Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 12. mart. Danas se navršava šest godina od ubistva prvog demokratskog premijera Srbije, posle 60 godina, dr Zorana Đinđića. S tim u vezi, tražim obaveštenje i objašnjenje od v.d. republičkog tužioca Slobodana Radovanovića i specijalnog tužioca za organizovani kriminal Mirka Radisavljevića. Kada će započeti istraga protiv onih koji su bili inspiratori, inicijatori, organizatori, nalogodavci, finansijeri, podstrekači ubistva Zorana Đinđića? Kada će početi istraga oko onoga što se kolokvijalno naziva političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića?
Zoran Đinđić je bio političar. Njegovo ubistvo je političko ubistvo. Kada je o političkim ubistvima reč, uvek treba videti ko je imao interesa da više na političkoj sceni Srbije ne bude Zorana Đinđića. Zna se ko je imao interes. Odgovor je da, navodno, nema dovoljno elemenata za sprovođenje istrage. Elemenata ima i suviše, samo se ne može izolovano posmatrati 12. mart. Oni koji su optuženi i pravosnažno osuđeni, oni su samo povukli oroz. To sam pre šest godina rekao na odru Zorana Đinđića. Drugi su ga ubili i to moramo da utvrdimo i otkrijemo.
Zato se ne može posmatrati izolovano 12. mart, nego se mora posmatrati kao proces čija je završna faza i konačni epilog bio 12. mart. Mora se poći još od pobune ''crvenih beretki'', ili još pre, od upornog zadržavanja na mestu šefa državne bezbednosti Miloševićevog šefa ''eskadrona smrti'', Radeta Markovića, koji je pratio, prisluškivao, snimao lidere DOS-a, uništavao dosijee, pa onda preći na pobunu ''crvenih beretki'', na one koji su je podržavali, koji su je razumeli, podsticali, odobravali, pa onda na svu onu silnu medijsku kampanju istih onih političara kojima je bilo milo da čuju da je Zoran Đinđić najveći kriminalac i najveći izdajnik, a nije greh ubiti najvećeg kriminalca i najveće izdajnika, pa onda poći od obznanjenih i neobznanjenih susreta ljudi na vlasti, šefova kabineta, savetnika, s ubicama iz ''zemunskog klana''.
Zato kažem da dokaza za pokretanje istrage ima bezbroj. Zato to ponavljam i tražim objašnjenje danas i od Mirka Radisavljevića i Slobodana Radovanovića tražim da počnu da rade svoj posao. Ne može Srbija imati budućnost ako će njeni temelji i dalje biti natopljeni krvlju Zorana Đinđića, a njegove prave ubice ostati nekažnjene za njegovu smrt. Takva Srbija nema budućnost. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da će Nacionalni prosvetni savet u novom sastavu imati drugačiji aršin prema nekim pojavama i fenomenima koji, na neki način, obeležavaju ono što se događa na nivou prosvete.
Pomenuo bih jedan detalj, jedan fenomen, nešto što je bilo u žiži interesovanja javnosti u minulom vremenu, a to je čuvena afera "Indeks". Nisam čuo da je Nacionalni prosvetni savet na bilo koji način reagovao kada je u pitanju ta afera, koja je počela s puno senzacionalizma, a svela se na pravosudnu lakrdiju.
Kad to pominjem, ne želim da aboliram, niti amnestiram bilo koga ko je uprljao ruke, pogotovo u jednoj takvoj delikatnoj oblasti kao što je sticanje univerzitetskih diploma, ali u okviru te afere "Indeks" dogodili su se nesvakidašnji presedani. Ona je poslužila bivšem premijeru i bivšem ministru unutrašnjih poslova da se, između ostalog, kroz nju obračunaju s nekim političkim neistomišljenicima, političkim oponentima.
Zašto to govorim? Zato što je to najdrastičniji primer te selektivne pravde, u okviru nečega što je afera "Indeks", i ima veze sa prosvetom i sa onim na čemu ovde insistiram, jer Nacionalni prosvetni savet je morao da digne svoj glas.
Slučaj prof. dr Predraga Stojanovića. On je žrtva političkog obračuna, čovek koji je zaslužni građanin Kraljeva, koji je osnivač opozicije u Kraljevu, koji je bio narodni poslanik u par mandata, našao se na stubu srama. Njegova karijera je dovedena u pitanje zato što je objavio kritički tekst u jednoj knjizi, da ne pominjem ime, koja u nazivu ima – jedna karijera. Čovek je šest meseci bio u pritvoru u zatvorskoj bolnici. Teško bolesnog čoveka držali su šest meseci u pritvoru, a da nije uzeo nijedan jedini dinar, nije počinio bilo kakvo krivično delo – samo zato što je neko hteo da ga stavi, da bi se osvetio, na stub srama.
U toj istoj aferi "Indeks", imamo selektivnu pravdu. Neki profesori, koji su bili miljenici nekih ljudi na vlasti, mimoiđeni su u toj priči. Neki drugi su izvučeni iz optužnice protiv 80 ili 90 ljudi, jer su kao, na drugom mestu počinili jedno krivično delo. Ako bismo se služili tim aršinima iz afere "Indeks", ovde bi moralo da bude optuženo 90% profesora na svim fakultetima, visokim i višim školama.
Zato upozoravam državnog tužioca Slobodana Radovanovića, koji zna kakva je pravosudna lakrdija napravljena, da se uzme u pamet i da zaista budu optuženi oni koji su uprljali ruke, koji su uzeli pare, a ne i oni koji s tim nemaju nikakve veze, nego su taoci i žrtve političke odmazde i političkog obračuna.
Nadam se da će novoizabrani Nacionalni savet podići svoj glas i da se neće dozvoliti da se mnoge profesije i mnoge karijere na ovako sraman način dovedu u pitanje, da se mnogi ljudi, na neki način, unište, kao što je to slučaj prof. dr Predraga Stojanovića.
Ali, on neće ćutati. To vam objašnjavam. Otvorićemo tu Pandorinu kutiju, a sledeća tema biće, to obećavam državnom tužiocu Slobodanu Radovanoviću, polaganje pravosudnih ispita, pa će se mnogi ljudi i u vrhu vlasti naći na tapetu. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, tražim objašnjenje i obaveštenje od ministra kulture, da li će nešto preduzeti povodom nesvakidašnje lakrdije, vezane za izbor našeg predstavnika na pesmi ''Evrovizije''? Bilo bi, zaista, smešno da nije tužno.

Ta ''Beovizija'' je ogledalo naše realnosti, slika i prilika stvaranja jednog naopakog kulturnog modela u Srbiji. Sve što je prethodilo ''Evroviziji'', odnosno izboru našeg predstavnika, jeste lakrdija; prijavljivanje kandidata, sastav žirija, promene u sastavu žirija, način glasanja, zloupotrebe pri glasanju. Svako od kandidata je imao obavezni program, bio je obavezan da hvali Javni servis, njegove emisije, samo je falila slika direktora Javnog servisa.

Pre tri godine bila nam je kriva Crna Gora. Ko nam je sada kriv? Ponavljam, to je ogledalo, slika i prilika Srbije. Nadam se da će Ministarstvo kulture da reaguje, jer je trebalo da reaguje i povodom događanja u Narodnom pozorištu, u Filharmoniji. Dosta je finansiranja sumnjivih projekata, tipa ''orkestra za svadbe i sahrane'' i diskutabilnih projekata Emira Kusturice. Vreme je da se tome stane na put.

Pošto vidim da je vama sve to zabavno, ne bih dalje da nastavim.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u ime DHSS-a, čiji sam poslanik, ne mogu podržati Predlog ovog zakona, jer je on apsolutno anahron, on predstavlja recidiv nekih minulih vremena i pokušaj, tobože, njegove modernizacije je apsolutno nemoguć. To je kao kada biste pokušali da modernizujete Keopsovu piramidu, to je nemoguće. To je conditio sine qua non. To ništa ne znači. Jednostavno je nemoguće.
Od vas sam očekivao, kao ministra finansija, da predložite donošenje zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, zakon o denacionalizaciji.
Kada to nije učinila Vlada Republike Srbije, to sam pokušao da uradim ja, podneo sam Predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, ono što se u svakodnevnom žargonu naziva denacionalizacija ili restitucija.
Podsetiću vas da je on naša obaveza, jer smo članovi Saveta Evrope. Podsetiću da je donošenje zakona o denacionalizaciji preduslov za ulazak u EU. Podsetiću vas da je bruka i sramota da su apsolutno sve zemlje bivše SFRJ donele zakon o denacionalizaciji, sve, uključujući Bosnu, Makedoniju i Crnu Goru. Podsetiću vas da je Zakon o denacionalizaciji donela i Republika Srpska. Tužno je da taj zakon nema jedino Srbija.
U ime DHSS-a ja sam to uradio i ponovio predlog koji je naša stranka podnela ovom parlamentu 6. marta 2003. godine, tačno pre šest godina na današnji dan, jer smo pre 5. oktobra to obećavali građanima, da ćemo ispraviti tu istorijsku nepravdu. Prošlo je devet godina, u ponedeljak je devetogodišnjica 5. oktobra. Oni koji su to obećavali su na to zaboravili. Ja nisam zaboravio. Ne radi se tu samo o ispravljanju istorijske nepravde, nije ovo samo stvar istorije i prošlosti, ovo je važno zbog budućnosti.
Nije najveći problem naše ekonomije politička nestabilnost, najveći problem je pravna nesigurnost, a pravna nesigurnost postoji tamo gde nema zaštite privatne svojine. U zemljama gde nema zakona o denacionalizaciji nema zaštite privatne svojine. Umesto da se donese jedan tako važan i kapitalan zakon, mi se vraćamo na nešto što pripada istoriji, počev od silnih zakona o agrarnim reformama, konfiskacijama, sekvestracijama, nacionalizacijama i, konačno, eksproprijacijama. Oni znače ograničenje, usporavanje, limitiranje, redukciju privatne svojine i tu nikakva kozmetika ne može da nam pomogne.
Posebno ukazujem na odredbu člana 3, gde se proširuje krug korisnika eksproprijacije. U čijem je ovo interesu, gospođo ministre – kao i za potrebe privrednih društava koja su osnovana od strane javnih preduzeća? Ne krije li se iza ovoga - za potrebe tajkuna ili za one direktore javnih preduzeća, raznih Krišta i Tirkajla, da troše kao Alajbegovu slamu? Šta su to privredna društva osnovana od strane javnih preduzeća? Zašto za njihove potrebe ili, da uprostim pitanje, kakav će to biti javni interes da zemljište Luke Beograd ili najveći deo zemljišta Luke Beograd pripadne ovdašnjem oligarhu? Je li to javni interes koji se krije u odredbama ovog zakona?
To me podseća i na one glasove koji su se čuli sa ovog...
(Predsednik: Vreme.)
...završavam, "turističko-rekreativnog samita" na Kopaoniku, gde su se vajni biznismeni, iliti tajkuni, zalagali za to da se država Srbija zadužuje gde god može i koliko god može. Zašto? Da bi spasavala njihove firme. Postavljam pitanje - ko će te dugove da vraća? Naša deca, unuci ili neko drugi? Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje, odnosno objašnjenje od vas, gospođo predsednice, kako je moguće da Parlament Srbije u ovim kriznim vremenima nije zasedao 20 dana. Poslednja sednica Skupštine Srbije bila je 13. februara, bilo je glasanje povodom izmene Poslovnika 17. februara i bilo je postavljanje pitanja 26. februara, ali to nisu bile klasične sednice.

Dakle, tražim objašnjenje, jer onda ne vredi stalno spočitavati opoziciji da opstruira rad Parlamenta ako voljom vladajuće većine nema sednice Skupštine čitavih 20 dana.

Drugo pitanje i tražim objašnjenje od Vlade, iz kojih razloga je sa dnevnog reda povučen zakon o zabrani diskriminacije i da li je tačno da je to inicijativa i zahtev SPC?

Srpska pravoslavna crkva ima pravo na svoj stav ali to ne može da bude razlog za izmenu dnevnog reda.

Dozvoliću sebi, kao vernik i pravoslavac, da kažem da crkva ne može da uredi odnose u svojim redovima, ali zato uz pomoć Vlade uređuje odnose u Vladi i u Parlamentu. I to je tragično.

Ta crkva je pokušala da izvrši puč, da smeni patrijarha. Ne znam šta tamo njima smeta, jer je ovaj zakon, bez obzira na naš lični stav, preduslov i za evropske integracije i za beli šengen. Sami sebi dajemo autogolove.

Ne znam šta smeta arhijerejima, od kojih su bar dva ili tri različite seksualne orijentacije? Zašto im smetaju ove odredbe zakona?

Nažalost, u redovima SPC danas ...

Da li može malo tiše?

Dakle, nažalost, u redovima SPC danas imamo arhijereja koji je održao sramno opelo nakon ubistva Zorana Đinđića, koji je pokušao da smeni patrijarha.

Imamo drugog koji je osveštao sajt Crvenih beretki. Imamo i trećeg koji je imao agenciju za poslovnu pratnju. Imamo i četvrtog koji je oslobođen od odgovornosti za pedofiliju. Imamo i petog koji se slika na šest strana za erotski časopis. Imamo šestog koji je 22. septembra 2000. godine u jednoj ruci držao mitraljez, a u drugoj lobanju deteta i pretio svima koji glasaju protiv Miloševića. Oni sebi dozvoljavaju za pravo da utiču na izmene zakona, a Vlada to velikodušno prihvata. Tražim objašnjenje zbog čega.

I konačno, tražim objašnjenje šta će Vlada i država Srbija preduzeti povodom najnovije presude Haškog tribunala. Svi su rekli da je to nepravda, da je to selektivna pravda, ali hoće li država nešto preduzeti, jer ta presuda može da se reflektuje i na odluku Međunarodnog suda pravde o pravnom statusu, odnosno o pravnoj valjanosti secesije koju su proglasili Albanci na Kosovu i Metohiji.

Predložio sam Vladi da pri Savetu za saradnju sa Haškim tribunalom formira jedan medijski tim i da se povede jedna velika diplomatska kampanja, da ceo svet vidi kakve su zločine nad Srbima i drugim nealbancima počinili čelnici OVK, i Tači i Čeku i Haradinaj, i da se svetu objasni svakog dana da to nije bila nikakva borba za nacionalno oslobođenje Albanaca na Kosovu nego zločin i teror.

Tražimo da Vlada preduzme nešto, a ne da se svi žale, kukaju i čude. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine ministre, predlozi zakona koji su na dnevnom redu su na neki način neka vrsta leks specijalisa za oblasti koje uređuju.
Mogu da razumem ono što je kolega Martinović rekao, u zemljama sa uređenim pravnim sistemima teži se kodifikaciji, ne partikularizmu u oblasti zakona, uopšte, ovde govorimo o krivičnom zakonodavstvu, nego kodifikaciji. Postoji više razloga zašto je u Srbiji bilo teško sprovesti jednu krivičnopravnu kodifikaciju, kao krajnji cilj kome treba težiti u ovoj materiji.
U samo desetak godina imali smo prelazak sa jednopartijskog na višepartijski sistem, iz diktature i autoritarnog režima u demokratiju.
Imali smo drugu ravan, nestanak savezne države, Zakonik o krivičnom postupku koji je pominjan, bio je akt koji je donosila Savezna skupština, znači akt na nivou savezne države.
Nestala je SRJ, raspala se državna zajednica Srbija i Crna Gora, uprkos tome što je prethodna Vlada, kao prvi prioritet u svom koalicionom sporazumu predvidela očuvanje i jačanje državne zajednice Crn Gore, kada se raspala, oni koji su to zagovarali nisu našli za shodno da podnesu ostavke.
Treća ravan zbog koje je teško sprovesti kodifikaciju je neophodno sve te naše propise sinhronizovati i homologizovati sa propisima i zakonodavstvom EU.
Četvrti nivo, četvrta dimenzija je što se promenio značaj pojedinih zaštitnih dobara u pogledu njihovog prioriteta.
Zato podržavam ove predloge u ime Demohrišćanske stranke Srbije, mislim da su te neke stvari, to ću predočiti gospođi ministarki pravde, neophodno promeniti amandmanima, mislim da čak ima pojedinih odredaba koje su diskutabilne sa pozicije i saglasnosti sa Ustavom, ali o tom potom.
U svakom slučaju, ovo je put kojim moramo da idemo. Kada uredimo sve oblasti ovim pojedinačnim, rekao bih, leks specijalis zakonima i kada Srbija istinski postane moderna evropska i pravna država onda će uslediti ono što je zaista neophodno, jedna opsežna kodifikacija zakonodavstva uopšte, a samim tim i krivičnog zakonodavstva.
Hvala vam.

Gospođo predsednice, uvaženi gospodine premijeru, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, imam par pitanja.
U vreme predizborne kampanje obećavano je građanima Srbije da će dobiti besplatne akcije u visini hiljadu evra. Naš narod ima jednu poslovicu koja kaže "obećanje ludom radovanje", a ono što se od tog vremena do danas dogodilo na najbolji način potvrđuje osnovanost te narodne umotvorine.
Moje pitanje je – kada će ovo obećanje biti ispunjeno, budući da je NIS privatizovan?
Od toga nema ništa, odložiće se privatizacija i Telekoma i EPS-a, što je s druge strane opravdano i logično. Dakle, kada će obećanje da će građani Srbije, njih preko pet miliona, na ime besplatnih akcija dobiti po hiljadu evra? Jer, u vreme ove ekonomske krize za ljude su to ogromne pare.
Drugo pitanje, u vreme predizborne kampanje takođe je obećavano da će jedan od epohalnih poteza domaće privrede biti dovođenje Fijata u Zastavu, proizvodnja nekih novih modela Fijatovih automobila. Kao što vidimo, vreme prolazi, ništa se ne događa, samo se odlaže početak. Kada će taj epohalni cilj biti realizovan?
Da vas podsetim, Fijat otpušta svoje radnike. Verovanje da će Fijat da investira u Srbiju, a da će za to vreme da zatvara svoje fabrike u Italiji i otpušta svoje radnike je naučna fantastika. To je otprilike kao da neko nema nikakvih materijalnih mogućnosti, ima puno dece, hoće neko svoje dete da da na usvajanje, a onda usvaja tuđe dete. Naivno da bi neko normalan u to verovao.
Treće pitanje – da li je tačno i zašto je 9. decembra zaključen ovaj ugovor između Galenike i Velefarma, po kome Galenika treba Velefarmu da proda lekova za 1.100.000.000 evra? Da li je tačno da je ugovor zaključen dan uoči poskupljenja lekova i da li je tačno da je rok plaćanja tih lekova 210 dana od dana isporuke?
Ovde nešto o tome piše, ali želim to da čujem od predstavnika Vlade. Kolika je to proizvodnja lekova Galenike za 1.100.000.000 evra? Da li je to uopšte ugovor koji ima neku realnu osnovu u interesu osiromašenih građana Srbije, da se snabdevaju jeftinim lekovima, ili je po sredi nešto drugo? Hvala.

Gospodine potpredsedniče, nisam očekivao od vas da preuzmete ulogu Kalimera, da pričate o nepravdi i svetskoj ekonomskoj krizi. Tražio sam konkretan odgovor na konkretna pitanja. Obmanuli ste građane Srbije u pogledu vrednosti akcija koje će oni moći da naplate.
Sada vi građanima Srbije, a to veoma podseća na vreme Miloševića, koji je govorio da sankcije mogu podsticajno da deluju na neke grane privrede, da Srbija može da hrani i greje pola Evrope, sada vi građanima Srbije nudite da budu Trnova Ružica, da se strpe, pa kada se jednog dana probude, onda će njihove akcije vredeti puno para.
Odgovorite kada će moći da naplate, koliko (100 evra, 50 evra, 5 evra) i odakle, iz kojih sredstava. Vama treba pet milijardi evra. Objasnite kojom to alhemijom može da se obezbedi pet milijardi evra. Pa, sve da se proda, nema pet milijardi evra.
Lepo, pošteno recite - u predizbornoj kampanji nisam govorio istinu, izvinite, ili recite - pošto nisam govorio istinu, princip odgovornosti i smenjivosti nameće mi da podnesem ostavku.
Što se tiče Zastave, gospodine Dinkiću, ne verujete valjda u veštice? Vi nam nudite paralelu sa Poljskom i Brazilom. Te Fijatove fabrike davno rade i tamo Fijat sada ne investira ništa. On ovde treba da investira silne pare. Nastala bi revolucija u Italiji. Rekao sam - otpuštaće radnike jer nema rešenja. Zamislite šta bi sindikati uradili, jer tamo, u ozbiljnim demokratskim zemljama, za razliku od Srbije, postoje pravi sindikati.
Priča o domaćoj proizvodnji, o ''puntu'', staro za novo - to su mrvice, to je šarena laža, to je slatka prevara. Od toga nema ništa.
Još jedno potpitanje – kako to ''punto'' ima status domaćeg vozila kada ništa na njemu nije moguće? Planirate da stavite ovdašnje kablove, gume i akumulatore, ali još se ne stavljaju. Kada će ''Ju-Es stil'' da proizvodi glavčine, šasije? Koliko treba vremena da se te linije naprave? Pa ni ''Ju-Es stil'' ne radi.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 27.
Od vas, gospođo predsednice, tražim objašnjenje povodom saopštenja kolegijuma RTS-a. Sada smo otišli u drugu krajnost, da kolegijum RTS-a nalaže Skupštini, dva su poziva, ili da se Velimir Ilić javno izvini za ono što je ovde rekao, ili da mu se izrekne kazna, da bi se nastavili prenosi. To nema nigde na svetu.
Ja sam lično jutros, pre početka sednice, zamolio Velimira Ilića da se izvini Rasimu Ljajiću i svim građanima muslimanske veroispovesti, pardon, islamske veroispovesti, ako je njegovo izlaganje protumačeno kao govor mržnje, ali da RTS diktira rad Narodne skupštine, to je nedopustivo. Odjednom, čovek koji je na čelu RTS-a, koji se tukao u sudnici i prvostepenom odlukom sudije za prekršaje bio osuđen na kaznu zatvora od 15 dana, pa je išamarao člana LDP-a u Palati pravde, pa je išamarao drugog člana LDP-a negde na ulici, sad se gnuša nasilja. Čovek koji je uvredio i oklevetao stotine ljudi. Imate knjigu JUKOM-a "Slučaj službenika Aleksandra Tijanića". On se gnuša uvreda, kleveta i govora mržnje i nalaže štošta Skupštini.
Gospodo iz vladajuće koalicije, za to ste vi odgovorni. Taj isti čovek, koji je bio ljubimac i Slobodana Miloševića, i Mire Marković, i Vojislava Koštunice, izrekao je onu zlokobnu rečenicu – ako Đinđić preživi, Srbija neće. On je i dalje direktor Javnog servisa. Ja ovo govorim dobronamerno. Vi, ne vi kao pojedinci, nego onaj ko odlučuje o tome, dozvoljavate da takav čovek i dalje bude na čelu RTS-a.
Gospođo predsednice, tražim objašnjenje od vas. Da li je cela ova priča oko TV prenosa, čuli smo informaciju sa radne grupe, čijem sam početku i sam prisustvovao, kad sam video da nema predstavnika opozicije, ja sam taj sastanak radne grupe napustio...
(Predsednik: Vreme.)
... završavam, ali sam čuo obrazloženje – da će se sednice prenositi do jesenjeg zasedanja.
(Predsednik: Da, tako će biti.)
Da, ali nije obrazloženje – da će se prenositi ako se kaže ovo ili ne kaže ono o Skupštini. To i na to niko nema pravo. Hvala.

Dame i gospodo, pošto sam pomenut nekoliko puta, činjenica je da je gospođa Kolundžija, ali bez ikakvog revolta, gneva i besa, na obraćanje gospodina Krasića, rekla: "Valjda nećeš ti da me učiš šta je govor mržnje".
Gospodine Krasiću, pošteno rečeno, preterali ste. Zašto? I mene ste povredili, vređajući sve one koji su učestvovali 5. oktobra u istinskoj demokratskoj revoluciji. Šta znači – "na plamenu Skupštine nikla je demokratija"? Najveće demokratije u svetu nikle su na plamenima mnogo većim nego što je bio plamen Skupštine.
(Žagor u sali.)

Praviti famu zato što je nekoliko huligana zapalilo neke zavese u Skupštini! Režim koji ste vi tada podržavali zaslužuje mnogo žešći odgovor od paljenja nekoliko zastava u Skupštini.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, juče sam dva puta pokušao da ukažem na odredbu člana 98. stav 2. i danas ponovo predlažem da se napravi pauza, jer je očito da ne možemo da izađemo iz ovog lavirinta dok se ne održi ta famozna sednica Administrativnog odbora. Neka izađe šef Poslaničke grupe SRS-a, ili njegov zamenik, i neka kažu da li će pristati da se radi po dnevnom redu dok ne bude sednice Administrativnog odbora.
Neko će reći da je to ucena, možda se i meni čini da je to ucena, ali moramo da budemo racionalni – možemo li da radimo ili ne možemo da radimo, a ne da glumimo parlament. Hajde da budemo pošteni, šta će to da se dogodi danas da bismo počeli rad po dnevnom redu? Znamo da će isto biti kao i juče, kao i prekjuče. Znači, pristajemo da učestvujemo u tom teatru apsurda.
Još nešto, pošto je to aktuelna tema, danas je u Beogradu Oli Ren. Jedan od prioriteta u njegovim razgovorima su reforme u Srbiji. Kada su u pitanju reforme u Srbiji, prioritet su reforme u pravosuđu u Srbiji. To je zaista prioritet. Samo efikasna i brza pravda je istinska pravda. Ali, posle onoga što se dogodilo u Haškom tribunalu, meni se zaista čini da bi naše pravosuđe trebalo da ima uzor u Haškom tribunalu, a kakav je to uzor? Kakva je to efikasnost?
Od kako se bavim politikom, politički sam protivnik Vojislava Šešelja. O njegovoj politici mislim sve najgore, i to je jedna strana medalje, ali ako se nekome sudi šest godina od strane ad hok međunarodnog krivičnog suda, odnosno tribunala koji je formiran Odlukom Saveta bezbednosti, koji bi trebalo da bude uzor nacionalnim pravosudnim institucijama i nacionalnim pravosuđima, čije bi odluke mogle da budu izvor prava, pa posle šest godina dođete u poziciju da se prekida ili suspenduje nastavak postupka, kakva je to pravda?
Ne pratim suđenje, ne znam ima li odgovornosti ili je nema, ne mogu da pretpostavim kakva će da bude odluka, o tome uopšte ne pričam, pričam o proceduri, o postupku. Jer, ako kažu – naše pravosuđe kasni, postupci traju godinama, pa ko će da mu bude uzor? Haški tribunal? Na to treba skrenuti pažnju Oli Renu.
Izvinite zbog prekoračenja vremena.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dva puta sam juče, pozivajući se na odredbu člana 98. stav 2, predlagao da se odredi pauza, jer nije bilo potrebno anticipirati događaje. Bilo je očigledno da ne može da se radi, i onda nas sve pretvarate u taoce, u kretene, u idiote, vređate zdrav razum, vređate inteligenciju. Nema mogućnosti da se radi.
Možda to jeste ucena, ali kako iz toga da izađemo nego prekidom sednice ili pauzom, kako to predviđa član 98. stav 2, dok se ne steknu uslovi da se normalno radi. Jutros sam, takođe, apelovao. Ovo doživljavam i kao neko lično poniženje i ličnu uvredu, osećam se postiđenim, posramljenim i neprijatno mi je što sam poslanik Narodne skupštine Republike Srbije u kojoj se ovako nešto događa.
Pre 14 godina, 1995. godine, u istoj ovoj sali se dogodilo nešto za šta sam verovao da se neće nikada ponoviti, kada su 15, 16, 20 osoba, ili ne znam šta su, u trenerkama, u jaknama, s tašnicama, s revolverima u njima, ušli u ovu salu i silom odstranili Tomislava Nikolića. Vrata su bila zaključana. Tu se našlo nekoliko poslanika, van poslanika SRS-a, mislim da se poslanica zvala Dušica Nikolić, koju su, takođe, izneli. Nije bitno ko je kod koga, govorim o nečemu što je nemio događaj, podsećam na nešto za šta sam verovao da nam se neće nikada ponoviti.
Ljudi, ovo je Evropa u 21. veku i Srbija koja želi u Evropu. S ovakvim parlamentom, s ovakvim događanjima, daleko smo mi od Evrope. To je baš divna poruka kada su zvaničnici EU i Evropske komisije danas bili u Beogradu. Šaljemo divnu poruku.
Ponovo apelujem da se ova sednica prekine dok se ne steknu uslovi za normalan rad, a onda, što se poslanika tiče, već sam unapred rekao, predlažem samo jedno: striktno poštovanje i pooštravanje do krajnjih konsekvenci kaznenih odredaba o ponašanju poslanika, jer, očito, drugi jezik, nažalost, u Srbiji još uvek ne vredi.

Gospođo predsedavajuća, reklamiram povredu člana 27. Predsednik Narodne skupštine, između ostalog, treba da se stara o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine.  Mesecima slušamo polemiku o spornim mandatima. Zašto se ne zakazuje sednica Administrativnog odbora i zašto se ne preseče taj Gordijev čvor? Zašto bi svi drugi poslanici mesecima bili taoci, zašto bi građani Srbije mesecima bili taoci? U čemu je problem da se zakaže sednica Administrativnog odbora i da se odluči bilo kako?
Apelujem i na predsednika Skupštine i na vladajuću koaliciju da se taj problem reši. Ne možemo mesecima da slušamo tako nešto. Vladajuća većina i predsednik Skupštine snose najveću odgovornost, najviše vremena se ovde troši oko toga, jer nema hrabrosti, odvažnosti, ne znam čega nema.
Želim da iskoristim preostalo vreme i da od ministra ekologije i od ministra ekonomije zatražim obaveštenje. Svi ste čuli da je naprasno odlučeno da se izgradi TA "Nikola Tesla 3" i "Kolubara B", da se odmah to ustupi strancima za dve milijarde evra i onda ćemo svi lepo i srećno živeti i svi naši problemi će biti rešeni.
Postavljam pitanje, koja je poslednja termoelektrana napravljena u Evropi, u bilo kojoj civilizovanoj zemlji Evrope? Elektrane "Nikola Tesla" su ekološki genocid. Tražim obaveštenje od ministra ekologije koliko puta iznad dozvoljenog su zagađeni vazduh, voda, zemlja. Desetine puta preko dozvoljenog.
Pitam ministra zdravlja - koliki je procenat obolevanja od kancerogenih oboljenja, višestruko je veći na teritoriji Obrenovca i Lazarevca, oboljenja respiratornih organa?
Đelić i Dinkić hoće da prave elektrane. Neka odu da žive u Ušću ili onim selima, gde ne može da se živi. Gde je napravljena poslednja termoelektrana u Evropi? Hoću odgovor. Hvala.