje gospodina Borisa Tadića. Tu nešto nije u redu.
Dakle, ovo je zaista enormno, gospodine ministre, mogli biste malo da slušate, da potpredsednik Vlade troši 20 miliona iz džepova poreskih obveznika Srbije za besmislena putovanja, i da je cena tih putovanja veća od onoga što se izdvaja za mnoge značajne institucije, ponavljam, ilustracije radi, za Savet za borbu protiv korupcije. Recimo, troškovi tih putovanja su skoro 10 puta veći nego troškovi putovanja premijera. Kakva je to logika? Gde tu ima logike?
Ili je potpredsednik Vlade zaposlio desetine ljudi u svoj kabinet iz njemu znanih razloga, jer, bio je u Briselu i napravio je diplomatski skandal. Nemojte da ga šaljete nigde. Čovek čim zine priča gluposti. To što on priča gluposti, to nije problem, nego što nanosi štetu ovoj zemlji. Makedonija, koja je nama prijateljska zemlja, uputila je diplomatsku notu, protest, pozvala našeg ambasadora u Skoplju, zato što je Božidar Đelić na sastanku u Briselu rekao - Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Dakle, rekao je da Srbija ne priznaje suverenu Makedoniju. Onda je, da pokaže da može još gluplje, rekao da je u akciji hapšenja albanskih terorista i kriminalaca na Šari pored makedonske policije učestvovala i naša policija.
Onda je to iskoristio Agim Čeku i rekao - kažemo mi da srpska služba bezbednosti i policija vršljaju ne samo po Kosovu, nego i po susednim zemljama. To je bilans putovanja Božidara Đelića.
Gde god ode napravi glupost i nanese štetu ovoj zemlji. Obmanjivao je, lagao je kada ćemo ući u EU, kada ćemo potpisati Sporazum o asocijaciji i stabilizaciji. Za nekoliko dana, gospodine ministre, ako niste obavešteni, jer ste u Vladi koju predvodi neobavešteni, biće ovde rezolucija o nepristupanju Srbije EU i biće izglasana i dobiće većinu glasova narodnih poslanika. Onda, gde će Đelić dalje da putuje? Gde će Đelić da putuje i zašto će dalje da troši pare? Ima tu i osoba, ona je posebna stavka u ovom budžetu, koja se odaziva na Tanja Miščević, koja kad god se pojavi, maltene, mi smo već ušli u EU, samo nisu nam to rekli, nisu nas obavestili. Hajde da malo budemo ozbiljni.
Generalni sekretarijat Vlade – ovo stvarno nije normalno, 70 miliona su troškovi putovanja. Onda imamo onu polemiku, koju sam već započeo, o Savetu za borbu protiv korupcije, gde ste me obavestili i dostavili papire da su oni dobili toliko koliko su tražili. Jeste, pošto ste im vi prethodno poslali uputstvo da ne mogu da traže više. Šta će ljudi, kao učtivi i vaspitani oni su držeći do onoga što ste vi rekli o restriktivnom budžetu tražili toliko, tražili mrvice, a Božidar Đelić ima 30 posto više od celokupnog budžeta Saveta za borbu protiv korupcije.
Ujedno da pitam, šta je preduzela Demokratska stranka i da li je nešto preduzela i da li je odstranila sa mesta predsednika Odbora za pravna pitanja čoveka koji je podneo krivičnu prijavu u ime "Delte" protiv Verice Barać. Znači, predsednik vašeg Odbora za pravna pitanja gospodin Goran Draganić, advokat, koji je po definiciji trebalo da zastupa ili bar da pomogne konsultativno Savet za borbu protiv korupcije, jer je to institucija Vlade Republike Srbije u kojoj DS ima većinu, pa bi se moglo reći da je to institucija većine u Vladi Republike Srbije, Savet za borbu protiv korupcije, na čijem čelu je gospođa Verica Barać... Pošto je napadaju sa svih strana ovi monopolisti i kriminalci, onda je valjda logično bilo da predsednik Odbora za pravna pitanja zaštiti instituciju svoje stranke. Umesto toga, on je na čelu pravnog tima "Delte" i podnosi krivičnu prijavu protiv Verice Barać, i ta ista prijava je odbačena. Da li je Demokratska stranka odbacila Gorana Draganića? Jer, to je nemoralno. Zapamtite, to je nemoralno.
Savet za borbu protiv korupcije je ogledalo jedne pravne države. Na kom smo mestu u Evropi i u svetu što se tiče stepena korupcije? Na jednom od vodećih. Pa kao malo vode na dlanu treba da se pazi, da se čuva, da se neguje, podstiče, bodri, motiviše, mobiliše, finansira Savet za borbu protiv korupcije, a ne da se sapliće na svakom koraku.
Ova vladajuća koalicija je posvađana kao rogovi u vreći. Niko nikom dobro ne misli, onako - ni noga nozi dobro ne misli. Jedino, ima jedna tačka spajanja, jedan kohezioni faktor - to je "Delta". Ne znam zašto nije vladajuća koalicija gospodina Miškovića predložila kao zajedničkog kandidata za predsednika, kada ste tako idilično složni po tom pitanju, valjda je logično da to onda i javno manifestujete. Oko svega drugog se svađate, ali oko "Delte" - ko drukčije kaže, kleveće i laže. Tu ste solidarni. Ta idila traje i ta ljubav nikad neće biti raskinuta.
Služba za upravljanje kadrovima je potpuno bespotrebna i to je otimanje para poreskih obveznika Srbije. Šta ti ljudi rade? Koji su to kadrovi? Pa, ovde je najnegativnija selekcija koja postoji, tu se enormno množe partijski kadrovi u svakom ministarstvu. To je hiperprodukcija kadrova, više ni čistačice, ni kuriri, ni portiri ne mogu biti ako nisu iz stranke koja drži to ministarstvo. Onda, tobože, Vlada ima Službu za upravljanje kadrovima. Kojim kadrovima? Da li onima sa Kosova, iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju, od kojih većina nije ni kročila na Kosovo i Metohiju? Kojim kadrovima? Onim institucijama sa Kosova i Metohije koje sede u Beogradu, poput biblioteke, muzeja, fonda PIO, poreske uprave i svega ostalog, a primaju dvostruke plate? Ali brinu, brinu za Kosovo, pate, rone gorke suze i čovek je prosto ganut kad ih vidi kako očajavaju zbog sudbine Kosova i Metohije. Kakvi crni kadrovi, pa to su postali genetski mutanti. Počeli su da liče jedni na druge.
Isto tako i Avio-služba Vlade, odnosno šta će ovoliki troškovi u svakoj mogućoj stavci budžeta? Mi smo mnogo jaka država, imamo mnogo ozbiljnu Vladu, pa još treba Avio-služba. Naravno, onda se uputi neki ministar sa po tri telohranitelja, ne zna ga niko ni u Srbiji, ničim nije ugrožen pod svodom nebeskim, i po pet savetnika i onda oni lete vladinim avionom. Tamo gde odu na neke skupove ili sastanke reč ne progovore, kao da su gluvonemi. Trče u šoping i nazad i onda troškovi i onda nam zato treba Avio-služba.
Nikad, a bio sam tri godine ministar, nikada nikakvim avionom nisam leteo sem JAT-ovim, i to ne biznis klasom, nego ekonomskom klasom. Ovde se kabineti opremaju plazma televizorima, pićem, jer se tu, valjda, u kabinetima gleda televizija i pije piće, umesto da se radi. E pa, zato nema para da se plate rezervisti iz Prokuplja, oni koji sutra možda opet treba da tumaraju po rovovima. Zato tamo imate belu kugu, kao i u čitavoj Srbiji. Evo kako izgleda izlog dragstora u Kuršumliji, evo ga, za šta to služi. (Pokazuje snimak.) Smrtovnice, stotine smrtovnica. Tako lepo Srbija polako umire i ti ljudi pretvaraju se u građane drugog reda, da bismo mi imali Službu za upravljanje kadrovima i Avio-službu i da bismo imali u kabinetima plazma televizore i barove sa skupocenim pićem. Zato smo i uložili ove amandmane. Hvala.

Ovo je moja replika na ono što je rekao gospodin Baralić. Gospodine Baraliću, to što ste sad rekli je ona ista kampanja koju su vodili Dušan Spasojević, Milorad Ulemek Legija, njihova novina "Identitet" i Tijanić tvrdeći to što ste vi sada izneli. Jer, to što ste sada izneli je neistina i dužni ste izvinjenje porodici Đinđić. Zašto? Zato što to znam, sticajem okolnosti. Rekli ste da je u Dubai Zoran Đinđić išao avionom Stanka Subotića Caneta. Nije tačno, gospodine Baraliću. Na taj let su išli Zoran Đinđić, Slobodan Milosavljević, danas ministar u Vladi, i Vladimir Beba Popović. Do Istambula su leteli JAT-om, od Istambula do Dubaija "Lufthanzom".
Prema tome, to je isti onaj manir, ista ona priča, isti onaj "Identitet" koji je prvi to pisao i pozivao na streljanje i na ubistvo Zorana Đinđića. Nemojte da se služite neistinama pomoću kojih su neki stvarali atmosferu koja je prethodila ubistvu pokojnog premijera, jer ovo što ste malopre izneli za govornicom jednostavno nije istina. Nemojte da dozvolite da vas edukuju zločinačke novine kakav je bio "Identitet". Hvala.

Nisam uopšte želeo da učestvujem u ovoj polemici. Reagovao sam samo na nešto što nije istina i ponavljam, da biste vi to znali, gospodine Baraliću, ako se može proveriti, vrlo rado, i treba proveriti. Dakle, pokojni premijer Zoran Đinđić, na poziv šeika Abu Dabija, bio je za Novu godinu sa ženom i sa decom, Slobodan Milosavljević sa suprugom, Vladimir Beba Popović, preleteli su do Istambula JAT-om, od Istambula "Lufthanzom", a ne avionom Stanka Subotića Caneta.       
Imam pravo na svoj amandman i na svoj stav. Ja sam pomenuo kako smo se mi ponašali. Možda je Zoran Đinđić čak bio preterano štedljiv. Bile su silne polemike na Vladi; neki ministri putovali su u inostranstvo, napravili trošak od nekih 500 - 600 evra koristeći se mobilnim telefonom u romingu. O tome je dva sata bila polemika na Vladi. Plate ministara bile su manje od plate zamenika ministara. Znam da je u pravosuđu plata ministra pravde bila manja od plate sudije opštinskog suda. To verovatno nije bilo dobro.
Pominjem svoj primer: nikad nisam putovao privatnim avionom dok sam bio član Vlade, isključivo sam leteo JAT-om. Znam da sam jednom imao problem kad je Vlada davala garanciju u Tribunalu, pa je JAT kasnio, pa su zvali u Minhen da me sačekaju na aerodromu da bih mogao da stignem do Amsterdama, jer je bila konferencija u Hagu.
Dakle, to je možda pogrešno, znam da je jedan put do Vašingtona premijeru i njegovom šefu Biroa za informisanje platio iz svog džepa Vladimir Beba Popović. To takođe ne treba da radi jedna vlada, ali takav je bio Zoran Đinđić. Ja samo govorim da ovo što ste izneli u pogledu putovanja u Emirate, tobože avionom Stanka Subotića Caneta, nije istina.
Samo zbog toga sam se javio i nemam nameru da učestvujem u ovoj polemici, ali to sam rekao ne misleći ili aludirajući da vi sad pravite takvu kampanju i propagandu, nego zato što je to radio list "Identitet", list ubica iz zemunskog klana, anatemišući, satanizujući i kriminalizujući Zorana Đinđića, a završilo se njegovom smrću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, naravno da sve privatizacije treba da budu javne, transparentne, na zakonu utemeljene, pravične, poštene, u interesu države, zaposlenih u tim firmama itd. Zato nam ovde ne treba držati nikakve političke lekcije i veličati lik i delo bilo kog pojedinca.
Gospodine ministre, vi ste to učinili 30. avgusta, veličajući lik i delo Vojislava Koštunice. Sada to činite u pogledu Borisa Tadića, tvrdeći da je to jedini put ka evropskim integracijama. Ali, podsećam vas da put ka evropskim integracijama ne može da vodi preko nekih egzotičnih ostrva, recimo preko Devičanskih ostrva.
Veoma ste se uvredili kada sam prošli put pomenuo jednu od privatizacija u kojoj ste vi učestvovali. Spreman sam da se izvinim, ali od vas tražim odgovore na sledeća pitanja. Da li vam nešto znači ime firme "Trebič" iz Sokobanje? Da li je jedan od suvlasnika te firme, kada je ona privatizovana iz stečaja, a to se može videti u spisima Trgovinskog suda u Zaječaru, i jedan od ljudi koji su optuženi da su članovi ili šefovi tzv. duvanske mafije, koji se danas nalazi u pritvoru? Da li ste ušli u partnerski odnos sa tim čovekom i njegovom firmom? Da li je vaša firma "House of Europe Invest" iz Vasenara u Holandiji?
Vi niste morali, naravno, znati da je taj čovek učestvovao u bilo kakvim, a to će u krajnjem slučaju utvrditi sud, sumnjivim radnjama.
Sledeće pitanje: Da li znate koja banka je dala kredit za privatizaciju te firme "Trebič" iz Sokobanje? Da li je vaše učešće bilo registrovano u Agenciji za privredne registre? Do kada je to trajalo? Kako, zašto i kada je ova firma "House of Europe Invest" preneta firmi "The Galileo limited" sa Devičanskih ostrva?
Ipak bi bilo korektno, upravo polazeći od nekih evropskih standarda, poštenih, pravičnih i transparentnih privatizacija, da na ova pitanja dobijemo odgovor. Mislim da to ništa nije dramatično, ali je pošteno da javnost zna da li je ovo tačno ili nije. Samo toliko, hvala.

Po članu 200. mora se odgovoriti. Nemojte bežati, potpredsedniče Vlade. Morate da odgovorite na pitanje. Zašto bežite od istine, gospodine Đeliću?
Vidite kakvog potpredsednika Vlade Srbija ima, onoga koji obmanjuje i laže. Gospodin Đelić je ubrzao kao mali miš.
Gospodinu Đeliću sam postavio jasno pitanje koje, po članu 200. Poslovnika, traži odgovor i to odmah. A pitanje je bilo prosto.
Pošto nije tu gospodin Đelić, doduše, više nema tu nikoga ni iz DS, sa izuzetkom jednog ili dva poslanika, molio bih vas da mu prenesete, jer gospodin Đelić se ponaša kao glavni promoter kampanje gospodina Borisa Tadića, a biće vrlo neprijatno u toj kampanji kad ljudi budu pitali Borisa Tadića: Da li je tačno da je vaš promoter, glavni čovek u vašoj kampanji, potpredsednik Vlade, učestvovao u privatizaciji preduzeća "Trebič" iz Sokobanje, preko svoje firme koja se zove "House of Europe invest B.V." iz Vasenara u Holandiji, sa čovekom koji je član duvanske mafije i koji se trenutno nalazi u pritvoru?
To pitanje traži odgovor. Firma gospodina Đelića imala je u privatizaciji preduzeća "Trebič" iz Sokobanje udeo od 48,5%, a to je podrazumevalo hotel "Sunce", restoran "Konaci" i 1.200 hektara zemlje u Sokobanji. Ovo je sve na osnovu podataka iz Agencije za privredne registre. Kada je gospodin Đelić ušao u kampanju za premijera, onda je brže-bolje taj njegov udeo prenet na firmu "The Galileo limited" sa Devičanskih ostrva. Onda sve ove kilometarske priče, perspektive, idile, megaprojekti, zaklinjanja u srećnu budućnost...
Kakva 2010, kako da se vidimo 2010? Ako Srbija do tada bude pravna država, gospodin Đelić ne samo da neće biti u parlamentu, nego će biti na jednom drugom mestu gde će moći da razmišlja o kriminalu koji ostavlja za sobom. Tek ćemo da pričamo o njegovim udelima u okviru firme "Citadela", "Mitea", "Energoprojekt" itd. To vam obećavamo. To će biti kampanja, jer se istini mora pogledati u oči, ma kakva ona bila, pa čak i kada ste ortak sa jednim od šefova duvanske mafije.

Član 226. Dakle, jedno pitanje, a tiče se nečega što su dobile sve poslaničke grupe i odnosi se na Fabriku železničkih vozila "Želvoz" u Smederevu.
Pismo, peticiju, apel ili upozorenje poslao je reprezentativni sindikat Sindikalno-radnički pokret, koji ima, praktično, oko polovinu od 1.600, odnosno 1.700 zaposlenih u ovoj firmi, koja ima kvalitetne fabričke sale koje se nalaze na prostoru od oko 10 hektara. Procena vrednosti fabrike pre nekoliko godina iznosila je 38.000.000 dolara. Sada se takva fabrika prodaje za nešto više od milion evra jedinom kupcu, rumunskoj firmi "Grampet".
Samo čitam ono što je Sindikat dostavio, ništa ne tvrdim. U ovom dopisu se kaže da samo jedna mesečna realizacija proizvodnje vredi više od pola miliona evra. Kaže se i da se ta privatizacija mogla očekivati jer je firma "Grampet" dugogodišnji partner JP ''Železnice Srbije'', a koje je opet osnivač Fabrike železničkih vozila ''Želvoz''.
Preko ''Želvoza'', kako se ovde navodi, ćerke firme ''Železnice'', više od deset godina je nekontrolisano odlazio novac i vršen je sumnjivi kompenzacioni posao. Na sve to, navodno, nikada nisu reagovali budžetski organi, niti je JP ''Železnice Srbije'' vršilo neku kontrolu, odnosno ozbiljnu reviziju, niti je bilo budžetske revizije.
Zbog takvog stava državnih organa najviše rukovodstvo ''Železnica'' i ''Želvoza'' Smederevo organizovalo je, kako ovde piše, nekakav čudan projekat koji se zvao Veliki projekat rekonstrukcije i popravke 1.000 vagona. Tvrdi se da je kroz taj projekat za dve godine opljačkano više od 10.000.000 evra. Tu su podnete brojne krivične prijave, a novac iz budžeta i ''Železnica'' se preko Želvoza odlivao na račune fiktivnih firmi. Za 1.700 radnika nije definisan socijalni program takve privatizacije i oni sada protestuju, štrajkuju, opozvali su člana tenderske komisije iz reda zaposlenih koji se zove Dragan Milijašević i tvrde da je on mimo volje zaposlenih učestvovao u radu tenderske komisije. Videli smo to i posredstvom medija...