Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da izrazim svoje čuđenje kako se Predlog zakona našao na dnevnom redu, čuđenje nakon obraćanja gospođe Nade Kolundžije ovom visokom domu, koja je rekla da, praktično, najveća poslanička grupa neće glasati za Predlog ovog zakona. To se pretvara onda u jednu javnu debatu. Ona je za ovakav zakon i potrebna, ali ne na ovom mestu, nego pre dolaska ovog predloga na dnevni red, jer je u pravu Tomislav Nikolić kad kaže da se u ovom obliku, u ovoj fazi, ovaj zakon amandmanima više ne može menjati, ne može se nešto, što se kolokvijalno, u više izjava, čulo – popravljati, a to je neophodno.
Zadovoljan sam što je Predlog zakona poslaničke grupe na dnevnom redu i nezadovoljan sam što se tri predloga koja sam ja dao, zakon o restituciji, zakon o rehabilitaciji i zakon o ministarstvima, nisu našla na dnevnom redu. Mislim da su Srbiji potrebniji u ovom momentu, ne negirajući da je potreban i jedan ovakav zakon.
Ono što mene čudi, jeste što je jedan broj narodnih poslanika u svojoj debati negirao Predlog zakona zato što potiče od Poslaničke grupe LSV-a i Nenada Čanka. Nije važno kakav je sadržaj zakona, nego ko je predlagač zakona. To nije dobro. Neki su otišli korak dalje, baveći se teorijom zavere i da iza tog predloga stoji ko zna kakva strana agentura itd. To je još besmislenije.
Hajde da budemo iskreni, onaj ko podržava udruženja i organizacije koje zagovaraju nacističku i fašističku ideologiju, on je i sam fašista, odnosno neofašista, ili neonacista. Onaj ko opravdava zločin u Srebrenici, onaj ko se ne stidi pred slikama zločina u Trnovu, onaj ko pored slike Karađorđa i Miloša Obilića stavlja sliku optuženog za ratne zločine u Srebrenici, naravno da neće podržati ovaj zakon.
Hajde da se upitamo, da li u Srbiji ima pojava neofašizma, neonacizma, rasizma, šovinizma, antisemitizma? Ima. Ima ih, srećom, vrlo malo, ali ih ima među pripadnicima svih nacionalnih korpusa, svih etničkih grupa, ne samo među Srbima. Ponavljam, srećom, malo. Da li to treba sprečiti i da li treba zabraniti takve organizacije i udruženja? Treba.
Sad se vraćam na zakon. Mislim da on sadrži niz manjkavosti, i semantičkih, znači, pojmovnih i pravnih, odnosno, pravno-tehničkih. Ne mogu se u istu ravan stavljati nacionalizam sa nacizmom i fašizmom, ili neonacizmom i neofašizmom. Prosvećeni nacionalizam je dominantna ideologija najbrojnijih stranaka desnog centra u Zapadnoj Evropi i te partije su na vlasti u većini zemalja u Zapadnoj Evropi. To je jedan prosvećeni, evropski nacionalizam. Prema tome, to se ne može stavljati u istu ravan sa fašizmom i nacizmom. To je jedna dimenzija.
Druga je što postoji očita kontradikcija predloga kaznenih odredaba ovog zakona sa Zakonom o prekršajima i sa Krivičnim zakonom. To mora da se uredi. Kada se to uredi ili, kako su neki poslanici rekli, popravi, kada se kaže da se pod nacionalizmom podrazumeva, samo što to nije u Zakonu rečeno, jedan kriptonacionalizam, pseudonacionalizam, jedan vulgarni nacionalizam koji je vrlo blizak fašizmu, šovinizmu, rasizmu ili nacizmu, onda o jednom takvom predlogu zakona možemo raspravljati i onda ću i ja biti spreman da glasam da se zabrane udruženja i organizacije koje propagiraju takvu ideologiju.