U članu 22. Predloga, u uvodnoj rečenici člana 138, koji jeste predmet, mi ove reči o kojima sam maločas govorila uvećane za dodatak iz člana 146. stav 3. ovog zakona brišemo. Ponavljam da je nepotrebno da se piše da se time uvećava naknada plate. Kako Zakon o platama državnih službenika i nameštenika propisuje da je naknada u ovim slučajevima, vi bi ovakvim usvajanjem zakona proizveli prilično problema.
Znate da su primanja i plate državnih službenika određene Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika i da su celovito uređena za sve državne službenike. Taj zakon propisuje da se neke plate pojedinačnim zakonima, i plate i naknade, drugačije urede za pojedine kategorije službenika ili za pojedine organe. Sada, ako bi vi zakon koji generalno rešava pitanje, daje mogućnost da neke službe, organe i pojedince izdvojite, normalno po kvalitetu rada ili po uslovima rada, iako vi sad to prenebregnete i drugačije uredite ovo pitanje, samo za pojedine vrste službenika, to bi bilo potpuno suprotno Ustavu i kršenje osnovnog načela vladavine prava, jedinstva pravnog poretka i jednakosti svih pred Ustavom o zakonom.
U vreme kada je gospodin Kljajević vodio Sekretarijat za zakonodavstvo ni jedan zakon nije mogao da dođe u skupštinsku proceduru a da se ne proveri njegova usklađenost sa opštim pravnim sistemom. Ali, ako je to vreme kojeg niko ne želi da se seća, i sada imate stav Ustavnog suda gde svaki zakon koji se donosi mora da bude u skladu sa opštim pravnim sistemom. Zaista mislim da vi ne možete pojedinačnim zakonom da menjate odredbe zakona za pojedine zaposlene, jer bukvalno stvarate prostor da nam se kao sledeći predlog zakona pojavi neko drugo ministarstvo i traži za svoje zaposlene ista prava.
Zaista ni jednog trenutka neću da dovedem u pitanje opravdano nezadovoljstvo policajaca njihovim položajem i njihovim uslovima rada, ali mislim da ste vi izabrali potpuno pogrešan put da taj položaj popravite i mislim da položaj policajaca ovim zakonom jednostavno neće moći da bude rešen i da je ceo zakon pošao od kratkoće vremena i od težine pritiska kojim ste bili izloženi. Od kad ste ušli kao ministar u ovu vladu i kao potpredsednik Vlade, sugerisano vam je da ono što su poslovi Ministarstva unutrašnjih poslova ne dajte da vam uzimaju drugi. Uzeli su vam najkorisnije poslove, najatraktivnije, a vas su ostavili da budete neko ko se kritikuje zbog redova ispred policijskih stanica, neko ko je morao da izlazi ovde sa zakonima koji su predlagali izmenu ličnih dokumenata, promenu tablica, svega onog što je iziskivalo troškove, a nije bilo tako neophodno. Vama kritika, a neko drugo je od toga zarađivao lepe profite. Taj neko drugi je onaj ko je jedan Milbauer, koji je proizvodio mašine za štampanje pasoša, uveo u Narodnu banku i kovnicu novca kao firmu koja može da radi posao štampanja dokumenata.
Razumem da je mir u koaliciji vrlo važan i da ne možete da ulazite u trećoj fazi završetka posla, vrlo unosnog za neke koji neće tako lako da popuste zaradu u koju su već ušli, ali zaista ne razumem da uz svu pomoć koju ste imali od svih stranaka, bez obzira kome pripadaju, da se položaj policije popravi i da im se omoguće bolji uslovi rada, da to ne bude iskorišćeno, nego da se opet na onom kusuru od budžeta koji ostane u ovoj polupraznoj kasi srpske države tu zahvata i opet problem ne rešava na jednak način za sve državne službenike. Hvala.

Gospodine ministre, ove iste argumente sam iznosila i u načelnoj raspravi, i ako piše u bilo kom članu Predloga zakona koji ste nam dostavili, makar i sa naznakama, da vi razlikujete kategoriju policijskih službenika i ovih administrativnih radnika, izvolite pa recite. Mi smo dovoljno pismeni i makar prosečno inteligentni, da je takva razlika napravljena i da piše mi sigurno ne bi potencirali, a upravo sve vreme i kažemo da ne mogu ista prava da imaju ti koji ih zaslužuju i ovi koji ih ne zaslužuju.
Drugo, argument gospodina Šormaza nije manje značajan, kvalitetan i vredan da li je on bio poslanik Demokratske stranke Srbije ili je danas poslanik Srpske napredne stranke, i to zaista ne smatram korektnim da uopšte komentarišete. Pričamo o argumentima i snazi argumenata, a ne o tome ko ih iznosi.
Zbog vaše koleginice koja pomaže da branite amandmane, koja je maločas odrično klimala glavom kada sam govorila o vašim mogućnostima i pravima da iskoristite budžetska sredstva po Zakonu o budžetskom sistemu. Uvek pričam samo o onome što odlično poznajem. Član 61. i 62. Zakona o budžetskom sistemu govore o 62. u privremenoj obustavi izvršenja, a 61. govori o promenama u aproprijacijama u toku godine. Možete se praviti da vam to nije zanimljivo, ali ja ću zbog javnosti da pročitam: "Aproprijacije se ne mogu prenositi samo između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti, a unutar izvršne čak i organizacije za socijalno osiguranje mogu da menjaju 5% vrednosti. Direktni korisnici budžetskih sredstava uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije mogu da izvrše preusmeravanje sredstava unutar programa do 10%". Imaju redovnu rezervu, posebnu rezervu, mogućnost da 10% plus pet, bez ikakvog odobrenja Skupštine, preusmeravaju unutar Vlade, unutar sudske vlasti, itd.
Ne plačem ja za vama, nego onome o čemu vi nećete da govorite moja je dužnost da govorim, da je loš Zakon o budžetskom sistemu onemogućio vas da i ono što imate rasporedite vremenski i u sredstvima onako kako bi verovatno upotrebili. Izveštaj o izvršenju budžeta znate šta govori? Da su prilivi sve manji i manji i da uopšte nije problematično to zašto su se policajci pobunili zbog svog položaja. I prošli put sam rekla, neko drugi ima način, pravo i obavezu da sopstvena budžetska sredstva zaradi, prikaže u budžetu i da to merimo. Čak i to im se može ograničiti u smislu korišćenja prava na raspolaganje i korišćenje tih sredstava. Da, kriza je, i treba i to da se kontorliše. A šta se sa policajcima radi? Šalju se na ulicu. Rekoh prošli put, da pecaju ko brže vozi, da zaustavljaju i da se svaki od nas pita da li je to njegova volja ili ga je neko poslao to da uradi, pa je neko spreman da to komentariše kao iznudu, ako mu se kaže da ta kazna može da se otkupi.
Reći ću ja, ako drugi nemaju hrabrosti. Ljudima kojima pauk podigne kola nepravedno u sudu za prekršaje zante kako se namiruju? Traži se od njih donacija, tu negde oko 1.000 evra vrednosti, da ne bi bili zavedeni u evidenciji onih koji su vršili prekršaje. Dragana moja gospodo, za to nije kriv policijski službenik, onaj kome treba popraviti položaj i za koga se ja zalažem. Ko je kriv što neko može da otkupi slobodu na bilo kom nivou, što nečija prijava može da leži u fijoci, nečija da se pocepa, nečija da se izbriše, nekom službeniku da se daju veća prava, a nekom manja? To je problem svih nas kao države i nemojmo da krijemo probleme ispod tepiha, nemojmo da kažemo da postoje rešenja, a mi ih nismo videli, pa na njih reagujemo.
Ovu moju energičnost, što govorim ovako, nemojte da shvatite kao ljutnju nego dobru nameru nas poslanika da vama kao ministru i ministrima i posebno vašem Ministarstvu pomognemo da položite ruku na ono što vama pripada i da to najbolje potrošite, bez prinude, prisile, bez toga da vam neko drugi uređuje kako ćete to da uradite, a da ta potrošnja bude pred očima javnosti time što ćete imati zakon o javnim nabavkama koji će samo bezbednosno osetljive nabavke držati iza zavese, a sve ostale biti na portalu i dostupne konkurenciji da najjeftinije kupite, najkvalitetnije. Kada se za to izborite ministre, tada će vam biti mnogo lakše da za sva ona prava policajaca nađete i sredstva ili ona koja vam se ovde odobre da ih utrošite na najbolji način. Ne sumnjam da bi vi to uradili na najbolji način, ali vi na to sada nemate ni pravo po Zakonu o budžetskom sistemu, što direktno, što indirektno, i nemate ni mogućnosti.
Od onih koji su danas sebi i vlast i opozicija mi čujemo, zaista neću da ponavljam, mislim da je glupost da je vaša funkcija protokolarna. Ne, ne mislim da ste vi kao potpredsednik protokolarni kao funkcija. Imate mnogo posla i želim da vi vašu funkciju, snagu i energičnost mladog čoveka iskoristite da popravite položaj policije. Mi vam u tome pomažemo, ali ne želimo da popravljanje položaja budr razlog da policija bude još više omražena.
Malopre smo svi prvi put čuli da se odvajaju te dve kategorije. Rekoh da po Zakonu o državnim službenicima postoji mogućnost da se nekim organima i vrstama poslova, mimo tog zakona i ne izmenjenog, i bez ovog, daju posebne naknade. Znači, odlično se mi razumemo i nemojte da se sukobljavamo oko onoga što treba zajedno da rešimo, ali neka ta rešenja budu moguća i jasna. Hvala.

Mi smo na član 25. podneli amandman kojim tražimo dopunu postojećeg člana…

Tražili smo da se članom 25. zakonom ozvaniči dobra praksa koja se u najvećem broju slučajeva sprovodi u policiji kada se bez konkursa, a posle povrede ili pogibije jednog pripadnika policije zaposli neko od člana porodice i to bez konkursa. Tražili smo da u slučaju smrti policijskog službenika koja je nastupila kao posledica povrede na radu, povrede van rada, u vezi sa radom ili profesionalnog oboljenja porodica policijskog službenika, odnosno lica koje je izdržavao imaju pravo na jednokratnu pomoć i druge vrste pomoći u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i kolektivnim ugovorom i opštim propisima u radu.
Prava koje propisujete treba da ostanu. Smatramo da prava iz stava 1. ovog člana ne utiču na pravo porodice na naknadu materijalne i nematerijalne štete, niti se primljena pomoć uračunava pri određivanju visine naknade. Član porodice policijskog službenika iz stava 1. može biti zaposleno u ministarstvu bez javnog konkursa ako ispunjava opšte uslove.
Možda su nekom priče na temu koliko je god aktuelna, opasna, bitna, svima nama zabavnije, ali ovo rešava na zaista pravi način. Slučaj kada policajac zbog povrede na radu i kao rezultat profesionalnog oboljenja ne može više da radi i daje pravo, ne kažemo mora nego može da ga zaposli ako ispunjava opšte uslove bez konkursa, jer smo konkurs predvideli kao meru.
Šta ste mogli do sada da uradite kao poboljšanje položaja policije. Evo, u zadnjem rebalansu 30 miliona evra Vladi Srbije je odobreno za nabavku aviona. Da li je to važnije od položaja policajaca i njihovih uslova rada? Ministarstvu pravde je kupljena nova zgrada "Euroinženjeringa" i adaptacija i sanacija za potrebe osnovnog suda iznosi 13 miliona evra. To je ukupno 43 miliona evra. Agenciji za borbu protiv korupcije da se kupi nova poslovna zgrada u iznosu od 4,5 miliona evra. Za kamate na otplatu stranih kredita, sa predviđenih 14 milijardi dinara, povećan je iznos još za šest milijardi. Samo tu razliku za kamate kad saberem sa 30 miliona za avion, 13 miliona za zgradu Ministarstva pravde, 4,5 miliona za zgradu Agencije za borbu protiv korupcije, to je 47,5 miliona evra. Pola Beograda su državni organi, organizacije, agencije, organi uprave itd. i tome slično i to buja gore od bilo koje korovske biljke i za to ima para u budžetu, a za policiju nema, moramo Zakon o posebnim pravima.
Odobreno je rebalansom 66 miliona evra kamata više od onog što je predviđeno osnovnim zakonom o budžetu, a danas govorimo o tome da nema sredstava da se poboljša stanje i uslovi za rad policije.
Ne pričam bilo kakvu priču. Ne zalažem se verbalno za bilo koje poboljšanje stanja, iznosim vam podatke tek nekoliko cifara na kojima se moglo izvršiti preusmerenje, a ne uskratiti za redovne poslove. Zašto je ovo važno? Kada bi, na primer, propisali pravo da zaposlite bez konkursa člana porodice koju je izdržavao policajac ili koja je deo njegove porodice u onom pravnom smislu, vi bi zaista pokazali da ste spremni da sistemski rešite jedno pravo, a ne da to pravo zavisi od volje trenutnog ministra policije ili od trenutnih sredstava ili od nečije procene da baš ta porodica ili ti uslovi pogibije zaslužuju pomoć.
Da li ste spremni da prihvatite razliku u obrazloženju koju iznosim ja i argumentaciju koju iznosi neko drugi ili obrazlaže? Sistemsko rešavanje podrazumeva da u zakonu piše i da taj ko položi neko pravo kvalifikuje se slučajem, dokumentima i ostvari ga, bez obzira na to da nekoga kumi, moli, prosi ili podmićuje.
Država koja nema nameru da te stvari rešava na ovaj način ne zalaže se ozbiljno ni za borbu protiv korupcije ni za poboljšanje jednog od organa koji utiče posledično na korupciju a ne preventivno. Preventivno moraju da utiču dobri zakoni koje sam pominjala.
Obrazloženje koje ste dali za odbijanje ovog amandmana, jeste kao za član 24, gde kažete da se amandman ne prihvata zato što su odredbe Predloga zakona u skladu sa odredbama posebno kolektivno ugovora, što dalje znači da su dogovorene sa sindikatima u policiji, kao i relevatnim državnim organima, čime su utvrđene specifičnosti rada u MUP i obavljanja policijskih poslova.
Kako da ovo prevedemo – nećete, nema para, hoćete ali po kolektivnom ugovoru, možda ćete? Evo, na jednom amandmanu ste imali priliku da pokažete kako se to sistemski rešava. Vi ste odbili i to dovoljno govori o predlagaču, ali i o nama koji pokušavamo to da ispravimo, jer ne kažemo morate svakog nego možete ako ispunjava uslove koje predviđate kao organ. Hvala na pažnji.

Evo, to je upravo ono o čemu smo se sporili i gde smo tražili da se član 147. briše i govori o načinu kako se dodatni koeficijenti utvrđeni u skladu sa članom 146. primenom na osnovicu, uvećava plata za 30% do 50% u odnosu na plate drugih državnih službenika.
Na neki način je ministar dao obrazloženje da je upravo iz tih razloga da bi se izdvojio i posebno uredio položaj policijskih službenika, ovaj zakon doneo sa ovakvim odredbama, da on uvažava napore i rizike kojima su policajci izloženi. Ali ako vas ponovo pitam - da li je gospodo umesto brze i oštre reakcije, kada ponekad na česta stradanje policajaca date nagradu, izvinjavam, se to se ne može nazvati nagradom, nego date kao optpremninu, pomoć, umesto 24, 36 plata, što mu dođe negde otprilike između 10 hiljada evra do sada i podižete tu naknadu na 15 hiljada evra, onda znate da ima makar tri ministra koja na ruci nose sat skuplji od toga koliko iznosi ta naknada kojom želite da nadoknadite gubitak ljudskog života.
Hoće li neko da mi kaže da je to neuporedivo? Možda jeste u normalnoj državi, ali u državi Srbiji, u kojoj neko ko dođe na mesto ministra, i to mu bude prvo radno mesto, bez ikakvog radnog iskustva, nije došao iz kraljevske porodice, nema fabriku koja posluje 30 godina unazad i da kažete da je redovnim radom dobio i mogao da kupi sebi to. Niste videli o njemu reportažu da je dobitnik na lotou, ni bilo kakve premije, ni nagrade za izum, patent ili bilo šta, a on ipak nosi npr. sat od 15 hiljada evra i u cipelama od 600 evra vrši smotri nekih svojih službenika i onda pričamo da svi živimo u jednoj državi i da treba mi takvi, oni takvi da se izborimo za nečija prava i poštovanje nečijeg života.
Nisam za državu u kojoj ćemo svi da nosimo uniformu i da imamo jednake uslove života, ali moramo da imamo jednake šanse da svi dođu do posla i da od tog posla pošteno žive, pa neka se pošteno obogate ako se bave takvim poslom. Ali se bez zloupotrebe položaja retko može steći takvo bogatstvo.
Da li se može bar budžet upotrebljavati a ne zloupotrebljavati tako direktno i indirektno, da se onima za čija se prava zalažemo obezbedi zaista regularna naknada za ono što se zove rizik posla kojim se bave. To je pitanje koje postavljate ovim zakonom. To je pitanje koje ja postavljam u ime onih koji su otvorenih očiju spremni da sagledaju u kakvoj to Srbiji danas živimo.
Ovo što kažem nije gorčina, to je jednostavno činjenica na koju ne želim da zatvaram oči ni ja kao poslanik, niti građani treba da zatvaraju oči pred tim. Standard svih nas, a svi živimo u nekim manjim sredinama, među svojim prijateljima, poznanicima, dovoljno govori o tome koliko živimo od svog rada ili koliko živimo od tuđeg rada i kako i koliko smo zaradili ono što imamo. U privatnim relacijama to ne mora da bude bitno, ali u Vladi i kada govorimo o Zakonu o policiji, to mora i treba da bude važno. Hvala.

Uvaženom kolegi na pitanje ću da odgovorim preko vas, gospođo potpredsednice i ne vidim razlog uopšte za tu gorčinu. Nikada nigde nije objavljena slika gospodina ministra Dačića sa skupim satom, ali Vlada jeste organ kao celina i budžet je jedna kasa iz koje se policiji ne daje dovoljno i iz koje drugi zahvataju više.
Konkretno, zašto je prilikom obrazlaganja amandmana na član 27. a biće i na član 28. koji govori o tome, kakve su naknade i nadoknade i prava policijskih službenika, ja sam u prethodnom amandmanu načela pitanje da ne može da se u slučaju smrti policijskog službenika, a ovim zakonom poveća pomoć porodici sa 24 plate na 36, a to iznosi 10 hiljada evra do sada, pa se povećava na 15 hiljada, da to smatramo jednom velikom pomoći koju Vlada sada čini za te ljude, u situaciji kada pojedini članovi Vlade imaju sat skuplji, a do kojeg, moj kolega Srđan je sigurno predvideo, sam rekla, nisu ni poreklom iz porodice gde su to mogli da naslede, niti se bave takvim poslom, jer da se bave, bili bi u sukobu interesa, pa smo duple funkcije rešavali. Znači, očigledno je da se nije došlo do takve pozicije nečim drugim, nego zloupotrebom nečega što je pozicija na vlasti.
Neću da imenujem. Javnost zna o kome govorim, zato što bi me imenovanje pojedinca odvelo do toga, da neko treba da podnese tužbu. Da u državi kojoj ne želim da se pozovem na imunitet, meni se uspostavi imunitet mimo mog znanja i tamo gde bi trebali da dokažemo da je neko, kao što sam imala slučaj sa Janjuševićem i Kolesarom, zaista bio u čitavom lancu korupcije prilikom prodaje "Cementara", ispostavilo se da su ljudi oslobođeni a zbog nedostatka dokaza. Tako da vas molim da uvažite moju argumentaciju, što ne navodim konkretno, ali upozoravam sve nas, da pred takvim pojavama ne smemo da žmurimo i da kogod upravo dobije kao prvo radno mesto, mesto ministra u Vladi, nije dovoljno odgovoran u startu. Može da se pokaže svojim odgovornim poslom, načinom rada itd. Niko mu ne usporavamo mogućnost da dobro radi.
Ali onaj koji za sebe ima rezultate, gde je bitnije kupiti avion od 30 miliona, dati za otplatu kamata 66 miliona evra više, a ti si predvideo 140 početkom godine, nisi znao da će ti trebati preko 200, pa to je strašno. Hajde, zašto o tome ne razgovaramo? To vas ne boli. Ne boli vas što kupujemo novu zgradu za agenciju, jednu, drugu, treću, što ulažemo 13 miliona za novi sud, što smo imali ovakvu ujdurmu sa reformom pravosuđa, to vas ne boli. Ali vas boli to što je neki pojedinac pa može biti poseban, baš prozvan zbog sata. Da li je to dovoljna otvorenost svih nas kao društva na nepravde koje se dešavaju ili smo oguglali zbog toga što masovnim mediji i štampa i novine i svi ostali, zapljunu koga treba, i nijednog dana čujemo o smrti, drugog dana o nečemu ružnijem, trećeg dana već zaboravljamo da se to desilo.
Mi ne smemo da budemo neosetljivi na sve ono što se dešava kao nepravda, kao zloupotreba, kao maratonski postupci, a u kontekstu zakona u kojem nam trebaju sredstva da poboljšamo položaj policajaca.
Sigurna sam da se kolega Miletić i kolega Srđan Milivojević, slažu samnom i kad bi seli da pregledamo cifre budžeta, da bi mi našli rezerve gde bi se za sve ljude za koje smatramo da treba da im se poboljša položaj, taj položaj poboljša.
To što izvršna vlasti ima druge aršine,to što se oni među sobom spore i gledaju samo koliko za svoje ministarstvo da izdvoje, uverena sam da je to pitanje izvršne i zakonodavne vlasti, a ne vas kao pripadnika jedne stranke ili mene kao pripadnika opozicije. Sigurna sam. Možda ja imam mnogo bolje mišljenje o svim ljudima, ali zaista mislim da neki pojedinci ne smeju da kvare ugled policije, lekara, pa ako hoćete i nekih članova Vlade, koje sam se ja ovde, ne usudila, nego vrlo razložno i vrlo sam bila srećna da se mogla da ih pohvalim, kad su ovde izašli sa dobrim zakonima. Hvala.

 Od vremena poslaničke grupe ću utrošiti vreme. Ponoviću ako treba i tri puta. Ne, ne odnosi se na ministra Dačića ni slučajno. Rekla sam da nikad i nigde nije bila objavljena fotografija sa njegovim satom takvim. Naprotiv, on je čovek koji želi da pomogne da se stanje u policiji reši. Mi mu u tome pomažemo. Neko to smatra dobrodošlim, neko ne. Ali, ne odnosi se na ministra Dačića, priča o skupljem satu, skupljoj od pomoći koju dobija porodica poginulog policajca.

Evo, za član 28, pa kad budete prozivali i za član 29. neću komentarisati, zato što se radi o ovom specifičnom rešavanju položaja zaposlenih u policiji, gde se vaš pod zakon koji to rešava kao poseban slučaj ne može sve podvesti, ali recimo da prihvatam da postoji negde u zakonu ono što je ministar rekao, da su odvojeni policijski službenici i oni administrativni radnici koji to nisu. Ti dodaci na platu, što jeste predmet ovog člana, neće biti nekako posebno rešavani, mimo Zakona o platama državnih službenika. Neka ostane da mi stojimo pri našem obrazloženju. Ministar ima svoj stav, pa neka izvole, neka reše kako oni smatraju da treba.

Kažem, isti je slučaj. Premeštanje državnih službenika je takođe rešeno zakonom koji rešava premeštaj državnih službenika, opštim zakonom, ali ako ministar smatra da može da donosi propise u ime ministarstva kojim rukovodi, iako za to nema izvorno ovlašćenje, ali ako će to popraviti stanje državnih službenika u ovoj oblasti, hajde da vidimo da li će se to desiti. Recimo i da ne usvojite ovaj amandman, to mi neće mnogo teško pasti, ali ćemo se opet sresti pa ćemo razgovarati o tome da li ste bili u pravu.

Ako možemo da prihvatimo da Zakon o državnim službenicima nije dovoljno dobar da reši specifičnosti položaja i posla zaposlenih u policiji, onda ne vidim razlog da se koristi i uvodi u terminologiju institut upućivanja službenika. Ne znam šta znači upućivanje u kontekstu premeštanja, jer to u stvari jeste privremeni premeštaj državnih službenika, pa vam molim da metodologija bude jedinstvena, jer uputiti nekoga u nešto i premestiti državnog službenika baš i nema mnogo veze. Mislim da ovo nije samo terminološka, nego je i suštinska primedba, pa ste trebali da je usvojite.

Član 34. govori o povredama dužnosti i vi se ih ovde u zakonu podelili tako da smo mi smatrali da to nije dovoljno dobro. Predlažemo da u uvodnoj rečenici stava 1. reč "lake" zamenite rečima "lakše".
Na primer, Zakonu o državnim službenicima, koji jeste izvorni, jer MUP jeste jedno od ministarstava u Vladi, deli povrede na lakše i teže, a ne na lake i teške. Onako kako je to i napisano u predlogu, greška u nazivu možda i nije od posebnog pravnog značaja, ali smatram da se ipak prilikom pisanja zakona treba rukovoditi upotrebljavanje nekih standardnih termina koji omogućavaju lakše razumevanje i usaglašenost. Ovakvi propusti ponekad prosto mogu da imaju teže posledice u smislu primene, jer da ste nešto nazvali lakom povredom ili lakšom, to nije nebitno za procenjivanje i odmeravanje kazne za ovo što jeste okarakterisano kao povreda.
Na primer, u obrazloženju predloga je napisano da bi nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje. Iz toga bi mogli da izvučemo zaključak da je reč o izuzetno važnom zakonu. Ako je izuzetno hitan i važan, zaista ne znam zašto je tu tako grubih i stručnih terminoloških grešaka. Mislim da nije baš u skladu sa važnošću i značajem koji mu pridajemo.

Reč je o analogiji sa prethodnim amandmanom koji sam obrazlagala, sem što je ovde sada reč da se u uvodnoj rečenici stava 1. člana 35. reč "teške" zamenjuje rečju "teže". Zaista ne mislim da je samo terminološka, nego je kod kvalifikacije i posle vođenja postupka vrlo bitno da li se nešto kvalifikuje kao teško ili teže. Ako to jeste gradacija kao prideva, nije svejedno da li je nešto teže ili teško, sutra kad odmeravamo kaznu koja je adekvatna nečemu težem ili teškom.

Član 39. govori o vašoj nedoslednosti kao predlagača, a govori o našoj doslednosti kao podnosioca amandmana. Sve vreme razlikujemo policijske službenike i one druge. Kada ne želimo da ovim drugima, koji nisu izloženi opasnostima, date jednaka prava: naknade, beneficirani radni staž itd, mi ovim članom zakona, gde se govori o vođenju disciplinskog postupka, tražimo da ti ljudi službenici, koji nisu policijski, ne budu tretirani opet isto. Kao što ne mogu da imaju dodatke na platu, tako ne mogu ni o njihovoj odgovornosti da odlučuju policijski službenici, direktor policije ili ovlašćeni policijski službenici, zato što zakon o organima državne uprave i o državnim službenicima upravo govori ko može i u kom postupku da vodi disciplinski postupak.
Nije dovoljno da vi samo u odbijanju napišete: "specifičnost organizacije i funkcionisanja MUP i rada u MUP sve pokriva". Ne može da pokrije sve. Na primer, vi stavom 3. propisujete da se za vođenje postupka može ovlastiti policijski službenik koji ima zvanje diplomirani pravnik. Sigurno znate da je članom 84. stav 3. Zakona o državnoj upravi za takav postupak propisano, znači, za upravni postupak, da to može da vodi samo državni službenik koji ima stečeno visoko obrazovanje drugog stepena, odnosno završene master akademske studije. Zašto bi vaš zaposleni bio predmet nečijeg prosuđivanja, ko nema takvo obrazovanje, to poznavanje materija, jer zbog toga može da bude doveden ili u neku nepovoljniju poziciju ili, s druge strane, može da bude i nepravedno provučen kao nevin u nekom disciplinskom postupku, a da u stvari bude kriv.
Znači, nije u skladu sa zakonom da propišete da poslove disciplinskog postupka može da obavlja lice koje ima zvanje diplomirani pravnik, jer se po važećem zakonu ono stiče nakon završenih studija u trajanju od četiri godine. Nije u radu da uvek direktor policije pokreće postupak i da policijski službenik koga on ovlasti vodi postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i za policijske službenike i za one koji to nisu.
Jednostavno, mislim da ova odredba, kojom se primena odredbi policiji proširuje i na ostale službenike MUP, nije dobra, za nju ne postoji razuman razlog. Zaista mislim da način kako se kroz ovaj postupak podređuju policijskom delu ministarstvu neki drugi profesionalci, ne može da nam bude od koristi. Uvek se bojite onog, imate autocenzuru, ko je vlastan da odlučuje o vašoj sudbini, a kroz disciplinski postupak koji u jednom trenutku može da se završi otkazom, suspenzijom ili već bilo kako.
Nisu ovo nevažne stvari. Mislim da to razlikovanje jedne i druge kategorije mi jesmo uradili nezavisno, objektivno, možda zato što smo van sistema, ali ste i vi, po primedbama nas, mogli malo da to razmotrite, a ne da samo obrazlažete odbijanje specifičnošću MUP. Hvala.

Članom 42. se definiše naknada za rad u komisijama gde će se utvrđivati u disciplinskom postupku, prvostepenom i drugostepenom, odgovornost zaposlenih u ovom ministarstvu i naknade koje treba da se primaju za to angažovanje.
Smatramo da treba da postoji akt kojim se ovo utvrđuje, jer onako kako je u zakonu napisano uopšte nije jasno prvo, kome će se ova naknada plaćati i šta to znači angažovanje u vezi vođenja i odlučivanja ovog postupka. Ako je direktor policije taj koji pokreće, hoće to njemu da se plaća, pa će on biti zainteresovan da što više postupaka pokreće ili službenik, funkcioner koga on ovlasti da vodi postupak, ali se i pre toga da li je to jedan ili drugi funkcioner koji ima sigurno opet platu primerenu odgovornostima i obavezama koje ima, postavlja se pitanje zašto bi zaposleni koji primaju već platu za ono zašta rade dobijali još posebnu naknadu za angažovanje u vođenju ovih postupaka?
Praksa da se osnivaju komisije, saveti, i to kao plaćene, ne po poslovima, sednicama, koja je uvedena negde 2004. godine, od Izborne komisije pa nadalje, gde imate mesečne naknade, jeste praksa koja je potpuno suprotna priči van ministarstva i ovog postupka, priči da treba da zapošljavamo ljude. Ovde je potpuno suprotna štednji i onoj mogućnosti, te se ja pitam kako će čovek u jednom radnom vremenu da stigne da obavi poslove koji su mu u opisu, da za to primi dodatke i sve ostalo i da primi posebnu naknadu za učestvovanje u ovim postupcima?

Mislim da jedan od najvažnijih amandmana koji je podnela poslanička grupa Napred Srbijo, upravo ovaj.
Govori o prisilnom penzionisanju, odnosno otkazu po sili zakona i protivno volji zaposlenih koji nije navršio radni vek i upravo ovaj amandman govori o nedoslednosti Vlade i predlagača.
Na stranu to što ste Fond PIO koji je posebno pravno lice nazivali organom, odnosno onda obrazlagali da ste vi organ u MUP-u koji odlučuje kad neko stiče uslove za penziju, to neću komentarisati. Ali, ako je svojevremeno ministar unutrašnjih poslova rekao da ima upravo problem kada mu stručni ljudi sa 50 godina kojima treba omogućiti da nastave da rade moraju da odu u penziju i da ih zamene neki koji nemaju takvo iskustvo, vi im sada predlažete otkaz po sili zakona. To je ne nedosledno, to je zaista vrlo neobično.
S druge strane Vlada stalno ističe problem sa neodrživošću penzionog sistema gde se broj onih koji rade gotovo izjednačio sa brojem onih kojima se isplaćuju penziju i sada mi nije jasno kako to, u oblasti koja je vrlo osetljiva šaljete ljude koji su sposobni u punoj snazi u penziju po sili zakona, a pričamo o neodrživosti penzijskog sistema.
Svakodnevno viđamo policijske službenike koji su penzionisani i kojima penzija nije dovoljna da rade kao privatno obezbeđenje za neke mizerne plate, većina njih izdržava decu, porodicu, to jeste zaista neophodno, ali sam uverena da bi mnogo više odgovaralo da ostanu u službi, a zašto ne bi bili kao penzioneri takvi dobri, kvalitetni i angažovani, ako penzioneri mogu da budu pomoćnici ministra, ambasadori ili bilo koji drugi. Zalažem se da kvalitetan policijski službenik, koji…