Treća sreća. Zahvaljujem, gospođo predsednice Skupštine.
Dame i gospodo poslanici, gospođo i gospodo ministri, počeću sa jednom digresijom. Moj kolega, gospodin Andrić, očigledno nije razumeo da je zapravo ministar vera najbolji izbor za zastupanje budžeta, jer kada čovek vidi ovo čudo od budžeta može jedino da se prekrsti, pa je ministar vera najmeritorniji da proceni da li je to obavljeno kako valja.
Vlada nam je dostavila jedan vrlo težak budžet. Merio sam, ima dva kilograma i 300 grama. I kada bi se kvalitet budžeta merio u kilogramima, to bi bio jedan sjajan budžet. Nažalost, kvalitet budžeta se meri nečim drugim, a od tog nečeg drugog nema ni pomena.
Počeću sa rashodnom stranom. Naravno, kada bi po svim razdelima iščitavao sve nelogičnosti i sve promašaje ovog budžeta, to bi trajalo bar dva i po sata, a sumnjam da bi mi gospođa predsednica Skupštine to dopustila. Zato ću se zadržati samo na dve stvari.
Prvo, da se prisetimo šta je budžet, jer Vlada predlaže budžet i zapravo predlaže koliko namera i mogućnosti država ima da zaradi novca, sa jedne strane, i, sa druge strane, kako će taj novac, a kako vidimo i više od toga, da potroši? Podsećam, rashod budžeta je 762 milijarde budžeta.
Međutim, u budžetu je, pažljivo sam to prekontrolisao, dato pravo Vladi da svojom internom odlukom raspodeli 59.690.231.000 ili da zaokružimo 60 milijardi dinara ili, ako hoćete, 630 miliona evra ili, ako opet hoćete, 8% rashoda budžeta.
Dakle, 8% rashoda budžeta Vlada raspodeljuje svojim internim odlukama, to dođe, negde, oko 23 miliona evra po ministru. Naravno, nisu svi ministri-ministri, neki imaju mnogo veća prava, neki mnogo manja. Nudim jednu skromnu nagradu onome ko iz prve pogodi koji ministar ima najveća prava. Dajem skromnu nagradu zato što ćete svi pogoditi. Ja sam na ovo ukazao i prošli put i džaba se mi pokrivali sa ova dva kilograma i trista grama ako 60 milijardi delimo onako – Vlada na predlog ministra, pa kako se njemu dopadne! To je jedna opasna navika. Ono što je dosta interesantno, što je i prošli put to bilo, ako me pamćenje ne vara, 8%. Izgleda da ova vlada radi za 8%. To je ono što nesumnjivo mora da brine.
Druga stvar, ovde je to više diskutanata istaklo, pitanje trošenja para, znate, obično se smatra da kada plate državnih službenika i penzija dođu do granice od 50%, onda se po pravilu smatra da je država u ozbiljnom problemu. Nama je to stiglo do 63%. Država očigledno jeste u ozbiljnom problemu. Pri tom, hajde da sad ulazimo u dugove i pravimo minus od 107 milijardi, što je milijardu i 100 miliona evra, ako se ne varam, možda čak i nešto više, pa da te pare stvarno ulažemo u nešto. Daću vam jedan banalan primer.
Malopre smo čuli da prodajemo malinu po 80 dinara, a da prodajemo slatko od malina, teglicu od 250 grama, dobili bismo 400 dinara. Ukinut je embargo na Trgovinski sporazum, ali gospodo, embargo ne služi za to da se slikate za dnevnu "Politiku". Ukidanje embarga i primena Trgovinskog sporazuma u celini služi za to da naša privreda dobije neku šansu. Postoje mnogi, da kažem, sa zvučnim imenima ili nekim bezimeni i nepoznati privrednici kojima je valjalo obezbediti neka sredstva da bi se stimulisao izvoz, jer očigledno sada postoji šansa sa ukidanjem carina da se pojave na stranom tržištu. Oni ne mogu tek tako da se pojave, potrebno je nešto investirati i tu priliku u ovom budžetu ova vlada propušta.
Zatim, ovde je pomenut, meni je žao što je gospodin Mrkonjić otišao, Koridor 10. Jedna stvar apsolutno postoji, ulaganje u saobraćaj, u ovom slučaju Koridor 10, što nisu samo putevi nego i pruga, jeste nešto što je apsolutno najprofitabilnije za državu, zato što do poslednjeg dinara sve što uložite ostaje u državi, potroši se u državi, sve. Na kraju se kroz višestruki PDV državi sve vrati. Znam da ćete sada reći – obezbedili smo giga-mega kredite itd, kao da su ti krediti poklonjeni, to treba i vratiti, sve je to u redu, ali država mora sopstvenim primerom, ulaganjem sopstvenog novca u te poslove da pokaže celom svetu jasno svoje namere.
Mi pokazujemo da ćemo da odvojimo sedam milijardi i još na jednom drugom mestu tri milijarde za poslove otkupa zemljišta. Zašto ne više?
Čuli smo, ima nešto para da se investira u železnice, pošto inače mislim da pomenem železnice, ali nigde ne vidim da se investira u pravljenje, odnosno rekonstrukciju pruga. Da li znate podatak da trenutno vozovi u zemlji Srbiji idu sporije nego 1936. godine? Idu sporije zato što ima 200 kilometara pruge na kojima vozovi ne smeju da voze brže od 20 kilometara na sat.
Prema tome, umesto da poklanjamo železnici 12 milijardi i 400 miliona, da i dalje ne bi funkcionisala, hajde malo da počnemo da smanjujemo te dotacije. Ne kažem da ih treba odmah ukinuti, to je nemoguće, ali hajde malo to da smanjujemo, pa da te pare prebacimo na rekonstrukciju pruga, opet u železnicu, samo na jedan mnogo razumniji način.
Konačno, nešto o prihodima. Pedeset posto prihoda planiramo da dobijemo od PDV-a, 325 milijardi. DSS će biti mnogo srećna ako se to ostvari. Mi ne navijamo da se to ne ostvari, samo se jako bojimo da će to jako teško da se ostvari. Neka vas ne zavaravaju proseci zarada, pa, dakle i mogućnosti za potrošnju. Znate, prosek je jako čudna stvar. Izvešću vam jednu prostu računicu. Ako 49 ljudi zarađuje 200 evra mesečno, a onaj 50-ti 5 hiljada evra mesečno, jer je on veliki gazda, u proseku zarađuju 300 evra mesečno, ali se u potrošnji ne nalazi 300 evra mesečno po glavi, nego se, nažalost, nalazi 200 evra mesečno po glavi. Jasno je da onaj ko zarađuje 200 evra mesečno sve što zaradi mora da pojede i da nahrani, ako ne može baš on da pojede, možda bar deca da pojedu. Gde je tu zarada od PDV-a? Jako se bojim da od tog PDV-a neće biti ni blizu 325 milijardi.
Dalje, planirate još 20% prihoda od akciza, 131 milijardu. Od tih 131 milijardu, praktično, sem nekih 11, čini mi se, milijardi, a sve ostalo je prihod od akcize na naftu i akcize na duvan, ukoliko vam gospodin ministar zdravlja ne zabrani pušenje, ne znam šta ćete onda. Možete vi da planirate koliko god hoćete da zaradite na benzinu i može cena benzinu da budete koliko god hoćete, polazim od sebe, kupujem mesečno benzina za 3.000 dinara, bez obzira koliko god da jeste i naravno takav rezon uglavnom ima najveći broj stanovnika Srbije.
Dakle, vama je 70% prihoda u budžetu na jako klimavim nogama. Pošteno da vas pitam, šta ćemo da radimo ako tih para ne bude? Ponavljam, DSS navija ne da bude toliko, nego da bude više, ali se bojim da ne može da bude više. I zato sam rekao da je ovo jedan jako rđav budžet i zato sam rekao da mi se ponekad čini da povodom ovih pitanja Vlada tumara, kao guske u magli, bez jasne vizije, bez jasne ideje kamo će da dođe.
A, onda ćemo jednog dana da konstatujemo da nam ni onih 63% nije dovoljno, da nam treba 73% ili ne znam koliko posto, i onda više ništa nije važno jer smo definitivno bankrotirali. Ovaj budžet je najava bankrota i ako se nešto hitno ne promeni, a jedino što hitno može da se promeni i što valja promeniti to je ova i ovakva vlada. I, gotovo, potpuno rezignirano ovim završavam ovu diskusiju.