Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 201.
U više navrata reklamiram istu povredu Poslovnika, tražeći odgovor na isto pitanje, ali pre toga da kažem nešto što sam i juče rekao, da vladajuća koalicija funkcioniše kao u onoj basni o cvrčku i mravu.
Imali ste devet meseci, ili 10, ili 11 meseci od formiranja Parlamenta, zamajavali ste građane Srbije, narodne poslanike, i onda, dva dana uoči završetka Drugog redovnog zasedanja Parlamenta, vi navrat-nanos predlažete čitav set zakona. Mislim da to nije korektno i falsifikovano je kada je napisano da je to u četiri sata juče. Mi smo to dobili u ponoć, sinoć.
Da kažem da smo danas, najzad, posle silnog insistiranja, održali sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju i da je otvoreno nekoliko pitanja. Prvo, zajednička solidarnost sa gospođom Petković.
Jedna od tema, to je i povod za moje javljanje, jesu zloupotrebe i pljačke u Metalurško-hemijskom kombinatu "Trepča". Pominje se tu i odgovornost civilnog administratora, posredno, gospodina Rikera, ali ja bih da se pozabavimo našim problemom i da dobijemo odgovor na ta pitanja.
Obećao sam da ću u formi kakvu činim da zahtevam odgovor, i da na tome insistiram, od ministra unutrašnjih poslova, od ministra pravde, od ministra za energetiku i rudarstvo i od ministra za privredu i regionalni razvoj.
O čemu se radi? Kako je moguće da se u bescenje, kao ''Alajbegova slama'', rasprodaje imovina "Trepče", poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici, 229 kvadrata, po ceni od 2.200 evra, deset puta jeftinije od realne cene?
Postoji krivična prijava još pre dve godine o zloupotrebama, jer nije prodat samo taj poslovni prostor, nego i u General Ždanovoj, u Čubrinoj u Nišu, u Sarajevu. Gde su pare?
Samo da kažem još nešto što je mnogo gore. U poslednjih nekoliko godina, pljačka koja je napravljena u "Trepči" kreće se u rasponu između 60 i 100 miliona evra. Kako? Tako što je u tom periodu prodato tzv. olovne prašine između 60 i 100 hiljada tona, po ceni od 40 do 50 evra po toni, a tona prerađene olovne prašine, u kojoj je najviše olova – 60%, a zatim i drugi plemeniti metali, vredi 1.000 evra.
Dok radnici "Trepče" primaju po 30 evra, neko na vrhu ovog kombinata je napravio pljačku, a taj je istoj firmi kojoj je prodavana ta olovna prašina prodao i poslovni prostor u Knez Mihailovoj ulici.
Vreme je da se stane na put krađi i lopovluku na Kosovu i Metohiji. Dok tamo sirotinja raja sa zebnjom očekuje svako jutro, da vidi da li će u zbegove, na prikolice i u sabirne centre, dotle se neki bogate kupujući stanove po Evropi i po Knez Mihailovoj.

Kada imamo ovakvu vlast i ovakve ministre, nije ni čudo što nam je u Srbiji danas ovako. Dakle, ja imam pitanja za ministra, pa je red da ministar sasluša ta pitanja. Ali, davno je ovde sve mimo reda. Ovo je zemlja koja funkcioniše kao ''vlak bez voznog reda''.
Da podsetim da je na današnji dan, pre 11 godina, Felipe Gonzales napravio onaj čuveni izveštaj povodom izbornih krađa. Naravno, usledili su oni monumentalni protesti, kada se cela Srbija digla na noge da kaže – dosta krađe. Neki od vas su to zaboravili. Ono što se danas u Srbiji događa, neodoljivo podseća na vreme kada je Felipe Gonzales doneo taj svoj izveštaj, a na bazi koga je kasnije donet leks specijalis i na bazi koga je stanje, koliko-toliko, konsolidovano u tom momentu.
Sudije koje su učestvovale u izbornim krađama i koje sam ja, kao ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića...
Ne interesuje vas ovo?
Dakle, pokušao da razrešim, a imao sam samo mogućnosti i inicijative, i danas su sudije. Neki od njih su avanzovali zbog proklamovanja principa širokog koalicionog kapaciteta, koji se u prevodu zove – politička prostitucija, a koja je danas glavni princip na političkoj sceni Srbije, što smo imali prilike da vidimo juče, usvajanjem Rezolucije kojom ste odlučili da Srbija definitivno izgubi Kosovo i da definitivno okrene leđa EU.
Pozivam ministra pravde, gospodina Petrovića, koji sada ima zakonska ovlašćenja da pokrene postupak za razrešenje tih sudija i tih predsednika sudova.
Umesto toga, gospodin Petrović pravi tajne sastanke, što me veoma iznenađuje, s rezervistima Topličkog regiona, jedan je napravio kao ministar pravde, izbegavajući da mene pozove na taj sastanak, a ja sam ga inicirao, jer, navodno, ne treba to politizirati.
Sutra su pozvali rezerviste na drugi sastanak, kod jednog ministra koji, ipak, poštuje i 1996. i 1997. godinu, kod Rasima Ljajića, opet Dušan Petrović i osoba koja se odaziva na prezime Rakić, a kažu da je šef kabineta predsednika Republike. Nisu mene pozvali na taj sastanak. Kažu – ne valja i ne treba politizirati. Kao da su Dušan Petrović i gospodin Rakić pripadnici Kola časnih sestara, a ne pripadnici jedne od vladajućih političkih stranaka.

Šta je tu uvredljivo? Ja imam i simpatije i respekt prema gospodinu Petroviću, ali ovo ponašanje mi se ne sviđa.
Istovremeno se protiv ljudi koji su na čelu štrajkačkog odbora vodi hajka, svakodnevno se podnose krivične prijave, kao, recimo, protiv Dejana Miloševića.
Ali, pošto na je na dnevnom redu zakon o lokalnoj samoupravi, za koji sindikati zaposlenih u upravi pitaju gospodina Markovića, ja ću se vratiti, gospodine Albijaniću, pošto nema ministra, kada uđe u salu, da mu po Poslovniku postavim ova pitanja.

Ja nisam želeo, ali sam prinuđen. Dakle, pitanje je za ministra Markovića, da li je upoznat s činjenicom da zaposleni u opštinskim upravama štrajkuju?
Da li zna kako se određuju plate zaposlenih u opštinskim upravama? Da li zna kolike su to plate? Da li zna kolike su plate ostalih budžetskih korisnika?
Da li će, i kada, biti doneti propisi koji bi regulisali položaj zaposlenih u opštinskim upravama? Kada će biti doneti, zašto nisu doneti do sada? Da li zna da se od radnika u opštinskim upravama prave socijalni slučajevi? Da li zna da kolektivni ugovor nije potpisan već više od dve godine, iako je predlog postojao?
Da li zna da je u pitanju svojevrsna diskriminacija radnika opštinskih uprava, dok, u isto vreme, zaposleni u agencijama i raznim upravama imaju enormne plate? Da li zna da zaposleni u opštinskim upravama primaju 10, pa i 15 puta niže plate nego zaposleni u tim agencijama i upravama?
Još je puno pitanja koja oni postavljaju. Pa je započet štrajk glađu predsednika sindikata u SO Loznica i u nekim drugim skupštinama opština, a kada su ti problemi predočeni ministru Markoviću, on je, u razgovoru sa članovima predsedništva Republičkog odbora sindikata, rekao – cela Srbija štrajkuje, a mene to ne dotiče.
Red je da gospodin Marković odgovori na ova pitanja. Pobegao je, kao i svojevremeno Đelić, kada sam ga upitao za njegove veze i partnerski odnos s jednim od šefova ''duvanske mafije'', ali na to se mora odgovoriti.
Konačno, da nešto pohvalim. Da pohvalim jednog čoveka koji je ostao dosledan onim idealima iz 1990. godine, idealima iz onih protesta 1990-1996. godine, to je profesor Dragoljub Mićunović, osnivač i prvi predsednik DS-a. Njegovim gestom juče i neglasanjem za onu sramnu rezoluciju, Zoran Đinđić bi se ponosio, vašim ne bi.
Dakle, želim da pohvalim profesora Mićunovića jer je ostao dosledan, jer ne želi da učestvuje u ovoj trgovini, a i danas ste tu trgovinu demonstrirali, ne glasajući za narodnu inicijativu, inicijativu preko 30 hiljada građana da se formira anketni odbor koji bi istražio funkcionisanje kompanije "Delta". To je, valjda, vaš novogodišnji poklon Miroslavu Miškoviću, red je da i on te poklone vrati.

Gospodin Mihajlović me je spomenuo, pa sam imao potrebu da samo odgovorim.        Malo se izgubila nit, zbog toga što nisam odmah dobio pravo na repliku.
Gospodin Mihajlović je rekao bi i gospodin Vasiljević trebalo da bude na tim sastancima s rezervistima. Naravno da nemam ništa protiv, i treba da bude svako ko može da pomogne da se taj problem reši. Niko nema ekskluzivno pravo da se tim problemom bavi. Najsrećniji bih bio da se to reši i da ja to više nikad u životu ne spomenem.
Juče smo se naslušali priča o herojstvu, junaštvu u vreme NATO intervencije, o ljudima koji su nekoliko meseci proveli u rovovima, rizikovali svoje živote, a ljudi koji štrajkuju više od 100 dana su, upravo, bili u tim rovovima, spremni da daju život za otadžbinu, a danas se potucaju od praga do praga, od nemila do nedraga.
Ali, zašto se izbegava da i ja budem pozvan? Zato što je jedan predsednik opštine s ove strane naplatio te visoke dnevnice. Neću da pomenem njegovo ime, da bih zaštitio njegov integritet, jer, možda, i treba to da naplati, možda ima pravo, možda je to previsoko i enormno, ali ja hoću samo da svi budu tretirani identično.
Imaćemo i jednu ekskluzivu. Jedan čovek, opet s ove strane, na mnogo višoj funkciji od predsednika opštine, takođe je naplatio ratne dnevnice. To onda smeta da Vladan Batić prisustvuje tim sastancima. Smeta, jer su u pitanju obični ljudi i njihov život. Ti ljudi žele da svojoj deci okite jelku.
Tamo niko ne radi, ali se sve inicijative koje se tiču običnih ljudi glatko odbijaju, nailaze na barijere, na aroganciju, na nerazumevanje. Evo, i onu inicijativu više od 30.000 ljudi, koji su po ledu i snegu stavili broj svoje lične karte, svoj matični broj, da bi se formirao anketni odbor za ''Deltu'', danas ste glatko odbili, a, ponavljam, to je inicijativa građana ove zemlje i njihovih porodica.
Zbog monopola, hrana u ovoj zemlji je najskuplja u jugoistočnoj Evropi, zbog monopola, oni svojoj deci ne mogu da upriliče ono što je primereno i za Novu godinu i za Božić, ono najelementarnije u našoj tradiciji. Ali, zato ste, vašom voljom i vašom većinom, vi dali lep novogodišnji poklon Miroslavu Miškoviću. Hvala.

Gospodine predsedniče Republike, dame i gospodo ministri, gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan, 26. decembra 1968. godine, u istoj ovoj sali, tadašnja Savezna skupština usvojila je amandmane, ustavne amandmane, kojima je tadašnje Kosovo i Metohija praktično dobilo prerogative i ingerencije republike, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašću. To je bio početak institucionalnog kraja Kosova i Metohije, koje se od tog dana više nije zvalo Kosovo i Metohija, već samo Kosovo.
Danas, igrom sudbine, simbolikom, na istom tom mestu, vi, gospodo iz vladajuće koalicije, ovom rezolucijom zakucavate poslednji ekser u mrtvački sanduk u koji pretvarate Kosovo i Metohiju. Zašto? Zato što je u rezoluciji moglo i trebalo da piše jedino – šta ako kosovski Albanci proglase nezavisnost, a tu nezavisnost priznaju SAD, Evropa, većina susednih zemalja itd. Šta da rade Srbi sa Kosova i Metohije? Da li da ostaju ili da idu?
Ako im nudite da odu, gde da odu? U fiskulturne sale? U fabričke hale? U sabirne centre? Ili im recite, napraviće naši tajkuni ''Kosovo siti'', ''Metohija siti'', živećete životom dostojnim čoveka, kao sav normalan svet.
Ako im nudite da ostanu, onda objasnite kako da ostanu. Ko će da ih štiti? Šta će da bude kada padne mrak? Kakva je njihova budućnost, sudbina, perspektive? Zašto? Zato što oni vaši telali, nekih od vas, koji rone krokodilske suze za Kosovom i Metohijom, a čiji su buđelari, kapitali, imovina, firme sve veće i veće, oni će otići.
Znači, 10-11 posto Srba sa Kosova i Metohije ima negde da ode u Srbiji i to uglavnom politička ili, da je tako nazovem, intelektualna elita.
Šta će običan narod koji nema šta da jede? Šta vi njemu nudite? Na to treba odgovoriti, a da ne govorim o dešavanjima na Kosovu i Metohiji, za koje je odgovorna ova vlast; ilegalni granični prelazi, reket, šverc, kriminal, korupcija, donacije iz tih mrskih zemalja Zapada. A niste pitali Putina možete li da uzmete za svoje privatne projekte te donacije, pare iz budžeta Kosova, a ovamo, to su mrski Šiptari, teroristi, separatisti itd.
Međusobni sukobi, anatemisanje i satanizovanje političkih protivnika, obeležavanje onih koji su u Goraždevcu glasali na kosovskim izborima, većinom iz DS, da li ćete da im stavljate žute trake? Traže se konsekvence i sankcije protiv njih. Na to je trebalo odgovoriti. Naša koleginica, gospođa Petković, njena kuća je ugrožena, napadnuta, ćuti se. Mesec i po dana nije bilo sednice Odbora za Kosovo i Metohiju. O tome je trebalo nešto reći u toj rezoluciji, a da ne govorimo o dvostrukim standardima; Biblioteka Kosova – sedište u gradu Beogradu, Muzej Kosova – sedište u Beogradu, „Jedinstvo“, novine – sedište u Beogradu, duple plate itd. O tome ćemo drugi put.
Dakle, trebalo je reći – gde će Srbi i trebalo je reći – gde će Srbija, ako već neće u EU. S kim će u savez? Sa Rusijom? Belorusijom? Mongolijom, Kubom? Rodezijom? Čadom?
Čujem ovih dana da nas podržavaju Indija, Indonezija i Južna Afrika. Da li je to naša budućnost? Ali to napišite u rezoluciji. To obznanite i recite.
Ukinut je Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, jedina institucija koja je bila priznata od UNMIK-a, bila je u saglasju sa Rezolucijom 1244.
Uvedena je Kancelarija Ministarstva za Kosovo i Metohiju protivno Rezoluciji 1244. Neprestano guranje prsta u oko.
Kažete, nećete ni u jedan vojni savez. Koji to drugi vojni savez znate izuzev Severnoatlantske alijanse ili NATO pakta? Da je Srbija bila članica Pakta ranije, nijedan kvadratni santimetar njene teritorije niko ne bi mogao da uzme. A EU mi postavljamo uslove, kao nižerazredni fudbaler koji hoće u veliki tim. Oni mu kažu čekaj, nisi za nas, a nešto tamo i kriješ, a vi kažete, ne, ne, ne, ne da ja hoću da dođem nego ću ja vama da postavim uslove. Onda veliki klub kaže, e, niko od vas u narednih 10, 20 ili više godina neće moći da igra u ovom timu.
Dakle, mi zatvaramo vrata. Da li je ikad razmatrano ono što je između redova nagovestio italijanski ministar inostranih poslova, gospodin D'alema.
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Mogućnost podele Kosova. Pa bolje išta nego ništa. Nemojte pričati, sačuvaćemo ga, a izgubićemo ga.
I na kraju, gospodo, vi koji nudite ovu rezoluciju bićete odgovorni ako dođe do tog zla, za svaku traktorsku prikolicu, za svaku srušenu crkvu, za svaku suzu u oku deteta koje se nađe u sabirnom centru i za svakog čoveka i mladića i devojku, obrazovane, pametne koji se mrznu i čekaju u redovima pred ambasadama da negde u dalekom svetu potraže svoju sreću i svoju budućnost. Vi ćete za to biti odgovorni.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, da ne bih krši Poslovnik, javiću se po Poslovniku. Tražim odgovor na nekoliko pitanja, jer ovo što nam se danas događa kao da gledamo vremeplov, onu kultnu emisiju ''Dogodilo se na današnji dan.''
O ovome smo pričali 1990. godine, pre 18 godina, samo sa promenjenim ulogama. Rekao sam da je ova rezolucija trebalo da odgovor da na pitanje – gde će građani nealbanske nacionalnosti onda kada EU i SAD priznaju nezavisno Kosovo. Šta im nudite?
Možda gospodin Đelić preko svog partnera iz duvanske mafije nudi izgradnju nekih stanova za njihov smeštaj, možda vaši tajkuni nude nešto drugo. Dajte da čujemo odgovor na to pitanje, jer ono što danas čujemo, jedan deo vlasti hoće vlast i Kosovo, drugi deo Evropu i Kosovo, a vi, gospodine predsedniče, zagovarate vlast, Kosovo i stidljivo Evropu, a gde su tu građani, gde su tu ljudi, gde je tu narod? Samo vlast i teritorija.
Sve ovo što radite neodoljivo podseća na priču o cvrčku i mravu, godinama ste uz gusle svirali i pevali da će Kosovo zauvek biti naše, a sad kad je došlo vreme nemate odgovor na ta suštinska pitanja. Da potpuno uprostim, kako je moguće da hoćemo u EU koja je već najavila da će priznati nezavisnost Kosova, a istovremeno Srbija će cela da bude u EU. To je nespojivo. Odlučimo se koji je naš put i pošteno recimo građanima sa KiM šta im se nudi.
Gospodine predsedniče, možda vas ovo ne interesuje, vama se obraćam, a evo i gospodinu Mićunoviću, da biste prekinuli ćaskanje, znate li da 2.500 radnika Trepče više od dve godine prima po 30 evra mesečno, uključujući i inženjere i ljude koji su kompetenti, po 30 evra mesečno. Premijer je pre neki dan povodom proslave osamdeset godina Trepče, primio zlatnu plaketu. Zašto? Od onih koji upravljaju Trepčom i koji su za zadnje dve godine opljačkali između 60 i 100 miliona evra. A šta ćemo sa sirotinjom rajom? Na to dajte odgovor, nemojte nas više zamajavati.

Nije ta vojska izgubila te ratove, nego vlast i oni koji su tom vojskom rukovodili i slali je u izgubljene bitke i izgubljene ratove. Kumanovski sporazum je kapitulacija. To je kraj jedne iluzije, jedne politike, jedne sulude strategije. A vi ste te iste vojskovođe, generale od kojih su neki ratni zločinci, proglasili za heroje, junake i patriote, dodeljivali im stanove od po nekoliko ari u Cvećari.
Da li zna neko imena graničara iz onih karaula Košare, Đerekare i drugih koji su dali život za ovu zemlju? Da li neko zna imena pilota koji su krenuli da se suprotstave NATO armadi? Ne, niko ih ne zna. Oni su ti bezimeni heroji koji su izginuli za ovu zemlju. Šta je sa 22 hiljade vojnih beskućnika? Oni su rezultat i produkt tih izgubljenih bitaka, izgubljenih ratova.
Sada slušamo ponovo iste priče. Nećemo u NATO, pa šta hoćete, ne vi, nego oni koji danas vladaju Srbijom, da se restaurira Varšavski pakt, da nam se vrati Kominterna, hoćete društvenu svojinu, samoupravljanje, prvomajske parade? Da li je to ta politika koju danas želimo za Srbiju?
Dakle, mi moramo biti u saglasju sa realnošću. Onaj ko nije u saglasju sa realnošću, postaje stvar prošlosti. Indija, Kina, Kuba, Čad, Rodezija, Indonezija, to nije naša realnost.
Evropa, Evropska unija, hrišćanska civilizacija, to je naša realnost.
E, sada moramo da izaberemo kojim ćemo od ta dva puta, ili bestragijama i nedođijama ka Indoneziji ili evropskim putem kojim je Srbiju vodio Zoran Đinđić. Ne postoje dva puta, postoji samo jedan put. Ovo je varijanta – daj desni migavac a skreni levo, da bi se neko održao na vlasti. To je politika koja ne vodi nigde, kao i ovi autoputevi koji se prave, autoputevi za nigde.
A oni koji vode negde, po njima se prosipaju bombe. To je rezultat ove politike koja se danas vodi, samo zarad očuvanja vlasti. Ne možete biti danas i u EU, koja hoće da prizna nezavisnost Kosova i boriti se za očuvanje teritorijalnog integriteta, pogotovo ne smeju se više lagati ljudi, bez obzira kakva je budućnost KiM. Mora se pošteno reći gde će ti ljudi i gde će Srbija 6. ili ne znam kog februara.

Vi se izdogovarajte, pa ću se javiti kad bude ministar tu. Ćaskajte na nekom drugom mestu. Naučite se redu već jednom.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon je izraz jeftinog populizma, sračunat na sticanje jeftinih političkih poena i mislim da bi Mao Cedung bio prezadovoljan kad bi video ovu kreaturu koja predstavlja zakon  - svi su jednaki, svi su isti, svima isto itd. Mada je svima jasno da ovaj zakon nikada neće biti primenjen.
Čak se čudim ovolikom upinjanju i pokušajima da se amandmanima nešto promeni jer – ''Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi''. Svima je jasno da je on napravljen po principu ''ne lipši magarče do zelene trave'' i čim vlast bude promenjena, ovaj zakon će biti izmenjen ili će završiti u nekoj korpi za otpatke. Svima je jasno da je u pitanju jedna slatka prevara, magla, dimna zavesa, kao što je to i ova rezolucija koja će se sutra naći pred ovim parlamentom i kojom mi postavljamo ultimatum Evropskoj uniji.
A pošto je ovaj zakon, u stvari, ne podela nekakvih akcija nego predlog zakona o dodeli socijalne pomoći svim građanima Srbije, verovatno će nam socijalna pomoć i biti potrebna jer će Srbija biti hermetički zatvorena, a svi njeni građani su, sa izuzetkom vladinih tajkuna i njihovih miljenika, socijalni slučajevi. Pošto se, s druge strane, govori da nećemo jesti korenje jer su na našoj strani Kina, Indija, Indonezija, Mongolija i Kuba, onda će nam izgleda zaista trebati socijalna pomoć.
Hteo sam da pitam ministra, šteta je što nije tu, ali ću postavljati ova pitanja kad bude tu i on je po članu 200. dužan da mi odmah odgovori: Da li će po odredbama ovog zakona biti deljene akcije zaposlenima u Fabrici duvana u Senti, koju je privatizovao "Japan Tobacco International"? To je moje pitanje.
A onda pitanje za gospodina Dinkića - da li je on otvorio Fabriku duvana u Senti i kakve veze ima (tada je on bio ministar finansija) ministar finansija sa otvaranjem fabrike duvana?
Zatim, da li je tačno da je oktobra 2005. godine, u vreme dok je bio otvoren tender za prodaju Fabrike duvana u Senti, gospodin Dinkić, tada ministar finansija, posetio Japan, odnosno firmu "Japan Tobacco", da li je pri tom vodio svitu novinara i da li je troškove tim novinarima platio "Japan Tobacco"?
Da li je normalno da posećujete i promovišete jednog od učesnika na tenderu za privatizaciju te fabrike u Senti?
Hteo sam da pitam ministra Dinkića i da li mu je poznato da je promoter firme "Japan Tobacco" bila firma koja se zove FIA, čiji su članovi i predstavnici i zvaničnici i direktori bili lord Armstrong, Džesika de Grasija, Vinsent Pik, a za Balkan Vukašin Volf Minić.
S tim u vezi, da li je ovo pismo, koje mu je uputio lord Armstrong 5. januara 2001. godine, sa predlogom da se FIA, ista ova koja je promoter fabrike "Japan Tobacco", angažuje na pronalaženju naših para na Kipru, a da li je on pre toga, 14. decembra 2000. godine, imao sastanak sa Dejvidom Lendsmanom, šefom Britanske misije u Beogradu, Džesikom de Grasijom, direktorom FIA u to vreme, i Vukašinom Volfom Minićem, koji je bio predstavnik FIA za Balkan?
Da li je u to vreme, kao guverner Narodne banke, posle ovog pisma koje je dobio od lorda Armstronga, gospodin Dinkić zaključio ugovor sa FIA, koja je, dakle, bila i promoter firme "Japan Tobacco", za traženje naših para na Kipru? Koliko para je isplaćeno firmi FIA, koliko stotina hiljada funti? Da li je FIA išta pronašla? Za šta su potrošene te pare? Dakle, da li je zaključio ugovor, na koliko para i koliko je para isplaćeno firmi FIA?

Tako je, ovo pitanje jeste na dnevnom redu jer pitam da li će se besplatna podela akcija odnositi na zaposlene u Fabrici duvana u Senti, a onda objašnjavam zašto to pitam.
Jasno je da vi nikad ništa ne razumete, pa se uzdržite od pokušaja da me zaustavite. Brzo završavam set svojih pitanja. Ministar Dinkić je zbog ovih pitanja gromoglasno najavljivao neke tužbe protiv mene, čujem da me je tužio, pa da ga lepo, "face to face", pitam, da mi na ova pitanja odgovori, da vidimo da li ja nešto izmišljam i lažem ili je ovo istina, a vezano je za akcije.
Dakle, da li je gospodinu Dinkiću poznato ko je bio predstavnik FIA, recimo, u Makedoniji, da li mu nešto znači zvučno ime Kosta Jankovski, gde je taj čovek završio? Da li mu je poznato da je čitava FIA rasturena, pola njenih direktora pohapšeno po svetu, druga polovina na poternicama? Ta ista agencija sa kojom je on zaključio ugovor da traže naše pare na Kipru.
Da li mu je poznato da je predstavnik FIA za Kosovo i Metohiju bio Ekrem Luka, finansijer Ramuša Haradinaja? Da li mu je poznato da je čovek koji mu je ovde u tom poslu bio partner, Vukašin Volf Minić, na sudu saslušan kao svedok, izjavio da je čitav angažman FIA bio na diskreditaciji pokojnog premijera Zorana Đinđića, da je FIA angažovala Iva Pukanića i "Nacional" da piše seriju pamfleta o Zoranu Đinđiću iz prostog razloga što je, kada je kao jedan od prvih zadataka Vlade Zoran Đinđić odlučio da se stane na put nelegalnoj trgovini duvana i najavio izgradnju fabrike BAT-a u Srbiji, to zasmetalo Tvornici duhana Rovinj i "Japan Tobacco", koji su bili glavni kreatori trgovine duvanom na ovim prostorima?
Znači, strateški cilj firme FIA, koju su angažovali "Japan Tobacco" i Mlađan Dinkić, bio je diskreditacija Vlade i samog premijera Zorana Đinđića kojeg su nazivali krijumčarom, trgovcem, švercerom duvana itd. Postoji pismeno priznanje Volfa Minića dato na sudu o tim okolnostima.
Očekujem neposredni odgovor od ministra Dinkića jer on, pretpostavljam, zna odgovor na ova pitanja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, član 27, ovlašćenja predsednika Narodne skupštine.
Mislim da je krajnje vreme da predsednik Narodne skupštine prestane da zamajava i narodne poslanike i građane Srbije. Zbog čega to kažem? Posredstvom sredstava informisanja mi, kao narodni poslanici, a i svi građani, saznaju šta će se događati u ovom parlamentu.
Tako smo preko sredstava informisanja saznali da u sredu i četvrtak treba da na dnevnom redu budu zakoni koji treba da prethode raspisivanju lokalnih izbora, a u petak rasprava o Kosovu i Metohiji. To je vrhunac cinizma i neodgovornosti.
Dame i gospodo, na dnevnom redu imamo raspravu o amandmanima na sedam zakona: o privatizaciji, besplatnim akcijama, budžetskom sistemu, porezu na dohodak građana, porezu na prihod preduzeća, administrativnim taksama i javnim putevima. To je sedam zakona. Koliko dana treba da se završi rasprava o tim amandmanima? To je pod jedan.
Pod dva, ne može vladajuća koalicija da se dogovori oko izglasavanja budžeta, a rasprava je završena. Srbija nije donela budžet za narednu godinu.
Pod tri, zamislite koliko vi brinete o Kosovu i Metohiji! Uzgred, reda radi, određuje se jedan dan za raspravu o Kosovu i Metohiji. To je uvreda. Kao, jedan dan je dosta o toj temi. O najbeznačajnijem zakonu rasprava traje danima, a o Kosovu i Metohiji - sve ćemo to lepo da završimo u jednom danu.
Konačno, četiri zakona treba da budu doneta: o lokalnoj samoupravi, o lokalnim izborima, o teritorijalnoj organizaciji i o gradu Beogradu.
Da vidimo kako će taj alhemičar, koji se zove Oliver Dulić, da to stavi na dnevni red, a nema ni predloga, nije prošlo ni kroz odbore, nije stigao predlog tih zakona u Skupštinu, da stavi na dnevni red u sredu i četvrtak, da se to izglasa i da se to završi. Hajde da budemo objektivni i pošteni. Šta radi čovek - javlja mu se. Javlja se Duliću da će to da uradi u sredu i četvrtak, jer je neko procenio da je to interes za nečiju stranku.
To je bezobrazluk. To je blaga reč. Voleo bih da dođe Oliver Dulić, pa ću onda da mu kažem štošta o neodgovornosti i o pandanu neodgovornosti, o smenjivosti. Čoveče, ako ne umeš ili ne možeš da radiš svoj posao, to sam rekao i predsedniku Odbora za Kosovo i Metohiju, mesec i nešto dana nema Odbora za Kosovo i Metohiju. Hajde da ga ukinemo, ne treba nam.
Ako sada ne zaseda taj odbor maltene svakog dana, šta će nam posle 6. ili ne znam kog februara, kad odlukom SAD i EU Kosovo bude proglašeno kao nezavisna država. Dakle, pozivam na odgovornost i rekao sam - ako nećete, ne umete ili ne možete da radite svoj posao, podnesite ostavku, jer u svemu ovome nigde nema ljudi, nigde nema građana, nigde nema njihovog života, a život je zakon.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, član 27. Mislim da je već svima jasno da  dalji nastavak sednice Skupštine i rasprava o amandmanima nema nikakvog smisla, da se ne zavaravamo i da se ne igramo vrhovnog zakonodavnog tela, kada u ovoj situaciji i u ovim dramatičnim okolnostima jednostavno ne postoji ni minimum mogućnosti da se raspravlja o amandmanima na neke zakone.
Zato treba hitno održati sednicu sa predsednikom parlamenta i pokušati da se ovih nekoliko dana do Nove godine urade dve stvari: da se, ako vladajuća koalicija može oko toga da se dogovori, izglasa budžet i da se na dnevnom redu nađe rezolucija i rasprava o Kosovu i Metohiji. Sve drugo je apsolutno iluzorno.
Tu se otvara niz pitanja. Nema više od mesec dana sednice Odbora za KiM, nema rasprave o KiM, najavljuje se rezolucija koju niko nije video. Valjda svi treba da pomno razrade i ukažu na tekst te rezolucije, najavljuje se priznanje nezavisnosti KiM za 6. februar i onda slušate ministra inostranih poslova, sinoć u jednoj TV emisiji, čovek kao ''Alisa u zemlji čuda'', pa svi vidimo šta se događa. Kondoliza Rajs kaže, EU kaže, postigli su saglasnost, priznaće početkom februara, čim prođe drugi krug predsedničkih izbora, nezavisno Kosovo.
Ministar inostranih poslova kaže, nastavljaju se pregovori, sve je divno i krasno, nama da uzmu Kosovo, majke mi neće. Vidiš, čoveka treba negde poslati da se vidi njegova poslovna sposobnost, kao da je cela nacija mentalno retardirana, a i pticama na grani je jasno šta se događa. Jednostavno, ljudi žive u nekom drugom virtuelnom svetu, nerealnom.
Dakle, najavljuje se priznanje KiM, a onda se postavlja pitanje potpisivanja Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji, kao jedne od stepenica ka evropskim integracijama, ko hoće, ko neće. I na sve to imamo predsedničke izbore i još najavu lokalnih izbora.
Jedan predsednički kandidat u okviru vladajuće koalicije, njemu je imperativ da on bude predsednik, Evropa i onako uzgred pominje Kosovo. Drugi deo tog dela vladajuće koalicije isključivo Evropa i podržaće onog prvog predsedničkog kandidata. Drugi deo opet vladajuće kohabitaciono-koalicione vlasti: Kosovo ili ništa. To su Koštunica i Velja. Četvrto, opet ovaj deo opozicije, Kosovo i presednik, pa onda ovaj deo opozicije, Kosovo ili ništa.
Jedno pitanje, gde su tu ljudi, gde su tu građani, jer sve su to teritorija i vlast. Gde je narod? Gde su građani? Gde je život? To vam kažem, kao poslanik DHSS, jer život je zakon.

Slažem se sa gospodinom Todorovićem, u ovom delu da je prioritet da se vladajuća koalicija izjasni. Nije mi bio cilj da analiziram politiku i program SRS, mada ću vas podsetiti da ste vi imali jedan zaokret, jedan salto mortale, kada ste napustili vladu povodom Kumanovskog sporazuma i rekli - ako kroči strana čizma na Kosovo i Metohiju vi nikada više nećete kročiti u vladu, pa ste došli u vladu itd. To je istorija, to je prošlost, to se može analizirati na različite načine.
Mene, kao poslanika DHSS, interesuje budućnost. Zaista, da li će ova vlast ili vladajuća koalicija uspeti, kao nekada u vreme onog režima, da se izgubi sve. Mi samo tražimo odgovor. Setite se plana Z-4, koji je bio ponuda fenomenalna, to je bio bingo dobitak, ali zbog osionosti, zbog bahatosti, zbog ludila, to je ispuštena prilika za Srbe koji su živeli u Hrvatskoj i to je istina. Projekti ili predlozi grupe G-8, Kontakt grupe, pa i pregovori, Rambuje, sve je bilo bolje od ovoga sada. Usledilo je Kumanovo i kapitulacija, a sada je to definitivan poraz i definitivna kapitulacija.
Želim da kažem još nešto, bez obzira u onom momentu kada EU i SAD priznaju nezavisnost Kosova, onaj ko bude na mestu predsednika Srbije i na mestu premijera, svejedno kako se zove, istog momenta mora da podnese ostavku. Ako obećavate - Kosovo će ostati zauvek naše, a ono više ne bude naše, onda ste vi ili prevarant ili kao odgovoran čovek odlazite, ne zato što ste subjektivno krivi, nego po principu objektivne odgovornosti. Zadesilo se da u tom momentu se dogodi to zlo, kao oluja, kao lavina, kao stihija, kao cunami. Vi ste u tom momentu na toj funkciji, kao častan čovek podnosite ostavku.
Meni je potpuno iluzorna ta borba za mesto predsednika Srbije koji će, ako bude proglašena nezavisnost posle izbora, biti predsednik države koji gubi 15 posto teritorije. Šta je onda budućnost? Da li Srbija koja će da izgubi Kosovo i da izgubi pristup evropskim integracijama i da krene, čuli smo sinoć tu mudrost u jednoj TV emisiji, u kojoj je briljirala gospođa Vesna Pešić, da ima ko nas zastupa i ko je na našoj strani - Kina, Indija, Indonezija, Južna Afrika, Mongolija, Kuba. Idite tamo, pa družite se sa njima, pa pravite koaliciju sa njima. Nemojte da pričate o EU. I to je rešenje. Ovde neki navijaju sat po Kremlju, intonira im se ruska himna...
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Batiću.)

Molim lepo, idite sa njima, ali onda pošteno recite: nećemo u EU nikad, i to je odgovor. Građani moraju znati šta ih čeka. Hvala.