Gospodine Albijaniću, ne znam šta znače vaše neinteligentne dosetke, ali nije bitno, vama se ne vredi obraćati, kasno je da vas promenimo i da vas malo edukujemo. Niste u tom uzrastu.
Da se obratim građanima Srbije. Dakle, kako u zakonu piše: ''Agencija za energetsku efikasnost obrazovana je za obavljanje stručnih poslova na unapređenju uslova i primeni mera za racionalnu upotrebu energenata, kao i za povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje energije.''
Hteo bih da pitam da li s ovim ima nekakve veze ''Trepča''? Pre nego što govorimo o racionalnoj upotrebi energije i energenata, da se pozabavimo načinom funkcionisanja Rudarsko-topioničarskog basena ''Trepča''. Pre neki dan održana je, nazovimo, proslava ''Trepče'', na kojoj je najviše moguće priznanje dodeljeno, znači, povelja, premijeru Koštunici. ''Trepča'' ništa ne radi, ali deli povelje, i to najveće priznanje. Verovatno, premijer o tome nije ni obavešten, to je sve u skladu sa racionalizacijom upotrebe energenata.
Dakle, ono što sam hteo da pitam – zašto je ministar Dinkić, to je pitanje za Riplija, a ne za Dinkića, dao, ili, bolje rečeno, poklonio 40 miliona dinara, jer nema pokretanja proizvodnje u Zvečanu već sedmu godinu, sve se ruši, sve se rasprodaje, sve se pljačka, a radnici primaju minimalac? Te pare su, inače, date iz Fonda za razvoj, a da ne govorimo o kriminalu vezanom za prodaju olovnog koncentrata. O kakvoj mi onda agenciji za energetsku efikasnost govorimo?
Još nešto, Kombinat, odnosno ''Holding Trepča'', posedovao je poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici br. 11-15, na šestom spratu, i pre dve godine, direktor ''Holdinga Trepča'', kao da je to njegova dedovina, prodao je 229 metara kvadratnih poslovnog prostora u Knez Mihailovoj ulici, dakle, na najekskluzivnijem mestu u Srbiji, po ceni od 2.200 evra po kvadratnom metru, ili po ceni koja je desetostruko niža od tržišne.
Dakle, Knez Mihailova ulica, najekskluzivnije mesto u Srbiji. To je urađeno bez saglasnosti Upravnog odbora, bez tendera, onako, na doboš, kao alajbegova slama, čovek prodao kao da je njegova privatna imovina. O tome će se još čuti.
Da objasnimo i uslove prodaje: 70.000 evra odmah, a preostali iznos u osam mesečnih rata, bez navođenja dinamike kada se uplaćuje prva rata i do kada treba da se uplati poslednja rata. Da kuriozitet bude još veći, uplata se ima izvršiti na račun Jedinstvene organizacije sindikata ''Trepča''.
Čini nam se da vam uzalud postoji Agencija za energetsku efikasnost ako se ovako, u bescenje, na najskupljem mestu u Srbiji, rasprodaje imovina ''Trepče''.
Ali, kada sam već spomenuo Knez Mihailovu ulicu, imamo mi i druge ekskluzivne prostore u Knez Mihailovoj ulici, to su zgrade br. 5, br. 41 i br. 45, koje je Agencija za privatizaciju, u sklopu ''Robnih kuća'', prodala protivzakonito, jer to je otimačina, to je državna imovina i nije mogla biti nikako ni svojina ''Robnih kuća'', ni predmet kupoprodaje, i još je to proglašeno velikim poslovnim uspehom.
Trgovinski sud u Beogradu je osporio ovu otimačinu i utvrdio da nema prava svojine ''Robnih kuća'' na ova tri najznačajnija objekta ''Robnih kuća''. Sećate se kada je gospođa Džinić rekla – kupac će platiti; kupac je rekao – ne, ja sam platio sve. Onda imate privremenu meru, u ovoj presudi od pre neki dan, zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti.
Inače, kupac je vrlo simpatičan, ili većinski kupac dve trećine ''Robnih kuća''. Kako saznajemo, ne znam da li je ozvaničeno, kupuje ih ''Marfin investment fond'', pravni sledbenik ''Laiki banke'', a ''Laiki banka'' je naslednik ''Sajpers popular banke'', dok je ''Sajpers popular banka'' ona na čijim računima su bile srpske pare. I, one fantomske of-šor kompanije, koje je za potrebe ondašnjeg režima formirao sadašnji predsednik Kipra Tasus Popadopulos.
Nemojte mnogo da verujete u tu veliku ljubav Kipra prema Srbiji. Ta ljubav se vrednuje parama. Znači, ''Anteksol'', ''Braunkort'' i svih osam fantomskih of-šor kompanija imali su svoje račune u ''Laiki banci'', odnosno u ''Sajpers popular banci'', odnosno dvotrećinskom kupcu ''Robnih kuća''.
Hajde sada da vidimo čije su to pare, koje su džakovima odlazile iz trezora ''Beogradske banke'', u kesama, džakovima, koferima, stizale do aerodroma u Larnaki, pa onda, umesto da idu na račun ''Beogradske banke'' na Kipru, odlazile na račune fantomskih kompanija u ''Sajpers popular banci'', odnosno ''Laiki banci'', odnosno kupcu ''Robnih kuća''.
Dakle, vrlo je interesantna ta Knez Mihailova ulica, ali setite se uvek onoga – oteto - prokleto. Kao što je nezapamćena otimačina PIK-a Zemun. Tu bi vredelo da nam se da odgovor na to pitanje, jer ga traži i sindikat PIK-a Zemun, i sindikat ASNS, i štrajkački odbor radnika PIK-a Zemun, odnosno većina radnika ovog poljoprivredno-industrijskog kombinata, koji pokušavaju, kako u ovom dopisu, upućenom svim poslaničkim grupama, piše, da se odupru tajkunskom načinu privatizacije i nezapamćenoj otimačini Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, koja je započela nelegalnom smenom rukovodstva skupštine radnika i Upravnog odbora, 2005. godine, kojoj su kumovali mnogi – od Agencije za privatizaciju, preko onoga ko je vršio procenu u ime Agencije za privatizaciju.
Govorim samo ono što piše u dopisu dva sindikata i štrajkačkog odbora. Ne iznosim lične opservacije, a „CES Mekom“ je procenio da ukupna imovina Kombinata Zemun vredi 5 miliona evra, a u tom kompleksu zemljišta je, između ostalog, 500 hektara gradskog građevinskog zemljišta, pa je i laicima jasno da to vredi desetostruko, pedesetostruko, verovatno i stostruko više nego što je procena Agencije za privatizaciju. Naravno da je tu svoju ulogu odigralo i Ministarstvo za privredu i privatizaciju, sa ministrom Predragom Bubalom na čelu, koji sve vreme ćuti i ne reaguje na ovo što je flagrantna krađa i otimačina.
Od 11. maja 2006. godine počinje sistematsko uništavanje i smanjivanje vrednosti Poljoprivredno-industrijskog kombinata Zemun, u kome su učestvovali mnogi, među njima i Zadružni savez i jedna od političkih stranaka, ona koja mnogo voli šestocifrene ili devetocifrene brojeve, kojima je jedina ideologija novac, pogotovo prljav novac.
U tom periodu, izvedena je najveća krađa u Poljoprivredno- industrijskom kombinatu Zemun, 214 hektara zemljišta, 300 grla stoke, namenski kredit od 300 hiljada evra, kombajn „Džon Dir“ od 160 hiljada evra, cela letina za 2006. godinu sa površine od 2000 hektara, pokušaj da se prevede iz društvene u državnu svojinu oko 800 hektara poljoprivrednog zemljišta, kako bi se posle, nekom pravnom gimnastikom, to vratilo u prvobitno stanje itd.
Štrajkački odbor je poslao više dopisa ministarstvima, Agenciji, nevladinim organizacijama, tražeći odgovore na pitanja gde je nestalo 300 hektara zemljišta, kako je potrošen namenski kredit od 24 miliona i 700 hiljada dinara, gde je nestalo 300 grla stoke, kako je nestao taj kombajn „Džon Dir“ i gde je prodata cela letina za 2006. godinu?
Odgovora na ova pitanja nema. Svi dokumenti, sa prilozima, sa krivičnim prijavama, prosleđeni su na sve moguće adrese i svi uredno ćute, jer ovo je nešto što je rezultat kompromisa unutar vladajuće koalicije, jer, ''brali su med, pa su malo uprljali prste''.
Ono što sam ja hteo da pitam ministra Cvetkovića, to je šta je sa vraćanjem para o prodaji ''Putnika'' našem čoveku iz dijaspore, Srbi Iliću?
Presudio je arbitražni sud u Parizu u njegovu korist. Vlada je donela zaključak, a iz njemu znanih razloga, potpredsednik Vlade, to su priznali i ministar Cvetković i Vesna Džinić, gospodin Đelić, neće da ispoštuje zaključak Vlade.
Vlada je donela zaključak da se pare vrate. Arbitražni sud u Parizu je presudio da se pare vrate i sada se, preko Trgovinskog suda u Beogradu i nekih privremenih mera, pravi privid i zavesa da se pare ne vrate, troše se stotine hiljada evra zato što se ne žele poštovati odluke međunarodnog suda.
Ne znam da li je ovaj manir gospodin Đelić stekao iz svog partnerskog odnosa s jednim od šefova ''duvanske mafije'', ali nije odgovorio na pitanja koja su mu ovde postavljena. Da li je on suvlasnik 48,5% preduzeća u Sokobanji, kao partner jednog od šefova ''duvanske mafije'', koji su pre neki dan optuženi, optužnicom Specijalnog tužioca, za organizovani kriminal?
I kada bude ovde, i kada ne bude ovde gospodin Đelić, tražićemo odgovor na to pitanje. Nemojte nam pričati o Agenciji za energetsku efikasnost, a ovamo se, pod vidom borbe za evropske standarde, pljačkaju milioni iz džepova osiromašenih poreskih obveznika Srbije.