Odnosi se na dostojanstvo Skupštine, samim donošenjem pred poslanike ovakvog predloga izmene Poslovnika. Htela sam da obrazložim zbog čega želite da ućutkate opoziciju novim predlozima o izmeni Poslovnika. Ako vi to ne dozvoljavate, onda je to....

Ne samo tokom ovog dana, nego i tokom jučerašnjeg i svih ovih dana od kada je počela rasprava o ovoj tački dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika i tražim obaveštenje i objašnjenje od ministra zdravlja Milosavljevića ko je odgovoran što je više stotina građana opštine Zaječar ostalo bez besplatnih vakcina protiv gripa?
U toku akcije vakcinisanja protiv gripa u Zdravstvenom centru Zaječar ni ove, kao ni prethodnih godina nije bio obezbeđen dovoljan broj besplatnih vakcina za sve rizične kategorije stanovništva, iako je Ministarstvo zdravlja prvi put ove godine omogućilo da se naručuju dodatne doze u svim zdravstvenim ustanovama.
Od epidemije gripa, koja se očekuje tokom ovog meseca, nisu zaštićeni svi stariji stanovnici, svi hronični bolesnici i profesionalno ugroženi građani ove opštine jer su nadležni u tom centru naručili nedovoljan broj jedinica, tačnije 5.150 doza, što je potrošeno vrlo brzo, uz neviđene gužve i incidente, tako da je morala da interveniše i policija.
Po izjavi nadležnog lekara dr Predraga Marušića, pomoćnika direktora Zavoda za javno zdravlje "Timok" u Zaječaru, preko koga se naručuju sve vakcine za celu Timočku Krajinu, njegova procena je bila da je bilo potrebno oko 7.000 vakcina i tražio je pismenu potvrdu od Zdravstvenog centra u Zaječaru da im nisu potrebne dodatne doze.
I pored toga, ogorčeni građani su mu, po njegovoj izjavi datoj jednom dnevnom listu, pretili bombom. Oni koji su ostali bez vakcina bili su prinuđeni da ih kupuju u gradskoj apoteci po ceni od oko 500 dinara.
Da li se ovde radi o nemarnosti ili je u pitanju manipulacija, očekujem objašnjenje od ministra zdravlja.
Takođe tražim obaveštenje od ministra Tomice Milosavljevića da li je preduzeo konkretne radnje u vezi sa žalbama i ukazivanjem zaposlenih u Zdravstvenom centru Bor na neke protivzakonite radnje menadžmenta tog zdravstvenog centra.
Poslanički klub SRS je dobio pismo od jednog dela zaposlenih u Zdravstvenom centru Bor u kome navode da su se obraćali i ministru zdravlja i ministru rada i socijalne politike, kao i raznim inspekcijskim organima, ali po tom pitanju nije niko reagovao. Molim objašnjenje i odgovor.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu čl. 27. i 104. Povređeno je dostojanstvo ovoga doma, jer vladajućoj većini već više meseci smetaju narodni poslanici SRS, pa i vi, gospođo Čomić, imate dvostruke standarde prilikom primene odredaba ovog poslovnika. Pre svega, mi vam smetamo time što ukazujemo na neregularno stanje u sastavu Narodne skupštine, koje odgovorne strukture vlasti i vladajuća većina svesrdno podržavaju, odnosno ne čine ništa da se to reši na zakonit i legalan način, kako se ugled Skupštine ne bi urušavao. Nije regularno da jedna stranka ima dve poslaničke grupe i da se u Skupštini nalazi stranka koja nije učestvovala na izborima, shodno članu 23. ovog poslovnika.
Onima koji misle da će najviše ućariti u ovakvim neregularnim odnosima u Skupštini stavljam na dušu teret odgovornosti, jer je vreme Bodruma, Soluna, mahanja lažnim avionskim kartama, tuđim poslaničkim karticama valjda prošlo.
Srpska radikalna stranka upozorava da neki izvan ovog doma narušavaju dostojanstvo Skupštine, pa pitam vladajuću većinu i Vladu Srbije zašto Božidar Đelić nije kažnjen (jer on nije makar ko, on je član Vlade) za izjavu da je Narodna skupština crna rupa.
Ko naručuje tekstove po novinama koje Narodnu skupštinu i narodne poslanike blate i prikazuju u negativnom svetlu? Zbog čega se, umesto životnim pitanjima, mediji ponajviše bave radom Narodne skupštine izmišljajući razne neistine i poluistine? Dok je trajala rasprava o budžetu pojedine novine su neprekidno objavljivale koliko košta Skupština naš narod, iznoseći pri tome i neke poluistine. Na primer, i vi ste, gospođo Čomić, bili predmet nekih špekulacija u jednom dnevnom listu u vezi sa dnevnicama i primanjima. Dok Vlada rasipnički troši budžet građanima se preko vaših kontrolisanih medija smišljeno serviraju neistine i poluistine.
Sve ovo upućuje na zaključak da nekome smetaju narodni poslanici ili bar direktni prenosi zasedanja Narodne skupštine, smeta broj narodnih poslanika, smeta Poslovnik Narodne skupštine, smeta im sve, smeta im demokratija.
Neko bi, izgleda, hteo da u Srbiji stalno vlada stanje haosa, da se mi neprekidno bavimo sobom, a da nam vrlo važne stvari promiču, poput Euleksa, statuta Vojvodine, propadanja naše privrede, otpuštanja sa posla, gubitka posla, štrajkova itd.
I ponašanje našeg predsednika Republike Tadića ide naruku stvaranju ovakve slike o Skupštini i Vladi. On je sveprisutan, svemoguć, radi ono što treba i što ne treba, postaje prosto nezamenljiv. Umesto da prozove nesposobnu Vladu i njene ministre, on je zamenjuje u najvažnijim poslovima. Sve što predsednik Vlade i ministri ne mogu može Tadić, sve što direktori javnih preduzeća ne mogu, iako imaju plate za Ginisa, mora Tadić, stvara sliku da u Srbiji osim njega niko nije sposoban da uradi bilo šta.
(Predsedavajuća: Govorite tri minuta i trideset sekundi.)
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je današnji dnevni red veoma važan i aktuelan. Radi se o Poslovniku Državne revizorske institucije i mi smo o tome govorili kada je bila rasprava o budžetu. Pored toga što od 2001. godine, kako smo čuli u raspravi, nije bilo završnog računa o korisnicima državnog budžeta, ipak postoje neke stvari koje su preče, a to su aktuelna dešavanja na delu naše teritorije, na KiM.
Zato se pozivam na član 226. i tražim obaveštenje i odgovor od Vlade Republike Srbije na pitanje – na koji će način zaštititi preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji posle najave i formiranja Kosovskih snaga bezbednosti?
Ovo pitanje postavljam pošto se svi osim Šiptara na Kosovu i Metohiji nalaze u ogromnom strahu i bojazni za goli život. Ubice i koljači srpskog naroda na Kosmetu sad su i čuvari tzv. kosovske bezbednosti.
Euleks, koji ste prihvatili nekim sporazumom između Tadića i UN i koji je u našim medijima nazvan misijom, i tzv. kosovske snage bezbednosti imaju nalog od istog gazde. Niko od nas poslanika nije upoznat sa sadržajem ovog navodnog sporazuma. Ni Tadić niti bilo ko iz Vlade nije imao mandat Narodne skupštine, niti takav sporazum ima važnost dok se ne ratifikuje u Narodnoj skupštini. Skupština očigledno ne sme ni da zna sadržaj ovog sporazuma. Njega jedino hvale Tadić, Đelić, Cvetković, Dinkić i razne nevladine organizacije. Samo nama, zakonitim predstavnicima građana, ta vaša tzv. velika diplomatska pobeda nije poznata.
Nema odgovora na ova naša poslanička pitanja, jer su našoj nepokolebljivoj, Evropi posvećenoj vlasti ovakva pitanja neprijatna, nepoželjna, pa ih treba nekako minimizirati, zabašuriti, neprijatne vesti na medijima nekako preklopiti, da baš ne bodu oči onima koje to zanima. Zanima sve nas, a prvenstveno poslanike opozicije, građane Srbije i one koji žive na Kosovu i Metohiji, Srbe i druge nealbanske građane.
Bez obzira na Nobelovu nagradu, Ahtisari preko Euleksa neće moći da otrgne Kosmet iz naših granica, iz našeg pamćenja i srca, protivno svim rezolucijama i odlukama. To su nam obećali ovi iz vlasti DOS-a njihovom diplomatijom, pošto je to, kako su rekli, demokratsko pitanje.
Dužni ste da vašim demokratskim delovanjem, evo, već devet godina (Predsedavajući: Vreme.) to uradite, mada za to vreme nije učinjen ni najmanji pomak.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama, ispred SRS, podnela sam amandman koji glasi: "Član 10. briše se." Vlada ga nije prihvatila sa obrazloženjem da se ne radi o povećanju taksi, već se ovim uređuje način plaćanja taksi.
Cilj mog amandmana je da se građanima ne otežava ionako vrlo težak materijalni položaj. Radi se o principijelnom stavu SRS po pitanju ovih sedam zakona, koji su definisani kao podrška budžeta i preduslov za jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, kome se protivimo jer smatramo da će se desiti pogubne posledice po našu privredu. Sve ove republičke administrativne takse koje plaćaju strani državljani su opravdane i treba da ostanu, kao i takse na pojedine radnje koje državni organi preduzimaju na zahtev građana, kao što su žalbe, zahtevi, rešenja i slično.
Međutim, takse na izdavanja raznih prepisa i uverenja građana, kao što su krštenica, uverenje o državljanstvu, potvrda o mestu boravka i slično, treba potpuno ukinuti, pre svega zato što te potvrde i uverenja građani traže isključivo po nalogu državnih organa, zatim što su to uglavnom nepromenljivi podaci, jer ne možemo promeniti mesto i datum rođenja ili činjenicu da smo živi i slično. Osim toga, svi ovi podaci su registrovani u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije prilikom izdavanja ličnih karata i dobijanja jedinstvenog matičnog broja građana.
Zbog čega jedan državni organ od drugog traži uverenje za čije izdavanje taksu plaća građanin? Sasvim je nerazumljivo. Zašto građanin plaća 27.000 službenika zaposlenih u državnoj administraciji, ako su to dodatni poslovi? Zašto se ti dodatni poslovi ne plate od onih 14 milijardi dinara koji su određeni u budžetu i predviđeni za isplate ugovora o delu?
Sve što se čulo u raspravi u načelu o setu pratećih budžetskih zakona koji se odnose na akcize i carinske tarife, važi i za amandmane. Smanjenje carina na uvoz automobila, gotovo bescarinski uvoz robe iz EU, da bi se omogućila jedna apsurdna, neekonomska, nelogična i nadasve štetna jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma koji će, po mom mišljenju, dotući našu privredu i bez posla ostaviti najmanje 100.000 ljudi.
Svi ovi predlozi su protiv interesa građana Srbije jer ih dodatno osiromašuju, a udovoljavanje EU znači nova otpuštanja, naročito u prerađivačkoj industriji. Šta građanin dobija zauzvrat od EU? Ništa.
Možda Božidar Đelić ponovo koristi priliku da obmanjuje javnost sa nekim statusom kandidata do kraja ove godine, nekim navodnim pristupnim fondovima. Njegova neprekidna obećanja nemaju nikakve veze sa realnim stanjem. EU nema nikakve veze sa obećanjima Božidara Đelića.
Bez obzira ko je na vlasti poslednjih 18 godina, EU nam neprekidno zbog nečega preti, ucenjuje nas, daje nam neprelazne ocene i neke nemoguće misije. Da je htela, EU bi i sama primenjivala trgovinski sporazum sa Srbijom. Umesto toga, Srbija Evropskoj uniji poklanja oko 300.000.000 evra.
Zamislite, recimo, da počnemo jednostranu primenu nekog sporazuma sa Rusijom, pa ne bismo ostali živi od salvi nezadovoljstva vladajuće većine i lažne opozicije. Narod je odavno shvatio da nas EU neće. Ulagivanje ove vlasti u tom pogledu ništa neće promeniti.
Ništa manje apsurdno nije ni ponašanje Ministarstva trgovine i Ministarstva za ekonomiju u bilateralnim odnosima sa drugim državama. Naši privrednici se neprekidno žale kako su im tržišta susednih država, naročito Slovenije i Hrvatske potpuno zatvorena. Na to je ministarka finansija, Dragutinović, u izjavi za televiziju rekla da mi moramo lepo da se ponašamo i poštujemo propise, iako to drugi ne čine.
O kakvoj lepoti se radi u ekonomskim odnosima između država? Valjda onaj ko ne poštuje međunarodne i međusobne propise snosi posledice za svoje ponašanje. Naši ministri treba da štite interese države Srbije, da uvedu reciprocitet u trgovinske odnose sa drugim državama, a ne da vode računa o lepoti, pogotovo što su neki ministri tako zdušno bili protiv gasnog sporazuma sa Rusijom, govoreći kako im se navodno nešto poklanja. Tu nije važio ekspertski princip lepote u ekonomskim odnosima.
Očigledno je da smo umesto neprekidnih DOS-ovskih priča o bogatijoj, srećnijoj evropskoj budućnosti dobili samo veće namete u vidu poreza, raznih taksi, kamata i ostalih dažbina. Ispada da gde god čovek pipne neku kvaku mora da plati neku taksu ili nekakav namet.
Treba imati u vidu da je svaki građanin Srbije zadužen u proseku sa 500 do 600 evra, ali guverner Narodne banke Srbije, Jelašić, tvrdi da to nije mnogo, s obzirom da je zaduženje građana u zemljama u okruženju prosečno 1.500 evra. Umesto da smanjimo troškove prekobrojnih državnih službenika za najmanje 30%, Vlada tera građane da ulaze u još veći minus po tekućim računima ili u kredite, ili budžet puni preko taksi, akciza, raznih poreza itd. Nerealno predizborno povećanje plata državnim službenicima u svakoj predizbornoj kampanji ne bi izdržali ni mnogo bogatiji poreski obveznici. Očigledno je da, takođe, najširi slojevi stanovništva podnose i najveći teret prezaduženosti države u koji ih je uvela ova neodgovorna vlast.
Sam guverner Narodne banke rekao je - teško državi koja živi od rasprodaje imovine i kako taj novac ide u potrošnju umesto u strateška ulaganja, kako to zakon nalaže, kao da građani Srbije to ne znaju.
Poslanici SRS stalno ukazuju na tu činjenicu, bez obzira na negodovanje vladajuće većine i medijske napade.
Pošto Vlada ne želi da ulaže u proizvodnju, ne želi da se odrekne prekomerne potrošnje, pošto godinama unazad planira veću potrošnju od mogućnosti, nedavna izjava gospodina Cvetkovića o nadolazećoj hiperinflaciji nas uopšte ne čudi, on nam je gotovo i obećava. Da ne govorim o tome da onaj obećani bogati svet neće više Srbiji davati nikakav kredit osim eventualno neki zelenaški.
Da podsetim, zvanični kreditni rejting Srbije je, citiram, BB minus pozitivno. Prvo prešao na BB minus stabilno, a sad je BB minus negativno. Sve ove šifre govore same za sebe. Novca za glomaznu parazitsku državnu mašineriju nema i treba ga uzimati od siromašnih građana. Što se nas tiče, ovakvo vođenje državnih poslova zaslužuje ocenu NN minus pametno, što u prevodu znači ništa, ama baš ništa pametno.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog bolje i pravednije raspodele sredstava u budžetu, ispred SRS, podnela sam amandman na član 5. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, koji je Vlada podnela ovoj skupštini sa zakašnjenjem od 47 dana i ostavila narodnim poslanicima samo sedam dana za raspravu.
Mi smo ovde čuli od gospodina Šormaza da poljski parlament svoj budžet raspravlja šest meseci, a naš samo sedam dana. Građani mogu da zaključe o kakvoj se neozbiljnosti radi kada je u pitanju naša Vlada.
Amandman se odnosi na razdeo 7. i na razdeo 14. Predloga zakona. Razdeo 7, funkcija 110, u ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru, u kome tražim da se u koloni 6. iznos 12.300.000 zameni iznosom 5.000.000, a u koloni 8. iznos 12.303.000 zameni iznosom od 5.003.000.
Dalje, u članu 5, razdeo 14, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 iznos 17.285.000.000 zameni iznosom 17.292.300.000 dinara, a u koloni 8, 17.885.000.000 zameni iznosom od 17.892.300.000 dinara.
Razdeo 7. u predlogu budžeta odnosi se na Državnu revizorsku instituciju. Suština amandmana je da se ovih 7,3 miliona dinara usmeri u razvoj i unapređivanje poljoprivrede. Čuli smo u raspravi da je za ovu klasifikaciju - usluge po ugovoru - izdvojeno ukupno 14 milijardi dinara na 60 mesta. Kada bi se u sklopu ove klasifikacije - usluge po ugovoru - izdvojilo samo ono što smo mi tražili ovim amandmanima, došlo bi se do cifre od najmanje 600 miliona dinara, koji bi se usmerili u unapređivanje poljoprivredne proizvodnje.
Vama koji sledite viziju i koje proglašavaju najboljim ekspertima i ekonomistima na svetu i dodeljuju se nagrade, nema potrebe da objašnjavam zašto je bolje ovo rešenje, ali to ću uraditi zbog građana Srbije. Moram seljacima i drugim radnicima u poljoprivredi, i onima koji rade u prerađivačkom delokrugu u poljoprivredi, objasniti zašto ih Vlada ovako tretira i kakve su to tzv. usluge po ugovoru, koje u svakom razdelu budžeta imaju pozamašna sredstva.
U odgovoru Vlade na moj amandman se kaže da se on ne prihvata iz razloga što bi se umanjenjem planiranih sredstava kod Državne revizorske institucije na ekonomskoj klasifikaciji 423 - usluge po ugovoru - bilo onemogućeno normalno funkcionisanje, jer se na ovoj aproprijaciji opredeljuju sredstva za prevođenje međunarodnih računovodstvenih standarda, sa primenom na javni sektor, stručnu literaturu, usluge za privremene i povremene poslove, usluge nabavke i održavanja softvera i računara, računarske opreme i posebnih programa za poslove računovodstva, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i sticanje revizorskih znanja, kao i troškove za angažovanje spoljnih konsultanata za strategiju razvoja institucija u narednom srednjoročnom periodu, što mi je potpuno nejasno, s obzirom da ova institucija nije uradila nijedan završni račun od 2001. godine, kako smo čuli ovde u raspravi.
Državna revizorska institucija treba da kontroliše trošenje budžetskih sredstava, uprkos tome što se nije formirala na vreme i praktično nije ni počela rad, planirana su veoma velika sredstva - usluge po ugovoru - iznos od 12 miliona 300 hiljada su zaista velika sredstva, tako da preostalih pet miliona koje predlažemo ovim amandmanom su sasvim dovoljna, a možda su i ona suvišna.
Zašto bi se posao poveravao nekom drugom, osim u izuzetnim situacijama.
Poslove ovih ugovora treba da obavlja armija od 27 hiljada zaposlenih u ministarstvima, agencijama, državnim organima i drugim institucijama i organizacijama plaćenim iz budžeta. Ovako ušteđena sredstva treba usmeriti u vitalne delatnosti, kako bi se prevazišla najavljena kriza, a poljoprivreda je jedna od tih.
Pre svega, da podsetim na ekspoze predsednika Vlade Mirka Cvetkovića, koji je rekao da će budžet biti restriktivan u odnosu na državu, a podsticajan u odnosu na privredu. Ova njegova konstatacija je u potpunoj suprotnosti sa izjavom gospođe Dragutinović, koja je rekla da su subvencije privredi značajno smanjene. To ste rekli u obrazlaganju. Pitam se - ko od vas dvoje zbunjuje građane? Izgleda oboje.
Od vas smo takođe čuli da je do smanjenja subvencije poljoprivredi došlo iz razloga što su prethodnih godina subvencije koristili neki pravni subjekti, dajući novac svojim radnicima koji su imali manje i tako zloupotrebili ova sredstva, ali pitam se kakvo je ovo opravdanje i čemu ono služi. Zašto Vlada kažnjava poljoprivrednike zbog nekih direktora koji su zloupotrebili svoj položaj? Valjda su oni krivci, a ne poljoprivrednici.
Građani Srbije vrlo dobro znaju da u našem sistemu vlasti postoje paralelne institucije, kao što su mnogobrojne agencije za sve i svašta, koje predstavljaju crnu rupu u budžetu. Ako je nešto crna rupa, onda su to agencije, kojih ima preko 200, kao što smo čuli.
One u sebe usisavaju ogromna sredstva poreskih obveznika, a u suštini predstavljaju mesta za uhlebljenje aktivista stranaka na vlasti, njihovih rođaka, prijatelja itd. To što su svi odreda eksperti u tim agencijama ništa ne znači građanima, pogotovo što ovaj budžet, po vašim rečima, gospođo Dragutinović, treba da bude mehanizam zaštite socijalnog statusa građana. Pošto je ovaj status određen, pre svega, osnovnim uslovima za život, gde je uvek i na prvom mestu hrana, kako ste onda poljoprivredi mogli uskratiti subvencije i pomoć.
U poljoprivredu se moraju ulagati sva raspoloživa sredstva koja su namenjena glomaznoj državnoj administraciji i pomenutim nepotrebnim parazitskim organizacijama i agencijama.
S obzirom na postojeću i nadolazeću krizu, svaka odgovorna vlast bi morala adekvatno da reaguje i favorizuje osnovne vitalne grane privrede, a pre svega to se misli na proizvodnju hrane. Umesto toga, naša vlada planira da poveća uvoz hrane iz EU jednostranom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, ko zna kakvog kvaliteta hrane, koja je namenjena tzv. istočnom tržištu, lepog izgleda, a lošeg sadržaja koju njihovi potrošači nazivaju - junk food.
Kako Vlada misli da obezbedi dovoljno kvalitetne hrane za stanovništvo? Kako će naš seljak, pored ovakvog odnosa prema poljoprivredi, proizvesti višak namenjen tržištu?
Bez povoljnih kredita za obnovu mehanizacije, sadnog i semenskog materijala, bez subvencija za određenu proizvodnju, seljaci će proizvoditi samo za svoje potrebe.
Ako se u agrar po glavi stanovnika kod nas izdvaja 48 evra, a u drugim državama od 120 do 150 evra, sa ovako slobodnim uvozom hrane teško ćemo moći podneti ovu krizu. Setimo se da je naš agrar podnosio najveći teret u kriznim periodima, da nas je poljoprivreda spasavala za vreme ratova i za vreme sankcija. Nedopustivo je da, i pored ovakvog iskustva, Vlada dozvoljava ovoliku neozbiljnost i neodgovornost.
Jasno nam je da gospodi iz Vlade ništa ne nedostaje, ali treba misliti na ljude koji žive u siromaštvu i ispod granice siromaštva, na one koji nemaju nikakva primanja, koji neće moći da sačuvaju svoja radna mesta i pored toga što ih je pozvao predsednik Boris Tadić. Za njih bi poljoprivreda mogla biti šansa i prilika da se zaposle i obezbede svoju egzistenciju.
Pozivam predlagača da prihvati ovaj amandman i ovako dobijenim uštedama pomogne najvažniju privrednu delatnost.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 226. Poslovnika i tražim odgovor od Vlade Srbije: Na koji će način zaštititi preostali srpski narod na Kosovu i Metohiji pošto je UNMIK završio svoj posao?
Ovo pitanje postavljam pošto se svi osim Šiptara nalaze u ogromnom strahu i bojazni za goli život. Mene nisu zavarale šiptarske demonstracije protiv Euleksa i njihovo navodno protivljenje njegovom instaliranju.
Veoma dobro su mi poznata njihova glumatanja osamdesetih godina, kada je eskaliralo njihovo divljanje protiv države Srbije, srpskog naroda i svih koji su se pod njihovim terorom iselili iz svojih kuća sa Kosmeta. Među njima je i veliki broj njihovih sunarodnika koji se nisu priklonili tamošnjem plemensko-narkodilerskim klanovima.
Nije valjda da je skupštinska većina zaboravila onaj banalan protest u rudarskoj jami i ono navodno posredovanje Stipe Mesića o navodnom smirivanju navodno ugnjetenih Šiptara. Niste valjda zaboravili ono prerušavanje u staricu na stadionu u Prištini Azema Vlasija, budućeg ambasadora tzv. države Kosovo u Crnoj Gori.
Mlađi poslanici DOS-a ili sada ZES-a možda se i ne sećaju, ali mogu da pitaju svoje starije kolege, da im objasne šta se to dešavalo osamdesetih godina, jedino ako nisu izbrisali sećanje, ako im neka sila nije izbrisala sećanje na taj period.
Nekim sporazumom između Tadića i UN, Euleks, koji je u našim medijima nazvan misijom, uvukao se tajno, vampirski, 9.12.2008. godine u svetu srpsku zemlju. Niko od nas poslanika opozicije nije upoznat sa sadržajem tog navodnog ugovora, tako da je to najgrublje kršenje Ustava Republike Srbije. Niti je Tadić imao mandat Narodne skupštine da sklapa međunarodne sporazume, niti bilo ko iz Vlade, niti takav sporazum ima važnost dok se ne ratifikuje u našoj Skupštini.
Skupština očigledno ne sme ni da zna za sadržaj ovog sporazuma. Njega jedino hvale Tadić, Đelić, Dinkić i neke nevladine organizacije, samo nama, zakonitim predstavnicima građana, ova velika tzv. diplomatska pobeda nije poznata.
Nema odgovora od aktera ovog nezakonitog čina. Na naša legitimna pitanja mi dobijamo upozorenja, opomene, sve dok se sednica Skupštine naprasno ne prekine. Zbog toga sam ubeđena da je sve u vezi ove misteriozne, navodno statusno neutralne misije, urađeno neustavno, a samim tim i nečasno i štetno po državu Srbiju i po srpski narod. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega Siniša Stamenković je, ako se ne varam, iz poslaničke grupe penzionera. Podneo je amandman na član 9. da se u članu 9. stav 1. posle tačke 10) doda tačka 11) koja glasi: "Osnovno javno tužilaštvo u Kladovu, za područje osnovnog suda u Kladovu".
Međutim, ovim predlogom zakona nije predložen ni osnovni sud, niti osnovno javno tužilaštvo za opštinu Kladovo. Što se tiče faktora koji su određivali u kojim će opštinama biti osnovni sud, čuli smo ovde od poslanika, u nekim slučajevima odlučivali su geografski i klimatski faktori, u nekim slučajevima broj stanovnika ili razuđenost opštine, putna mreža. Mislim da je u najvećem broju slučajeva odlučivao politički faktor.
Podsećam narodne poslanike da je Kladovo opština u Borskom okrugu i da je to pogranična opština. Ona se graniči sa Rumunijom. Imajući u vidu proklamovani vladin koncept o ravnomernom razvoju regiona, koji je podneo premijer Mirko Cvetković u ekspozeu, ovaj amandman bi trebalo da se usvoji. Ne samo ovaj, nego i amandmani svih narodnih poslanika koji su govorili o opštinama koje se nalaze u pograničnom pojasu, naročito onim koje se graniče sa Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom. Podržavam te amandmane. Pošto se radi o rubnim područjima Republike Srbije, nepostojanje institucija Republike Srbije, u ovom slučaju osnovnih sudova i tužilaštva, proizvešće migraciju i iseljavanje građana iz tih područja. Znamo da kada se iz rubnih područja iseljavaju građani čitava sela ostaju prazna, kuće zatvorene, imanja zapuštena, nema nikoga, onda prvi komšija polaže pravo da provali srpsku tarabu. O ovome treba misliti kada se radi o rubnim područjima Srbije.
Mi ovde nismo čuli od predstavnika Vlade šta su nedostaci, bar ne nešto što je značajno, postojeće mreže sudova i tužilaštava i zbog čega te institucije nisu tako efikasne. Čuli smo od ministra gospođe Malović da se u suštini vrši reorganizacija postojeće sudske mreže, da se suštinski tu ništa neće promeniti i da građani i sudije neće biti oštećeni, da se praktično ne radi o nekakvoj reformi, već o reorganizaciji. Onda se pitam zašto uopšte ta reorganizacija ako se suštinski ništa neće promeniti? Jer, ako se radi o reformi, onda očekujemo nešto bolje od postojećeg stanja. To je suština reforme - da se uradi nešto bolje.
Međutim, pošto se rekli da se radi o reorganizaciji, a ne o nekoj suštinskoj reformi, onda ne vidim razlog zašto se uopšte ovakva mreža sudova i tužilaštava uspostavlja. U suštini, reforma bi bila da se aktiviraju predmeti iz fioka i njihovo procesuiranje i potpuna sloboda sudija da rade po zakonu, bez uticaja politike. To bi bila suštinska reforma, a ne da se premeštaju sudovi iz opštine u opštinu.
Podržavam sve one poslanike koji su podneli amandmane da u opštinama gde su postojali opštinski sudovi, a nalaze se u rubnim područjima Republike Srbije, sudovi ostanu, odnosno da se preimenuju ako se ovaj zakon usvoji.
Međutim, ako se usvoji ovakav predlog, šta ćemo dobiti za posledicu? Samo otpuštanje zaposlenih, ne samo u sudskoj administraciji, kao što smo čuli, sudija, tužilaca, naročito onih koji su politički nepodobni.
Pošto nismo čuli ozbiljne razloge zašto se ovo radi, predlažem da se amandman kolege Siniše Stamenkovića usvoji ili, kao što su rekli mnogi poslanici, da se ovaj zakon povuče iz procedure. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 226. i tražim obaveštenje od Vlade šta će preduzeti povodom nelegalnog instaliranja Euleksa na Kosovu i Metohiji, odnosno šta je istina u oprečnim izjavama naših zvaničnika s tim u vezi.
Pre izvesnog vremena u našem javnom servisu i drugim medijima, shodno našem neprikosnovenom pravu da za naš novac znamo sve, potkrala se jedna mala, skoro nezapažena vest, da se tzv. misija Euleks uveliko instalira na Kosovu i Metohiji. Ova vest je jedva mogla biti razaznana u poplavi suza naših novinara za izvesnim pokojnim gospodinom, vlasnikom nekih novina iz susedne države, i njegovim kolegom koji su stradali u nekom mafijaškom obračunu, koliko sam mogla da zaključim iz tih jadikovki. To je, naravno, veoma tragično za njihove porodice, ali nije razlog da o tome događaju znamo baš sve.
Međutim, ono o čemu javnost Srbije treba da bude obaveštena stalno, tačno i neprekidno jeste šta se dešava sa našim narodom na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj. Možda razlog leži u tome što TV pretplatu našem javnom servisu ne plaćaju baš svi, pogotovo ne oni koji strujomere imaju u oborima i štalama, pa im se svakodnevno preti tužbama.
Zašto mi ne znamo ko je ubio novinare Milana Panića, Slavka Ćuruviju? Ko je ubio Ranka Panića? Ko je ubio Pavla Bulatovića, gardiste i ostale? Doduše, neke novine u najnovijim feljtonima razotkrivaju da su pokojnog Đinđića ubili neki neidentifikovani stranci, a ne oni koji su osuđeni. Za naše medije su najvažnije senzacije, čak i one najmorbidnije o kotrljanju odsečenih glava, o krvavim obračunima kriminalnih grupa i navijača. Istina je, naravno, negde između, što će reći da za našu hrabru, politički ispravnu i nepokolebljivu, evropski posvećenu vlast neke neprijatne vesti treba zabašuriti, minimizirati ili, medijski rečeno, preklopiti, da baš ne bodu oči svima nama.
Svedoci smo da se Euleks, koliko noćas, instalirao (dobivši prvo Nobelovu nagradu) na svetu srpsku zemlju, s namerom da je konačno otme iz naših granica, iz naših srca, iz našeg pamćenja, iz naših molitvi, protivno svim zemaljskim i božanskim zakonima, protivno svim rezolucijama, odlukama, protivnom zdravom razumu.
Naš ministar Jeremić tvrdi da nikada nećemo promeniti stav o Euleksu. Samo ne znam čiji stav – njegov, Borisa Tadića, građana Srbije? Bog zna, jer naša skupština nije raspravljala o ovom siledžijskom vašingtonsko-briselskom postupku. Mi, zakoniti zastupnici građana Srbije, nismo mogli da prozborimo ni reči o odlukama, jer su o tome odluku doneli moćnici i poslušnici iz naše vlasti. Kosmet ne sme da bude na dnevnom redu Skupštine Srbije, odlučili su oni koji crne tačke i mrlje i rupe vide svuda samo ne u svojim glavama.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS sam podnela amandman koji glasi: "U članu 76. stav 1. briše se". Taj stav glasi - svako lice može podneti inicijativu za razrešenje predsednika suda. Mislim da se radi o jednoj neodređenoj i preširoko formulisanoj normi, pa ga smatram apsurdnim i besmislenim.
U obrazloženju Vlade se kaže da se amandman ne prihvata iz razloga datih za neprihvatanje amandmana u tački 29, a u tački 29. se to ponavlja. Mislim da se radi o grešci i da se obrazloženje odnosi na amandman koji je podneo narodni poslanik Milan Veselinović na član 64, gde se, između ostalog, kaže da se radi o značajnoj funkciji koja je podložna sudu javnosti, pa je procenjeno da svako može podneti inicijativu za razrešenje, a ne zna se kome se podnosi inicijativa, tako da tek ovo obrazloženje mislim da nema nikakvog smisla.
Pošto je svaka funkcija javna i značajna, onda svako lice može da podnese inicijativu, na primer, za razrešenje predsednika Vlade ili bilo kog funkcionera, ali to prema postojećem zakonu nije moguće. Zna se kako se, kome i od koga se podnosi inicijativa za to i zakoni koji regulišu ovu materiju ne poznaju termin "svako lice".
Organi na čiji predlog se pokreće postupak razrešenja nijednim članom ovog zakona, pa čak ni članom 76, ne obavezuju se da svaku inicijativu razmotre, odbace ili prihvate i o tome obaveste podnosioca inicijative.
Pojam "svako lice" je potpuno neprimeren jednom zakonu, čije odredbe moraju biti jasne, precizne i nedvosmislene, pa je stoga neverovatno podložan raznim manipulacijama i zloupotrebi bukvalno svakog lica.
"Svako lice" je pojam koji se odnosi, navodim samo neke primere, na svako pravno lice, na svakog građanina sveta, na svakog građanina Srbije, na svako punoletno i maloletno lice, na svako poslovno sposobno lice, na svako punoletno lice pod starateljstvom, na svako mentalno zaostalo lice, psihički bolesno lice, na lica kojima su oduzeta sva građanska prava ili lica koja su osuđena na dugogodišnju robiju, pa imaju dovoljno vremena da pišu raznorazne inicijative.
Ako se ovaj amandman u danu za glasanje ne prihvati, sa sigurnošću mogu pretpostaviti da će svaki učesnik u nekom sudskom procesu moći bezbroj puta da podnosi inicijativu za razrešenje ili sudija ili predsednika suda iz bilo kog razloga, misleći da tako može da odlaže proces ili presudu unedogled.
Obzirom da nijednim članom predloženog zakona nije određeno kome se inicijativa podnosi, njena dalja sudbina je neizvesna. Međutim, postoji mogućnost da će nečije inicijative, pored svih nejasnoća, završiti tamo gde treba i postići cilj, dok druge inicijative će završiti na raznim adresama.
Tako će u praksi dešavati da inicijativa svakog lica i istovetno inicijativa neke jake face, kako se to kaže kolokvijalno, biti različito tretirana od strane ministra i organa za vrednovanje rada predsednika suda, disciplinske komisije i svih sudija čiji se predsednik razrešava.
Naravno da bi inicijative mogle biti i naručene od nedobronamernih, pakosnih lica, raznih karijerista ili političkih protivnika predsednika suda. Može se desiti da i same sudije zloupotrebe ovu mogućnost, naročito ako se budu birale na način kako je predviđen ovim predlogom zakona.
Ako sudovi budu zatrpavani inicijativama za razrešenje sudija i predsednika suda, pitam se da li će oni moći da se bave predmetima po tužbama. Osim toga, svaka neozbiljna, neutemeljena inicijativa će biti atak na ličnost, sudijsko dostojanstvo i čast. Pod takvim pritiscima, progonima i stresovima, funkcija predsednika suda i sudija bi se svele na udovoljavanje svima i svakome.
Dakle, iz svega ovoga što sam rekla, a što proističe iz neodređenosti pojma svako lice, ako se ne izbriše, značiće mnogo manje od čuvene meteorološke prognoze, malo do umereno oblačno, koja nam ostavlja mogućnost da verujemo da nas očekuje lepo vreme, ali ne i obavezno.
Nadam se da će logika i razložno posmatranje ovog problema prevladati i da će skupštinska većina prihvatiti brisanje ovog člana, pogotovo što njegovo brisanje ne menja suštinu samog zakona, niti osporava pravo zainteresovanih ili stručnih lica da, kao i do sada, iniciraju razrešenje predsednika suda prema predviđenom postupku.

Dame  i gospodo narodni poslanici, prvo bih u ime svih doktora čestitala slavu svim lekarima u Srbiji Sveti Vrači Kozma i Damjan i svim građanima koji slave današnju slavu.
Predlog izmene i dopune zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje poboljšava aktuelni zakon u normativnom smislu, počevši prvo od člana 1. predloga, gde se menja član 9, i člana 7, gde se dodaju novi članovi 26a, b i v. U tim članovima stoji da je Agencija dužna da isplati osigurane depozite u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita, zatim njihova prioritetna isplata u slučaju dobrovoljne likvidacije i slično.
Ceo zakon sa ovim izmenama bi bio sasvim zadovoljavajući, ali pod jednim uslovom, da se kao takav primenjuje u celosti prema svima na koje odnosi podjednako. Međutim, ovaj uslov vlast ne želi da ispuni ili ne sme da ispuni, kao što je slučaj sa mnogim zakonima, ili ga primenjuje selektivno.
Tako da se mi ovde uzalud trudimo i ulažemo napore da pomognemo u poboljšanju ovog zakona, jer ne verujem da će oni koji su dužni da zakone sprovode to i da čine. Zašto ovo kažem? Zato što se pojavi jedan ekspert u liku Mlađana Dinkića, sa svojim UBPOK-om, i preko noći 31. decembra 2001. godine donese odluku da se likvidira pet najjačih državnih banaka, među kojima "Investbanka", "Privredna banka", "JIK banka", "Jugobanka", "Beobanka" i ostale banke koje su osnovale srpska preduzeća i koje su decenijama bile njihov kreditni tj. investicioni servis.
Taj ekspert nije imao nameru da eventualno izvrši sanaciju bilo koje od ovih banaka, već mu je namera bila da uništi kako osnivače, tako i privredu cele Srbije. To su činjenice i svi oni koji izlaze ovde da brane lik i delo pomenutog gospodina deluju neuverljivo, njegove kolege iz njegove stranke.
Pohlepa, bahatost, perfidnost i finansijske malverzacije ovog čoveka su neprevaziđene i setimo se samo njegove egzibicije u slučaju povlačenja osam milijardi dinara državnog depozita iz "Komercijalne banke" i njihovo ubacivanje u tzv. Nacionalnu štedionicu preko "Eksim banke", tako da je ona postala i prešla u privatne ruke, kao i sav naš novac uostalom.
Na kraju ovaj ekspert, bolje reći inokosni centar moći i lažnih obećanja, deli naše pare kako hoće i kome god hoće, pa su ga njegove gazde iz MMF-a čas proglašavale diletantom, čas neviđenim stručnjakom, prodaju im vredne nagrade i diplome.
Nažalost, u našem finansijskom sektoru ima još takvih stručnjaka. Ovde su pominjani Kolesar, Labus, Jelašić, Đelić i drugi, koji se pojave praktično niotkuda, da bi završili posao grobara srpske privrede. Jer uzrok katastrofalnog stanja srpske privrede nije samo finansijska kriza u svetu, već kako je rekla gospođa Dragutinović u uvodnom izlaganju, da je citiram, ona neka me demantuje ako nisam dobro zapisala - nije sporno da je i naš finansijski sektor uzročnik te krize. Mislim da ste jutros nešto slično rekli, ali možete posle da me demantujete.
Što se tiče ovog zakona, dok je ovakvih eksperata koji se pitaju za sve, mogu reći da je takoreći uzaludan ovaj posao jer njihove odluke su izvan svih zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, suština Predloga zakona o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje jeste da se obvezniku ako uredno plaća doprinos tokom perioda mirovanja duga, a to je od 1. januara ove godine do 31.12.2011. godine, otpisuje dug, a ako ne postupi po Predlogu zakona pokrenuće se postupak naplate duga po osnovu svih dospelih, a neplaćenih doprinosa sa kamatom, shodno članu 7. ovog predloga zakona.
Iz obrazloženja se vidi da višegodišnja dugovanja po osnovu ovog doprinosa, obveznika, poslodavaca i ostalih uplatilaca, iznose oko 42 milijarde dinara.
Prema važećem zakonu ne može se započeti uplata tekućih obaveza za zdravstveno osiguranje pre nego što se izvrši plaćanje obaveza iz prethodnog perioda.
Namera predlagača je očigledno da se otkloni ova prepreka i da se počne sa redovnom uplatom svih obveznika. Sa humane strane posmatrajući mogao bi se podržati ovaj predlog, jer veliki broj građana u Srbiji nema zdravstveno osiguranje, iako bi ova socijalno-odgovorna vlada, kako sebe naziva, trebalo da obezbedi osnovnu zdravstvenu zaštitu svim građanima Srbije, bez obzira na predlog ovog zakona.
S druge strane, vlast gazi sopstvene zakone i pokazuje nemoć da iste i sprovede. Zašto, pitam, eksperti iz poreske uprave nisu na vreme preduzeli mere prinudne naplate doprinosa iz imovine obveznika? Odgovor je jednostavan. Zakon se primenjivao selektivno, pa su, neke, narodski rečeno, ojadile, dok su drugi bili nedodirljivi i sada imamo ovaj predlog zakona, koji više liči na aboliciju od neke, eventualno, buduće vlasti, nego na rešenje problema.
Postavlja se pitanje – zašto bi se neplatiše i sada ponašale zakonito, jer možda će opet biti reprogramirani, možda će neki novi ekspertski rebalans budžeta namiriti njihova dugovanja, dok će oni zadržati prihod. Kažnjavaju se mali preduzetnici, koji su inače uvek redovne platiše i uvek prve na udaru. Ovo se ne događa prvi put.
Dugovi po raznim osnovama otpisivani su uglavnom firmama koje su budzašto prodavane na raznim nameštenim tenderima, umesto da se dugovanja po osnovu doprinosa za zdravstveno osiguranje namire iz privatizacione mase.
Ranije se to radilo uredbama i odlukama ministra finansija, ali za 42 milijarde dinara duga bilo je potrebno sačekati da prođu svi izbori i da se zaborave sva obećanja. Predlažem sledeće rešenje – da pokažemo solidarnost i da svojim besplatnim akcijama u vrednosti od najmanje 1.000, Dinkićevih, evra, koje smo dobili proletos u vreme izbora, namirimo sporni dug i tako izbegnemo da ova skupština, tzv. crna rupa po Đeliću, izglasa još jedan iznuđeni zakon koji će nas usporiti na putu u evropski zagrljaj.
Tih obećanih pet milijardi evra, po najnovijem Jelašićevom kursu od 85,00 dinara, pokrili bi celokupan dug od 42 milijarde i još bi ostalo za izgradnju jedne manje klinike. Ima li logičnijeg i prirodnijeg rešenja od ovoga, jer je zdravlje ipak najpreče?

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram čl. 225. i 226.
Koristim se poslaničkim pravom da postavim Vladi Republike Srbije i gospođi Dragutinović, koja ovog trenutka nije u sali, nadam se da će njeni saradnici da joj prenesu pitanje koje će ona preneti Vladi, pošto imam obavezu pred građanima koje zastupam u Skupštini, a to su građani Borskog okruga ili cele Timočke Krajine ispred SRS, koji nemaju prave informacije ni putem novina ni putem medija o nečemu što ih uznemirava ili obeshrabruje.
Šta zvanična Srbija čini da jedan izvanredan čovek, naš sunarodnik, Srbin, gospodin Andrija Mandić, koji već jedanaesti dan štrajkuje glađu, spasi od antisrpskog crnogorsko-šiptarskog režima u Crnoj Gori?
Postoji li način da se ta neljudska, grabežljiva, nezasita i prema Srbiji nezahvalna vlast, nekako privoli ili možda čak i uceni da bi gospodin Mandić spasao svoj život, spasavajući obraz i ono malo slobode koju njegovi sunarodnici imaju.
Ako ne može ništa Vlada da učini, kao što smo bili svedoci u mnogim sličnim situacijama, na primer kada su štrajkovali rezervisti, setimo se samo tih izmučenih štrajkača preko kojih su danima preskakali kako bi ušli u svoje tapacirane kabinete, može li neki humani ministar, recimo, ministar zdravlja ili gospođa Dragutinović, koja trenutno nije tu, da privoli onog hrabrog, istrajnog i politički nepokolebljivog Evropljanina Tadića da utiče na svoju braću po demokratiji, po ekologiji i po poreklu, ne bi li se spasao život gospodina Mandića.
Umesto što na crnogorskoj televiziji daje izjave i umiruje tamošnju javnost da zvanična Srbija neće ni na koji način da kazni šiptarsko crnogorsko narkodilersku vlast i njihovu, kako je bez ikakvog stida rekao, legitimnu odluku. Po poreklu sam Šumadinka, Garašanka, ali mene sve rane moga roda bole, pa se pitam kako oni koji su rođeni u Crnoj Gori, a u našoj Vladi, hvala bogu ima ih dosta, i više nego što će ikada biti, mojih Garašana, Timočana ili Šumadinaca, okreće glavu od tih monstruoznih događaja. Dakle, očekujem hitnu akciju srpske Vlade i detaljno obaveštavanje javnosti.
Danima ovde slušamo o tome kako G 17 plus pokušava da spreči realizaciju gasnog sporazuma preko lepljivih prstiju gospodina Dinkića i njegovih šifrovanih izvršilaca, što cela Srbija to odavno zna, i kako se celokupna vlast i javnost angažuje da istraži nešto samo zato što to traži gospodin Čanak, pogotovo ako udari štapom o pod. Zato molim gospođu Dragutinović da ozbiljno uzme u razmatranje ovo pitanje i postavi ostalim članovima Vlade. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako smo čuli i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcija moramo da usvojimo kako bismo navodno došli na belu šengensku listu, šta god to značilo, iako su svi naši zakoni i propisi u suštini antikorupcijski.         Imamo Odbor za rešavanje o sukobu interesa, imamo Savet za borbu protiv korupcije u Vladi Republike Srbije, koji izgleda nisu dobro radili ili nije omogućeno da dobro rade.
A šta može uraditi ova agencija? Rad jednog takvog tela zvalo se ono agencija, odbor ili savet, mora pratiti politička volja vlasti, pre svih, da se odlučno krene u ovaj problem. Smanjenje i iskorenjivanje korupcije, kao jedne rane svakog društva, obaveza je svih državnih organa, nosilaca vlasti i svih ljudi učesnika u javnom životu. To je najvažniji posao i preduslov za bilo kakav napredak, a pre svega napredak u oblasti privrede, pogotovo ako očekujemo strane investicije, strateške partnere, poslovnu saradnju sa inostranstvom itd.
Mi svakodnevno slušamo žalopojke ljudi iz poslovnog svega, bilo domaćeg ili stranog, o tome kako im je potrebno da pređu raznorazne administrativne i zakonske prepreke da bi krenuli u bilo kakav posao u Srbiji i kada sve to privedu kraju, tek tada počinje beskrajno podmazivanje raznih šrafčića i šrafova na raznim nivoima vlasti.
Pošto je ta mašinerija nezasita, mnogi odustanu i pre nego što počnu bilo kakav posao i pobegnu glavom bez obzira. Zamislite kako je tek našim građanima teško da ostvare svoja prava na rad, školovanje, lečenje, kada ih šetaju od ustanove do ustanove, od šaltera do šaltera, jer je ovo korupcijsko zlo zarazilo celo društvo. Sve podseća na izreku: "Imaš prava koliko imaš para".
Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo svedoci da sve stranke u predizbornoj kampanji obećavaju, pored obaveznog boljeg života, i odlučnu borbu protiv korupcije i kriminala, pošto te dve pošasti idu u paketu.
Kako to izgleda kasnije u praksi? Gospođa Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije pri Vladi Republike Srbije, u štampi je izjavila da se poslednji kontakt između tog saveta i Vlade desio pre tri godine. Znači, uprkos svim predizbornim zalaganjima i borbi protiv korupcija, suzbijanje korupcije praktično ne postoji. Tzv. Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i Akcioni plan za njeno sprovođenje uglavnom su samo zamajavanje građana Srbije, dok su njihovi autori zauzeti rasprodajom nacionalnih dobara, banaka, cementara, šećerana itd.
Da li će ova agencija ispitati i afere koje su se desile u prošlosti, ili korupcija i pljačka počinju sa njenim formiranjem? Pretpostavljam da, ako gospodin Dinkić bude na čelu te agencije, da će sve biti do tančina istraženo, razjašnjeno i da će krivci biti privedeni pravdi.
Na osnovu svega ovoga zaključujem da je generator korupcije u vlasti. Vlast koja je komponovana na ovaj način, gde mali sa svojih nekoliko mandata ucenjuju velike, gde su resori strogo podeljeni kao interesne zone u mafijaškim porodicama, gde je predsednik Vlade samo figura kojoj niko ne polaže račune, gde svako drži svakog u šaci i ucenjuje, može biti samo generator svakojakih kriza i nesreća.
Dok se ovo stanje ne promeni, nema govora o uspešnoj borbi protiv korupcije i uspešnog rada ove agencije. Dotle može biti istražena i procesuirana samo neka sitna riba ili neki žrtveni jarac, koliko da se umiri savest i javnost i poneki strani investitor.
Potrebne su nam kvalitativne promene u samoj vlasti, da vlast počne da radi u interesu naroda i države, da se prema svojoj državi ne ponaša kao prema svojoj koloniji. Dok se to ne dogodi, ova agencija će biti samo jedna alava birokratska usta na srpskim jaslama. Hvala.