Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, postavljam pitanje, ne znam da li Vladi ili predsedniku Parlamenta, kada će se na dnevnom redu naći produženje važnosti starih pasoša? Ljudi sa svih strana to pitaju, ide Nova godina, Božić, sada se najviše putuje, pretvaramo građane u taoce, a setićete se da je gospodin Đelić, još u vremenu prethodne Vlade, obećao da će u martu mesecu ove godine, koja odlazi, biti gotovi novi pasoši.
Pred svim kamerama je dodeljeno tih 50 novih pasoša najuspešnijim mladim, perspektivnim, talentovanim, koji će nas predstavljati u svetu. Onda je ustanovljeno da su ti pasoši falš, pa je po drugi put dodeljeno prvih 50 pasoša, pa je obećano da ćemo do kraja godine biti na beloj šengenskoj listi. "Ne lipši magarče do zelene trave!"
Sada se više ne obećava ni da ćemo se do kraja 2009. godine naći na beloj šengenskoj listi. Ljudi su, zbog tih obećanja, pohrlili u stanice policije, odnosno odeljenja MUP-a da čekaju nove pasoše, pa se tamo izlažu višečasovnom i višednevnom čekanju, raznom šikaniranju. Na kraju, možda je jedan ili dva posto građana ove zemlje dobilo pasoše.
Kakva je to odgovornost ili neodgovornost da na 10 dana do Nove godine, kada ljudi najviše putuju u inostranstvo, ne znaju da li će važiti pasoš pretprošle države?! Mi nemamo pasoš ni prošle države, nego pasoš SRJ, nije čak ni one SCG, nego SRJ. Onda ne znamo da li on važi ili ne važi. Nema smisla, jer ne idu svi ljudi da se provode, razni ljudi idu u inostranstvo da obiđu svoje najbliže, idu zbog medicinske pomoći, zbog biznisa, itd. Sada strepe i razmišljaju da li će, kako će i sa kakvom putnom ispravom da pređu granicu. To je primer neodgovornosti. Tražim hitan odgovor na to pitanje. Hvala.

Naravno da ja znam da je to na dnevnom redu, ali je tragično da je to dvanaesta tačka dnevnog reda. Mi već kasnimo. Nisam siguran da je to što vi predviđate u ime Vlade, vi ste postali, gospodine Aligrudiću, u međuvremenu portparol Vlade, a ne znam kako sam ja to član vladajuće koalicije i ko je jedan od najžešćih kritičara vladajuće koalicije, dakle, sa ovim se već kasni.
Pitanje je kad će se stići na dnevni red, kad će se glasati, imajući u vidu da se ne radi za Svetog Nikolu, da već nailazi katolički Božić i da već kasnimo, onda treba ukaz predsednika, onda treba da objavi u "Službenom glasniku" i tek onda da stupi na snagu.
Prema tome, izrazio sam opravdanu bojazan, ali moje pitanje nije samo produženja važnosti starih putnih isprava, starih pasoša SRJ, nego i to – kojim tempom će građani biti u prilici da dobiju nove pasoše, pasoše Republike Srbije, da se više ne brukamo na granicama pojavljujući se sa pasošima države koje više nema, jer je to, priznaćete, ispod svakog dostojanstva.
Naravno, Vladi koju ste vi predstavljali i koja je bila poslednji čuvar nekakve Jugoslavije, koje više nema, to nije smetalo, njoj je to čak imponovalo. Ona se intimno, verovatno, nada da će se opet uspostaviti nekakva Jugoslavija pa je dobro što imamo te stare pasoše. Dakle, to je suština mog pitanja.
Ali da iskoristim ovo vreme i da postavim, u skladu sa čl. 225. i 226. Poslovnika, još dva pitanja Republičkom tužiocu:
Kada će se razrešiti slučaj "Topčider"? Zašto Tužilaštvo direktno opstruira utvrđivanje istine o pogibiji dvojice gardista?
Druga stvar, zašto Tužilaštvo opstruira utvrđivanje istine u slučaju ubistva Dade Vujasinović?
Ja ću vam odgovoriti, iza i jednog i drugog ubistva stoje tajne službe i to je odgovor unapred na pitanje zašto tužilaštvo ćuti. Čak, ima identičnog rukopisa pojedinaca u ta dva tragična događaja. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u vezi sa predloženim amandmanom imam nekoliko pitanja.
Da li će se odredbe Zakona o agenciji za osiguranje depozita odnositi i na "Euroaksis" banku u Moskvi? Odgovorno tvrdim da je to možda najveća banka sa ovih prostora, jedino je sedište izmešteno u Moskvu.
Pre više od mesec dana postavio sam vam pitanje, možda nije trebalo biti upućeno na adresu ministra finansija, ali svejedno, postavio sam pitanje i vama i guverneru Narodne banke – koliko se deviznih rezervi ove zemlje Srbije nalazi u "Euroaksis" banci u Moskvi? Odgovora nema.
Da vas podsetim da su najveći akcionari te banke ovdašnji tajkuni, četiri ili pet ovdašnjih najvećih tajkuna.
Da vas podsetim, takođe, da su neki od njih miljenici jednog potpredsednika ove vlade u kojoj ste vi, od te "Euroaksis" banke dobili kredite, znači iz deviznih rezervi zemlje, ne uloživši nijedan dinar svojih para. Sa tim parama dobijenim iz kredita, znači iz deviznih rezervi ove zemlje kupili su akcije Nacionalna štedionice. Kad je Nacionalna štedionica privatizovana, onda su ih oni prodali osam do devet puta skuplje i zaradili milione evra. To se zove pljačka države i naroda.
Da vas ne podsećam na onu staru priču o Nacionalnoj štedionici koju je vaš kolega iz današnje Vlade tada predstavio kao respektabilnu, modernu, jaku državnu banku, pa joj dao ime "Nacionalna" da bi u svesti ljudi stvorio konfuziju da ona ima nekakve veze sa državom i sa narodom. Naravno, konfiskovane su zgrade, poslovni prostor, oprema, računari, softveri, zaposleni u Službi platnog prometa, odnosno u SDK. Posle toga se ispostavilo da je to sve šarena laža.
Drugo pitanje u vezi sa ovim i ono je, gospođo, upućeno direktno vama, postavljao sam ga nebrojano puta vašim prethodnicima i odgovora nije bilo – da li je plaćen PDV prilikom prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza"? Molim vas da mi ovde dostavite odgovor.
Sledeće pitanje – gde su otišle pare od prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza'', ovde ili možda na Kipar? Iz tog pitanja izvire sledeće pitanje – da li je plaćen porez na transfer para iz Srbije na Kipar? Setićete se verovatno onih arhivskih snimaka gde Mlađan Dinkić ispija šampanjac kao tadašnji ministar finansija prilikom prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza'', umesto da šampanjac ispija ministar finansija Kipra. Molim vas za odgovor na ovo pitanje.
Da se ne bih javljao po Poslovniku, imam samo još jedno pitanje, ne vama, nego Vladi. Svi ste, kolege narodni poslanici, svedoci nečega što je vrhunac besmisla. Kad dođete kući pogledajte bilo koji program televizije, pa u pauzi za reklame videćete nešto što zvuči neverovatno, neprestano se vrte reklame ''Nafte industrije Srbije''. Pazite, NIS se reklamira sada, a nije se reklamirao nikada ranije ali se sad reklamira.
Koliko para je potrošeno, to je pitanje za Vladu, za trenutnu besmislenu kampanju NIS-a? Da li ovo rukovodstvo koje je opljačkalo poreske obveznike Srbije za svoje astronomske plate, sad kad više ne može, valjda neće moći da dobija te enormne plate, hoće malo da opere pare preko besmislenih reklama za NIS?!
Molim vas, uvažene kolege, svima nam te reklame promaknu, ali pogledajte kakav je to besmisao, kakav je to teatar apsurda.
NIS koji će za par dana da bude privatizovan krenuo je da pravi reklamu kao da tek treba da usledi tender pa da vide da je to jedna moćna, respektabilna firma i da se napravi što veća cena.
Nešto što je već danas postavljeno kao pitanje, pa da ga postavim i ja. Pošto imam svoje prijatelje na italijanskoj "RAI uno", danas je, dame i gospodo, moja dugogodišnja prijateljica Mila Mihajlović je urednica "RAI uno", centralna tema na "RAI uno" je agonija ili kolaps ''Fijata''.
Znači, centralna tema na glavom programu italijanske televizije, svi vodeći listovi "Koriere dela Sera", "In Đornale", "La Stampa", "Republika" na naslovnim stranama govore o agoniji ''Fijata''.
Dakle, da Vlada da odgovor, da li priča o ''Fijatu'', o ''Zastavi'', o jednom epohalnom, istorijskom poslu, jer sve što Mlađan Dinkić radi je istorijski, ono što drugi urade to su istorijske pljačke, tako je nazivao svog ortaka iz iste stranke, gospodina Davinića, a ono što je, kao njegov doprinos, kao besplatne akcije, kao privatizacija ''Fijat'', to je sve istorijski, ali vreme vrlo brzo pokaže da je to istorijski promašaj, dakle, tražim od Vlade odgovor na pitanje – šta će biti sa ''Fijatom''?
Oni se sada setili da upozoravaju ljude u ''Zastavi'', da sačuvaju postojeću opremu, kao, nema veze, proizvodićemo ''Fijat-florida'', odnosno ''Zastava-florida'' ili ''Jugić'', možda će krenuti i ''Fiću'' da proizvode.
(Predsednik: Hoćete privesti kraju, molim vas, mada vi imate pravo tri minuta po Poslovniku i tri minuta po amandmanu.)
Završavam. Dakle, da li će nešto da rade ili će u ''Zastavi'' da se uzgajaju pečurke? Izgleda da je to jedino preostalo. Hvala.

Javio sam se na repliku. Mislim da je gospodin Ostojić pogrešno protumačio moje reči. Nisam povredio dostojanstvo Parlamenta, jer, gospodine Ostojiću, nažalost, većina u ovom parlamentu je glasala za ratifikaciju tog energetskog sporazuma, odnosno za ratifikaciju računa bez krčmara, za ratifikaciju o prodaji alajbegove slame.
Kao i vi, i ja sam glasao protiv. Takođe, setićete se da je većina u ovom parlamentu glasala za izbor sudija partijskog suda. Iznosili smo sijaset argumenata, zašto je to partijski sud, pa ste možda vi idealista, možda vi verujete da će Ustavni sud usvojiti inicijativu koja je opravdana, jer nisam ni ja za to da prodajemo NIS, a da nam Rusi ''dođu'' gasovod, možda, na oček, na veresiju, ako im se javi da ga grade. To nigde na svetu nema.
Prema tome, ne vidim čime sam ja povredio dostojanstvo parlamenta. Ja sam, nažalost, voleo bih da me vreme i događaji demantuju, izneo svoje ubeđenje da će uprkos nizu racionalnih argumenata taj ugovor biti potpisan, ali, ničija nije gorela do zore. Neko će za to kad-tad morati da snosi odgovornost, jer malopre sam pomenuo reklamu za NIS, kao vrhunac besmisla. I ona rasprava pre neki dan i dva ministra, jedan u klin, drugi u ploču, takođe je vrhunac besmisla.
Vreme će pokazati ko je u pravu. Samo sam izneo svoje loše slutnje. Daj bože da nisam u pravu. Hvala.

Znam da dajem priliku gospodinu Ostojiću da se ponovo javi za repliku. Ne bih da ovu polemiku nastavim. Gospodine Ostojiću, dozvolite da svaki poslanik ima pravo na svoje mišljenje, ima pravo na svoj stav. Svoje stavove ne menjam ni po jednom pitanju, ni kada su, recimo, u pitanju tajkuni. Ono što sam govorio, za šta sam glasao, pri tome ostajem dosledan, bez obzira na posledice i za mene lično i za moju stranku.
Kao što vi verujete da će Ustavni sud da prihvati inicijativu, ja sam skeptik. Maločas sam rekao da bih voleo da Ustavni sud prihvati inicijativu, ali, jednostavno, u to ne verujem. Još nešto da vam kažem, Ustavni sud, inače, nije u sistemu pravosuđa. To nije pravosudni organ. Kad ste malopre pomenuli svoj apel predsednici Skupštine, to nije mešanje, možete to da učinite, u rad pravosudnih organa, jer Ustavni sud je izvan sistema pravosuđa.
Da ne bismo ovu polemiku dužili, znam da mi isto mislimo. Ne bi da govorim o nekim drugim strankama i promeni njihovih stavova. Verovao bih da je Srbija zaista pravna država i zemlja u kojoj se poštuje vladavina prava, kad bi odgovor na ovo vaše pitanje doneli pre dana u kome je najavljeno potpisivanje tog ugovora. Daj bože, ostajem lično skeptik. Govorim u svoje ime, jer čini mi se da je to, nažalost, već odlučeno, ali nikada ništa nije završeno do kraja. Kao što se ugovori potpišu, tako se ugovori i raskidaju. Videćemo kakvi su, ako do toga dođe, efekti za Srbiju i šta će se događati. Nije ovo kraj ni političke, ni neke obligacione istorije nekih naših odnosa.
Samo znam da nam, kada je već o istoriji reč, Rusija nikada ništa nije pomogla. Uvek je obećavala, pomogla nikada nije. Daj bože kada bi ovo bio izuzetak od tog pravila.
Da iskoristim ovih par sekundi, gospodin Ilić me je malopre s pravom upozorio, pošto neprestano u poslednje vreme pominjemo PDV, pa sam i ja, postavljajući malopre pitanje Vladi – da li je plaćen, pogrešno rekao PDV prilikom prodaje ''Delta banke'' ''Banci Inteza''. Ispravka je – da li je plaćen porez na kapitalnu dobit?
Znači, napravio sam lapsus, izvinjavam se i na ovaj način ga ispravljam. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, čl. 225. i 226. Poslovnika. Pitanje za Vladu, a koristim i vaše prisustvo. Moje pitanje se odnosi na to šta će država uraditi u pogledu naknade dnevnica vojnih rezervista?
Zašto to pitanje postavljam? Zato što je prošle godine Vlada pod pritiskom protesta, da bi na neki način amortizovala zloupotrebe u sudovima sa juga Srbije, isplatila za oko 10 hiljada rezervista Topličkog okruga 25 miliona evra, odnosno oko dve milijarde dinara po tadašnjem kursu od osam dinara za evro, a što opet u prevodu znači dve i po hiljade evra po čoveku, odnosno 200 hiljada dinara svakom vojnom rezervisti Topličkog regiona.
Na sastanku u Vladi, kao punomoćnik tih rezervista, odmah sam tadašnjem ministru finansija, a današnjem premijeru, gospodinu Cvetkoviću, rekao da je otvorio Pandorinu kutiju, jer nisu to svi ljudi ili svi rezervisti koji polažu pravo da im se nadoknadi ono vreme provedeno za vreme mobilizacije u vreme intervencije NATO pakta 1999. godine.
Naravno, to se ponavlja, već su mnogi rezervisti širom Srbije počeli da podnose tužbe. Posle toga je Vlada, da bi amortizovala to nezadovoljstvo ljudi iz Leskovca, Kruševca, Niša, Babušnice, iz čitave Treće armijske oblasti i iz drugih delova Srbije, započela neke pregovore. Bio sam prisutan na par tih sastanaka, a rečeno je da treba da bude donet neki propis, drugim rečima zakon ili podzakonski akt koji bi uredio tu materiju.
Bilo je nekih trojanskih konja u redovima predstavnika rezervista. Bilo kako bilo, ništa od toga se nije dogodilo. Govorim o prethodnoj vladi.
Međutim, taj problem se nastavlja. Država mora da zauzme jasan stav, ili da javno, glasno i jasno, kaže, nećemo da isplatimo nikom više nikakvu nadoknadu ili ćemo isplatiti, možemo toliko ili toliko i da jednostavno ti ljudi ne budu kao oni likovi iz pripovetke Laze Lazarevića "Sve će to narod pozlatiti".
Dakle, ne može se kršiti ustavni princip, odnosno pravo zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava koji kaže da su svi građani pred zakonom i Ustavom jednaki. Ovde ispada da nisu jednaki. Država Srbija za neke je majka, a za neke je maćeha.
Dakle, tražim odgovor na to pitanje, kako će se rešiti problem dnevnica vojnih rezervista, imajući u vidu da je isplaćeno već jednom delu tih ljudi... (Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.) 25 miliona evra? Hvala.

Dame i gospodo, poštovana gospođo predsednice, uvažena gospođo ministarko, povodom ove polemike zvučaće zaista paradoksalno, nekome možda i cinično, ali podržavam ono što je Mlađan Dinkić naveo u svom otvorenom pismu javnosti. Naime, sve vreme otkako je povedena rasprava u ovom parlamentu o ratifikaciji gasnog sporazuma bio sam protiv te ratifikacije.
Dame i gospodo iz G17 plus, vi ste glasali za ratifikaciju gasnog sporazuma. Posle bitke, naš narod kaže, koplje u trnje. Zaista mislim da nemamo dovoljno garancija da je ponuđeni sporazum u interesu Srbije. Međutim, ako hoćete, ne samo etimološkom ili semantičkom analizom onoga što je navedeno u ovom tekstu, nego jednim običnim logičkim tumačenjem onoga što ovde piše, Mlađan Dinkić je rekao da nema podršku u zemlji u kojoj radi. Ima li pravo to da kaže jedan ministar? Ima li pravo da to kaže i da ostane na mestu ministra? On dalje kaže, takođe, odgovornost za ekonomske posledice moraće da preuzme neko drugi.
Ali, da pojednostavim priču. Podržavajući ovaj gest, bez obzira što se uglavnom ne slažem sa svim onim što govori i radi Mlađan Dinkić, smatram da je njegova obaveza da, ako Vlada Republike Srbije ipak potpiše sporazum o prodaji NIS-a, onda podnese ostavku na mesto potpredsednika i ministra u toj Vladi. To je jedan jedini logički sled događaja ako analiziramo poruke iz ovog pisma. Hvala.

Odnosi se na ono što je gospodin Nikolić malopre rekao.
Slažem se, gospodine Nikoliću, da niko ne bi smeo da se meša u rad sudova. Ne znam šta vam je značilo i na koga se odnosila konstatacija da nećete više nikoga da učite, prestali ste nekoga da učite? Na koga se to odnosi?
S druge strane, podsetiću vas da ste vi, u jeku predsedničke kampanje, dali sebi za pravo da se pojavite pred Palatom pravde i da tvrdite da ćete vi, kada postanete predsednik Srbije, preispitati presudu za ubistvo Zorana Đinđića.
Znači, kada pretendujete da budete načelni, onda pokušajte da stvarno budete načelni i dosledni. Vi ste to obećavali, još neke druge stvari ste obećavali. Da li ima drastičnijeg pokušaja mešanja u rad sudova od toga? Ili izađite, pa recite – izvinjavam se, pogrešio sam, to sam radio u ime neke druge stranke, u ime neke druge ideologije, to nije moj stav. Hvala.

Govoriću po članu 104.
Gospodine Nikoliću, bolje da se niste branili. Lično sam slušao vašu izjavu. Iz vaših usta sam čuo da ćete vi preispitati, odnosno taj ste termin upotrebili. Doduše, rekli ste, nisam pominjao poslanike, ovakve ili onakve, mada je ružno za bilo koga reći ovo što ste vi rekli, ali ste rekli da ćete prestati da podučavate i učite narodne poslanike. Niste rekli na koga se to odnosi. Možda nekog i možete, ali nekog sigurno ne možete.
Od vas smo sada saznali šta su amnestija i abolicija, ali smo saznali, posebno, i o vašem razmišljanju da neke ljude koji su – ne optuženi, nego osuđeni, doduše, još ne pravosnažnom presudom, abolirate, odnosno amnestirate. Za takva dela i za takav zločin nijedan predsednik nijedne demokratske države na svetu ne bi posegao ni za abolicijom, ni za amnestijom. Ja sam samo to hteo da kažem, bez ikakvih ličnih razloga, ali me je ta vaša priča o nemešanju u rad suda i u sudske odluke ponukala da ovo izgovorim.
Između ostalog, gospodine Nikoliću, mislim da je to bila vaša velika greška u predizbornoj kampanji. Pominjali ste vi i Milanovića. On je osuđen pravosnažnom presudom. Mislim da ste takvim pojavljivanjem, takvim izjavama i takvim nastupima izgubili jedan deo svojih potencijalnih birača, ali ja već u to niti hoću, niti želim da se mešam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 225. i 226. Pitanje za Vladu.
U iole normalnoj demokratskoj zemlji, kada bi se ovako nešto dogodilo, Vlada bi odmah pala. Zašto? Zato što ne poštuje odluku Parlamenta. Ovde nije ratifikovana prodaja NIS-a. Ratifikovan je Naftno-gasni sporazum. O ovome ne bi trebalo da pričamo mi koji smo glasali protiv, nego vi, gospodo iz vladajuće većine, da objasnite za šta ste glasali i da vi tražite izmenu tog gasno-naftnog aranžmana.
Jasno je bilo da je taj sporazum, u startu, deo kompenzacije za to što će nam Rusi sačuvati Kosovo. Da su sačuvali Kosovo, pa da im damo NIS bez naknade, i EPS, i još nešto, ali nisu ga sačuvali. Prvi su sa Kosova pobegli i čitava je serija bila niskih udaraca s ruske strane. Setite se izjave na državnoj televiziji Rusije i uvreda na račun pokojnog premijera Đinđića, vi, gospodo iz vladajuće većine, setite se toga.
Dušan Petrović je otišao da zatraži izručenje Mire i Marka, nije se ni vratio, oni im dali azil. Ovako, jednim ponižavajućim odnosom, mi ih oslobađamo, građane Rusije, obaveze da imaju vize. Mi još imamo vize kada idemo u Rusiju. Gas za Srbiju je najskuplji, sa posrednicima i lopužama koji su napravili biznis za sebe.
Dakle, u ovoj situaciji, postoje samo dve mogućnosti – ili da se izmeni Gasno-naftni aranžman, ili da se sve odloži za 2010. godinu, kada će se znati ima li gasovoda. Jer, ne možemo mi njima NIS odmah, a oni nama gasovod – možda, videćemo, na veresiju, na ''odček'', na ''dođem ti''.
Ljudi, niko ne sme da se igra s državnim kapitalom i sa sudbinom zemlje i sudbinom građana. Voleo bih da neko iz vladajuće većine izađe i objasni šta ste vi to ratifikovali.
Dakle, ili da se sve odloži za 2010. godinu, ili da se sve otkaže, pa da se NIS da na tender, pa bismo za onu razliku od pet, šest ili više stotina miliona, mogli da se snabdevamo gasom narednih 50 godina. Uzmite vi koji se time bavite, stavite to na papir, tu računicu, pa ćete videti da je istina ovo što sam rekao.

Dame i gospodo, kada smo ovde, mi koji smo bili protiv ratifikacije Sporazuma, upozoravali da se NIS prodaje u bescenje, na doboš, kao Alajbegova slama, odgovor je bio da sve treba posmatrati u paketu, kao čitav aranžman. Niko nije rekao da prodajemo NIS po pravoj ceni, ali mnogo ćemo dobiti sa gasovodom, pa zato tako jeftino prodajemo NIS. Po svemu sudeći, od gasovoda ništa nema i to je sada svima jasno. Takođe se ne zna ko pregovara.
Pre neko veče, u "Utisku nedelje", čuli smo da je potpredsednik Vlade i ministar ekonomije šef pregovaračkog tima, ali taj šef pregovaračkog tima ne pregovara, nego, u ime Vlade, o Gasno-naftnom sporazumu pregovara ministar policije. Gde to na svetu postoji?
Dalje, šta ako večeras bude potpisan ugovor o prodaji NIS-a? Onda je uzalud Odbor za industriju u ponedeljak.
Dakle, ako sutra nema Skupštine, a najavili ste da se radi do 21 čas, predlažem da u 18-19 časova bude Odbor za industriju. Zašto bi se odlagalo za ponedeljak?
Šta ćete da uradite ako se potpiše večeras? Taj Miler se nakostrešio, došao je da podeli packe ovde. Da li je to suprotno ratifikovanom sporazumu? Jeste. Toliko se razumete, koliko kažete da nije, ali izađite i to objasnite za govornicom.
Dakle, predlažem da se ubrza održavanje sednice Odbora za industriju, da Odbor za industriju zauzme svoj stav i da o tome obavesti Vladu, da sutra već ne bude kasno.

Dame i gospodo, ranije sam već rekao da, u ime DHSS-a, podržavam set predloženih pravosudnih zakona, pogotovo u onom delu koji se odnosi na opšti reizbor svih sudija u Srbiji. To je trebalo učiniti još 2000. godine, ali tada nije postojala politička volja.
Neki to nazivaju lustracijom. Može se nazvati i tako, jer je neophodno da se u čitavom javnom sektoru, pa i u pravosuđu, najzad odvoji žito od kukolja. To smeta samo onima koji su nesigurni, uplašeni, zbunjeni, nestručni, lenji. Oni se neprestano kriju iza pojma stalnosti sudijske funkcije, jer se iza stalnosti, kao iza paravana, mogu sakriti i nestručnost, i neznanje, i nesposobnost, da ne govorimo o nepotizmu, korupciji, sveopštoj hipo-krizi.
Niko ne osporava institucije ustavnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija, ali to nisu nikakve metafizičke ili alhemičarske kategorije. One moraju biti u saglasnosti sa stvarnošću, s realnošću u kojoj živimo. Mora se jednom izvršiti nulti izbor svih sudija u Srbiji, da ne bi ogromna većina sudija koji stručno, časno, profesionalno, savesno obavljaju svoju funkciju bili taoci i trpeli negativan rejting koji pravosuđe ima zbog malog broja onih koji u pravosuđu više ne treba da budu.
Kada se izaberu sve sudije, onda treba da funkcioniše institut stalnosti za sve one koji odgovorno, sposobno, časno i uspešno obavljaju svoj posao. Nijedna funkcija, pa ni sudijska, ne može biti stalna kao paravan za već pomenuti nerad, nesposobnost i neznanje.
Što se tiče ovog zakona koji je na dnevnom redu i o čijim amandmanima raspravljamo, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, njegova ideja je, u suštini, dobra. Ona treba da razbije neke učaurene odnose, javašluk, inerciju, nerad, jednu žabokrečinu koja vlada dobrim delom pravosuđa. Međutim, iako je ideja dobra, znači, rasturanje te nagomilane žabokrečine, plašim se da će realizacija ove dobre ideje biti veoma komplikovana, ili bazirana na nekim pomalo diskutabilnim kriterijumima.
Lično, mislim da se ovaj zakon ne može popraviti amandmanima, jer prihvatanje bilo kog amandmana znači promenu koncepta i znači narušavanje nečega od čega je zakonodavac krenuo pri predlogu ovog zakonskog teksta. Moj predlog je da Ministarstvo razmisli da se ovaj zakon povuče, na jedan kratak rok, na određenu doradu, utoliko pre što on treba da počne da funkcioniše u praksi tek 1. januara 2010. godine. Mislim da vremena ima, jer ne mogu samo broj predmeta, a nisam siguran ni da li je broj predmeta jedini kriterijum, ili možda sedište okruga, bez obzira na broj predmeta ili sedišta okruga, kao sedišta budućih osnovnih sudova, da budu jedini kriterijumi. Mislim da treba da se uvaže i neki kriterijumi koji su pominjani u ovoj raspravi – etnički sastav opština, saobraćajne veze, tradicija, razvijenost ili nerazvijenost nekog mesta, ili opštine i grada, ekonomske prilike i standard stanovništava.
Pomenuo bih, ilustrativno, dva primera, recimo, Belu Crkvu, u kojoj tradicija sudova postoji 250 godina, kao taj kriterijum tradicije, i drugi kriterijum – etnički sastav u toj opštini; najzastupljenije su češka i rumunska nacionalna manjina. Oni su se obraćali svim poslaničkim grupama. Mislim da kriterijume ovog tipa treba uvažiti, a ima ih u mnogo opština i gradova u Srbiji, pojedinačno izraženih, možda, i izraženijih, ali, ovako, dva – tradicija i etnički sastav zajedno, ovo je najtipičniji primer. Ili, recimo, broj građana, ili broj stanovnika. Zvučaće pristrasno, ali nije to povod, ako kažem da opština Obrenovac ima skoro 100.000 stanovnika. Imate neka sedišta okruga ili čitave okruge koji imaju manje stanovnika.
Pa šta je onda kriterijum? To su neki globalni razlozi, fenomenološki, koje je trebalo uzeti u obzir. Imamo i razloge prozaične prirode, rekao bih, one životne, svakodnevne, svi ih mi znamo, vezane, ako hoćete, i za naše naravi, za shvatanje odgovornosti i za navike, za tešku promenu navika, kao i za tehničke, saobraćajne, organizacione i za druge prilike i mogućnosti.
Vi se, gospođo Malović, sećate kada smo jednog dana poslali službu nadzora u Palatu pravde, da vidimo kako rade sudovi. U devet sati, pola tih sudija nije bilo na poslu, a oko dva, ili pola dva istog dana, ponovili smo slučaj, pa je ponovo služba nadzora Ministarstva pravde otišla u iste te sudnice ili kabinete, a tih ljudi ni tada nije bilo. Onda je, naravno, počela kuknjava, ceo hor, a dirigent – Vida Petrović-Škero.
U isto vreme kada je Okružni sud u Beogradu, zbog pogrešnog tumačenja odredaba ZKP-a, setiće se kolege advokati, ukinuo pritvor, samo i jedino Okružni sud u Beogradu, osmorici najokorelijih ubica, kada je bio onaj rok od dve godine, usledila je žalba tužilaštva. Vrhovni sud je uvažio žalbu, ali ubice su pobegle; vratio se jedino sin jednog poznatog fudbalera, plašeći se da ga ne ubiju napolje, na slobodi. To je Okružni sud pod pokroviteljstvom Vide Petrović-Škero.
Ali, da se vratim na ovo. Recimo, Drugi opštinski sud će imati sudske jedinice u mnogim prigradskim opštinama u Beogradu. Sve te, to se sad naziva, ili će se nazivati – sudske jedinice, tu se postavlja sijaset pitanja. Da li će to, u stvari, biti, ili će to biti uređeno Poslovnikom, sudska odeljenja, to je nešto drugo, ili sudske jedinice, gde će se predmeti dodeljivati po principu slučajnog izbora? Pitam – gde će ljudi koji žive, uzeo sam taj sud kao primer, a ima i drastičnijih primera, primera veće udaljenosti nekih drugih sudova, gde će da sede sudije koje pripadaju izbornim jedinicama? Ko da im nađe kabinete, recimo, u Drugom opštinskom sudu? Ako je slučajni izbor da idu na suđenje, ima li kola, vozača, gde će da drže predmete, kako će i gde će da izrađuju presude?
Mislim da će to biti veliki problem, a onda, bazirajući na lošim navikama, neodgovornosti, to će se svesti na opstrukciju, izbegavanje, odugovlačenje, i plašim se da će žrtve biti građani.
Podsećam da je samo brza pravda – istinska pravda. Plašim se i molim još jednom da se sve to razmotri. Nije nikakva jeres da se razmotri Predlog ovog zakona, čija je ideja, ponavljam, dobra, ali nije Srbija još spremna za tektonske poremećaje ovog tipa.
Ja jesam za lustraciju, jesam za reizbor, ali se plašim da u ovoj situaciji to može dovesti do odugovlačenja, prolongiranja i, možda, štetnih posledica po građane, koji su, inače, nezadovoljni što sudski postupci predugo traju. To je moja dobronamerna sugestija. Ja bih samo molio i apelovao, nisam siguran da li sudskim poslovnikom to može da se popravi, izmeni ili prihvati, da se o svemu tome razmisli, ponavljam, ne u interesu sudija, nego u interesu građana Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministarka, članovi 225. i 226.
Pitanje vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića, ali ovo je pitanje sa kojim želim da upoznam čitavu javnost i sve građane Srbije. Ovo je jedna tragična priča, koja znači ne samo krah pravosuđa, nego krah elementarnog morala. O čemu se radi?
Kao što znate, 5. oktobra 2004. godine, u kasarni na Topčideru stradala su dvojica gardista. Tada je postojalo tzv. vojno pravosuđe i sećate se kako je to bilo, jedna varijanta, jedan gardista ubio drugog, pa drugi ovog prvog itd. To je probudilo sumnju čitave javnosti, građana Srbije, svakog laika, a onda je formirana nezavisna državna komisija, koja je krajem 2004. godine, pre četiri godine, rekla – gardisti su ubijeni.
Tužilaštvu to nije bilo dovoljno, pa je tražilo da se jedan iskompromitovani nalaz, jedna iskompromitovana istraga stavi u istu ravan s nečim što je struka, što je savest, što je znanje, što je nauka, pa je traženo superveštačenje početkom 2005. godine, sada je kraj 2008. godine, pa je predmet šetao od Vizbadena do FBI-a, pa je balističar FBI-a rekao da nema ni govora o samoubistvu, bilo jednog, bilo drugog gardiste, jer ne može se niko sam ubiti s razdaljine od 3,30 metara. Dakle, gardisti su ubijeni. Ni to nije bilo dovoljno Tužilaštvu da podnese predlog za sprovođenje istražnih radnji protiv N.N. počinioca, jednog ili više, krivičnog dela ubistva dvojice gardista, nego je insistiralo na novom sudskom medicinskom veštačenju.
Punomoćnici porodica oštećenih su se tome protivili. Ipak je sprovedeno novo supersudsko medicinsko veštačenje, preko veštaka Okruga Oklend, koga je predložio FBI, čoveka sa naših prostora, Ljubomira Dragovića, pa je taj veštak u svom nalazu od pre mesec i po dana decidirano rekao – gardisti su ubijeni.
Taman kada smo svi očekivali da bude stavljena tačka na nešto što je nemoralno i beščašće, a daleko od prava i pravne države, sledi novi predlog Tužilaštva da se sprovedu pojedine istražne radnje, ali opet da se sve vrati na početak.
Posle četiri godine, Tužilaštvo se setilo da se saslušaju svedoci, svi oni koji su bili u toj kasarni pre tog događaja, za vreme tog događaja i posle tog događaja.
Ali, nije to sve, na kraju svog predloga, ovo je slučaj za Riplija, ovo je sumrak ne samo, ponavljam, pravne države i elementarnog prava, ovo više nema veza ni sa krivičnim pravom, ni sa ZKP-om, ni sa čim, nego s elementarnim moralom, poštenjem i čašću, kaže se – takođe, predlažemo da se balističko veštačenje FBI-a i sudsko medicinsko veštačenje veštaka Ljubiše Dragovića, to je veštak iz Amerike, dostave kako veštacima angažovanim od strane suda i vojnog tužilaštva, koje ne postoji četiri godine, tako i veštacima koje je angažovala Komisija VSO, a radi izjašnjenja i eventualne korekcije ili dopune svojih nalaza. Znači, ovde priči nema kraja...
(Predsednik: Vreme.)
Izvinite, završavam, da se ne bih javljao ponovo.
Dakle, umesto da se krene u istragu o tome ko ih je ubio, ne želi se priznati da ih je neko ubio, uprkos nalazima veštaka koje je Tužilaštvo predložilo; ono želi da celu priču vrati na početak.
Roditelji čija se deca, i Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, svakim ovim gestom ponovo ubijaju svakog dana, odlučili su da stupe u štrajk glađu.
Pitam one ljude koji ovo rade – gde će im duša? Ovo je greh. Imaju li oni decu? Neka se stave u položaj roditelja koji nisu svojoj deci, jer su, navodno, izvršila samoubistvo, mogli da izdaju ni podušja, ni parastose, kojima se život uništava i dalje, svakog dana posle tog tragičnog 5. oktobra 2004. godine. Hvala.

Dame i gospodo, radi objektivnog informisanja javnosti, malo bih da se umešam u polemiku, jer istina je uvek negde na sredini. Dakle, zašto to činim? Zato što sam 2001. godine, u ime tadašnje vlade Zorana Đinđića, ovde branio, tako da kažem, Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti AP Vojvodine, popularno nazvan, Omnibus zakon.
Na bazi tog zakona, Izvršno veće AP Vojvodine imalo je ovlašćenja da predlaže Vladi određene akte i, na bazi ovlašćenja iz tog zakona, Izvršno veće AP Vojvodine predložilo je Vladi, odnosno Ministarstvu pravde, i mrežu sudova, tužilaštava i prekršajnih sudova na teritoriji AP Vojvodine.
Samo da razrešimo ovu dilemu, ono što su oni tamo predložili razlikuje se u odnosu na predlog Vlade i Ministarstva pravde, u delu kojim je IV Vojvodine predložilo postojanje osnovnog suda u Senti, čega u predlogu Vlade, odnosno Ministarstva pravde, o kome mi raspravljamo, nema, a predložili su i da postoji odeljenje Apelacionog suda u Subotici, čega, takođe, u ovom predlogu o kome raspravljamo nema. Dakle, nije moje da se u to uplićem, ali, istine radi, to je tako. Hvala.

Dame i gospodo, tražio bih odgovore na dva pitanja. Pošto se ovde pominje Vlada Vojislava Koštunice i gasni sporazum, s tim u vezi imam dva pitanja.
Prvo, da li je generalni sekretar te vlade, dakle Vlade Vojislava Koštunice, imao ugovor o delu sa "Gaspromom" i kolika je naknada bila po tom ugovoru o delu, u vreme dok je bio generalni sekretar Vlade, kao stručni konsultant ili savetnik? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je da li je njegova supruga, u vreme kada je bio generalni sekretar Vlade, postala portparol "Lukoila" i sa kolikim primanjima? Pošto je danas u modi, šta – nepotizam. Zloupotreba. Kako može generalni sekretar Vlade da ima ugovor o delu sa nekom kompanijom sa kojom se zaključuje gasni sporazum? A sada čujem od potpredsednika Vlade da se ne zna da li će i kada će taj čuveni gasovod "Južni tok", koji treba da se ulije u Marićevića jarugu, uopšte proći kroz Srbiju. Hvala.