Moj amandman se odnosi na član 50. da se tačka 6) briše. U tom članu se govori o kažnjavanju preduzetnika i ne vidim vezu između preduzetnika i naučnika, jedino ako on nije i naučnik, pošto je ministar rekao da će se genetski modifikovani organizmi i manipulacije u tom pravcu vršiti samo u naučne svrhe.
Pitam u koje naučne svrhe? Niti imamo tehnologiju za to, niti opremljene laboratorije, ni stručni kadar, ni plan, ni program ovakvih istraživanja, kao ni propise o procedurama koje prate taj program. Ko će onda da vrši genetske manipulacije po Srbiji? Pretpostavljam da će to raditi stranci, koji nama već manipulišu i politički, i ekonomski i vojno, pa čak i našom svešću.
Ko to njima otvara put u Srbiji, kad znamo da je to zabranjeno u najvećem delu sveta? Takva istraživanja služe samo u stvaranju biološkog oružja, finansirano iz crnih fondova pohlepnih korporacija i vojne industrije najrazvijenijih zemalja, poput „ptičijeg“ ili „svinjskog gripa“.
Nama je svejedno da li nam „Milosrdni anđeo“ dolazi s neba ili iz laboratorije. Zato je SRS odlučno protiv ovih i takvih manipulacija. Gospodine ministre, predlažem da, u interesu zdravlja našeg naroda, povučete ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 4. stav 1. Taj stav glasi: Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Mojim amandmanom stav 1. ovog člana se menja i glasi: Pravni subjekti imaju ravnopravan položaj u pravnom sistemu Republike Srbije, bez obzira na lična svojstva.
Ovim izmenama se jasnije određuje pojam - svi, kojim počinje ovaj član. Umesto pojma - svi, stavlja se pojam - pravni subjekti. Pravni subjekat je po definiciji lice koje ima pravnu sposobnost, koja se sastoji u mogućnosti da bude nosilac prava i obaveza, pa su pravni subjekti i fizička lica, tj. ljudi, i pravna lica, tj. organizacije sa pravnom sposobnošću. Prema tome, pravni subjekt je sveobuhvatniji pojam i primeren načelu jednakosti.
Pored toga, u ovom članu se govori o jednakoj pravnoj zaštiti bez obzira na lična svojstva. Predlogom zakona nije jasno definisan pojam - lično svojstvo, već se nabrajaju osobine, karakteristike, specifičnosti pojavnih oblika, način udruživanja i organizovanja, kao i ciljeva.
Mislim da ima prostora da se i ovaj pojam preciznije odredi, kako pravni subjekti ne bi bili u zabludi da svako postupanje u skladu sa ličnim svojstvom nije u suprotnosti sa članom 3. stav 3. Predloga zakona. Drugim rečima, svako postupanje sa ličnim svojstvom ne znači da je i antidiskriminatorsko postupanje. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 5. koji se menja i glasi: "Diskriminacija se javlja u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog načela jednakih prava i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminacije drugih građana i pravnih lica i ponižavajućeg postupanja".  
U odnosu na predloženi član izbacuju se pojmovi udruživanja, govor mržnje i uznemiravanje iz sledećih razloga. Udruživanje je uži pojam od pojma organizovanje. Organizovanje je daleko ozbiljnije i opasnije od udruživanja jer podrazumeva organizaciju sa svojim programima, organima i izvorom finansiranja. Udruživanje može biti privremeno, ad hok, sa jednokratnim ciljem, dok je organizacija ozbiljan oblik udruživanja i trajnijeg je karaktera. Organizacija ima osmišljenu i kontinuiranu podršku.
Primer su mnogobrojne tzv. nevladine organizacije sa formalnim ciljevima, a suštinski u najvećem broju otvorenog političkog delovanja, protivustavnog, protivzakonitog i veoma destruktivnog po nacionalne interese Srbije.
Donošenje ovog zakona ovakve organizacije shvataju kao favorizovanje svog ponašanja, bar prema njihovim istupima u medijima, umesto da se takvo postupanje prvo nađe na udaru ovakvog zakona.
Drugo, govor mržnje se takođe izbacuje ovim amandmanom, jer taj izraz znači sve i ništa. Ta famozna kovanica, prepisana floskula, nema jasnu definiciju i može biti samo predmet ličnog doživljaja nečijeg postupanja, pa samim tim i najpogodnija za zloupotrebu.
Ovaj novousvojeni izraz je nekada postojao u našem zakonu pod imenom "verbalni delikt". Mnogi se sećaju vremena kada je ova omražena kvalifikacija slala ljude u logor Goli otok, lišavala ih svih ljudskih atributa, glasno izgovoreno mišljenje, gest, vic, pa čak ispričan san bili su pogubni po čitave porodice.
Da li se preko usvajanja ovog člana vraća to vreme. Ko procenjuje šta je govor mržnje i na osnovu kojih kriterijuma? Da li će svako nepoželjno mišljenje biti proglašeno za govor mržnje? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na član 9, u kome tražim da se reči „ili nameravaju da ponude“ brišu.
U ovom članu predloženog zakona postoje jezičke nepravilnosti, kao što je reč „lošije“ kao komparacija prideva loš. Jezički ispravna komparacija je loš - gori - najgori. Dakle, umesto reči „lošije“ treba da stoji reč „gore“.
U daljem tekstu stoji „zbog toga što su ponudili ili nameravaju da ponude dokaze“ treba izbrisati reči „ili nameravaju da ponude“, jer su nepotrebne. Predloženi član obiluje pretpostavljenim radnjama, kao što su - ili bi se postupalo, nameravaju da traže, nameravaju da ponude i slične, dok se ne navode inkriminišuće radnje koje su predmet ovog zakona. Sve se objašnjava izrazom postupanje.
Lice ili grupa lica koje traže ili nameravaju da traže zaštitu od diskriminacije u svakom slučaju ponudiće dokaze o diskriminatorskom postupku, tako da ceo član 9. predloženog zakona treba da glasi: „Diskriminacija postoji ako se prema licu ili grupi lica neopravdano postupa gore nego što se postupa ili bi se postupalo prema drugima, isključivo ili uglavnom zbog toga što su tražili, odnosno nameravali da traže zaštitu od diskriminacije ili zbog toga što su ponudili dokaze o diskriminatorskom postupku.“
Ovim izmenama se dobija na pravnoj i jezičkoj jasnoći i preciznosti sadržaja člana 9. predloženog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 34. koji glasi – član 34. briše se. Ovaj član glasi – poverenik donosi poslovnik o radu kojim se bliže određuje način njegovog rada i postupanja.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nije predviđen Ustavom Republike Srbije i predstavlja protivustavnu kategoriju. Zaštitom ravnopravnosti treba, pre svega, da se bave pravosudni organi i zaštitnik građana. Funkcija zaštitnika građana je, osim što treba da štiti građane od samovolje državne uprave, opstrukcije, korupcije i drugih nezakonitosti, i da štiti građane od diskriminacije.
Uvođenje institucije poverenika za zaštitu ravnopravnosti prati formiranje stručnih službi i dodatno zapošljavanje u državnoj administraciji, u kojoj već ima preveliki broj zaposlenih. Od dolaska DOS-a na vlast u raznim koalicionim varijantama dodatno je zapošljeno oko 20 hiljada radnika u državnoj administraciji.
U obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona se kaže da se oni nalaze u poštovanju međunarodnih standarda i obaveza preuzetih ratifikacijama međunarodnih ugovora, pre svega onih koji se odnose na garancije ljudskih prava i sloboda, harmonizacije našeg zakonodavstva sa dokumentom "Aki komuniter", kao i za nepostojanje integralnog sistema zaštite od diskriminacije u pravnom sistemu Republike Srbije, kojim bi bili utvrđeni opšti uslovi, mere i instrumenti koji bi omogućili još efikasniju borbu protiv diskriminacije.
Ovo, najblaže rečeno, nije tačno. Svi zakoni Republike Srbije su, počevši od Ustava, oduvek bili i jesu zasnovani na demokratskim principima, principima ravnopravnosti građana, nacija, manjina, verskih zajednica, etničkih grupa, što ih automatski karakteriše kao antidiskriminacione. Nije jasno šta je predlagač zakona imao na umu kada je dao ovakvo obrazloženje.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona, da se posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: ''Nijedna odredba ovog zakona o zabrani diskriminacije, garantovana Ustavom Republike Srbije, ne može se ograničiti, niti se od nje može odstupiti za slučaj ratnog ili vanrednog stanja''.
Smatram neophodnim da se zabrana diskriminacije sprovodi uvek, pa i u navedenim slučajevima, jer su sloboda i ravnopravnost garantovani članom 21. Ustava, koji govori o zabrani diskriminacije.
Ako se ovaj amandman ne usvoji, može se desiti da, u slučaju zavođenja vanrednog ili ratnog stanja, odredbe ovog zakona budu zloupotrebljene i da se pod raznim izgovorima sprovode diskriminatorni postupci, pre svega na političkoj i nacionalnoj osnovi.
Takvu praksu smo već imali kod zavođenja vanrednog stanja i policijske akcije Sablja posle ubistva Zorana Đinđića. U toj akciji, kao što je poznato, uhapšeno je oko 12.000 ljudi. Neosnovano privođenim i hapšenim građanima nije saopštavano u kom se statusu nalaze, budući da od toga zavise njihova prava. Niko nije znao da li je priveden ili osumnjičen, o njihovom zadržavanju nije obaveštena porodica, niti su imali pravo na advokata.
Od uhapšenih i procesuiranih neznatan broj je doveden u neku vezu sa ubistvom Zorana Đinđića, dok su ostali bili obični kriminalci. Međutim, najveći deo pritvaranih i privođenih građana nisu imali nikakve veze ni sa ubistvom, ni sa kriminalom, što znači da je ova akcija smišljena i vođena protiv političkih neistomišljenika od strane Dosovog režima.
Zbog ovog političkog nasilja i progona, poreski obveznici su platili ili će tek platiti desetine miliona dinara odštete žrtvama. Ovo iskustvo iz 2003. godine nalaže nam oprez i bez obzira što se odlukom Skupštine može odstupiti od ljudskih i manjinskih prava u tom ograničenom vremenu, bar će se isključiti mogućnost diskriminacije na zakonskoj osnovi.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman da se u članu 2. stav 1. tačka 1) reči ''i porodičnom'' brišu.
U ovom stavu se govori o zabrani diskriminacije u odnosu na lica i grupe po raznim osnovama, između ostalog bračnom i porodičnom statusu.
Smatram nepotrebnim izraz ''i porodičnom'', jer je to stanje definisano bračnim statusom, a pojam ''porodični status'' je nedefinisan, pa samim tim i suvišan.
Osvrnula bih se na deo člana koji se odnosi na zabranu diskriminacije u odnosu na nacionalnu pripadnost i etničko poreklo.
Dolazim iz Bora, višenacionalne sredine, gde pored većinskog srpskog stanovništva živi oko 25 pripadnika raznih nacija. Posle srpske, na drugom mestu po brojnosti je vlaška nacionalna manjina.
Prema poslednjem popisu u borskoj opštini ih ima 10.064. Veći deo ove autohtone etničke zajednice želi da sačuva svoju nacionalnu, kulturnu i jezičku osobenost. Zato se krajem prošle godine inicijalni odbor od pet članova, od kojih su tri člana Vlaškog nacionalnog saveta, uz 500 potpisa, pismeno obratio i vašem ministarstvu, Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, zatim Ministarstvu kulture, Ministarstvu prosvete, Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Srpskoj akademiji nauka, Balkanološkom institutu i, na kraju, Vladi Srbije za pomoć u vezi standardizacije svog jezika i usvajanja pisma.
Nijedna od institucija nije reagovala niti im pružila pomoć u ovom poslu, umesto toga građanima vlaške nacionalnosti neki njihovi lobirani, prorumunski orijentisani sunarodnici, zajedno sa DS sa kojom su u koaliciji, nameću rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture za učenike vlaške nacionalne manjine kao izborni nastavni predmet odobren od Ministarstva prosvete od pre mesec dana. Pripadnici vlaške manjine nikad neće prihvatiti da preko noći postanu Rumuni, već žele da budu ono što su.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. i tražim da se stav 1. ovog člana ''Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije'' menja i glasi: ''Svako ima pravo pred nadležnim sudovima i drugim organima javne vlasti Republike Srbije na efikasnu zaštitu od diskriminacije''.
Ovom izmenom se akcenat stavlja na pravo na efikasnu zaštitu od diskriminacije, umesto na nadležne sudove, druge organe javne vlasti Srbije, kako stoji u ovom članu, jer to je inače njihov posao.
Suština je u pravu na zaštitu, a ne na organima koji zaštitu sprovode. Inače, ovim se ističu prava i pojašnjavaju pojmovi u duhu srpskog jezika umesto nedefinisanih uopštenih fraza i jezičkih nedoumica, kojih ima dosta u raznim članovima Predloga zakona, kao što su govor mržnje, floskula smišljena u ko zna čijoj fantaziji, zatim postupanja koja uopšte ne precizira inkriminišuću radnju, pa će stoga biti predmet česte zloupotrebe.
Zatim, pojam neopravdano pravljenje razlike, gde se ne precizira šta je opravdano pravljenje razlike, odnosno da li je svako pravljenje razlike diskriminacija, obzirom da je Ustavom zabranjena po bilo kom osnovu.
Zatim, pojam seksualna orijentacija, što valjda predstavlja i postojanje seksualne dezorijentacije.
Pozivam predlagača zakona da, pored suštinskih, usvoji sve jezičke korekcije, jer je srpski jezik jasan, direktan i precizan, pa nema potrebe ni za kakvim jezičkim nedoumicama, posrbljenim inokovanicama i drugim jezičkim egzibicijama.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložila sam da se član 103. Predloga zakona briše, jer je protivustavan, kao i ceo Predlog zakona.
Nikakva konvencija, niti međunarodni ugovor, čak i da počiva na principu uzajamnosti, ne može poništiti Ustavom zagarantovanu pravnu sigurnost državljana Srbije. Svaka zemlja potpisnica ima pravo da aneksom isključi one odredbe koje idu na štetu povoljnijih sopstvenih zakonskih rešenja. Čak ni Konvencija o ljudskim pravima ne dozvoljava isporučivanje stranih državljana zemljama u kojima postoji smrtna kazna, kao što je npr. Amerika.
U obrazloženju Predloga zakona, kao ustavni osnov je naveden član 97. tačke 2. i 16. Ustava. Ovo obrazloženje je potpuno neprimereno, jer tačka 2. ovog člana govori o nadležnosti Republike u ostvarivanju i zaštiti sloboda i prava građana, ni o kakvom izručivanju drugim državama, a tačka 16 – da Republika obezbeđuje nadležnost i rad republičkih organa.
Kakve veze to ima s izručenjem naših državljana stranim sudovima?
Očigledno je da u Ustavu Republike Srbije ne postoji uporište za donošenje ovakvog zakona. Donošenjem ovog zakona stavio bi se van snage deo Zakonika o krivičnom postupku koji se odnosi na pružanje međunarodne pravne pomoći, koji reguliše ovu oblast u skladu s Ustavom Srbije. Najvažnija izmena, u odnosu na važeći zakonik, ogleda se u terminu "lice", umesto "stranac", u delu pretpostavki za izručenje.
Međunarodna pravna pomoć naših organa i sudova mora se ograničiti na tehničko-pravnu pomoć, nikako na bezrezervno prihvatanje optužnica ili, čak, presuda stranih sudova, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su predlozi odluka o razrešenju tri člana Nacionalnog prosvetnog saveta i zbirna lista kandidata za izbor članova Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je podneo Odbor za prosvetu. Ovo je rezultat opšteg nezadovoljstva radom Saveta, koji je Srbiju prošle godine koštao negde oko 74 miliona dinara.
Svi znamo da je stanje u prosveti na ivici podnošljivosti u svakom pogledu, pre svega, u osnovnoj ulozi, a to je podučavanje i obrazovanje dece i omladine i njihovo pripremanje za preuzimanje uloge u radu budućeg društva Srbije. Ovakvo stanje nije od juče, niti se može brzo rešiti, ali nedostatak ideja, planova i akcija u tom smislu je nedopustiv. Brza i efikasna je bila samo demontaža vaspitno-obrazovnog sistema do 2000. godine i instaliranje raznih novotarija, koje, osim evidentnog haosa na svim nivoima školstva, nisu donele nikakav kvalitet, pogotovo ne onaj koji je primeren veku u kome živimo.
Od dolaska DOS-a na vlast, naše školstvo je preživelo bezbroj navodnih reformi i reformatora, od Gaše Kneževića, preko Radoša Ljušića, Vuksanovića i ko zna kojih sve ''bolonjaca'' i ''evropejaca''. Posledice ovakvih kvazireformi, potpuno neprimerenih našim potrebama, našem mentalitetu, našim mogućnostima, vidljive su na svakom koraku.
Škole su izgubile status i primerno-vaspitnu ulogu. Učitelji i profesori su izgubili autoritet i, od omiljenih likova u životu mladih ljudi, postali predmet podsmeha, čak i nasilja od strane učenika, pa i roditelja, a najgore od svega je poražavajući nivo znanja, odnosno nepodnošljivo neznanje, nezainteresovanost i nedostatak svesti o tome koliko je znanje bitno u životu svakog čoveka. Deca nisu svesna tog defekta znanja i svekolike degradacije, kao posledice neobrazovanosti.
Odgovornost je na nama, starijima, koji smo prošli drugačiji sistem školstva i obrazovanja, a koji nam je usadio ono najvažnije, a to je svest o važnosti stalnog učenja, stalnog obrazovanja i ličnog usavršavanja. Taj sistem, iako veoma loš u pogledu istorijsko-nacionalnog i verskog sadržaja, nije podsticao tzv. kreativni haos kao nešto, navodno, novo i relaksirajuće za najmlađe đake, podstičući ih da se na času šetaju, tuku, jedu, pevaju i učitelje dovode do suza.
Mi smo i tada znali da ne postoji nikakav ''kreativni haos'', da haos oko nas izaziva i podstiče haos u nama. Kreatori haosa su oni sa zagađenom svešću, ljudi sa potpuno izvrnutim sistemom vrednosti, ili bez ikakvog sistema vrednosti, a sve u funkciji novog svetskog poretka i produkovanja beznačajnih šrafova u globalističkoj korporativnoj mašini za stvaranje profita.
Bez valjanih uzora u kući, u školi, u medijima, deca i mladi, budući da su bez životnog iskustva, ipak osećaju da nešto ne valja i ne znaju kako da se izbore s tim. Zato nije čudno što pribegavaju raznovrsnim destrukcijama, agresiji, nasilju i konzumiranju alkohola i droge, kao svojevrsnoj odbrani od straha, stanja haosa i beznađa. Postoji, doduše, jedan manji procenat talentovane i vredne dece, čiji roditelju ulažu velike napore da ih podrže i omoguće njihovo razvijanje, interesovanje i sposobnosti.
Potrebno je da država stvori podsticajni, obrazovni i životni ambijent za svu decu, sadržajne, savremene, proverene, istinite udžbenike, oslobođene politikanstva, zastarelih nagađanja i zabluda u razvoju ljudske vrste i razvoju nauke, kulture, udžbenike, učila i knjige koje razvijaju imaginaciju, kreaciju, samostalnost u radu, radoznali i istraživački duh, srdačnost i solidarnost u odnosima, toleranciju, umesto nametanja nezdravog takmičenja, po principu ''vinera'' i ''luzera'' i slično.
Zatim, potrebna je briga o učiteljima, nastavnicima i profesorima, od standarda, do stručnog usavršavanja i vraćanja ugleda ovoj nekada veoma uvaženoj, omiljenoj profesiji. Takođe, ulaganje u sistem Interneta i učeničkog standarda za decu koja se školuju van mesta boravka, ili za one koji su bez roditeljskog staranja, ukidanje svih školarina i omogućavanje savremenih učila, dovođenje školskih objekata u funkciju, s obzirom na to da su mnoge škole u Srbiji, sa preko 150 godina tradicije, ruine i sklone rušenju.
To se može uraditi smanjenjem nepotrebnih budžetskih troškova, ukidanjem bezbrojnih funkcija partijskih kadrova, sprečavanjem pronevera, krađa, pljački, korupcionaškog ponašanja u vrhu vlasti, svođenjem državne administracije na razumnu meru i usmeravanjem tako utvrđenih sredstava u vitalne sisteme, privredu, školstvo, zdravstvo, nauku i kulturu, ono na šta godinama upozoravamo.
Nadam se da će se neki novi savet prihvatiti ozbiljnosti posla u vezi s ovako važnim društvenim segmentom kao što je prosveta i ispraviti greške prethodnih ministara, koje je moguće ispraviti. One strateške, dosovske greške u obrazovnom sistemu, koje se ne mogu ispraviti, imaće trajne posledice na mnoge generacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS-a sam podnela amandman na član 26. Predloga zakona, koji glasi: "Član 26. se briše".
Smatram da ovaj član, kao, uostalom, i ceo Predlog zakona, treba brisati, kao što sam u obrazloženju i navela, pre svega, zato što je protivustavan.
Očigledno je da režim Borisa Tadića trpi ogromne pritiske i ucene svojih evroatlantskih prijatelja, posebno Amerike, čim je rizikovao drastično kršenje Ustava Republike Srbije, Zakonika o krivičnom postupku i udario na pravnu sigurnost svojih građana.
Ovim predlogom zakona se na ''mala vrata'', pod vidom tzv. međunarodne pravne pomoći, omogućava izručenje naših državljana drugim državama, u slučajevima kada ne postoji potvrđen međunarodni ugovor ili kada određena pitanja njime nisu uređena.
Kao razlog za donošenje ovog zakona navedena je obaveza implementiranja navedenih dokumenata, preuzetih potpisivanjem Evropske konvencije o međunarodnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o ekstradiciji, Konvencije UN-a, itd.
Ovo ne bi predstavljalo poseban problem da nekoga ne treba isporučiti Americi, koja ne priznaje Međunarodni krivični sud, nikakav princip uzajamnosti u međunarodnom pravu i koja je, siledžijskim metodama, obezbedila da njeni građani ne odgovaraju pred sudovima drugih država.
Oni koji čine zločine svuda po svetu, kao i kod nas na Kosmetu, ni dan-danas ne odgovaraju nikome za to. Tadić mora da demonstrira poslušnost, grubo kršeći ustavna načela i prava građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici na Odboru za zdravlje i porodicu izdvojila sam mišljenje na Predlog odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije.
Zakon koji reguliše ovu materiju usvojen je 2005. godine i on određuje rok od šest meseci od njegovog donošenja da se izabere Zdravstveni savet u Narodnoj skupštini. Dakle, od 2005. do 2009. godine to je period od tri i nešto više godina, ovaj savet nije izabran iako je sve vreme postojao kontinuitet ministrovanja gospodina Tomice Milosavljevića. Koliko njega interesuje ova tačka vidi se po tome što uopšte nije došao na ovu raspravu.
Opravdanje da pojedine institucije nisu dale svoje kandidate na vreme i da je Skupština u međuvremenu bila raspuštena zbog vanrednih parlamentarnih izbora ne može se uzeti kao opravdanje. Predlozi su u potpunosti dostavljeni krajem 2007. godine. Moje primedbe su se odnosile prvenstveno na izbor kandidata koga je predložila Stomatološka komora Srbije. U toj instituciji postoje mnogobrojni problemi, od pitanja regularnosti izbora direktora te komore, koji osporava Stomatološka sekcija Društva lekara Vojvodine, ogranka Srpskog lekarskog društva – da nije bilo ni zvanične sednice na kojoj je predložen i izabran kandidat kao član ovog zdravstvenog saveta.
Takođe, tu postoje i mnogi falsifikati u radu. U toj komori još uvek nije došlo do izdavanja licenci za rad stomatologa, a članarina se redovno ubira. Pored toga, moje primedbe su se odnosile i na nejasan i neujednačen kriterijum za izbor, pa imamo da je curriculum vitae kod nekih kandidata pisan na 30 strana, a kod jednog kandidata i to upravo onog koga je predložila Stomatološka komora, na jednoj strani, gde mu je izgleda najveća preporuka bila to što je član DS, od njenog osnivanja.
Dalje, u tom prelogu imamo malo ljudi praktičara zaslužnih za zdravlje stanovništva, koji su i priznati u međunarodnim zdravstvenim organizacijama, kao što je Svetska zdravstvena organizacija.
Od predstavnika Ministarstva zdravlja gospodina Periše Simonovića, koji je bio na sastanku Odbora za zdravlje i porodicu čuli smo da se Ministarstvo zdravlja nije mešalo u izbor kandidata za Zdravstveni savet, što mu naravno i nije posao, ali predlog je došao od Ministarstva zdravlja preko Vlade u ovu skupštinu i odgovornost Ministarstva zdravlja za rad ovog saveta je upravo velika. Dakle, u periodu od tri godine otkako je donet Zakon o zdravstvenoj zaštiti nije upućen kvalitetan predlog za članstvo u Zdravstvenom savetu Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovim spojenim tačkama govoriću o Predlogu odluke o izboru članova Zdravstvenog saveta Srbije. Već sam u izdvojenom mišljenju na Odboru za zdravlje i porodicu govorila o problemima u vezi sa Stomatološkom komorom Srbije jer se tu postavlja pitanje, legitimiteta člana Stomatološke komore Srbije, predloženog za Zdravstveni savet Srbije.
Zbog čega se postavlja pitanje legitimiteta? Zato što jedan deo članstva te komore preko Stomatološke sekcije Društva lekara Vojvodine, ogranka Srpskog lekarskog društva osporava kandidaturu dr Milorada Kovačevića za člana Zdravstvenog saveta iz te komore.
Odbor za zdravlje i porodicu i mi, narodni poslanici, članovi Odbora dobili smo pismo od primarijusa dr Branislava Kardaševića ispred Stomatološke sekcije Društva lekara Vojvodine, ogranka Srpskog lekarskog društva, u kome se navodi niz neregularnih stanja u Stomatološkoj komori Srbije.
U tom pismu se, između ostalog, govori da su održani nezakoniti izbori 13.10.2007. godine na kome je nelegalno izabran direktor Komore, da je o tome obavešteno Ministarstvo zdravlja i tom prilikom je dostavljen dokazni materijal o kršenju Zakona, Statuta i Poslovnika te komore, da su zatražene mere upravnog nadzora radi vraćanja rada u legalne tokove u skladu sa Statutom i drugim aktima Komore. Na više dopisa Društva lekara Vojvodine Stomatološke sekcije nije dobijen odgovor od Ministarstva zdravlja, pa je krajem 2007. godine podneta tužba Vrhovnom sudu Srbije protiv Ministarstva zdravlja zbog ćutanja administracije.
U pismu se dalje navodi da je Odbor za zdravlje Skupštine Srbije upoznat sa ovim nezakonitim radnjama, pa je 8.11.2007. godine održao sastanak sa pravnikom iz Ministarstva za zdravlje. Odbor je tom prilikom odbio da primi nelegalnog direktora Zorana Stajčića, ukazao na falsifikate u njegovoj biografiji i zatražio pismeni izveštaj od Ministarstva zdravlja, o čemu su izvestili i mediji. Zatim se u tom pismu navodi da se 22.11.2007. godine pojavljuje lažni pečat Stomatološke komore Srbije kojom je overen poziv za sastanak Skupštine za decembar mesec, u Kraljevu.
Lažnim pečatom i overom, zatim, zapisnik sa nezakonitih izbora Stomatološke komore Srbije iz oktobra 2007. godine, koji je poslat članovima Skupštine Stomatološke komore, doveli su članove Skupštine u zabludu od strane nelegalnih organa, da je Ministarstvo zdravlja zvanično overilo zapisnik lažnim pečatom, a sve u cilju usvajanja ovog dokumenta i pokušaja legalizacije nezakonitih izbora, otvaranja računa i otpočinjanje i naplaćivanja troškova za obaveznu licencu od 4.500 stomatologa.
Dopisom od 28.1.2008. godine Ministarstvo za državnu upravu saopštava da saglasnost na pečat ne postoji u evidenciji, što znači da je ranije korišćen lažni pečat. Stomatolozi Društva lekara Vojvodine, Srpskog lekarskog društva, šalju 18.2.2008. godine pismo Ministarstvu zdravlja u kome traže uvođenje nadzora nad radom ove komore i poništavanjem pravnih akata i pravnih radnji overenih lažnim pečatom.
Komisija Stomatološke komore za praćenje propisa 26.5.2008. godine šalje Ministarstvu zdravlja zahtev za sprovođenje mera nadzora, s obzirom na to da nisu formirani odgovarajući organi ove komore. Zatim, u junu 2008. godine obavešteno je Ministarstvo zdravlja o krivičnoj prijavi protiv finansijskog izveštaja Stomatološke komore sa rashodima nepostojećih organa i lažnog predstavljanja. U međuvremenu, nelegalno sazvana Skupština vrši izmene Statuta i ukida demokratsko načelo izbora za skupštinske organe i odgovarajuće organe. Javna ovlašćenja ogranka nezakonito se prenose na Centralnu komoru, a nadležnosti direktora se drastično jačaju i nastavlja se trošenje stotine hiljada evra prikupljenih članarina. Predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije pismeno je 29.10.2008. godine ...
(Predsednik: Gospođo Plećević, izvinite samo momenat, nama je stigao dopis od RTS tokom dana, nisam bila u sali kada je stigao, ali svejedno, da neće biti direktnog već odloženog prenosa, zbog utakmice ''Crvena zvezda'' – ''Azovmaš'', koja upravo počinje sada, tako da će tokom večeri biti odloženog prenosa. Nastavljamo normalno sa radom. Izvolite. Nastavite.)
U pismu se kaže da je predsednik Skupštine Stomatološke komore Srbije pismeno 29.10.2008. godine upozorio direktora Stomatološke komore na njegove brojne nezakonite radnje od četiri ogranka koja nisu formirali ili su nepotpune, i ukazuje da Komora ne funkcioniše po Zakonu. Kandidat za člana Zdravstvenog saveta, a što je u ovoj tački dnevnog reda, kaže da je arbitrarno predloženo od strane neovlašćenog lica mimo organa iz Skupštine Srbije, ne ispunjava kriterijume, pa je realna opasnost da poslanici Narodne skupštine budu dovedeni u zabludu prilikom biranja Saveta.
Na kraju, u pismu govore, "vrlo smo zabrinuti zbog uporne pasivnosti Ministarstva zdravlja po pitanju očiglednog kršenja zakona, tim pre što je blagovremeno upoznato. Rizik da se potpis kompromitovanog lica, a koji se lažno predstavlja kao profesor, direktor Komore, nađe na licencama hiljade stomatologa je neprihvatljiv, s obzirom na imedijatnu diskreditaciju stomatologije kao dela zdravstva Republike Srbije. Stoga vas molimo da zatražite hitno sprovođenje upravnog nadzora nad radom Stomatološke komore Srbije zbog brojnih nezakonitih radnji po članu 49. i nadzor nad nenamenskim trošenjem sredstava, po članu 50. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, kako bi se sprečile dalje štetne posledice". S obzirom na ovako ozbiljne i dokumentovane primedbe jednog dela članstva na rad Stomatološke komore i nerešavanje istih od strane nadležnih organa, dovodi se u pitanje izbor, kao i doprinos u oblasti javnog zdravlja kandidata Stomatološke komore Srbije za Zdravstveni savet, te stoga ne mogu da podržim ovaj Predlog o izboru člana ispred Stomatološke komore Srbije.
U slučaju da i pored toga dođe do toga da se usvoji, od strane Skupštine, Predlog odluke, Ministarstvo zdravlja bi moralo da, u skladu sa članom 49. Zakona o komorama zdravstvenih radnika, izvrši nadzor nad radom Komore, da istraži nepravilnosti naknadno, s obzirom na to da to nije urađeno blagovremeno, kako bi Komora mogla, shodno članu 153. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, predložiti drugog stručnjaka koji ispunjava kriterijume.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 104. i 161. ovog poslovnika i mislim da se radi o povredi dostojanstva Skupštine tokom celog današnjeg dana, kao i povreda člana 161, koji se odnosi na hitnost postupka u donošenju zakona o Skupštini.
Vladajuća većina je pred poslanike iznela predlog o promeni Poslovnika, s obrazloženjem da je to u interesu efikasnijeg rada, ali suštinski, za nas iz opozicije, on svojom restriktivnošću u pogledu prava narodnih poslanika predstavlja povredu dostojanstva i Skupštine i Poslovnika.
Što se tiče člana 161, nisam pravnik po struci, ali sam konsultovala pravnika, taj član se odnosi na donošenje zakona po hitnom postupku. Poslovnik nije zakon već opšti akt, možda je deo zakona o Narodnoj skupštini, ali nije akt i nije u redu da se po hitnom postupku donose delovi nekog zakona koji nije u skupštinskoj proceduri.
U pitanju je vrlo podla namera vladajuće većine da ućutka opoziciju, kako bi se prikrilo njeno aktivno učešće u drobljenju Srbije i u udruženom pljačkaškom poduhvatu rasprodaje i uništavanja zajedničke imovine i dobara od strane njenih ministara, direktora javnih preduzeća, direktora raznih agencija itd.

Ali, to nije zakon.