Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, način na koji je izvršeno spajanje tačaka dnevnog reda, način na koji treba da počne rasprava o zakonima o kulturi i o javnom informisanju vređa dostojanstvo narodnih poslanika.
Zaista nema smisla da vladajuća većina, prema strategiji onako šibicara, vadi kartice i onda tobože nema kvoruma. Mi se igramo demokratije. Ovo je surogat demokratije, ovo je imitacija demokratije i to naočigled čitave javnosti. Može da kalkuliše opozicija, to je njeno pravo, ali ne može vladajuća koalicija da se igra mrtvih duša. To jednostavno nema smisla i pričamo to u momentu kada je tema zakon o kulturi. Ovo je antipod kulturi, ovo je demonstracija jednog naopakog kulturnog modela.
Zakon se predlaže preko noći, u potaji, usred leta kad mu vreme nije, sa ciljem da se o njemu uopšte ne raspravlja. Slična je situacija sa Zakonom o javnom informisanju.
Gospodine ministre, poštujući vas kao čoveka koji je učinio puno na nivou pozorišne kulture, vi ne smete da dozvolite da budete oruđe za manipulaciju, ni vašeg stranačkog šefa, ni bilo kog drugog. Vi morate da sačuvate integritet čoveka koji se bavio kulturom na pravi način, a ne da bude kolateralna šteta Mlađana Dinkića.

Gospođo Čomić, povredili ste odredbe člana 27. Molim vas da se koncentrišete na ovo što ću da govorim, da pokušate da zapamtite, jer ste prethodni put rekli da nisam citirao na koji član se pozivam.
Citirao sam da je to odredba člana 104. i to su čuli svi narodni poslanici izuzev vas, a onda ste u tom vašem ignorantskom i kabadahijskom maniru konstatovali da ni ne znate da li je povređen Poslovnik, jer ne znate na koju odredbu se poziva, to su vaše reči. Dalje ste konstatovali da to što sam govorio, to je već čuto, gospođo Čomić. Pogledajte malo pravopis i gramatiku. Zakon o kulturi je na dnevnom redu. Govorio sam o tome.
A ovo što nema prenosa samo budi neka podsećanja. Bio sam učesnik događaja od 9. marta. Deveti mart je bio zato što je Srbija bila informativni gulag, što je bila medijski geto, što je bila koncentracioni logor javne reči. Godine 99. bili su oni protesti iz istih tih razloga. Završilo se ubistvom Ćuruvije.
Ovo su jako ružni predznaci. Sada na nacionalnoj televiziji je prenos "Tour de France"-a, nekome je očito to važnije nego prenos sednice Narodne skupštine i to baš u momentu kada se raspravlja o zakonu o kulturi i zakonu o javnom informisanju. To je hipokrizija, to je nemoral, to je sve suprotno kulturi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, prvo želim da kažem da ću govoriti samo o Zakonu o javnom informisanju, jer nemam dovoljno vremena.
U ime DHSS, želim da kažem mi jesmo za to da se uredi oblast medija, jesmo za to da se spreči objavljivanje skaradnih sadržaja, da se mnogo rigoroznije kažnjavaju oni koji uništavaju nečiju privatnost, koji uništavaju ljudske sudbine, koji zadiru u nečije porodice, koji objavljuju radne bestijalne sadržaje, ali nismo za gašenje medija, nismo za hamurabijevske i dukađinijevske metode i kazne kada su mediji u pitanju.
Gospodine ministre, u sav respekt, u uvodnom obrazloženju zakona o javnom informisanju, vi ste, izuzev uglađene krležijanske forme, izostavili sadržaj, u stvari objasnili ste šta je povod za donošenje ovakvog zakona. Kada vas slušam, kao da je vaskrsao Edvard Kardelj. Neverovatno.
Vi ste preuzeli ulogu medijskog tužioca, medijskog Berije. Vi najavljujete kažnjavanje, vi ne pričate šta je suština zakona, nego šta je ideja odmazde prema onima koji, u poslednje vreme, na tapet su stavili vašeg partijskog šefa.
Izrazio sam respekt prema vašim profesionalnim dometima, ali, gospodine ministre, niste se snašli na poziciji na kojoj se danas nalazite. Institucije kulture u Srbiji su pale na niske grane. I Narodni muzej, i Narodno pozorište, i Narodna biblioteka, i Filharmonija, i Tanjug, sve je nažalost na vrlo niskim granama.
Sada ste otišli korak dalje, dozvolili ste da budete udarna pesnica Mlađana Dinkića, da budete onako batina Mlađana Dinkića, tojaga Mlađana Dinkića, jer je jasno da iza ovog brzopoteznog Predloga zakona o javnom informisanju stoji institucija zvana Mlađan Dinkić. Mnogi od nas u ovoj sali, i u vreme dok smo bili vlast i kada smo opozicija, doživeli smo štošta, razne hajke i harange od strane pojedinih medija, pravog toplog zeca od strane pojedinih medija, ali nismo tražili da se gase mediji.
Šef vaše partije nije digao glas kada su isti ti mediji satanizovali Zorana Đinđića. Naprotiv, uz njihovu pomoć i on je doprineo toj satanizaciji, uz zloglasnu i kriminalnu agenciju "FIA", lorda Armstronga i Džesike de Gracije, to se svi dobro sećamo. On je, takođe, koketirao s njima, snabdevao ih je informacijama, učestvujući u rušenju Vlade Zorana Živkovića. To svi znaju.
Tad tabloidi, tad žuta štampa, tad mediji i tad njihovi skaradni sadržaji, tad bestijalne neke teme, nisu smetale. Znamo kako se završilo. Ubistvom Zorana Đinđića, jer najvećeg kriminalca, izdajnika, kako su pisali pojedini mediji – i nije greh ubiti.
Onaj koji je danas na čelu javnog servisa tada je govorio, da ako Đinđić preživi, Srbija neće. To vašem stranačkom šefu tada nije smetalo, a sada kada je zaigrala mečka pred njegovim vratima, sada brže-bolje, u nevreme, zakon o javnom informisanju, bez javne rasprave, a današnja sednica bez televizijskog prenosa.
Sutra će biti kriket, prekosutra će biti hokej na travi. Sve će to biti važnije od prenosa Narodne skupštine, a pogotovu kada je na dnevnom redu zakon o javnom informisanju.
To je antipod javnom informisanju. To je negacija teme o kojoj mi danas ovde raspravljamo.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovih svojih pet minuta u raspravi u pojedinostima iskoristiću da ponovim pitanje vezano za ''Marfin banku''.
Druga tema o kojoj ću početi tiče se priče o budžetu i o budžetskom sistemu, kako će i na koji način država Srbija obezbediti potrebna sredstva za otkup poljoprivrednih proizvoda, za vraćanje dostojanstva našim seljacima koji su pretvoreni u građane drugog reda, za sela koja postaju polako rezervati, a seljaci će vremenom postati Indijanci ako ovakva državna politika u pogledu agrara bude nastavljena.
Podsećam vas da su ''gunj i opanak'' slavili ovu zemlju, da je Srbija bila prva seljačka demokratija u Evropi, da je svoje mesto u redu evropskih država i naroda pronašla zahvaljujući etnosu svojih seljaka, da je tačno pre 100 godina, 1909. godine Srbija imala pozitivan spoljnotrgovinski bilans sa SAD zahvaljujući izvozu agrarnih proizvoda, a da je sada situacija sa seljacima i sa selom praktično tragikomična. Oni su tema nekih humorističkih serija i tada se dovitljivost i neke druge osobine naših seljaka jedino pokazuju u pozitivnom svetlu.
Danas oni treba da skupo plate seme i đubrivo, obradu, da gledaju nebo, pa ako prođe bez kiša, ovih enormnijih, bez suša, bez mrazeva, onda, valjda, treba nešto i da prodaju i da uzmu neke pare, da njihov znoj, njihov trud, njihovi žuljevi budu adekvatno nagrađeni, a ne da prosipaju maline, da prosipaju mleko, da seku višnje! Zato je kriva država i to je njihova partija, koju država igra sa njima, partija pokera ili, bolje rečeno, za mnoge od njih, partija ruskog ruleta!
Drugo pitanje tiče se ovog zakona o davanju garancija. Gospođo Dragutinović, ne znam da li ste proverili ono što sam vas pitao koja je ''Marfin banka'' i da li je to pravni sledbenik kiparske ''Narodne banke'', "Cyprus popular bank"?
Pitajte Dinkića, on je u to veoma upućen. Pitajte ga ko je Nikos Lazaridis, direktor "Cyprus popular bank".
Pitajte Borku Vučić, ona sve zna o fantomskim kompanijama preko kojih su otišle naše pare na račun kiparske ''Narodne banke'', da li je to ova ista ''Marfin narodna banka, kao pravni sledbenik "Cyprus popular bank" odnosno ''Laiki banke''.
Možete da pitate ljude iz SPS u Upravnom odboru "Puteva Srbije", kako baš izabraše tu banku da ona da kredit "Putevima Srbije", koji je neophodan, da njima država Srbija danas daje garancije za taj kredit koji je potreban da bi se otplatili dugovi putarima i da bi se moglo raditi dalje.
Prošli put sam vam prezentirao izveštaj Dinkićeve komisije.
Između ostalog i zbog te banke, ako je to ta banka, samo pitam da li je, a njeni deponenti su bili vodeći tajkuni u ovoj zemlji, i glavni oligarh u ovoj zemlji i na njegov račun u toj banci su otišle pare od privatizacije, gle slučaja, ''Delta banke'' i tako dalje i tako dalje.
Pitam, da li je to ta banka, ko je izabrao i zašto baš nju, jer su asocijacije vrlo neprijatne "Anteksol", "Braunkort", "Verikon", sve one fantomske of šor kompanije, preko kojih je otišlo četiri milijarde dolara, a bile su na računima "Cyprus popular bank"? Da li je to Marfin popular banka? To vas pitam. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, žao mi je što tu nije predsednica Parlamenta, gospođa Đukić-Dejanović, jer se ova povreda Poslovnika, a tiče se člana 27, odnosi lično na nju.
Ali, dali ste mi inspiraciju, gospođo Čomić, čitanjem odredbe člana 27. i poslednje tačke – da predsednik Skupštine vrši i druge poslove predviđene zakonom i Poslovnikom.
Gospođa Slavica Đukić-Dejanović trebalo je ovde narodnim poslanicima i čitavoj javnosti da objasni da li je njen honorarni angažman u "Galenici", vršenje drugih poslova, u skladu sa zakonom ili se radi o flagrantnom sukobu interesa u vremenu kada se o sukobu interesa naširoko...
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, upozoravam vas na odredbe člana 100, na koji način narodni poslanik može da obrazloži povredu Poslovnika i upozoravam vas da ovo o čemu sada govoriti nije ni u nikakvoj vezi sa članom 100.)
Molim vas da me ne prekidate.
Upozoravam vas da vi to ne razumete! Nemojte da me prekidate, molim vas!
To je i te kako tipična i flagrantna povreda Poslovnika. To je rušenje sistema parlamentarizma – ako se predsednik Narodne skupštine nađe u sukobu interesa to je tema za ovaj parlament. To je tipična povreda Poslovnika.
Gospođo Čomić, zamolio bih vas da smanjite vaš utisak i da više ne upadate u reč ni meni, ni bilo kom drugom narodnom poslaniku. Ovo što radi gospođa Đukić-Dejanović nije u skladu sa odredbom člana 27, gde su pobrojana njena ovlašćenja i njene nadležnosti.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme na raspolaganju je iskorišćeno.)
Nemojte da mi upadate u reč!

Gospođo predsedavajuća, najljubaznije bih vas zamolio, pozivajući se na odredbu člana 100. stav 3, da ni mene ni bilo kog više nikada ne prekidate u vreme kada govori i kada reklamira povredu Poslovnika, jer na to, jednostavno, nemate pravo.
Stav 3. člana 100. kaže da je predsednik Narodne skupštine dužan da nakon toga, prvo je nekulturno, necivilizovano i nevaspitano da nekome upadate u reč, a to je osnovno vaše pravo, ali na ulici a ne u Parlamentu. U Parlamentu morate da poštujete odredbe Poslovnika.
Izneo sam šta je po mom sudu povreda Poslovnika predsednika Narodne skupštine, pozvao sam se na član za koji smatram da je prekršen, a vi ste me dva puta prekidali. Zbog toga tvrdim da ste na taj način, pozivajući se na odredbu člana 100. stav 3, koja vam to pravo daje tek nakon što poslanik završi sa reklamiranjem povrede Poslovnika, a ne u toku govorenja narodnog poslanika. Na taj način nemate pravo i u ovom momentu najmanje što od vas očekujem je da mi se izvinite. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, ovo malo vremena koje imam iskoristiću samo za jednu tačku dnevnog reda, a odnosi se na Zakon o davanju garancija ''Marfin banci''. Kada to kažem, to deluje verovatno veoma iznenađujuće. Zašto? Da li treba da se plati dug putarima? Naravno da treba. Da li zbog toga treba da se uzme kredit kod neke banke? Naravno da treba.
U čemu je onda problem i zašto ja potenciram ovu tačku dnevnog reda? Problem i moje pitanje tiče se banke koja daje kredit. To je ''Marfin banka''. Postavljam pitanje, a to možete videti i na sajtu, koje je puno ime ove banke? "Marfin popular bank". Na šta vas to asocira? Ako ste iole upućeni, ako niste, pitajte Mlađana Dinkića, na "Cyprus popular bank". To je pravni sledbenik "Cyprus popular bank" koja je jedno vreme zvana "Laiki banka".
Po čemu je opet "Cyprus popular bank" poznata? Po tome što su sve one pare na Kipar išle tamo, na fantomske of šor kompanije, ''Braunkort'', ''Anteksol'', ''Verikon'' itd. itd. – četiri milijarde dolara oprale su se na računima koje su te fantomske firme po nalogu ''Beogradske banke'' i Borke Vučić imale kod "Cyprus popular bank", čiji je pravni sledbenik "Marfin popular bank".
Da ne ispadne da sam ja ostrašćen i da pričam štošta, pročitaću vam samo deo izveštaja Dinkićeve komisije, jer sam došao u posed tajnog izveštaja gde piše – strogo poverljivo. Evo šta predstavnici Dinkićeve komisije, naravno, nemam vremena da citiram sve, ponešto govore o ovoj problematici: ''Beogradska banka'' na Kipru je organizovala prijem sredstava na račun svojih komitenata po osnovu priliva kod "Cyprus popular bank" tako što je svojim komitentima davala uputstva za usmeravanje sredstava od strane njihovih kupaca u korist izmišljenih firmi. Ovo više nisu ni one fantomske of šor kompanije, nego izmišljene, potpuno nepostojeće. Ponavljam, ovo je izveštaj Dinkićeve komisije, ''Koliki trejd", "Emesis trejding", "Napasol trejding", "Orlanda limitid", "Donosos trejding", "Aspida" i tako dalje i tako dalje.
Kada je "Cyprus popular bank" dobila priliv u korist neke od navedenih firmi, ona je u dogovoru sa ''Beogradskom bankom'' na Kipru sredstva usmeravala na račun banke ili na račun firmi koje kontroliše banka. Dalje su transferi vršeni u korist firmi čiji su to prilivi, kao što je napred opisano, čime "Cyprus popular bank" nije poslovala na propisani način. To je čak i Dinkić konstatovao, i to je problem.
Gospođo ministarka, ne znam, pretpostavljam da vi to niste znali, ali ovo uopšte nije naivna priča. Samo tražim da ovo proverite, da li je to banka koja je uz pomoć bivšeg predsednika Kipra Tasosa Papadopulosa učestvovala u aferi "Kiparske pare", u aferi kojom su neznano kud otekle milijarde iz Srbije, zbog koje sam protiv Mlađana Dinkića pre dve godine podneo krivičnu prijavu na koju tužilaštvo ne reaguje, ni procesuiranjem, ni odbacivanjem. Plašim se negativnih konotacija koje u javnosti može imati davanje garancija ovoj banci ako je ona pravni sledbenik "Cyprus popular bank". Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik DHSS podržavam Predlog odluke. Ona je neminovnost. Pojedini članovi Izborne komisije ili njihovi zamenici podneli su ostavke. Izborna komisija mora dejstvovati u punom sastavu i to je nužno zlo. Nadam se da će Izborna komisija u ovom sastavu voditi računa o pojedinim nepravilnostima koje se i danas događaju na izborima, ali moramo biti realni i priznati da više nema sistemske i sistematske krađe i falsifikovanja volje građana Srbije, kao što je to bio slučaj do 2000. godine.
Dakle, na delu je bila sistemska i sistematska krađa koja je uslovljavala one proteste po kiši, snegu, ledu, pred kordonima, pendrecima, one tromesečne šetnje 1996. i 1997. godine. Dakle, toga više nema.
Imaćemo uskoro reizbor sudija. Podsećam one koji određuju kriterijume za izbor sudija i koji će odlučivati o izboru sudija da makar sada za sudije ne budu izabrani ljudi iz reda nosilaca sudijskih funkcija koji su učestvovali u izbornim krađama. Kao nekadašnji ministar pravde u Vladi Zorana Đinđića, 2001. godine, podneo sam inicijativu da se ti ljudi zbog nesavesnosti razreše. To tada nije urodilo plodom, jer nije bilo političke volje. Nadam se da to nije nešto što zastareva i da će sada biti razrešeni, odnosno da neće biti izabrani, jer bolje ikad neko nikad.
Žao mi je što pojedini ljudi koji su bili simboli izborne krađe danas zauzimaju veoma visoke funkcije. Neki od njih, nažalost, sede i u ovom parlamentu. Mogu da im oprostim, ali ne mogu da zaboravim. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje za ministra poljoprivrede – kolika je zaštitna cena pšenice, pošto je žetva u toku? Da li će proizvođači pšenice to moći da znaju? Pominje se da ne sme da bude ispod deset dinara. Mlinovi plaćaju sedam dinara, seljaci se ponovo pretvaraju u građane drugog reda.

Želim da podsetim da je učešće poljoprivrede u bruto nacionalnom proizvodu 24,6%, a da su izdvajanja za poljoprivredu iz budžeta 2,4%, znači, deset puta manje. Sa ovom nakaradnom uredbom neće biti ni preko 1%. Znači, poljoprivrednici su građani drugog reda.

Pitanje za istog ministra – hoće li se napraviti red u vezi sa proizvodnjom i otkupom mleka? Da li investicioni fond „Salford“ ima monopol? Ko je većinski vlasnik „Salforda“, da li jedan od ovdašnjih tajkuna? Zašto se tome ne stane put? Zašto su privilegovani samo veliki proizvođači mleka, zašto su kažnjeni seljaci koji imaju po jednu, dve krave, nemaju premije, da li se razmišlja da opštine premiraju te male proizvođače itd?Pitanje za ministra poljoprivrede i ministra za zaštitu životne sredine, pitanje za čitavu Vladu – da li će se naći rešenje za problem pasa lutalica? To je postao problem na nacionalnom nivou u Srbiji. Po svim gradovima u Srbiji lutaju čopori pasa. Ako hoćete, to je civilizacijski fenomen; hoćemo u Evropu sa besnim psima po ulicama.

Ne bi bilo loše kada bi prestali komentari i cerekanje članova predsedništva, i to spada u civilizacijski nivo. Opcigujte mi ovo vreme, molim vas, ne mogu da se nadvikujem sa potpredsednicima i nasmejanom gospođom Čomić.

Ne znam čemu se vi smejete. Ovo je tužno. Gde ste u Parizu, Rimu, Londonu videli čopore pasa lutalica? Svaki dan su pune novine – izujedali psi ljude, žene, decu itd., a mi pretendujemo da uđemo u Evropu. Neka se naprave azili, neka se obezbede pare, neka se kažnjavaju vlasnici kućnih ljubimaca. To zaista nigde u svetu nema. Pomenuo sam ove velike evropske gradove. Nigde na Bliskom istoku, nigde u Amanu, Damasku, Bejrutu, Nju Delhiju, Katmanduu, u siromašnim zemljama to nisam imao prilike da vidim. Tome treba da se stane na put.

Jedno pitanje za ministra za lokalnu samoupravu – kako će se obaviti izbori za savete mesnih zajednica? U mnogim opštinama prepisuju se rezultati prethodnih izbora; za neke stranke sa prethodnih izbora neće više ni familija glasati. Prema tome, hoće li se regulisati da se predstavnici saveta mesnih zajednica i sekretari mesnih zajednica biraju, a ne imenuju, odnosno postavljaju?

Još jedno pitanje, pošto nisam dobio odgovor, za Drvnu industriju „Bora Marković“ u Obrenovcu – ona je u stečaju, ne zna se da li je prodata, šta je sa zgradama, mašinama, repromaterijalom, gotovim proizvodima, ali je objavljen oglas u Trgovinskom sudu ...

(Predsednik: Vreme.)

... da se za 335 radnika isplaćuje po 10% njihovih potraživanja za 23 plate. Ali, zato je stečajni upravnik predložio da mu se za njegov rad isplati 26.000 evra.

(Predsednik: Vreme, gospodine Batiću.)

Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, ovaj predlog zakona baziran je na dobroj ideji, ali se plašim da je realizacija te ideje Sizifov posao. Ovakve institucije postoje u nekim razvijenim zemljama, ali one podrazumevaju znatno viši standard od onog koji ima Srbija, velika sredstva i drugačije navike, drugačije stanje svesti. Ovo je pitanje naše svesti i naše savesti, naših navika, običaja i naravi, ali, s druge strane, i pitanje kolizije odredaba ovog zakona sa nekim drugim zakonima; ako hoćete, kolizije nadležnosti onoga što treba da predstavlja komunalna policija u odnosu na pojedine inspekcijske službe, s jedne strane, i u odnosu na redovnu policiju, s druge strane.
Upravo je komunalna policija ili koncept komunalne policije kakav je predviđen ovim zakonom nešto između inspekcijskih službi i policije. Plašim se da će se ta nadležnost prelamati i plašim se da efekti mogu da budu ne pozitivni, nego veoma, veoma negativni.
Sada će u istu ravan u pogledu primene sile (ne mogu da verujem šta pojedine odredbe ovde sadrže) biti stavljeni profesionalni policajci i ljudi koji će na osnovu nekog kursa ili tečaja da postanu pripadnici komunalne policije. Imaćete, po principu partijske pripadnosti, angažman lokalnih kabadahija koji će postati komunalni policajci, obući se u uniforme i kao neki šerifi zavoditi red; doći će odmah u sukob sa profesionalnom policijom, jer će oni da kažu – ovo može, a ovo ne može, prema simpatijama ili prema antipatijama. To može da preraste u pravu anarhiju i u pravi haos, jer će biti – kadija te tuži, kadija ti sudi. Oni će gledati kroz prste onima koji su ih na te funkcije izabrali, postavili, dali im uniforme, dali im pendreke. Sve će to da se otme kontroli, živi bili, pa videli.
Šta je spektar tih nadležnosti? Putevi, saobraćaj, deponije; pomenuo sam malopre pse lutalice. Da bismo do tog nivoa stigli, trebaju nam ogromne pare, a ovde ispade da za primenu ovog zakona neće trebati nikakva finansijska sredstva. To je samo po sebi nonsens. Vi formirate jednu instituciju koja po tekstu ovog zakona ima široki spektar nadležnosti, ali je to, bio bih slobodan da kažem, potpuna improvizacija. Umesto da se rigorozno primenjuju kaznene odredbe pojedinih zakona, mi uvodimo komunalnu policiju koja će arbitrarno, ponavljam, kabadahijski, da nešto prelama i da te nagomilane komunalne probleme rešava.
Pre sam postavio pitanje ministru zaštite životne sredine povodom jednog akcidenta na deponiji pepela Termoelektrane Nikola Tesla B u Ušću. To je bilo kao pomračenje sunca; u po bela dana nastao je mrak, ljudi su bežali u kuće, zatvarali se. U zamrzivače je ušao pepeo, a tamo u glavicama kupusa ili glavicama luka imate pepeo. Stiže meni odgovor na poslaničko pitanje da je izašao inspektor ministarstva ekologije posle par sati i da je stepen zagađenja u granicama dozvoljenih vrednosti! To je šarena laža.
Mi imamo nerad i javašluk nadležnih inspekcijskih službi, neadekvatnu primenu kaznenih odredaba, a onda, da bismo sve to pokrili, uvodimo komunalnu policiju, koja bi u uslovima višeg standarda i reda trebalo da postoji, ali da se regrutuje iz redova profesionalne policije. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja, rekao bih, iz naroda.

Pre nekoliko dana sam svratio u restoran „Sidro“ u Beškoj na Dunavu, pokušavajući da pronađem onaj most inženjera Mrkonjića; neće da nam kažu kada će ga završiti, hoće da nas iznenade. Vlasnik restorana mi je ukazao na nekoliko stvari koje inače tište mnoge ljude u istoj situaciji. Prvo, da li neko kontroliše poslovanje SOKOJ-a? SOKOJ je organizacija muzičkih autora Srbije. Čovek je, recimo, samo za doček Nove godine, a imao je živu muziku koju sam plaća, dobio da plati 57.000 dinara. Interesuje me da li je ovo pod kontrolom nadležnih organa?

Drugo pitanje za ministra finansija. Dođe inspekcija i kaže – izvadite sve pare iz kase, konobarima – izvadite sve pare iz novčanika; nađu da je, recimo, 1.000 dinara više novca nego što je po fiskalnim računima i prete da će da zatvore restoran na 15 dana. Šta da rade konobari sa bakšišom? On postoji svuda u svetu, jer ta razlika od 1.000 ili 1.100 dinara je na ime bakšiša. Ljudi se suočavaju sa neviđenim problemima.

Treće pitanje. U restoranu se nalazi bankarski terminal. Ko hoće da plati karticom, plati karticom vlasniku restorana. Odbija se od naplaćene cene 1,9% na ime provizije za taj terminal. Građani se stavljaju u neravnopravan položaj. Onaj ko plati kešom, plati do zadnje pare, a kada neko plaća karticom, uzima se vlasniku restorana. Naravno, tako je i u drugim maloprodajnim objektima itd. Tu treba nešto preduzeti, a ne da snose štetu oni kod kojih su locirani terminali.

Pitanje za ministra unutrašnjih poslova i ministarku pravde (ovo je, u stvari, za tužilaštvo) – da se ispita rad Agencije za privatizaciju, pogotovo u vreme dok je na njenom čelu bila gospođa Vesna Džinić, koja je sada nenadano podnela ostavku, a koja se, između ostalog, nalazi na krivičnoj prijavi koju sam podneo protiv Mlađana Dinkića i drugih u famoznom slučaju kiparskih para.

Zašto to tražim? Zato što je, recimo, samo za dva preduzeća u Obrenovcu Agencija za privatizaciju napravila potpuni haos. Tražio sam odgovor na pitanje o „Prvoj iskri“, koja je nekada bila gigant, zapošljavala 7.000 radnika, a danas je gomila otpada, zarasla u trnje i korov. Iz raznih ugovora o privatizaciji, da ne nabrajam, a imam detalje o svim pogonima, ništa nije realizovano. Sve je otišlo na doboš. Brojne malverzacije, brojne zloupotrebe, a Agenciju baš briga. „Prva iskra“ Barič ima čitav jedan sprat u Palati Albanija, u srcu Beograda, a ne zna se ni gde je, ni šta je, ni ko je, i to je pljačka.

Ista je situacija sa Drvnom industrijom „Bora Marković“, koja je nekad davno bila ponos celog tog kraja Srbije; bila je vlasništvo porodice Simović, nacionalizovano, a sada uništeno. Ta firma je 2004. godine otišla u stečaj. Trgovinski sud je utvrdio 2005. godine potraživanja poverilaca. Na volšeban način, iako je u stečaju, ona je prodata; za 335 radnika nisu isplaćene naknade, plate za nekoliko godina.

Ne zna se ni ko je kupac, ne zna se ni ko pije, ni ko plaća. Nema više ni mašina, nema ni repromaterijala, nema ni sirovina, nema ni gotovih proizvoda. Sve je zaraslo u trnje i korov. Agencija za privatizaciju mora da položi račune.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona predstavlja neki mali pomak, ali nedovoljan, a čitav tekst je poprilično diskutabilan. Evo što je pomak, a evo šta je diskutabilno. Dobro je što garantni fond, za razliku od nekog ranijeg vremena, omogućuje da bude realizovana naknada štete onim građanima koji su bili osigurani kod osiguravajućih društava koja su otišla u stečaj. Na taj način se garantni fond javlja kao supsidijarni tuženik ili supsidijarni dužnik, i to je dobro.
Međutim, čini mi se da postoji izvesna pravna praznina u situacijama kada je pokrenut parnični postupak, nije pravosnažno okončan, osiguravajuće društvo je tuženo, pokrenut je postupak za likvidaciju i stečaj tog osiguravajućeg društva, sve se prekida i onda ispada da sve mora Jovo nanovo. Zašto zakonom nije uređeno da garantni fond odmah stupa u parnicu kao pravni sledbenik osiguravajućeg društva koje odlazi u stečaj?
Može da se dogodi čak takva situacija da je praktično parnica okončana; sledi samo da se izradi pismeni otpravak presude, a onda se dogodi to sa osiguravajućim društvom, da ono krene putem stečaja. Koliko taj osiguranik treba da čeka da stečajni postupak bude okončan, pa da onda ponovo tuži garantni fond? To nema smisla.
Još nešto, neverovatan je manir postojeće vlade, pa u ovom slučaju i predlagača zakona, da pojedine odredbe Predloga zakona, odnosno čitav zakon stupa na snagu za nekoliko godina. Imali smo besmislen Zakon o komorama, koji treba da stupi na snagu 2013. godine, da bi se zadovoljio Dinkić, da bude „gazda od komora“, bar virtuelni gazda, jer 1. januara 2013. godine niko se u Srbiji neće sećati da je na političkoj sceni u Srbiji postojao Mlađan Dinkić.
Pojedine odredbe ovog zakona stupaju na snagu kad Srbija uđe u EU, po principu „ne lipši magarče do zelene trave“. To je pravna nesigurnost, to je nešto što je nespojivo sa suštinom zakonske regulative određene materije. Ona mora da reguliše društvene odnose sada, u ovom momentu, kakvi su oni danas, a ne – javlja vam se kakvi će biti. To nigde u pravnim sistemima ne postoji. Dajte mi jedan zakon jedne evropske zemlje koji uređuje ovu materiju, gde će neke odredbe stupiti ko zna kad. Čuli smo da nema šanse da Hrvatska, Island i Turska uđu u EU do kraja 2011, a mi smo, nažalost, mnogo dalje od njih kada je stupanje u EU u pitanju.
Treća moja rezerva, ovo govorim kao neko ko je advokat 25 godina, ko je imao sijaset ovih sporova, odnosi se na pitanje materijalne i nematerijalne štete, kriterijume za određivanje materijalne i nematerijalne štete. Odrediće ih Vlada. Po kom principu? Ili, po kom ćefu? Onda se promeni Vlada i onda nova vlada ponovo određuje kriterijume za utvrđivanje materijalne i nematerijalne štete. Pogotovo je ova materija utvrđivanja visine nematerijalne štete vrlo fluidna, tanana i sofisticirana i to nikako ne sme da radi Vlada po nekom svom nahođenju, po nekim svojim kriterijumima, ovakvim ili onakvim.
To su moje rezerve. Dakle, pomaka ima, ali generalno, ovo je nedovoljno dobar predlog za mene kao praktičara u ovoj materiji da bih za njega glasao. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, odgovore na pitanja i objašnjenja tražim od ministra unutrašnjih poslova gospodina Dačića, ministra za infrastrukturu gospodina Mrkonjića i, zato što trebaju odgovori tužilaštva, od ministarke pravde gospođe Malović.

Pitanje koje postavljam tiče se događanja u firmi „Kosmet prevoz“, saobraćajnom preduzeću iz Kosovske Mitrovice, u kome radi 165 zaposlenih iz Kosovske Mitrovice, Zubinog Potoka i Leposavića. Postavljam ovo pitanje jer se plašim da ovaj problem može da eskalira u neželjenom smeru.

O čemu se zapravo radi? Direktor te firme od 2005. do 2008. godine bio je Srđan Vulović, koji se inače, vi to proverite, ne tvrdim, jer ne znam, deklariše kao član SPS-a, pozivajući se upravo na gospodina Dačića i na gospodina Mrkonjića. Istovremeno, iako je direktor društvene firme, Srđan Vulović je većinski vlasnik privatnog preduzeća „Kolašin prevoz“. Dakle, direktor je „Kosmet prevoza“ i većinski vlasnik „Kolašin prevoza“, što je samo po sebi sukob interesa.

Firma „Kosmet prevoz“, koja hrani preko 500 ljudi na Kosovu i Metohiji, uzela je na lizing 2004. godine četiri autobusa nemačke proizvodnje, čija je cena bila oko 1.200.000 evra. Otplaćeno je 880.000 evra. Direktor Vulović donosi odluku da se raskine ugovor o lizingu i da se autobusi dobrovoljno predaju firmi koja ih je dala u lizing. Propada 880.000 evra. Ali, to nije kraj: posle vrlo kratkog vremena te iste autobuse, ali po mnogo bagatelnijoj ceni, otkupljuje njegova privatna firma „Kolašin prevoz“.

Inače, finansijski pokazatelji, imam ovde svu dokumentaciju, potvrđuju da je firma „Kosmet prevoz“, čiji je on bio direktor, imala finansijskih mogućnosti da nastavi sa otplatom lizinga, jer je ostalo nepunih 300.000 evra, i da ti autobusi ostanu u njenom vlasništvu.

Ovo je samo početak priče. On, iako u sukobu interesa, zaključuje ugovor o kooperantskom odnosu između društvene firme čiji je direktor i privatne firme čiji je većinski vlasnik, naravno, na štetu „Kosmet prevoza“. Tu dolazi do preuzimanja linija, do preuzimanja linija za đake i dolazi do velikih sukoba, pogotovo u vezi s tim ko će održavati prevoz putnika na relaciji Kosovska Mitrovica – Beograd. Radnici „Kosmet prevoza“ napravili su barikade; imam dokaz da jedino oni preko BAS-a mogu da vrše prevoz putnika iz severnog dela Kosova i Metohije do Beograda. Sad tamo stražare danonoćno, po 24 sata, da bi sprečili da autobusi „Kolašin prevoza“ prevoze putnike do Beograda.

Pokrenut je i krivični postupak; stvar tapka u mestu, optuženi i osumnjičeni se ne pojavljuje na zakazanim ročištima. Ja se samo plašim, zbog svih tih radnika koji su zaista u dramatično teškoj situaciji, da ta situacija može eskalirati u neželjenom smeru, da može doći do nereda, do fizičkih obračuna, do sukoba. Jednostavno, ovo moje pitanje je apel i molba nadležnim ministrima da se spreči potpuno propadanje firme „Kosmet prevoz“ i moguća neželjena eskalacija sukoba. Hvala vam.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je pitanje za gospodina Rasima Ljajića i gospodina Svetozara Čiplića. Pitanje i sugestije tiču se raseljavanja beogradskih Roma. To je, očito, postao delikatan problem, koji izaziva bespotrebne tenzije i sukobe među građanima.
Pomenuću slučaj Obrenovca. Opština Obrenovac odlučila je da se 20 kontejnera za raseljene Rome postavi na lokaciji koja se zove ''Grebača'', u selu Zvečka, a da prethodno nisu konsultovali građane, nije bila nikakva javna debata ili rasprava, nije preraspodeljeno to na više mesnih zajednica.
Odlučili su preko noći da asfaltiraju jednu livadu, jednu ledinu, i da kažu – tu će biti Romi, bez ikakvih elementarnih uslova, bez ikakve infrastrukture, s ogromnim pritiskom na okolinu zbog saobraćaja, autobuske stanice, snabdevanja itd. Tako se ne rešava problem.
Rome nameravaju da stave u geto, u rezervat. Tu čak postoji jedna deponija, pa su planirali da se Romi koji će se tu naseliti bave selekcijom sekundarnih sirovina, da se pretvore u građane drugog reda. Mislim da to više nije samo problem Beograda, nego nadležnih ministarstava i čitave Srbije.
Imam jedan predlog i sugestiju kako to da se reši na jedan mnogo humaniji, ljudskiji način. Evo kako. Opet primer Obrenovca.
Ljudi u vrhu vlasti u Obrenovcu i na čelu nekih javnih preduzeća shvatili su vlast kao priliku za lično bogaćenje. Postali su glavni graditelji, glavni investitori. To je očigledan sukob interesa. Ne mislim pri tom ni na bivšeg, ni na sadašnjeg predsednika opštine, nego, pre svega, na ljude iz dva lokalna udruženja koji, tobože, misle u interesu građana, a pod građanima podrazumevaju sebe. Neka pokažu solidarnost i neka po jedan stan u tim svojim zgradama daju jednoj romskoj porodici.
Onda imamo drugi slučaj, koji bi mogao da bude univerzalni primer. Urbanistička mafija caruje u beogradskim opštinama, povezana s urbanističkim službama. Predlažem Draganu Đilasu da formira komisiju, jer to neće uraditi lokalne inspekcije, nego komisija, da se samo utvrdi koliko je u pojedinim objektima, a tvrdim da je preko 70%, bespravno napravljeno više kvadrata, mimo dozvoljenog stepena izgrađenosti, da se u svaku od tih zgrada doseli po jedna romska porodica. To je mnogo poštenije, mnogo humanije, a ljudima koji su se bavili tom nedozvoljenom gradnjom, s raznim modalitetima, to se može uzeti kao olakšavajuća okolnost kad protiv njih bude vođen krivični postupak.
Dobio sam opet informaciju za Obrenovac od ministra Dačića, da su podnete tri krivične prijave protiv službenika Urbanističkog odseka u Obrenovcu zbog ovoga o čemu pričam. Odmah pitam ministarku pravde – kakva je sudbina te i brojnih drugih ranije podnetih krivičnih prijava od strane nadležnih službi, koje u lokalnom tužilaštvu u Obrenovcu stoje u fiokama? Neka Ministarstvo pravde, preko Republičkog tužilaštva, zatraži izveštaj, pa će svi imati šta da vide.
Mislim da je to jedan način rešenja problema vezanog za raseljavanje romskih porodica, a kada se završi Univerzijada, bilo bi lepo da bi lokalni moćnici, odnosno gospodari Srbije, oligarsi, u tim svojim zgradama opet pokažu solidarnost i po jedan stan daju za jednu romsku porodicu; eto rešenja problema. Onda se građani Zvečke ne bi bunili, ne bi protestovali, ne bi se našli pogođenim i povređenim, nego bi to bilo lepo i pošteno. Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, evo nekoliko pitanja. Prvo, za ministra unutrašnjih poslova – kada će se MUP pozabaviti zloupotrebama u Javnom servisu, odnosno u RTS-u, zbog brojnih zloupotreba u vezi s otkupom  paketa Univerzalovih filmova, u vezi s PGP-RTS produkcijom, ranije se zvalo – "Gramofonske ploče", s organizovanjem "Evrovizije", ili "Eurosonga", o nečemu što čitava javnost priča, što je javna tajna, ali se time ne bavi MUP?

Nekoliko pitanja za vas, gospođo predsednice Skupštine. Kada će na dnevnom redu biti zakon, koji sam kao poslanik DHSS-a podneo, o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, drugačije rečeno, zakon o denacionalizaciji, ili zakon o restituciji? S obzirom na to da je odbijeno da to ide po hitnom postupku, kada će se naći na dnevnom redu, jer je to naša obaveza, pošto smo članovi Saveta Evrope, a pretendujemo da budemo kandidat za člana EU?

Podsećam, ova vlada, očito, nema jedinstven stav. Gospođa Dragutinović je obećala da će se Vladin predlog zakona naći na dnevnom redu do kraja godine. Potpredsednik Vlade, inače, zadužen za evropske integracije, gospodin Đelić, na Dan Evrope je odbio i rekao – država nema para, od toga nema ništa, i ovde meni nije dao potvrdan odgovor da će se Vlada pozabaviti nečim što je njena obaveza.

Pošto postoji konkretan predlog zakona, a, podsećam, zakon o denacionalizaciji donele su sve zemlje bivše SFRJ i Republika Srpska, samo ne i Srbija, ova vlada je otišla korak dalje. Ona je krenula u nove nacionalizacije, dajući Nemanji Kosturici nekoliko hiljada hektara zemlje za Nacionalni park "Mokra Gora".

Po istom osnovu, pitam – kada će se na dnevnom redu naći Predlog zakona o otvaranju dosijea, koji sam takođe, kao predsednik DHSS, predao Parlamentu, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima? Imamo najglomazniju i najskuplju Vladu u Evropi, a grcamo u dugovima, molimo Ruse za kredit od milijardu evra, MMF nam je dozvolio kredit od tri milijarde evra.

Očito je sve to nedovoljno, očito tonemo sve dublje i dublje. Vlada treba da da primer, polazeći od sebe. Uz čast i poštovanje pojedinim ministrima i njihovim resorima, neki su potpuno bespotrebni, predmet su političkih nagodbi, a ti ministri nisu uradili ništa. Pošteno rečeno, njih familija dobro ne poznaje, a izigravaju nekakve članove Vlade. Poznati su jedino što posećuju brojne turističke destinacije po svetu.

Zato pitam, kada će se taj zakon o redukciji Vlade, potpuno primereno ekonomskoj, finansijskoj i društvenoj klimi i situaciji, naći na dnevnom redu, jer ona Srbija koju je svet uvažavao, poštovao i cenio, u vreme Vlade Nikole Pašića, imala je sedam ministara? To povlači i kola, i vozače, i reprezentacije, i kabinete, i savetnike, i državne sekretare.

Ponavljam, ovo je najglomaznija Vlada u Evropi. Hvala.