Naš zakon doduše ne poznaje pojam mobing, ali zabranjuje šikaniranje, degradaciju pojedinaca i grupa, bez obzira na izgovore.
Mi smo od konstituisanja Narodne skupštine suočeni sa ponašanjem većine, koje se ogleda u sazivanju sednica Skupštine SMS porukama, produžavanjem rada Skupštine koje nije u skladu sa Poslovnikom, isključivanjem mikrofona poslaniku koji je prekoračio vreme govora za dve-tri rečenice, suprotno članu koji sam pomenula 103, objedinjavanjem rasprave, kao pokušaj da se pojedini zakoni proguraju na mala vrata, bez detaljne i podrobne rasprave, i koji su inače čekali godinu dana da se stave na dnevni red i slično, do potpuno nerazumljivog prekidanja rada Narodne skupštine od mesec dana. Sve je hitno, a Skupština ne radi. To mi nije jasno.
Pri tom, vladajuća većina optužuje opoziciju za opstrukciju, neprekidno nam preteći u proevropskim medijima. To je zaista nečuveno. Jasno nam je da je ovakva osionost u stvari priprema za odstupnicu vlasti zbog nesposobnosti, nesamostalnosti, pa samim tim i nemogućnosti da se ispune međusobna obećanja, ucene i pretnje, pa držani interesi i životi građana nisu važni. Obzirom da vlast deli građane Srbije po uzoru ili po nalogu Borisa Tadića, neki se mogu prebijati, ubijati bez ikakve odgovornosti.
Gospodo iz vlasti, da li ste vi to samo osioni i bahati ili vam je to novi model demokratije, neka vaša varijanta demokratije? Možda priželjkujete neke veće sukobe, računajući da građani ovo neće trpeti. Da li vi to ispunjavate naloge onih koji su vas tako vešto prikupili na gomilu? Da li ima odgovora na ova pitanja?
Javnost vas pita: ko hapsi po Srbiji, čije službe i vojske vršljaju po ovoj zemlji? Čija je ovo zemlja? Kome ste dali pravo da to radi, a pri tom nijedno ministarstvo ne zna šta se događa? Šta ćete nam onda? Šta će nama takva vlast, kome ona treba?
(Predsednik: Prekoračili ste vreme, gospođo poslaniče.)
Još jednu rečenicu. Poštujte zakon, vratite mandate SRS.