Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Moramo se osvrnuti danas na jednu kategoriju stanovništva koja se nalazi u stanju socijalne brige, jer je danas međunarodni dan borbe protiv siromaštva. Moramo zatražiti od Vlade, Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, podatke o tome kolike su donacije upućene od strane međunarodne zajednice, međunarodnih humanitarnih organizacija i drugih organizacija, nevladinih organizacija, pre svega, Vladinog sektora, koliko smo mi sredstava dobili po tom osnovu.
Prema podacima koje smo mogli pročitati na sajtu Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike u periodu od 2001. do 2007. godine, oni su ukupno dali sumaran pregled podataka, pa možemo samo reći o jednom zbirnom pregledu, zbirnom iznosu, to je 3,5 milijardi evra koje je Republika Srbija dobila na konto oređenih kategorija stanovništva koje moramo socijalno zbrinuti.
Postavljam pitanje Ministarstvu finansija i Ministarstvu rada i socijalne politike o tome da nas pismeno obavesti – koliko smo dobili po godini i po nameni?
Znači, kada dobijemo sredstva, dobijamo ih za određenu namenu.
Nadalje, interesuje me – koliko je od tih sredstava, od tih 3,5 milijardi evra, dobio Komesarijat za izbeglice i u koje namene? Isto to tražim od komesara za izbeglice, da nam dostavi u ime Komesarijata podatke o tome – u koje namene je uloženo i da vidimo namenu tih sredstava? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dužan sam da informišem javnost da je danas u 13 časova održana sednica Odbora za industriju, na kojoj smo razmotrili informaciju Ministarstva rudarstva i energetike o poskupljenju cene prirodnog gasa.
U ovoj skupštini smo u poslednja dva-tri dana čuli glavne primedbe na odluku Vlade o povećanju cene gasa za domaćinstva od 60%. Zbog toga smo po hitnom postupku zatražili od Ministarstva za rudarstvo i energetiku da nam dostavi sve relevantne podatke, vezane za cenu prirodnog gasa, a posebno strukturu cene za domaćinstva.
Po ovoj ceni od 60% domaćinstva ne mogu izmiriti obaveze koje će uslediti odmah posle ovog povećanja. Ministar rudarstva i energetike dao je određene podatke vezano za podneti zahtev od strane javnog preduzeća "Srbijagas".
Brojni članovi Odbora, a i ostali poslanici, uključili su se u diskusiju. Konstatovali smo na Odboru da je ova cena neprihvatljiva i zatražili od Ministarstva za rudarstvo i energetiku da Odboru za industriju, a i javnosti, dostavi sve podatke o ceni, i direktne i indirektne troškove na temelju kojih se formira cena prirodnog gasa.
Pored toga, ocenili smo da se moraju preispitati i svi drugi faktori koji bitno utiču na formiranje cene, počevši od svih drugih inputa koji su bitni za cenu, od toga kolika je svetska vršna cena ovog trenutka, šta će se desiti sa cenom u nastupajućem periodu, s obzirom na to da će potrošnja, povećanje sigurno uslediti u nastupajućem periodu. Šta će Vlada učiniti da se, pre svega, zadrži ova cena, odnosno da se smanji, a šta će značiti to ukoliko svetska vršna cena, sada je trenutno oko 532 dolara, bude 600, 700 i ko zna koliko više?
Zatražili smo od Vlade i Ministarstva rudarstva i energetike da po hitnom postupku utvrdi nacionalni program i plan, kako smanjiti ovu cenu, kako pomoći domaćinstvima da se, recimo, ta naknada za potrošeni gas pretvori u neku dvanaestomesečnu naknadu i na taj način da pomognemo domaćinstvima. Sa druge strane, da vidimo kako da u toj strukturi smanjimo pojedine direktne i indirektne troškove. Pored toga, konstatovali smo da se postojeći tarifni sistem mora preispitati i videti šta učiniti unutar tog postojećeg sistema da pomognemo građanima.
Ono što smo ocenili neprihvatljivim jeste situacija da je u postojeću cenu ugrađen dug prema isporučiocu gasa, tako da će ona domaćinstva koja su uredno isplaćivala naknadu za potrošeni gas biti oštećena u odnosu na one koji su bili neuredne platiše. Ministarstvo i Vlada su prihvatili činjenicu da se unutar kalkulacione cene ugradi postojeći dug koji nije mali. Zatražili smo, u ime Odbora, da Ministarstvo proceni šta će se desiti na svetskom tržištu, vezano za cenu gasa. Imamo situaciju da su cene nafte bile vršne pre mesec dana i cena je bila oko 147, sada je 72. Cene gasa rastu. Vlada ne može pasivno posmatrati sve ovo. Naši građani ne mogu plaćati ovako visoku cenu gasa.
U skladu sa odredbama Poslovnika, član 78, zatražili smo od Ministarstva dodatne informacije. Očekujemo da će Ministarstvo, sagledavajući ovu situaciju, u roku od nekoliko dana dostaviti dodatne informacije, pa ćemo onda, posle svega, kad sumiramo rezultate, obavestiti javnost. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana postavio sam ovde pitanje Vladi, na temelju članova 225. i 226, šta je Vlada učinila u smislu zaštite ljudskih prava haških optuženika. Nažalost, odgovor nisam dobio.
S obzirom na to da je ovde prisutna ministar pravde, Zaštitnik građana je otišao, postaviću sada, u skladu sa članovima 225. i 226, pitanje ministru pravde i Zaštitniku građana šta su učinili da se zaštite ljudska prava svih haških optuženika, a posebno Milana Martića, građanina Srbije, predsednika Republike Srpske Krajine, čoveka koji je u prvostepenom postupku dobio 35 godina zatvora, u drugostepenom postupku ta izrečena mera mu je potvrđena. Grubo su prekršene odredbe međunarodnog prava, Opšte deklaracije o ljudskim pravima, Evropske deklaracije o pravima i slobodama čoveka. Vlada, Ministarstvo, Zaštitnik građana, svi zajedno moramo učiniti sve da se pomogne njemu i svima ostalima.
Zašto to govorim? Zbog toga što postoji koincidencija između izjava visokih zvaničnika EU, Amerike i svih onih koji imaju dominantnu ulogu u svetu i koji su već najavljivali presude pre pet i sedam godina. Spomenuću Pitera Galbrajta, ambasadora, između ostalog, i ovde u Srbiji; kada je bio ambasador u Hrvatskoj izjavio je da na optuženičku klupu Haškog tribunala treba da sedne 80% Srba, 15% Hrvata i 5% muslimana. Da te cifre nisu slučajnost govori i sledeći podatak: do sada je Srbima koji su optuženi u Haškom tribunalu izrečeno 947 godina zatvora, što se tačno uklapa u 80%. To nije slučajno rečeno.
Ono što je u sudskom postupku provedeno jasno govori da se radi o zaveri prema srpskom narodu. Ovo što je učinjeno Milanu Martiću nije samo presuda Milanu Martiću, nego i srpskom narodu. Predsedavajući veća je pitao jednog svedoka da objasni suštinu sukoba; nije bio zadovoljan odgovorom i rekao je - zašto vi tog trenutka kada ste došli u sukob sa Hrvatima niste napustili Republiku Srpsku Krajinu, odnosno Republiku Hrvatsku i ne bi bilo spora, zašto ste postupali kao remetilački faktor u Hrvatskoj?
Vidite kako postupa jedan sud. Ovaj sud nije objektivan. Ovaj sud je sud fantom i ova skupština mora zauzeti o tome stav. Moramo postupiti onako kao što je postupila ruska Duma tražeći gašenje Haškog tribunala, reviziju svih sporova koji su usledili i koji su bili pred Haškim tribunalom.
S druge strane, tražim i insistiram da ova skupština ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
... završavam... mora insistirati da se sazove mirovna konferencija, što je uobičajeno i po pravilima međunarodnog prava. Kada se desi ratni sukob na određenim područjima, organizuje se od strane međunarodne zajednice, u ovom slučaju organizacije UN, mirovna konferencija koja reši sva sporna pitanja. U slučaju Republike Srpske Krajine i sukoba u Hrvatskoj...
(Predsedavajuća: Četiri minuta:)
... nije bilo mirovne konferencije. Ova skupština mora da se založi da se sazove mirovna konferencija koja će da reši sva sporna pitanja. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde razgovaramo o uslovima svetske finansijske krize, koja će uticati u svakom slučaju na finansijsku situaciju u Srbiji. Ovde moramo reći da efekti te finansijske krize, svetske i globalne krize, neće naneti određene velike posledice na finansijski sistem, ali samo iz jednog razloga: mi finansijski sistem u ovoj državi smo prepustili stranim bankama.
Prodali smo svoje banke stranim bankama i na taj način efekat finansijske krize će biti mali. Zamenili smo teze, umesto da se brinemo kako da zaštitimo svoje banke i u bankarskom sistemu Srbije imamo svega osam banaka koje u kapitalnom smislu nose svega desetak posto finansijskih sredstava kojima raspolaže ova država. Zbog toga će efekti ove finansijske krize biti mali, jer smo prodali sve ono aktivno što je bitno za finansijski sistem naše države.
Mi moramo reći ovde i ovde mora da se naglasi, javnost mora da zna, da mi u monetarno-finansijskoj sferi imamo ogromne probleme, počevši od referentne kamatne stope koja je najveća u Evropi. Naše kamatne stope po kojima građani i privredni subjekti uzimaju kredite su najveće u Evropi. Naša bazna inflacija koja je trebalo da se kreće između 3 i 6% sada je između 8 i 10%, ne procenat, nego sto pa čak i više od 100%. O tome mi moramo da razgovaramo.
Odnos između aktivne i pasivne bankarske kamate je toliko veliki da to nema gotovo nigde u svetu. Strane banke uzimaju kredite, a i naše banke u nekim situacijama, uzimaju kredite po stopi između 5 i 7%, a prodaju iste te kredite kod keš kredita, kod potrošačkih kredita, između 20 pa do 30%. Vidite koliki je odnos aktivne i pasivne kamate. Tolike su zarade.
Mi smo bankarski sistem prepustili stranim bankama i omogućili stranim bankama da na odnosu ove aktivne i pasivne kamate imaju jako velike dobiti. Kada iskažu pokazatelje, onda to vidimo za 2006. godinu oko 200 miliona evra, prošle godine to je oko 300 miliona evra, ove godine će biti 500 miliona evra. Eto, to su sve pokazatelji o kojima moramo ovde razgovarati.
Guverner Narodne banke upozorava na procenat javne potrošnje u našem budžetu. On je najveći u Evropi. Zar to ne treba da zabrine ovu skupštinu i sve državne institucije? Mora da zabrine i moramo razgovarati o svemu ovde jer bez toga nema pozitivnog pomaka. Hvala vam.

Narodni poslanici, da ispravimo predsednicu Skupštine, ovlašteni sam predstavnik, predlagač je imao reč, izložio je vrlo koncizno, jednostavno ono što se odnosi na ova dva zakonska projekta.
Sa aspekta Srpske radikalne stranke podržavamo sve aktivnosti Vlade u smislu liberalizacije viznog režima i odmah da se kritički osvrnemo na sve državne organe Republike Srbije koji su ''zamerali'' Srpskoj radikalnoj stranci zbog toga što blokira parlament i to je uzrok što nismo ušli na belu šengensku listu.
Kasnije ću obrazložiti šta je Vlada, šta je trebalo ministarstva, ne danas, ne ove godine, nego daleko, daleko ranije da naprave bismo ušli sa sive na belu šengen listu. Radi se o dva zakonska projekta koja su jedan od uslova, ali u zakonskom smislu ova dva zakonska projekta su neophodna da bi sa sive prešli na belu šengen listu.
Oni su danas u ovom parlamentu i uz podršku aktuelne vlasti će biti sigurno doneti. Srpska radikalna stranka se ne opire ovim zakonskim projektima, nego se kritički osvrćemo na sve ono što je trebalo daleko, daleko ranije da napravite. Šta je to trebalo da napravite?
Akcionim planom Vlade o harmonizaciji pravnih propisa Republike Srbije i propisa Evropske unije, koju je Vlada usvojila 2004. godine, svi državni organi su morali preduzeti aktivnosti u smislu inoviranja zakonskih propisa, dati predloge i ova skupština je te predloge morala usvojiti u periodu od 2004. godine.
Za četiri i po godine važnosti ovog akcionog plana, koji je obavezao sve državne organe, imali smo svega sedamdesetak zakonskih projekata koji su ušli u skupštinsku proceduru i koji su usvojeni.
Prema tom akcionom planu, postoji 65.000 propisa koji su neophodni da se donesu i usaglase sa pravnim sistemom Evropske unije, od toga 4.000 zakonskih projekata. Vidim komešanje među sekretarima i ministrom, jeste, to su podaci koji su dati od strane potpredsednika Vlade Đelića, Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji, znači 65.000 propisa, 4.000 zakona.
Mi smo od 2004. godine u ovom domu usvojili oko 300 zakona, znači godišnje jedno 75. Ako bi išli ovim tempom, trebaće nam 55 godina da usaglasimo zakonski sistem Republike Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije. Onih 65.000, o tome je iluzorno pričati, treba nam stoleća i stoleća da bismo to usaglasili. Ako bi ubrzali i svaki dan ono što je neka normalna praksa, trebaće nam 20 godina da bi usaglasili. Izgleda da se to uklapa u onaj Cobelov plan, odnosno Cobelovu izjavu, za nekih 25 godina priključenje EU.
U svakom slučaju, Vlada mora daleko aktivnije da radi na izradi zakonskih projekata. Ministarstvo i svi drugi državni organi takođe moraju biti servis Vlade i servis ove skupštine, ako želimo ozbiljno da se bavimo ovim poslom u smislu pridruživanja Evropskoj uniji.
Praksa koju imamo iz nama susednih država, u Bugarskoj su zbog vremena koje ih je gazilo donosili zakonske projekte na engleskom jeziku, nisu stigli da ih prevedu. U Sloveniji su dnevno donosili po 120 zakona. Nemojte dozvoliti, to se odnosi na aktuelnu vlast, da dođemo u takvu situaciju da usvajamo po desetak, 20 ili 50, ili ne daj bože 120 zakonskih projekata, kao što je to radila Slovenija.
Nadalje, moramo upozoriti aktuelnu vlast da ništa ne čini u smislu usaglašavanja zakonskih projekata prema ustavnom zakonu. U članu 15. je predviđen rok za usaglašavanje sa odredbama Ustava, i to 31. 12. Nijedan zakon ovaj dom nije usaglasio. E, vidite koliko mi cenimo Ustav, svima su nam puna usta pravde, pravičnosti, ustavnosti i zakonitosti, a najosnovniju odredbu i obavezu koja je predviđena Ustavom i Ustavnim zakonom, nažalost, ne usaglašavamo i ne činimo da se ta obaveza izvrši.
Zatim, državni organi daleko brže moraju delovati ukoliko želimo ozbiljno pristupiti svim aktivnostima u pravcu pridruživanja Evropskoj uniji.
Njihova organizacija, njihov sistem rada, odnos prema radu, tehničko-tehnološka opremljenost, edukacija radnika, edukacija administracije je na vrlo niskom nivou. Naša radna struktura je preko 50 godina u organima uprave. To je nešto što treba da nas zabrine.
Samo mladi, edukovani ljudi mogu nositi ove poslove. Sa starosnom dobi od 50 i više godina, sa nepotpunom materijalno-tehičkom pripremom, tehničkim pomagalima, mi ne možemo ni u ovoj, a ni u drugim oblastima biti ravnopravni član EU. Za to nam trebaju mladi kadrovi, obrazovani kadrovi, ozbiljni programi, ozbiljna strategija, koju imamo, ali je ne primenjujemo.
Mi imamo Nacionalnu strategiju za pridruživanje EU, ali ni 10 posto od onoga što smo zacrtali nismo ni počeli da radimo, što je najbitnije. Mi ćemo sutra biti kandidat sa svim obavezama. Od onoga što smo potpisali za kandidaturu pri EU, od zakonskih projekata koje je već trebalo da donesemo, radi se o 51 zakonskom projektu, usvojili smo u ovom parlamentu samo dva. Ministarstvo unutrašnjih poslova je bilo tu najažurnije, najagilnije, najbrže. Usvojili smo dva projekta, Zakon o putnim ispravama i Zakon o azilu, još zakon o strancima i o zaštiti državne granice, i oni su zaokružili svoju celinu.
Šta je sa ostalim ministarstvima? Mi moramo, prema odredbama Nacionalne strategije za pridruživanje, daleko dublje ući u suštinu zakonskih projekata koje se odnose ne samo na liberalizaciju viznog režima, nego i na sve zakonske projekte oko unutrašnjih poslova, oko pravosuđa, u oblasti zaštite čovekove okoline.
Antikorupcijski zakoni su samo delimično ovde zastupljeni. Juče-prekjuče smo imali neke zakonske projekte ali je to samo mali procenat od onoga što mi moramo da usvojimo. Aktuelna vlast mislim da u svemu ovome ne čini sve ono što bi morala. Puna su vam usta EU, pridruživanja, ali stvarno ne činimo sve da prilagodimo ustavnopravni zakonski sistem Republike Srbije i usmerimo je u pravcu EU. Vi ste rekli da je to opredeljenje države, tu je postignut određeni konsenzus i morate se prema tome prilagođavati i krenuti u tom pravcu.
Što se tiče samog zakonsko projekta, osvrnuću se samo u nekoliko rečenica oko zakona o strancima. Moja primedba ide u pravcu određenih pitanja koja se odnose na izbeglice, koja su morala da budu ubačena u čl. 2. zakonskog projekta, pa smo išli sa amandmanima, da se ugradi da izbeglice izdvojimo iz ovog zakona i kod putnih isprava za izbeglice, a i kod definisanja pojma stranca.
Znači, izbeglica je stranac dok ne dobije srpsko državljanstvo. Vi ste ovde iši samo na azilante, ali niste na izbeglice, pa je to jedna sugestija da se ugradi, molim vas kad budete raspravljali. Reći ću sad zašto je bitno to ugraditi, jer u tome leži suština ovoga.
Mi na prostoru Jugoslavije, danas Srbije imamo preko 500 hiljada izbeglica, 550-560 izbeglica iz Republike Srpske Krajine i imamo oko 250 registrovanih izbeglica iz Republike BiH i drugih država, bivših jugoslovenskih država, koji su dobili određene papire i dokumenta i dobili su status izbeglice.
Komesarijat za izbeglice, rešavajući izbeglička pitanja, postupao je prema odredbama Zakona o izbeglicama. Taj Zakon o izbeglicama donet je 90-91. godine, inoviran je samo jednom i on je sada gotovo van funkcije. Izbeglicama je oduziman izbeglički status na temelju Zakona o izbeglicama koji je u suprotnosti sa Konvencijom o statusu izbeglica i danas imamo registrovanih 97 hiljada izbeglica, ali imamo jedan vakuum koji se mora popuniti.
Građani koji su proterani, koji su izbegli iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske došli su na ove prostore, dobili su taj status, status im je oduzet i oni su sada u jednom vakuumu jer ne mogu dobiti srpsko državljanstvo.
Državni organi, to sam govorio i naglašavao kod Zakona o putnim isprava, Zakona o državljanstvu, ne mogu dobiti sve one papire koje traže organi, čak smo bili i sa sekretarom Ministarstva i ukazivali na te probleme. Problemi su i dalje akutni i oni se ne rešavaju.
Mi danas imamo jedno stotinak hiljada izbeglica sa državljanstvom Republike Hrvatske, nekadašnjim državljanstvom, i posle toga njima nijednim pravnim aktom SRJ, Republike Srbije to državljanstvo nije oduzeto. Oni su danas bez državljanstva, oni su danas bez ličnih dokumenata. Prema odredbama ovog zakona oni su stranci.
Ako striktno primenimo odredbe ovog zakona, mi njih moramo ekstradirati u neku drugu državu. U koju državu? U Hrvatsku. Odmah potpadaju pod hrvatske zakone, biće uhapšeni, biće privođeni, biće saslušavani itd. Ova država o tome mora da razmišlja i ovo pitanje se mora rešiti, zajedno sa ovim zakonskim projektom zakona o strancima morate pokrenuti, ministre Dačiću, pitanje inoviranja Zakona o izbeglicama, jer je to neophodno. Tada ćete napraviti jednu zakonsku pravnu celinu koja će rešiti ovo pitanje.
Mi ne smemo građane Srbije koji su proterani, koji su izgubili svu svoju imovinu, sva svoja imovinska prava dovesti u poziciju da ih sutra neki državni organ i MUP privodi, saslušava, kažnjava zbog toga što nemaju dokumenta, nemaju validna dokumenta. Ne mogu ih, tvrdim da ih ne mogu dobiti na temelju zakonske regulative koja rešava pitanje srpskog državljanstva, putnih isprava i sada govorim o Zakonu o izbeglicama i zakonu o strancima.
O tome povedite ozbiljno računa. Vi ste svoj deo završili. Ovo je nadležnost Ministarstva rada i socijalne politike, ali morate na nivou Vlade rešiti status tih ljudi.
Kod čl. 59. također određena sugestija da ne rešavate pitanje putnih isprava izbeglica u tom zakonu zato što gotovo nema nijednog slova o izbeglicama, nema potrebe onda rešavati pitanje putnih isprava izbeglica zakonom o strancima. Učinite to inoviranjem ovog zakonskog projekta.
Kada govorimo o formalnom smislu zakon je dobar, zakon će biti primenljiv, zakon je prihvatio sve evropske i savremene trendove u ovoj oblasti i tu puna podrška, uz ovu sugestiju da se inovira Zakon o izbeglicama, da se pomogne izbegličkoj populaciji koja sada broji jedno, po meni, 100-120 hiljada, koji su nedefinisanog statusa i u pogledu državljanstva i u pogledu putnih isprava, ali i u pitanju imovine i svega onoga što je neophodno svakom čoveku u smislu ostvarenja svojih prava u Hrvatskoj ovde i prelaska državne granice tamo i ovamo.
Ako nemaju sada i ne mogu dobiti dokumenta, oni su ugroženi jer ne mogu otići niti da regulišu svoja imovinska, socijalna stanja u Republici Hrvatskoj. Oni su zarobljenici ove države, a nije to mala populacija. Evo, to su sugestije koje sam imao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo ću šire oko Okvirnog ugovora o zajmu zaključenog između Republike Srbije i Banke za razvoj Saveta Evrope. Naime, ovim ugovorom su predviđena sredstva u iznosu od 10 miliona evra za izgradnju stambenih jedinica i to: 400 za izbegličku populaciju i 100 za ostale građane.
Treba da podržimo ovu inicijativu države i da prihvatimo sve kreditne linije, ali ova skupština ne treba da bude nosilac tih ugovora, to treba da bude Sabor Hrvatske, njihova Skupština. Zašto?
Izbeglička populacija iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske došla je na ove prostore genocidnom politikom hrvatske države i hrvatska država ne dozvoljava povratak prognanih i izgnanih Krajišnika. Po podacima UNHCR-a vratilo se svega 55 hiljada Srba koji su proterani, a ukupno je proterano blizu 800 hiljada, i živi u Hrvatskoj.
Njihovi podaci dalje kažu da je oko 14, verovatno sada i više Srba koji su se tamo vratili, a bilo je 800 hiljada, u međuvremenu upokojeno, umrli su.
Znači, negde, četrdesetak hiljada, što je pet posto. Hrvati ne dozvoljavaju obnovu imovine, ne dozvoljavaju povrat imovinskih, socijalnih i ostalih prava.
Zato kažem, kada govorimo o obavezi ove države, obaveza ove države je da vrati u Hrvatsku sve Srbe, na temelju sporazuma između dve države. Imamo Sporazum o normalizaciji odnosa iz 1996. godine i Sporazum o sukcesiji iz 2001. godine. Hrvatska je ratifikovala i jedan i drugi sporazum.
Zato i kažem, ovo treba dati Hrvatskoj da ona obezbedi sredstva, jer ne dozvoljava povratak izbeglicama. Integracija je sve ono što je rezultat genocida i etničke politike – zadržati Srbe na ovim prostorima.
Uzeli smo im svu imovinu, i kuće, i imanja, i penzije! Uzeli smo im stanarska prava!
Nijedan stan nije vraćen, nijedno stanarsko pravo Srbinu u Hrvatskoj nije vraćeno, a to je vraćeno i u Sloveniji, vraćeno je i u BiH. Diskriminisani su u Hrvatskoj! Evo samo po osnovu stanarskih prava, a i po svemu drugome.
Nadalje, nijednu akciju nijedan Srbin koji je proteran nije dobio na osnovu privatizacije društvene imovine i državne imovine u Republici Hrvatskoj. Sada ću vam pokazati kako to radi Hrvatska.
Ova skupština je krajem prošle godine donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, kojim je omogućena prodaja društvenih preduzeća, odnosno preduzeća iz bivših republika: Slovenije, Hrvatske, BiH, Makedonije. Ona tehnička vlada je u junu donela uredbu kojom je u zemljišne knjige upisala društveno vlasništvo na temelju koga se moglo ući u privatizaciju. Izvršena je privatizacija 16 preduzeća čiji su osnivači bili preduzeća iz Slovenije i Republike Hrvatske. Tog trenutka smo bili zatrpani.
Kažem, bili zatrpani, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije je bilo zatrpano prigovorima, protestnim notama iz Slovenije. Janez Janša reče ovako: "Nema vam ulaska u Evropu ukoliko prodate naša preduzeća!" A sva naša preduzeća su prodali u periodu od 1992. do 2000. godine i u Sloveniji i u Hrvatskoj. Vrednost imovine koju su imala srpska preduzeća bila je oko milijardu i 800 miliona evra. Vrednost imovine preduzeća iz Slovenije, Hrvatske i BiH je oko 800 miliona.
Znači, razlika je 800 miliona. Prodali su, naplatili su, živeli su od tih sredstava, a to je srpska imovina!
Onog trenutka kada je srpska država krenula da proda ono što pripada njima i uredbom je definisano da će ta sredstva biti ostavljena na posebnom računu u budžetu Republike Srbije, tog trenutka je krenula salva protestnih nota.
Slovenci su uputili ukupno tri protestne note. Sada ću vam pročitati i pokazati kako oni brane svoju imovinu.
Prva nota je došla 20.3, druga 28.7. ove godine, sledeća 25.7. i posle toga 19.8. Šta su izazvali? Izazvali su prekid svih aktivnosti oko privatizacije. Šta je sa našom imovinom od milijardu i 800 miliona? Da li je naše Ministarstvo spoljnih poslova uputilo ijednu protestnu notu? Ne! Neka dokažu da jesu.
E, vidite kako mi vodimo računa o našoj državnoj imovini. Radi se o ogromnim sredstvima, sredstvima koja su nekada bila u vlasništvu NIS, EPS, "Vino župa", "Tigar", "Sintelon" i mnoga druga preduzeća koja su imala imovinu u bivšim republikama.
Zato kažem, što se tiče ovoga, ovo treba dati Hrvatima da oni plaćaju. Izdržavanje izbeglica u periodu od 1990. godine, kada su počeli da dolaze na ove prostore, snose građani Srbije. Ne! Sve to moramo obračunati, obratiti se Hrvatima i reći – vi ste ih proterali, vi ne dozvoljavate da se vrate, vi morate snositi troškove njihovog boravka na prostoru Srbije.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu ima okvirnu računicu kolika su ta sredstva – oko 17 milijardi evra, od 1990. godine do danas, ovu državu je koštao izbeglički korpus, a vrednost naše imovine koja je ostala samo u Hrvatskoj je oko 30 milijardi.
Ne dozvoljavaju da uđemo i vratimo tu imovinu, ne dozvoljavaju da vratimo imovinska i socijalna prava. Imovinu srpskih preduzeća su prodali i žive od tih sredstava. Kada smo mi hteli da prodamo ono što nam pripada i obavezali smo se, shodno Sporazumu o sukcesiji, da ćemo ta sredstva koja se dobiju od privatizacije staviti na poseban račun, tog trenutka su Slovenci uputili tri protestne note, izazvali reakciju prekida privatizacije, a hrvatsko ministarstvo spoljnih poslova je uputilo tri protestne note. Mi sagnemo glavu i ćutimo. Ne smemo da ćutimo!
Vlast odgovara za sve ovo, i za proterane Srbe koji se ne vraćaju, za imovinu koju im Hrvati ne vraćaju, odgovara za svu onu imovinu koju su Hrvati, Slovenci i BiH prodali. Nema je više. To je imovina naših građana. Mi i danas po Sporazumu o sukcesiji imamo pravo na tu imovinu. Moramo voditi sporove, ali moramo krenuti. Ne činimo ništa da krenemo i da vratimo tu imovinu onome kome pripada. Pripada našim preduzećima.
Sporazumom o sukcesiji je dalje predviđeno – sva imovina fizičkih lica, evidentirano je 6.000 fizičkih lica, građana Srbije iz 1990. godine koji su imali imovinu u Sloveniji, BiH, Republici Hrvatskoj. Ukupna vrednost se procenjuje na 500 miliona evra. Neko je vratio, neko je ušao u zgarište, u zapaljeno, uništeno i devastirano.
Neki su imali tu situaciju da su ih dočekali Hrvati koji su ih izbacili.
Pokrenuti su sporovi. Ti sporovi traju desetak, petnaestak godina, sa neizvesnom sudbinom kada će to biti završeno. Govorim o Krajišnicima, 30 milijardi evra. Mi o svemu tome ćutimo. Rat je prošao.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, ako možete da privedete kraju, pošto je vreme poslaničke grupe iskorišćeno.)
Završio sam. Hvala vam. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Tražim informaciju od Ministarstva rada i socijalne politike o jednoj finansijskoj transakciji koju je učinilo ovo ministarstvo. Radi se o prenosu sredstava privatnoj humanitarnoj organizaciji Vlade Divca. Ministarstvo rada i socijalne politike je nenamenski uplatilo 40.000.000 dinara Humanitarnoj organizaciji Divac. Time su prekršene odredbe zakona...
(Predsednik: Gospodine Buha, molim vas, možete govoriti o svemu što je vezano za ovu tačku dnevnog reda. Da li to ima veze sa razrešenjem sudija?)
Kako da ne. Nema veze, ali ima veze sa tužilaštvom i učinjeno je krivično delo.
(Predsednik: Dobro, da pokušamo da čujemo vezu. Izvolite.)
Učinjeno je krivično delo i obaveštavam javnog tužioca da preduzme sve radnje. Povređene su odredbe Zakona o budžetskom sistemu, Zakona o budžetu Republike Srbije, nenamenski su potrošena sredstva u iznosu od 40.000.000 dinara.
Isto to ministarstvo ima, shodno odredbi Zakona o ministarstvima, sva ovlašćenja da obavlja poslove na integraciji izbeglica i interno raseljenih lica. Ovo je nenamenski uplaćeno u privatni fond. Na to Ministarstvo nema pravo.
S druge strane, ako je želelo da pomogne izbeglicama i interno raseljenim licima, moglo je drugačije to da obavi. Imamo Komesarijat za izbeglice, mogli su prebaciti sredstva Komesarijatu i Komesarijat bi izvršio one radnje za koje je osnovan. Ovde se radi o nenamenskom korišćenju sredstava pa pozivam tužioca da preduzme sve potrebne radnje. Hvala.

        Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljam onu priču vezanu za neovlašćeno prebacivanje sredstava iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku. Javljam se po članovima 225. i 226. i tražim obaveštenje od Ministarstva za rad i socijalnu politiku, javnog tužioca, a moramo uključiti i budžetsku republičku inspekciju, s obzirom na to da se radi o učinjenom krivičnom delu.
Slična situacija desila se u opštini Inđija. Opština Inđija je Humanitarnom fondu Divac uplatila 100.000 evra, pored ovih preko 500.000 evra koje je uplatilo Ministarstvo za rad i socijalnu politiku.
Postavlja se pitanje zašto se ta sredstva uplaćuju privatnom humanitarnom fondu kada i opština i Ministarstvo mogu sami da ta sredstva utroše za namene za koje su ta sredstva i predviđena budžetom Republike Srbije za 2008. godinu. Najverovatnije se radi o tome da se namiri sve ono što je Divac učinio u predizbornoj kampanji za predsednika Republike i za DS.
To je krivično delo i zbog toga moraju nadležni državni organi učiniti sve da se to rasvetli i da se kazne svi oni koji su učestvovali u tome.
Pored toga, verovatno ćemo naći još mnogo opština koje su uplaćivale u taj privatni fond.
Kada govorimo o najvećem prekršaju koji je učinio Tomislav Nikolić i grupa koju je odveo moramo reći da je to učinjeno uz podršku vlasti. To je vidljivo, u poslednje vreme gotovo da nema nijednog medija, ni elektronskog ni pisanog, koji ne iznosi sve ono što govori Tomislav Nikolić. To ukazuje na direktnu spregu i vezu između aktuelne vlasti i Tomislava Nikolića.
Tako je u svim pisanim medijima, a sada to čak prelazi i na sindikalna glasila, na glasila Udruženja pčelara itd., što dovodi to sve do apsurda.
Kada govorimo o nenamenskom korišćenju sredstava, sva ta sredstva dobijaju se iz budžeta Republike Srbije, mislim na sredstva tih udruženja građana i raznih organizacija, i tu se radi o nenamenskom korišćenju sredstava.
Zato pozivamo javnog tužioca da se ozbiljno pozabavi budžetskim sredstvima koja se nenamenski prelivaju, daju se tim organizacijama da bi se napravila zbrka u SRS. Nećete to učiniti; pozivam Tomislava Nikolića i sve one poslanike, naše bivše kolege, da vrate mandate onome kome pripadaju...
(Predsednik: Vreme.)
... a to je Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvalio bih se gospodinu Mehu Omeroviću koji je dao dodatne informacije vezano za 40 miliona dinara datih u humanitarne svrhe. Nije mi bila namera da oponiram ili da na bilo koji način kritikujem humanitarnu akciju. Namera mi je da se zahvalim svim onim ljudima koji učestvuju u tim humanitarnim akcijama.
Ovde ću spomenuti gospodina Dragana Tarlaća, koji je uložio ogromna sredstva u obnavljanje jednog od najstarijih srpskih manastira u Hrvatskoj, manastira Krka; zatim, u izgradnju nekoliko crkava u Hrvatskoj. Pored toga, moramo spomenuti i Vladimira Radmanovića, koji takođe ulaže, kao i sve druge sportiste i ljude dobre volje koji pomažu izbeglom i prognanom stanovništvu, izbeglicama iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske.
Moramo ovde spomenuti način na koji je to učinjeno. Znači, moramo sagledati i pravnu i finansijsku stranu. Kada govorimo o pravnoj strani, onda moramo reći sledeće: državna sredstva koja se ulože u izgradnju i kupovinu kuća, stanova i drugih nekretnina ostaju državno vlasništvo. Onog trenutka kada država uloži ta sredstva u stambeno zbrinjavanje korisnici tog prostora ostaju, u pravnom smislu, korisnici, ali ne i vlasnici. Kada to radi privatni fond, u ovom slučaju je to Humanitarni fond "Divac", onda je to vlasništvo ili humanitarnog fonda ili privatnika. Mi tako transferišemo državna sredstva u privatnu namenu. Mi to, shodno odredbama Zakona o svojinskim odnosima, ne smemo učiniti.
Sa finansijskog aspekta ne smemo to učiniti zato što mi imamo organ koji je nadležan za obavljanje tih poslova. To može raditi Ministarstvo za rad i socijalnu politiku, to može raditi Komesarijat za izbeglice. Uzmite Humanitarnu organizaciju "Divac" – ona nema više od dva do tri čoveka; mi u državnoj strukturi imamo na hiljade radnika koji rade te poslove. Sada treba da dozvolimo nekoj humanitarnoj organizaciji da ona odlučuje kome će dodeliti, ko je prioritetan u smislu obezbeđenja tih sredstava i obezbeđenja stambenog prostora. Ne smemo dozvoliti da to rade privatni fondovi sa državnim sredstvima. Prigovor ide u tom pravcu.
Znači, ne smemo u pravnom smislu dozvoliti prelivanje državnih sredstava iz budžeta Republike Srbije u privatne fondove. To ne smemo, ako imamo državnu instituciju koja se bavi tim poslovima. Dalje, u pravnom smislu je to klasično pranje novca, bez obzira na svu humanost o kojoj možemo govoriti na ovaj ili na onaj način.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeću sa jednom vrlo poučnom narodnom srpskom poslovicom koja kaže: "Pravda bez moći je nemoć, a moć bez pravde je tiranija." Kasnije ću se vratiti na poučne posledice i značaj ove lepe srpske poslovice.
Kada govorimo o obavezi pravosudnih organa da usklade svoje poslovanje, svoju organizaciju i sistem, delokrug rada, moramo se pozvati na član 15. Ustavnog zakona koji obavezuje sve državne organe da usklade svoju organizaciju sa odredbama Ustava.
S obzirom na to da se na oblast pravosuđa odnosi preko stotinak zakona, Ministarstvo pravosuđa i Vlada su bili u obavezi da dostave Skupštini sve te zakone koji su već morali biti u međuvremenu inovirani. Nažalost, mi u proceduri imamo svega nekoliko zakona. Bojim se da nećemo ispoštovati odredbu Ustavnog zakona, člana 15, koja nas obavezuje da sve to uskladimo do kraja godine, samo zato što Ministarstvo pravosuđa i Vlada ne rade svoj posao.
Imamo odredbu člana 5. Ustavnog zakona koja nas takođe obavezuje na određene radnje koje nismo ispunili. Pored toga, moramo pomenuti Akcioni plan Vlade o harmonizaciji pravnih propisa Republike Srbije sa pravnim propisima Evropske unije. Vlada je ovaj akcioni plan usvojila 2004. godine i prema odredbama ovog akcionog plana svi državni organi su bili u obavezi da preduzmu radnje radi usaglašavanja i pripreme zakonskih projekata i usvajanja u Skupštini.
Nažalost, do danas niti jedan zakon iz ove oblasti nije usvojen u ovoj skupštini. Prošle su četiri godine. Obaveze koje su predviđene Akcionim planom nisu izvršene. Da li Evropska unija želi takvu državu u svojim redovima? Ne želi sigurno. Neozbiljni smo prema Evropskoj uniji, a neozbiljni smo i prema sebi.
Državni organi Republike Srbije koji rade u oblasti pravosuđa imali su i ustavne obaveze, koje nisu ispunili, imali su i obaveze prema Evropskoj uniji. Kunemo se, posebno se vi iz vladajuće strukture kunete da ćete učiniti sve, a ne činite ništa, da usaglasimo i izvršimo harmonizaciju svega onoga što je neophodno da bismo kao ravnopravan član ušli u Evropsku uniju.
Nismo usaglasili pravosudni sistem, ni oblast organizacije, ni oblast nadležnosti sudova, ni oblast obezbeđenja finansijskih sredstava. Nismo obezbedili tehničku opremljenost. Nismo obezbedili kadrovsku popunjenost, niti smo obezbedili nezavisnost sudstva.
Moramo se posebno osvrnuti na pitanje nezavisnosti sudstva. Svi se kunemo u nezavisnost sudstva, pa i sudije i svi u celokupnom sistemu Republike Srbije. Nažalost, nismo to omogućili. Sa druge strane, činimo sve da narušimo nezavisnost sudstva. Posebno je bitno naglasiti da to čini aktuelna vlast, potpomognuta od strane određenih struktura kojima odgovara takvo stanje. U nezakonitim radnjama su oni koji čine prekršaj, krivična dela, a preko aktuelne vlasti čine pritisak na pravosudne organe i onda gubimo onaj najbitniji elemenat, a to je nezavisnost sudstva.
Ovde smo videli da je Ministarstvo pravosuđa dostavilo još u toku 2006. godine zahteve za razrešenje pravosudnih organa. Dve i po godine se ti predmeti nalaze u proceduri u ovoj skupštini. To je vrlo neozbiljno od strane aktuelne vlasti, da ona to ne stavi na raspravu ovde u Skupštini, da razrešimo sve one koje po zakonu moramo razrešiti.
Sada moramo spomenuti onu drugu stranu, a to je da svi oni koji nisu razrešeni na vreme dobijaju lična primanja, dobijaju zarade. Ovde smo čuli određene kalkulacije. Probao sam na brzinu... Krenuću od toga da je prosečna plata sudija i drugih nosilaca pravosudnih funkcija oko stotinak hiljada, plus porezi i doprinosi, plus materijalni i nematerijalni dodaci. To ukupno dođe na mesečnom nivou oko 250.000, puta 12 meseci, to vam je oko tri miliona, pa puta stotinak, da kažem da nisu baš svi primali zarade, pa bar pola od tih, to je oko sto pedeset miliona, dva miliona evra. Evo kako smo bacili dva miliona evra u nepovrat, umesto da smo ta dva miliona evra iskoristili za tehničku opremljenost, kompjuterizaciju sistema u pravosuđu itd., da pomognemo sudijama. Vidite kako zbog neozbiljnosti aktuelne vlasti dolazimo u poziciju da nemamo onu funkciju pravosuđa koju bismo normalno morali da imamo.
S druge strane, moramo reći da je društveni milje u kojem sudije rade vrlo nepovoljan. Svi smo mi skloni da tumačimo i politički, i društveno, ali i pravno pojedine odluke pravosudnih organa. Nema čoveka koji to ne čini. Posebno je opasno kada to čini aktuelna vlast, kada najavljuje određene presude. To je direktan uticaj na nezavisnost sudstva. To vi jako dobro znate.
Sada ću spomenuti vašeg predsednika, mislim na predsednika Demokratske stranke i predsednika Republike, koji je nedavno na Glavnom odboru vaše stranke rekao da neće štititi pojedince koji su počinili određena dela. Šta to znači? Da je to već rađeno, da je to neko drugi radio, da se to praktično i radi. Upravo ono što kaže gospodin Krasić, omaklo mu se. Negativna praksa, za koju svi mi znamo je takva da u toj oblasti, u oblasti pravosuđa, imamo direktne intervencije najviših državnih organa koji utiču na pravosudne funkcije.
Sada se vraćam na onu srpsku poslovicu – moć bez pravde je tiranija. Ako nemamo nezavisno sudstvo, ako nemamo izabrane sve sudije Ustavnog suda, a nemamo ih pet, ako nemamo ispunjenost onih odredaba koje se odnose na usklađivanje Ustava, ako nemamo započete postupke u smislu usaglašavanja našeg pravnog sistema sa zakonodavstvom EU, onda živimo u tiraniji.

Javljam se po članu 104.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o penzijama, moramo uzeti u obzir učešće PUPS-a u vlasti i način kako su izabrali koalicionog partnera. U pregovorima sa PUPS-om jasno je rečeno od strane SRS da je jako teško zadovoljiti njihove zahteve. To je bio jedan od razloga zašto su oni napustili ovu koalicionu priču i pretrčali drugom koalicionom partneru. Tražili su i insistirali na 70% zarade...

Vraćam se, vraćam se, u temi sam, evo...

Jeste, dostojanstvo. Kršimo zakon, to vam kažem. Zakon o PIO jasno kaže da je obaveza države...

Povređeno je to što ova aktuelna vlast krši zakon, Zakon o PIO, jer ne isplaćuje...

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po čl. 103. i 104. Moraću upozoriti predsednicu Skupštine da, kada izlazi u javnost sa određenim činjenicama o tome na koji način opozicija ometa rad Skupštine, da uzme u obzir one činjenice koje ona jako dobro zna, a to se odnosi i na sekretara Skupštine.
Insistirate i tražite da se po hitnom postupku na vanrednom zasedanju ove skupštine donesu određeni zakoni i izlazite u javnost sa podacima da je to neophodno zbog šengen vize. Kažete da opozicija opstruiše zbog toga da se ne donesu zakoni koji su bitni za šengen vize. To je, pre svega, neistina i vi kao predsednik Skupštine ne možete i nemate prava, kršite zakone, kršite i pravilnik, jer ne iznosite stvarne činjenice. Zakoni su u ministarstvima pripremljeni pre godinu i više dana, Vlada ih je usvojila pre dva, tri, četiri meseca. Zašto ste prekinuli sednicu 21. jula i niste gotovo dva meseca...