Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u vezi s članovima 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Dužan sam da upozorim, kako ovaj uvaženi dom, tako i građane Srbije, na bezakonje, protivustavno delovanje i teror koji sprovodi visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Miroslav Lajčak. O čemu je reč? Naime, pre nekoliko dana visoki predstavnik je doneo odluku kojom je promenio Zakon o Savetu ministara Bosne i Hercegovine, tako što je uvedena mogućnost glasanja samo dva naroda u Bosni i Hercegovini, čime je narušen ustavni princip ravnopravnosti sva tri naroda.
Šta će to u praksi proizvesti? Proizvešće to da će dva naroda preglasati jedan narod, tako da ćemo se vratiti u 1991. godinu, koja je označila i uvela u ratno stanje, zbog toga što je srpski narod tog trenutka preglasavan, što će se desiti i sada.
Pitam javnost Srbije, pitam i predsednika države, i predsednika Vlade, šta je učinjeno da se spreči ovo bezakonje, protivustavno delovanje? Ni jedan ni drugi nisu učinili ništa. Naši mediji vrlo malo, ili gotovo nikako ne pišu o ovome.
Podsetiću vas da je slična situacija bila u Hrvatskoj 1990. godine, kada je hrvatski Sabor, odlukom jednog naroda, promenio ustav, izbacio Srbe iz ustava i doveo ih u poziciju da postanu građani drugog reda. Počelo je sprovođenje otvorenog terora, izbacivanje s posla, ubistva itd.
Slična situacija će se biti i u Bosni i Hercegovini, ukoliko svi zajedno ne preduzmemo mere da spasimo srpski narod u Bosni i Hercegovini. Srpska radikalna stranka - dr Vojislav Šešelj iz Bosne i Hercegovine apeluje da ova skupština, deklaracijom ili rezolucijom, osudi sve aktivnosti Lajčaka i svih onih koji rade protiv interesa srpskog naroda.
Upozoriću i ukazati na zlu sudbinu krajiškog naroda, koji je, eto, istim takvim odlukama doveden u poziciju da je ratnim zločinom genocida i etničkog čišćenja proteran iz Republike Hrvatske, iz Republike Srpske Krajine, kada je proterano preko 800 hiljada Srba. Oduzeta im je sva imovina, oduzeta su sva imovinska i socijalna prava.
Slična sudbina će se desiti i u Bosni i Hercegovini, ukoliko ovaj dom, Skupština Republike Srbije ne zauzme ozbiljan stav, jer od Tadića i od Koštunice to ne možemo očekivati, oni to neće. Oni se nisu ni oglasili posle ovih odluka.
Skupština mora jasno reći koji je vitalni interes srpskog naroda u Republici Srpskoj, osuditi sve što se tamo dešava i pomoći tom narodu, koji je obezglavljen, koji je prepušten na milost i nemilost belosvetskim banditima, koji su sprovodili i u prošlosti, a i danas sprovode otvorenu politiku rasturanja srpskog nacionalnog bića i srpskih nacionalnih interesa.

Dame i gospodo narodni poslanici, umesto danas da razgovaramo o nacionalnoj strategiji razvoja železničke privrede i sistema u celini, koja bi morala obuhvatiti pravu analizu postojećeg stanja, mere i aktivnosti za prevazilaženje ovog stanja, utvrditi parametre koji se odnose na modernizaciju i elektrifikaciju sistema, utvrditi šta možemo rekonstruirati, šta možemo učiniti sa postojećim prevoznim sredstvima, kako finansijski konsolidovati železnički sistem i železničku privredu, mi razmatramo samo segmente tog sistema.
Nije to samo u ovoj oblasti. To je i u drugim oblastima. Kada se utvrdi nacionalna strategija razvoja određene oblasti, preporučljivo je po konceptu Evrope, vi se zalažete za Evropu, oni to rade 20, pa čak i 50 godina, onda nema odstupanja od te nacionalne strategije. Ona je obavezujuća, pa i za ministre, a kada je nemamo, onda ministri odu, idu po Srbiji i obećavaju, i ministar Ilić, i Đilas, i Dinkić, a gotovo i svi drugi koji dođu u Srbiju.
Čak ima jedna anegdota koja vlada Vladom Srbije, kažu, tri dana smo bili u Srbiji, puno smo obećali, ne smemo mnogo, jer će se narušiti finansijska struktura našeg budžeta sa kojim određeno ministarstvo raspolaže, jer zahtevi su ogromni, a lagano se obeća. Želje su građana velike, pa se onda ispusti određeno obećanje i onda moramo izaći i napraviti ono što obećamo.
Mi danas ovde imamo na dnevnom redu dva zakonska projekta koji se odnose na potvrđivanje ugovora o garanciji. Za njih moramo reći da su protuustavni, govorimo samo o ugovorima, i protuzakoniti. Protuzakoniti su zbog toga što narušavaju pravni sistem ove države. Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o javnom dugu kažu za ove ugovore da su oni strogo formalni, da su to ugovori privredno-pravnog karaktera koji imaju jasno utvrđenu formu.
Ugovori o garanciji, koji su nam ovde predloženi, potpisani su od strane bivšeg ministra Dinkića. Sigurno pravna služba nije razmotrila ove ugovore i oni kao takvi su u suprotnosti. Sada ću pokušati da objasnim.
Naime, Zakon o obligacionim odnosima, u članovima od 1083. do 1088, jasno kaže kako izgleda ugovor i pravna priroda ugovora o garanciji. Ono što je bitno, onaj je star gotovo 30 godina, najnoviji, odnosno novijeg datuma je Zakon o javnom dugu iz 2005. godine koji u članu 20. kaže da otplatu obaveze za koju je Republika dala garanciju vrši dužnik.
Sledeći član kaže - otplata obaveze nastupa za Republiku ukoliko je dužnik ne izvrši.
Kada vidimo i pročitamo Predlog ovog zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji, vidimo potpuno druge odredbe. U članu 2, Odeljak 2.01. Garancija, kaže ovako: ''Garant ovim bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik...'' Znači, i Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o javnom dugu jasno kažu - da su to formalni ugovori, da su ugovori u kojima garant istupa kao drugopozivni, ne kao prvopozivni, a i u jednom i u drugom zakonu kaže se da je primarni dužnik, a ne samo kao garant. To je u suprotnosti sa zakonom i to nije sporno i u jednom i u drugom zakonu.
Kada su se Vlada i resorno ministarstvo opredelili za reformu u oblasti železničkog saobraćaja krenuli su u normativnu aktivnost. Donet je Zakon o železnici. Doneta je odluka od strane Vlade o formiranju javnog preduzeća, o agenciji za železnicu.
Međutim, imamo tu i nekoliko drugih zakona koji nisu inovirani, ali zakonodavac ih mora, odnosno Vlada i resorno ministarstvo ih moraju menjati, a to su - Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i Zakon o ugovorima u železničkom saobraćaju, koji se moraju inovirati zato što su prevaziđeni, zato što ne ispunjavaju sve standarde koje traži EU i savremeno pravo koje se odnosi na železnicu.
Kada govorimo o ekonomskim pokazateljima i ekonomskom aspektu, moramo reći da je naša železnica ovoga trenutka veliki gubitaš. Za 2006. godinu je ostvaren gubitak od 7,2 milijarde dinara. To nije samo ove godine, nego je to i duži vremenski period. Verovatno će se ovim trendom i nastaviti. Sredstva koja dobijemo od ova dva kredita sigurno neće učiniti ništa na polju obezbeđenja finansijskih sredstava kojima možemo sanirati postojeće stanje.
Ministre, kada se ulazi u projekciju, moramo videti, snimiti i napraviti analizu ekonomskih i finansijskih pokazatelja. Nisam siguran da ste ih u Ministarstvu napravili. Ako putem ovih kredita dobijete nekih 140 miliona evra, to je otprilike jedna jednogodišnja subvencija koju država daje za unapređenje postojećeg sistema i za održavanje postojećeg sistema železničke privrede.
S obzirom da povlačenje ovih sredstava po kreditima ne ide istovremeno, ne ide odjednom, nego ide na više rata, kada to razbijemo na otprilike 12, 13 godina, koliko ćemo povlačiti ova sredstva, onda dobijemo zanemarljive iznose od desetak miliona evra. Moj je predlog - nemojte ulaziti u ovu vrstu finansijskih povlačenja sredstava zato što su oni preskupi, zato što su oni na duži rok, zato što su oni neizvesni i sa puno uslova.
Samo ću zbog vremena ukazati na dva-tri uslova, ali možete videti da ima desetak uslova. U formalno-pravnom smislu to je neprihvatljivo sa aspekta našeg pravnog sistema. Ne može se ugovorom o garanciji uslovljavati - mi to ne smemo dozvoliti.
Oni sa uslovima koji su predviđeni u članu 2, Odeljak 2.03, ulaze čak u našu organizaciju, u naš sistem, uslovljavaju određenu politiku u ovoj oblasti itd., što je nedopustivo sa aspekta našeg pravnog sistema.
Na kraju, moj je predlog - ne prihvatajte, krajnje je neprihvatljivo da ulazimo u ovakva zaduživanja. Ali, ako znamo da mi na naše finansijsko tržište nismo dozvolili da uđu banke iz Rusije, iz Kine, banke iz Japana, onda imamo ovakve ucene. Ovo je kredit sa ucenom, ovo je kredit sa uslovima hoćeš-nećeš. Mi smo to prihvatili. Da smo prihvatili rusku banku verovatno bi bilo potpuno drugačije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prva primedba koju bih izneo, a odnosi se na dnevni red ovog redovnog jesenjeg zasedanja Skupštine Republike Srbije, jeste da mi raspravljamo o sporazumima koje je sklopila naša bivša država, državna zajednica Srbija i Crna Gora. Zašto stavljati u dnevni red ovog zasedanja materiju koju je regulisala bivša država? Da li je to prioritet? Mislim da nije i ne može biti.
Umesto da raspravljamo o sprovođenju novog Ustava Republike Srbije, Ustavnog zakona, o brojnim sistemskim i osnovnim zakonima, mi smo stavili na dnevni red periferne sporazume, za koje mislim da nisu prioritet ove skupštine. Vlada je napravila ogromnu grešku, ne prvu, a verovatno ne i poslednju, koncipirajući ovakav dnevni red ove skupštine.
Kada govorimo o ovih pet zakona, moramo se osvrnuti na brojne odredbe i brojne zakone koje smo i do sada imali u praksi, a to su zajmovi koje sklapa Republika Srbija sa finansijskim organizacijama, u kojima nemamo jasno decidirane i utvrđene sve elemente koji su bitni za te ugovore. Radi se o visini kamate u ovom Okvirnom ugovoru o zajmu koji je sklopljen između Vlade Republike Srbije i Banke za razvoj. To nije slučajno, jer se iza toga krije sakrivanje određenih obaveza koje će naša država morati da plati, a Vlada smišljeno ulazi u ovakvo definisanje odredaba koje nisu jasne, decidirane.
Upozoriću vas da je Zakonom o obligacionim odnosima definisana obaveza svih pravnih subjekata, a time i države, da kada ulaze u ugovorni odnos jasno definišu kao predmet tog ugovora kamatu. Ona mora biti po odredbama tog zakona jasno određena ili odrediva. Ovo što je navedeno u ovom zakonu niti je određeno, niti je odredivo.
S druge strane, moj prethodnik ovde je jako lepo izložio sve ono što je od strane opština učinjeno u cilju saniranja klizišta i saniranja posledica od poplava. To je trebalo da navede ministar finansija i da izađe sa svim tim podacima.
Ministre, kada ulazite i izlazite u ovu skupštinu, morate izaći sa jasnim podacima o tome zašto smo uzeli taj kredit.
Vi ga niste potpisali, ali ste morali dobiti te podatke iz pravne službe vašeg ministarstva, iz administracije vašeg ministarstva i prikupiti sve ostale podatke vezane za sve elemente bitne za sprovođenje ovog ugovora.
Niti mi sada znamo za šta je konkretno uzeto, ni ko su korisnici tog kredita, koliko smo povukli sredstava po odredbama ovog ugovora, ko su korisnici poimenično, da vidimo koliko je to po opštinama, da vidimo da li je tu bilo kumova, pa malo kumu, malo prijatelju, malo švalerki itd. Ne znamo ništa. Obaveza je, zbog javnosti i zbog poslanika koji odlaze u opštine i prenose sve ovo što se raspravlja ovde, da date potpunu, jasnu, konciznu informaciju o svim bitnim elementima ovog ugovora. Mi je nemamo.
Predlažem predlagaču da povuče ovu tačku dnevnog reda i da je vratimo u nekim drugim prilikama, kada dobijemo potpuno jasnu, konciznu informaciju o svim elementima o kojima govorimo.
Kada govorimo o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovenije o uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima, moramo reći da je stav SRS da se mora ulaziti u uzajamnu saradnju itd., ali to mora biti sve u domenu uzajamnosti i ravnopravnosti ugovornih strana. Mi u malo dužem vremenskom periodu sa Slovenijom nemamo izgrađene odnose o kojima možemo govoriti da smo ravnopravni i da se uzajamno možemo pomagati i sprovoditi određene postupke.
Osvrnuću se samo na raspad Jugoslavije kada su oružane snage Republike Slovenije ubile 40 pripadnika bivše JNA, golobrade mladiće, nenaoružane, ostavili ih po njivama, po putevima itd. Tragična je i sramna sudbina tih omladinaca koji su poginuli tu.
S druge strane, vidimo šta nam Slovenija čini sada. Otvorila je u Republici Srbiji preko 500 predstavništava. Kao kobac se nadvila nad privredom Republike Srbije, i u trgovačkom, i u finansijskom smislu i u smislu obezbeđenja preduslova za kupovinu određenih kuća u oblasti osiguranja, i vidimo brojne druge privredne i ekonomske poteze u cilju razbijanja, rasturanja Republike Srbije i njene privrede, ekonomije itd.
U finansijskom smislu imamo na tržištu "Novoljubljansku banku", koja je ušla pre nekoliko godina, kupila je jednu banku u Novom Sadu, razvija poslovni sistem.
S druge strane, u oblasti trgovačkog poslovanja, razvoja i unapređenja trgovine imamo dve kuće koje se ozbiljno bave robom široke potrošnje "Merkur" i "Merkator". Očekujemo i druge trgovačke lance koji će ući na ovo tržište, ali nemamo reciprocitet. Srpska roba ne može na slovenačko tržište. Slovenci to ne dozvoljavaju. Naše trgovačke kuće, naši trgovački lanci ne mogu izaći na tržište Slovenije. Gde je tu reciprocitet?
Vi ste nosioci vlasti i morate izaći sa ovim i tražiti podršku, ne možemo ulaziti u sklapanje sporazuma sa državama koje ne poštuju reciprocitet. Slovenija to ne čini. Ne čine ni druge države u okruženju. O Hrvatskoj je iluzija i govoriti.
Kada govorimo o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Indije u oblasti carinskih pitanja, uzajamne pomoći u carinskim pitanjima, moramo reći da mi moramo okrenuti naš interes prema trećim zemljama.
Aktuelna vlada uporno insistira na EU i pravcu koji ide prema EU, međutim, spoljnotrgovinsko poslovanje koje imamo sa EU jasno nam govori da mi tamo ne možemo sa našom robom. Jednu trećinu prometa u spoljnotrgovinskom poslovanju ostvarujemo sa EU, ali svega 10% je naš izvoz, a 90% je uvoz. Uglavnom roba široke potrošnje.
Moramo se okrenuti prema trećim zemljama. Fantastična tržišta su ono što su Slovenci iskoristili, Rusija, Ukrajina, a i treće zemlje. Mi se moramo okretati prema Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, a i prema Indiji. Ovo je zgodno i prihvatljivo sa aspekta obezbeđenja preduslova za određene ravnopravne uslove nastupa na zajedničkim tržištima. Indija kao država to sigurno treba da nam omogući i ona će to omogućiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, kolega spominje preferencijalne kredite. Dajte nam. Neka nam daju. Evropske banke su ušle u našu državu. Evropske banke plasiraju svoja sredstva u evropskim državama u rasponu od tri do pet posto. Kod nas iste te banke plasiraju od 15 pa do 25.
Imam ovde administrativnu zabranu koju sam potpisao kao direktor preduzeća jutros, fotokopiranu. Radi se o kreditu "Sosijete ženeral banke" na dve godine. Mesečna kamatna stopa je dva posto. Lično vama ću doneti čak i sa 2,2%.
Sada, iste te evropske banke koje ovde plasiraju 15 - 25, pa čak i više, u Hrvatskoj plasiraju od 8 do 12, u Bosni i Hercegovini od 12 do 18. Jesmo li mi ravnopravni? Da li možemo biti ravnopravni? A u vlastitoj državi plasiraju, kažem, između 4 i 6%, čak i niže.
Gde je kriminal? Moramo reći to. To sam naglasio u jednoj od svojih diskusija. Svoje devizne rezerve plasiramo, kažemo, u bonitetne strane države uz kamatu, guverner nam reče pre neki dan, od 4 od 5,5%. Banke koje dobiju naša sredstva deviznih rezervi plasiraju se preko stranih banaka ovde, a to ćemo isto dokumentovati izjavom jednog direktora strane banke, dobijaju ta sredstva sa kamatnom stopom od 6 do 8%, a nama, našim građanima plasiraju od 12, 15 do 25, pa i više posto. Šta je to? To je pljačka ovog naroda.
Ovaj narod, koji je gladan kredita, živi u vrlo teškom stanju. Prisiljen je da uzima te kredite. Ali, gde ih plasira? Gde plasiraju te kredite? Plasiraju ih za robu široke potrošnje. Čija je to roba? To je uvozna roba, iz država koje nam i plasiraju ta sredstva. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226. Kada govorimo o ekonomskom i finansijskom poslovanju Republike Srbije ja ću vam sada izneti podatke koje sam preuzeo iz izveštaja Narodne banke Srbije za 2006. godinu i Nacionalne strategije privrednog razvoja od 2006. do 2012. godine i onda ćete videti koliko su to katastrofalni rezultati poslovanja.
U ova dva dokumenta naveli ste da je 1999. godine bilo 2.950.000 nezaposlenih i 2006, odnosno 31. 12. 2006. godine, 2.527.000; to je razlika od 423.000 nezaposlenih, odnosno oteranih s posla. Kada govorimo o povećanju nezaposlenosti 2000. godine, to su vaši podaci, 20%, 2005. godine - 25%, a 2006. godine 26,6%; prvi smo u Evropi po nezaposlenosti.
Po vašim izveštajima vi kažete da ste od 2000. godine prodali 2.000 preuzeća i ostvarili 2,5 milijarde evra na osnovu prodaje preduzeća, 1.200.000.000 evra od investicionih ulaganja i 300 miliona evra od socijalnih davanja, odnosno od socijalnog programa. To je bilo ukupno oko četiri milijarde evra.
Ta sredstva, koja je trebalo da uložite u zapošljavanje, vi ste razbacali i pokrivali ste deficite, a koje deficite? Deficit u platnom bilansu zemlje, deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju, deficit Fonda PIO radnika i poljoprivrednika i deficit budžeta.
Što se tiče platnog bilansa, od 2000. godine oko dve milijarde dolara pokrivate sa doznakama naših zemljaka iz inostranstva - za 2006. godinu to je 3,5 milijardi dolara.
Deficit spoljnotrgovinskog poslovanja je u 2006. godini iznosio devet milijardi dolara i u ovoj godini očekuje se, ekonomski stručnjaci misle da bi, na temelju dosadašnjih pokazatelja za šest meseci, to trebalo da bude između 10 i 11 milijardi dolara. Deficit spoljnotrgovinskog poslovanja od 2001. godine... Replicirajte, vaši su podaci. Od 2001. do 2006. godine 35 milijardi dolara je deficit u spoljnotrgovinskom poslovanju.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine.)
Deficit budžeta je 13 milijardi dinara i pokrićete ga opet iz privatizacionih prihoda, znači od prodaje preduzeća itd.
Samo još jedna rečenica, vezano za banke. Vi ste rasturili bankarski sistem; 2000. godine imali smo 105 banaka, a sada ih imamo 36; 2000. godine imali smo 35.000 zaposlenih u bankarskom sistemu, a sada imamo 29.000, a i tih 29.000 žive na konto visokih kamata koje su rezultat monopolskog položaja koji ste vi dali stranim bankama. Rasturate polako i sistem osiguranja, uz ovaj bankarski sistem. To su rezultati koje vi objavljujete, samo razvučeno, nesistematizovano itd, ali i to jasno govori o rezultatima vašeg poslovanja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi člana 226. Poslovnika i prva stvar o kojoj bih želeo da govorim, jeste da Vlada Republike Srpske u progonstvu raspolaže podacima da je u prvih šest meseci ove godine u Republici Hrvatskoj izvršeno 311 nasrtaja na Srbe i na njihovu imovinu. Mi imamo podatak od sinoć, da je državljanin Srbije, Bojan Đenić iz Kleka, radnik međunarodne špedicije, koji je putovao na relaciji Slovenija – Grčka, pretučen kod Ovčare, odnosno kod Vukovara; izbačen je iz vozila, pretučen i ostavljen u takvom stanju. Ovo je konkretan primer, a imamo i podatke za 311 incidenata, koji su izazvani Srbima. Tu se uglavnom radi o nasrtajima na starije osobe, koje su se osmelile da se vrate na svoja ognjišta.
Pitam vas, šta je učinila Vlada da se ovi nemili događaji Srba u Hrvatskoj obelodane. Mediji o tome ćute. Ministarstvo spoljnih poslova, umesto da odmah protestuje, da notama ukaže Hrvatskoj da se to ne može činiti, ne čini ništa. Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje ima te podatke, takođe, ne čini ništa. Šta je sa nevladinim organizacijama koje bi morale po istom principu, kako to čine ovde, da upoznaju međunarodnu javnost. A pitam međunarodnu javnost, zašto se o ovome ćuti?
Srbi u Hrvatskoj i Republici Srpskoj Krajini su žrtve genocida, etničkog čišćenja – proterani, ostali su bez imovine i bez igde ičega. Zlopate se i ovde i tamo. Pomozimo tome narodu – pozivamo ovu skupštinu, Vladu, a posebno nevladine organizacije, koje su vrlo revnosne kada su incidenti izazvani u Srbiji, odmah se obaveštavaju međunarodne organizacije i međunarodno javno mnjenje, a o ovome se ćuti. Za ovih 311 incidenata u prvih šest meseci ove godine niko ne zna, samo eventualno poneke novine objave određeni podatak, ali u dve-tri rečenice. Bogougodno je pomoći ovome narodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, počeću  određenim podacima koji su vezani za istoriju osiguranja. Naime, prve začetke osiguranja srećemo još u starom Rimu, u Grčkoj, a prvi pisani ugovor o osiguranju nalazimo u Arhivu u Đenovi, iz 1347. godine.
Zanimljivo je napomenuti da prve elemente osiguranja nalazimo u srpskom pravnom sistemu, u Zakoniku cara Dušana iz 1349. godine, svega dve godine posle prvog pronalaska, odnosno prvih tragova o zapisanim pravnim elementima, odnosno ugovoru o osiguranju.
Prave i bitne elemente osiguranja u pravnom, ekonomskom i finansijskom smislu nalazimo u 19. veku. Razvoj osiguranja počinje u 19. veku, kada se počinje i srpsko osiguranje razvijati. Osvrćem se na istoriju samo da ukažem da Srbija nije zaostajala u pogledu osiguranja za ostalim evropskim zemljama, a to je situacija i u 20. veku.
Tragedija je nastupila onog trenutka kada su velike sile donele odluku da rasture bivšu SFRJ, uvedu sankcije, bombarduju Jugoslaviju. Tog trenutka, sistem osiguranja u Srbiji, odnosno u bivšoj Jugoslaviji, počinje zaostajati, ali ne u smislu stručnosti i iskustva u oblasti osiguranja, nego u finansijskim elementima koji idu uz osiguranje.
Znači, Srbija ima razvijen sistem osiguranja. Ona ga je znala sačuvati, razvijati, ali u finansijskom smislu nismo mogli pratiti evropske tokove, zbog poznatih sankcija i svega onoga što nam se dešavalo devedesetih godina prošlog veka, a i početkom ovog veka.
Ovo govorim s aspekta stvaranja preduslova da Srbija krene u aktivan razvoj osiguranja. Ona to sigurno, u kadrovskom i u tehničkom smislu, može. Ima snage, ima struku. Finansijski ne može pratiti, a to ću pokazati kroz sledeće elemente.
Ukupna premija osiguranja po glavi stanovnika u Srbiji je nešto preko 30 evra. U srednje razvijenim zemljama je nešto oko 125 evra, a u visokorazvijenim zemljama - oko 300 evra. Mi zaostajemo deset puta u pogledu obezbeđenja adekvatnih sredstava za sistem osiguranja.
Imamo podatke iz 2004. godine u Srbiji - ukupna premija osiguranja je bila 38 evra. Sledeće godine, 2005, to je 54 evra, a 2006. godine - oko 62 evra.
Ove godine očekujemo oko 70 evra i sa ovim povećanjem, povećanje je znatno u odnosu na 2004. godinu, gotovo 100% je povećanje ukupne mase osiguranja, uključujemo se u svetske tokove.
Uključujemo se u finansijskom smislu, ali se ne uključujemo u smislu reorganizacije celokupnog sistema.
Onoga trenutka kada su svet, velike sile, a posebno moćne kompanije iz oblasti osiguranja, shvatili da smo spremni za transformaciju i privatizaciju, dali su nalog aktuelnim vlastima od 2000. godine, pa do danas, naložile ubrzanu privatizaciju, zatvaranje malih, ulazak velikih sistema i stvaranje podloge za rasturanje celokupnog sistema osiguranja, a pokazaću na koji način.
Umesto da nadležna ministarstva i Vlada u celini napravi analizu problema u oblasti osiguranja, preduzme mere za sanaciju celokupnog sistema osiguranja, ona kreće u ono što je dato od strane Zapada, a to je ubrzana privatizacija. Mi smo od 2003. godine, kada se, kao, prešlo u sistem, odnosno u reformsko zaokruživanje sistema osiguranja, zatvorili preko 100 agencija i preduzeća koja se bave osiguranjem i danas na tržištu imamo jako mali broj kuća koje se bave osiguranjem.
To je možda i dobro u nekoj situaciji, posebno u uslovima slabo razvijene privrede, kada to obavlja malo kuća, malo agencija koje nisu nestale sa našeg tržišta. Ono što je bitno napomenuti, to je da mi sada imamo dve kuće koje nisu privatizovane, koje pokrivaju dve trećine ukupnog sistema osiguranja, oko 67%; 32% - ''DDOR'', i najjača naša kuća, a to je ''Dunav osiguranje'' - 33%.
Bitno je da će aktuelna vlast prodati osiguravajuće kuće budzašto. Zašto je to tako, videćemo iz sledećih podataka.
Ukupna vrednost tržišta osiguranja vredi, kao što je koleginica Tabaković rekla, oko 480 miliona evra. ''DDOR'' i "Dunav osiguranje" vrede između 150 i 160 miliona evra. Na neuspelom tenderu prodaje ''DDOR''-a govorilo se o svoti od 200 miliona evra. Znači, otprilike, za jednu godinu vrednosti premije osiguranja, onaj ko kupi ''DDOR'', a zna se ko će to kupiti, obezbediće i vratiće ono što će uložiti, odnosno što će dati državi na konto prodaje kapitala.
To je kriminal. To je otvoreni kriminal. Ko sprovodi taj kriminal? Aktuelna vlast. Ako znamo ko drži ove kuće, onda će nam biti još jasnije. "Dunav osiguranje" drži DSS, a ''DDOR'' drži G17 i, sa jakim snagama, DS.
U sistemu osiguranja ove dve kuće izvršena je totalna politizacija, politički kadrovi su ušli unutra i rastočili sve ono što je bilo od struke u tim preduzećima, zauzeli čelne pozicije i očekuju privatizaciju, da bi se namestili u nekim novim okolnostima. Nije bitno koliko će tu država dobiti, ali ni aktuelnu vlast to više ne interesuje, bitno je uzeti proviziju, prodati ono što treba da se proda, a to je ozbiljan zalogaj. Ako prodajemo dve trećine, tu je ukupna vrednost oko 350 miliona evra i na to dodamo 5%, onda znamo koliko će oni koji budu učestvovali u privatizaciji staviti u svoje džepove.
Rekao sam da se zna ko će uzeti ova dva društva iz oblasti osiguranja, ali to oni ne kriju, na nivou EU su se dogovorili; ''DDOR'' će uzeti ''Triglav'', a "Dunav osiguranje" uzeće najznačajnija austrijska osiguravajuća kuća. Kada su predstavnici ''Triglava'' dolazili na razgovore u Novi Sad, oni su to saopštili rukovodstvu - nemojte ništa brinuti, mi ćemo da zbrinemo radnike itd.
Ono što smo mogli videti u oblasti bankarstva, to je da, posle prodaje stranim bankama, dolazi period kada uložimo određeni deo kapitala, a posle toga otpuštamo radnike i krenemo u određene poslove koji su profitabilni. Koji su to profitabilni poslovi? Profitabilni su oni koji nam donose najveću kamatu, a najveće kamate su brzi krediti, ''uđeš, izađeš i gotov si''. Upravo će tako biti ovde. Ono što nas čeka, to je da, posle privatizacije, danas po glavi stanovnika izdvajamo za ovu godinu negde oko 70, vrlo brzo će to prerasti na prosek srednje razvijenih država, od 120 do 150, a posle toga - 300 evra.
Braćo Srbi, izdvojte 300 evra po glavi stanovnika i onda ćete biti osigurani. Ono što će biti sledeći koncept - neće biti osiguranja imovine. Zašto bi Zapad osigurao srpsku imovinu? Srpska imovina, privreda, industrija treba da propadne i tu nećemo osiguravati, osiguravaćemo lica. Životno osiguranje je koncept koji je trend u svetu i on će biti prisutan i ovde. Kakva će biti sudbina naših preduzeća, naše imovine? Nema tu osiguranja. Šta ih briga.
Vi koji donosite odluke, morate dobro razmisliti, posle prvog poluvremena dolazi drugo poluvreme, kada će se ispitivati sve ovo. Mene čudi mirnoća radnika u osiguravajućim kućama. Otprilike, dobićemo neku naknadu, pa, dobro, biće nam bolje nego onima koji su bili bez naknade. Mi smo se kao društvo pomirili. To je milje srpskog naroda. Neću proći onako kao što je onaj prošao, onaj nije dobio ništa, ja ću bar dobiti nešto.
To je tragično. Taj milje moramo menjati. SRS menja taj milje kroz ozbiljnu priču o svemu ovome. Želim da se uozbiljimo, a vas to ne interesuje. Doći će drugo poluvreme, kada će vas interesovati, a onda će biti mnogo problema za ove koji su sve rasturili, koji su učinili kriminal i pljačku. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas razgovaramo o četiri zakonska projekta koja su predložena od strane Vlade, a odnose se na formalno usaglašavanje s odredbama Ustava. Neću govoriti o formalnoj strani, govoriću o stvarnim rešenjima koja je Vlada morala da ponudi, a ne nudi.
Krenuću od broja članova Vlade. Broj je 25, što predstavlja najveći broj članova Vlade u Evropi ovoga trenutka, a spomenućemo zemlje iz okruženja koje imaju, evo, Mađarska - 15, Hrvatska - 15, Austrija - 14 članova Vlade, Holandija - 17, Makedonija - 22. Ono što je bitno napomenuti, to je da Vlada nema, po mom mišljenju, dva vrlo bitna ministarstva. Jedno je ministarstvo za izbegla i prognana lica, a drugo - za ljudska i manjinska prava.
Vlada Republike Srpske Krajine u prognanstvu, na čijem sam čelu, zahtevala je i insistirala, baš u periodu formiranja Vlade, kada se već znalo ko će formirati tu vladu, da se formira ministarstvo za izbegla i prognana lica.
U Vladi imamo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, znači, prognana lica su obuhvaćena ovim ministarstvom, ali izbegla lica nisu, niti se ijedno ministarstvo aktivno bavi problematikom izbegličke populacije.
Ono što je bitno napomenuti, to je stručnost članova Vlade. Da krenemo od ministra sporta. Znamo da je gospođa profesor književnosti, da se bavila strateškim istraživanjem u Ministarstvu odbrane i sada je ministar sporta.
Pored toga, na mestu ministra spoljnih poslova imamo prof. fizičke imatematike, mladog čoveka koji nema dovoljno životnog, pre svega, iskustva, a ni stručnog iskustva da se nosi sa problematikom spoljnih poslova.
U Ministarstvu vera imamo čoveka koji je diplomirani inženjer elektrotehnike, koji je bio ministar energetike, direktor Instituta "Nikola Tesla", a danas je ministar vera.
Znači, imamo stvarno stručnjake, kadrove koji se mogu baviti ovom problematikom, pa su oni poluvalenti i mogu da se bave svime.
Zašto je neophodno da u Vladi imamo ministra za prognana i izbegla lica?
Moramo reći da je u periodu od 1990. godine prošlog veka, pa, gotovo, do danas, na delu kontinuirani genocid i etničko čišćenje srpskog stanovništva iz Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine, Republike Srpske, sa Kosova i Metohije, a i iz Crne Gore su slične metode.
Populacija izbeglog i prognanog stanovništva se kreće oko 12%. Mislim da je broj izbeglog stanovništva jako veliki i zaslužuje ministarstvo. Komesarijat za izbeglice ne može zadovoljiti potrebe, niti rešiti brojne probleme sa kojima se suočava izbeglo stanovništvo.
Moram spomenuti određene stvari vezane za ekonomske i finansijske pokazatelje rada prethodnih vlada. Ova vlada je samo kontinuitet DOS-ove Vlade iz 2000. godine.
Krenućemo od deficita platnog bilansa, koji je u kontinuitetu, od 2000. godine, pa do danas. Taj deficit se pokriva preko deviznih doznaka iz inostranstva, znači, to nije stvorena vrednost koja se oplodi ovde, nego su to prihodi koje naši zemljaci šalju kao pomoć svojim porodicama. To je i u toku 2006. godine vrlo značajna finansijska injekcija, koja je prošla kroz naš bankarski sistem, i u platnom bilansu se to jako dobro vidi, od 3,5 milijarde dolara.
Zatim, imamo deficit spoljnotrgovinskog poslovanja, koji je u 2006. godini bio 9 milijardi dolara, a 2007. godine, prema pokazateljima, nakon šest meseci možemo očekivati svotu od 9 milijardi, što bi ukupno, u periodu od 2001. do 2007. godine, predstavljalo svotu od 44 milijarde dolara. Ova vlada ne čini ništa, niti jednom merom, niti aktivnošću, da smanji spoljnotrgovinski deficit. On je ogroman i moralo bi se nešto preduzeti.
Spoljni dug Srbije je porastao u periodu od 2001. godine, kada je iznosio 10 milijardi dolara, tako da je prošle godine bio blizu 20 milijardi dolara.
Imamo deficit u budžetu od 13 milijardi dinara i on se pokriva iz najbolje akumulativne mase, iz privatizacionih fondova, ili se uzimaju krediti kod Narodne banke Srbije ili kod poslovnih banaka.
Što se tiče nezaposlenosti, moramo spomenuti neuspeh ove vlade, a i onih vlada od 2000. godine.
Godine 1999. bilo je ukupno 2.950.000 zaposlenih, 2003. godine - 2.900.000, ove godine, odnosno najnoviji podaci su da je trenutno zaposleno 2.527.000. To znači smanjenje od blizu 400.000 zaposlenih. To nijedno društvo ne može podneti.
Kako se kreće nezaposlenost? Ona je u 2000. godini iznosila 20%, u 2005. godini - 25%, u 2006 - 26,6%. To su podaci koje smo mogli pročitati iz izveštaja guvernera Narodne banke Srbije.
Zanimljivo je spomenuti i privatizacione fondove. Od 1995. godine, kada se aktivno krenulo u privatizaciju, do danas, prodano je nešto preko 2.000 preduzeća i ostvarena je svota od 2,5 milijarde evra na konto prodanih društvenih preduzeća. Pored toga, moramo spomenuti i određena sredstva koja su preduzeća koja su privatizovana dobila na konto privatizacije, u iznosu od 1.200.000.000 evra, i socijalni program, u iznosu od 300.000.000 evra, što ukupno čini svotu od 4 milijarde evra.
Umesto da ova sredstva od privatizacije uložimo u novo zapošljavanje, smanjimo broj nezaposlenih lica na biroima Nacionalne službe za zapošljavanje, mi smo ova sredstva koja smo dobili, najbolju akumulaciju, pretvorili u sredstva kojima smo pokrili deficit u platnom bilansu, u budžetskom poslovanju itd.
Evo, iz izveštaja Narodne banke mogli smo videti da je gubitak u poslovanju Narodne banke Srbije 30 milijardi evra, a njen kapital, što je zanimljivo, samo je 10 milijardi dinara. Devizne rezerve kojima se hvalimo, koje su u 2006. godini iznosile 12 milijardi dolara, i akumulacija, koja je samo u 2006. godini bila 6 milijardi dolara, rezultat su, pre svega, privatizacionih izdvajanja, zatim izdvajanja koje svaki građanin izvadi iz svoje slamarice i nosi, jer ne može preživeti sa normalnim primanjima, platama, penzijama itd.
Na kraju, nekoliko rečenica o bankarskom sistemu. Ova vlada, kao ni prethodne vlade, nije napravila strategiju privatizacije bankarskog sistema. Mi danas u praksi imamo gotovo dve trećine stranih banaka koje plasiraju sredstva po vrlo skupim kamatama, koje se kreću između 15 do 25%, pa, čak, neke banke i više od 25%. Iste te banke svoja sredstva plasiraju u svojim maticama, znači, u zapadnoevropskim zemljama, po stopi od 2 do 3,5 posto. Ovde se plasiraju ta sredstva po stopi od 15 do 25%.
Zanimljivo je spomenuti da ta ista sredstva, odnosno te banke plasiraju sredstva u Hrvatskoj po stopi od 6-12%, a ovde od 15-25%. U BiH je od 12-15%, ovde je duplo više, a sada se hvale da su ostvarile vrlo pozitivne rezultate i da su njihove poslovne jedinice u Srbiji najbolje poslovne jedinice. Zašto? Samo zbog visokih kamata. Ko ih plaća? Plaćaju naši građani.
To je pogubna politika, pre svega, ove vlade i prethodnih vlada, koje nisu napravile strategiju privatizacije bankarskog sistema. Ova vlada nema budućnost. Kao takva, doživeće vrlo brzo debakl na svakom polju, jer ste iz ovog mog izlaganja videli da prelazimo iz deficita u deficit po svakom osnovu, i u ekonomskom smislu, i u finansijskom smislu.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj član 30. u praktičnoj primeni stvara ogromne probleme izbeglom stanovništvu. Organi unutrašnjih poslova postupajući po određenim instrukcijama MUP-a traže dokumenta koja su objavljena na sajtu MUP-a, ali znaju da dodaju još po nešto. Sad ću vam reći šta.
Ovih dana imamo u stručnim službama Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu brojne građane koji se javljaju i ukazuju na zloupotrebe položaja.
Kad dođe na šalter čovek je, prvo, osuđen da čeka, i s druge strane, da ispunjava sve ono što nalažu službenici na šalteru. Između ostalog, dobili smo tu informaciju, ja sam na to ukazao ranije, da im na šalterima, između ostalog, traže i odjavu iz Hrvatske o prebivalištu. Velika većina, posebno muškarci, ne smeju ići u Hrvatsku. Ne mogu da idu i da se odjave.
S druge strane, traže odjavu iz vojnog odseka i prijavu u vojnom odseku ovde. Molim vas, kakve veze ima putna isprava sa odjavom pred hrvatskim vojnim organom i sa prijavom ovde? Dalje, potvrda o plaćenom porezu. Kakve veze ima potvrda o plaćenom porezu? Čoveku koji ne plati porez neće dati putnu ispravu.
Ovde na sajtu MUP-a pod brojem šest piše da tražite prijavu stana. Šta će vam prijava stana? Da li vi unosite stanodavca u pasoš? Da li kažete u pasošu - čovek stanuje u dvosobnom ili trosobnom stanu ili možda u kupatilu stanuje? Da li to uvodite u pasoš? Šta će vam to? Ili možda uvodite levog vlasnika stana, pa desnog, pa preko puta, šta će vam to, samo stvarate probleme građanima pred državnim organima.
Posebno je to problematično za izbeglice koje za sve to moraju da odu u Hrvatsku, da tamo čekaju pred šalterom za nešto što ne treba, jer se to ne vodi ovde. Šta će to u pasošu?
Dalje, izvod iz matične knjige rođenih. Sve to imamo u ličnoj karti. Prvo napravimo zahtev, radnik na šalteru, administrativni radnik, radnik MUP-a proveri, lična karta mu se da na uvid, proveri da li ono što je navedeno u zahtevu odgovara onome što je u ličnoj karti. Šta će izvod iz matične knjige rođenih? Šta će administrativna taksa? Čovek iz Srbije putuje tamo jedan dan, drugi dan se vraća, plati tamo taksu, plati prevoz tamo, plati prevoz ovamo itd., za nešto što je nepotrebno. Imamo sve to u ličnoj karti, nemojte komplikovati.

Dame i gospodo narodni poslanici, Nataša Jovanović je pokušala da u pravno-tehničkom smislu kroz korekcije u dva stava ovog člana i u jezičko-logičkom i normativnom smislu dogradi ono što je propušteno od strane predlagača ovog zakona.
Naime, u članu 45. stav 1. ona sugeriše da se izbrišu reči "na propisan način", jer se ne kaže u ovom članu koji je to propisan način, a iz konteksta zakona ne proizilazi šta je to propisan način. Ona sugeriše da se reči "na propisan način", zamene rečima "u skladu sa odredbama ovog zakona", pa će se u kontekstu zakona pronaći šta je to.
Dalje, njena sugestija ide u tom pravcu da se ne ponavljaju određene radnje koje preduzima državni organ i postupci koje on provodi, pa se na temelju toga vodi evidencija. Znači, s obzirom na to da zakon mora biti kratak i jasan, nema potrebe u zakonu nabrajati sve ono što će biti u evidencijama. Evidencije kao evidencije, one su nešto što vodi organ. Nepotrebno je u normativnom smislu u zakonu govoriti ko vodi evidenciju. Primereno je da će voditi MUP, jer MUP provodi upravni postupak, provodi određene radnje i na temelju toga donosi određena akta i vodi tu evidenciju. Zašto to normirati ovde kroz određene stavove i proširivati odredbe ovog zakona? Vi ste to odbili. Idemo dalje.
S obzirom na to da je uvek kratko vreme, iskoristiću prisustvo sekretara ovde, ministra nema, da ukažem na određene probleme izbegličkog korpusa. Mi smo se u više navrata, kad kažem mi govorim o Vladi Republike Srpske Krajine u progonstvu, obraćali Vladi Republike Srbije, MUP-u i drugim državnim organima, a posebno smo tražili od Komesarijata za izbeglice, kao državnog organa, da preduzme određene aktivnosti u pravcu postupaka koji će omogućiti izbegličkom korpusu da dođe do dokumenata koje ne može dobiti u normalnoj proceduri pred našim državnim organima. Međutim, Vlada Republike Srbije se nije oglašavala na naše apele.
Sve ono što izbeglički korpus ima, to nju ne interesuje. Nećemo spominjati, samo jednom rečenicom ću reći da je sramno izvinjenje predsednika države u Hrvatskoj, a da nijednog trenutka ne spomene probleme i zlu sudbinu krajiškog naroda.
Vlada Republike Srbije krši odredbe međunarodnog prava, krši razne međunarodne standarde, međunarodne konvencije. U načelnoj raspravi sam ukazao na odredbe međunarodne Konvencije o statusu izbeglica i još jednom ponavljam i apelujem, posebno na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je mora primenjivati, s obzirom da je to sastavni deo pravne regulative i pravnog života Republike Srbije. Međunarodna konvencija koja je prihvaćena obavezuje sve državne organe. Ova međunarodna konvencija traži blagonaklon odnos prema izbeglicama, nalaže u odredbi člana 25. da državni organi pružaju administrativnu pomoć, neću nabrajati sve, ali tačno kaže – administrativnu pomoć izbeglicama. To se ne čini. Dođite u opštinu, nigde nećete moći dobiti pravnu pomoć u smislu dobijanja određenih pravnih radnji, postupaka itd.
Ukazujem na član 27. koji govori o ispravama o identitetu. Odredba ove konvencije jasno kaže da će se izdavati sve ono što je u domenu države članice. Što se tiče putnih isprava, član 28. kaže – države ugovornice će izdavati izbeglicama sva dokumenta, sem u slučaju kada je to u suprotnosti sa bezbednošću i imperativnim razlozima zbog kojih neće moći izdati određena dokumenta.
Dalje odredbe da ne nabrajam. Kod putnih isprava – putne isprave će se izdavati na temelju ranije izdatih dokumenata koje su izbeglice dobile u državi iz koje su došle. Vi to ne činite. Vi komplikujete, tražite određena dokumenta, da ne ponavljam sada.
Dalje, član 29. Kod fiskalnih obaveza, kaže – države ugovornice neće podvrgavati izbeglice dažbinama, taksama i porezima. Mi smo izloženi, kad kažem mi mislim na izbeglice, i dažbinama, i taksama i porezima.
Apelujem još jednom, u ime Vlade Republike Srpske Krajine, i tražim da postupate onako kao što nalaže međunarodna konvencija, da imate blagonaklon odnos prema izbeglicama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se u vezi člana 226. Poslovnika Narodne skupštine.
Moje poslaničko pitanje upućujem Vladi i Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije.
Naime, prema podacima i informacijama koje se mogu pročitati na sajtu Ministarstva finansija, Srbija je u periodu od 2000. godine do 2006. godine dobila 4,8 milijardi dolara za smanjenje siromaštva. U ovoj godini samo je planirano 500 miliona evra za ovu namenu, a ukupno ministarstva planiraju da ostvare oko 700 miliona evra.
Moje poslaničko pitanje se odnosi na Vladu, da vidimo koja su to ministarstva delila ova sredstva.
Što se tiče Komesarijata za izbeglice, da vidimo koliko je Komesarijat dobio sredstava, u koje namene su ona trošena, koji su korisnici tih sredstava i da se napravi pregled po godini.
Drugo pitanje odnosi se na učešće bivše Jugobanke, koja je sada trenutno u stečaju.
Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu raspolaže sa podacima da je bivša Jugobanka, koja je trenutno u stečaju i u likvidacionom postupku, izdvojila 1977. godine 600 miliona dolara i učestvovala, kroz osnivački kapital, u formiranju osnovne banke Zagrebačke banke, koja i danas živi. Pitamo za sudbinu ovih sredstava.
Prema određenim ekonomskim stručnjacima, koji su se bavili ovom problematikom, ukupna sredstva na glavnicu i kroz kamate se kreću oko dve milijarde evra. Ovo pitanje se odnosi na Vladu i republičku Agenciju za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka.

Koristim ovu priliku da upoznam ministra unutrašnjih poslova i sekretara koji bi morao uzeti u obzir, posebno u ovim situacijama kada se radi o vitalnim, rekao bih sistemskim i reformskim zahvatima u određenoj oblasti, da se uzmu u obzir, pre svega, međunarodnopravni standardni, odredbe međunarodnog prava, a posebno ako su ratifikovane u domaćem zakonodavstvu, one su obavezujuće.
U načelnoj raspravi sam ukazao na određeni međunarodnopravni akt, radi se o Međunarodnoj konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine, koju je naša država ratifikovala i koja je kao takva ušla u pravni sistem Republike Srbije.
Šta kaže Međunarodna konvencija o statusu izbeglica? Ona traži jedan blagonaklon odnos prema izbeglom stanovništvu. Izbeglice od 90. godine, a posebno od 91. godine pa nadalje, nisu imale blagonaklon odnos od strane matične države, u većini slučajeva. Bilo je nekih situacija, posebno u nekim sredinama gde je bilo dobre volje, odnos je bio blagonaklon.
Upozoravam ovde na član 25, gde poziva državu članicu koja prihvati i ratifikuje Međunarodnu konvenciju da vrši administrativnu pomoć. Mi na šalterima nemamo tu administrativnu pomoć. Mi dočekamo da nam na šalteru službenica u pravilu kaže - popunite ovo, prikupite ovu dokumentaciju i onda vam rešavamo predmet. Vrlo je bitno izbeglice skloniti sa šaltera.
Posebno ukazujem na ove odredbe koje ste vi propisali kao obavezujuće za građane, za izbeglice i za radnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova koje postupaju po njima u upravnom postupku. Nemojte, molim vas, u postupku dobijanja rešenja o državljanstvu vi tražite izvod iz matične knjige, tražite uverenje o državljanstvu. Zbog čega to? Želimo samo rešenje i ništa više. Dajte jedan dokument i završili smo.
Kod dokumenata, kada smo dolazili i podnosili zahteve, uzeli ste nam sva dokumenta, i lične karte Republike Srpske Krajine, i pasoše koje smo dobili u Republici Srpskoj Krajini i tako dalje. Nemate pravo na to. Prvo, i lična karta i pasoš su lična isprava, moje vlasništvo, vlasništvo onoga ko je platio određenu naknadu za obrazac i platio administrativnu taksu. To je moj dokument, ne može mi ga niko uzeti. Ali, uzeli ste. Sada kada treba u postupku ostvarivanja prava na državljanstvo, imamo izbegličku knjižicu, da dostavimo taj osnovni prioritetni dokument, mi ga nemamo, uzeli ste ga.
Dalje, što se tiče odredaba konvencije, ova konvencija je vrlo bitna. Molim vas, dajte je stručnim službama da je izuče. Ona traži blagonaklonost i u oblasti dažbina, taksi i fiskalnih naknada, poreza. Ona kaže, države ugovornice neće podvrgavati izbeglice dažbinama, taksama i porezima. Izbeglice plaćaju i jedno, i drugo i treće.
Kada budete radili izmene Zakona o administrativnim taksama, dajte da oslobodimo te izbeglice, da ih oslobodimo bar od taksi. One nisu toliko velike, ali predstavljaju teret, zato što, uz zahtev uz administrativnu taksu i naknadu za rad državnog organa, plaćamo i brojne druge takse da bi dobili druge dokumente. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o jednom statusno-pravnom pitanju koje moram otvoriti ovde, s obzirom da je vrlo bitno ukazati na jednu činjenicu, a činjenica se odnosi na zakonsku regulativu bivše SFRJ, koja je u svojoj osnovi imala pravne odredbe po kojima su državljani te države imali dva državljanstva. Jedno je državljanstvo bilo SFRJ i drugo države članice.
Pravna snaga jednog državljanstva i drugog državljanstva bila je ista. Šta su Hrvati napravili? Da bi jednom stečeno pravo oduzeli određenim državljanima, a to se pre svega odnosi na Srbe, oni su doneli zakon kojim su oduzeli i jedno i drugo državljanstvo, a da bi dobili novo državljanstvo nove države, oni su doneli zakon o državljanstvu Republike Hrvatske, po kome su svi građani koji su se osećali Hrvatima trebali podneti zahtev, priložiti dokumentaciju i dobiti to pravo.
Šta je sudbina državljanstva bivše SFRJ u Srbiji? Kojim pravnim aktom je građanima bivše SFRJ uskraćeno to pravo na državljanstvo? Nijednim pravnim aktom. Svi bivši građani SFRJ, a sada žive u Srbiji, imaju to pravo.
Molim ministra i sekretara, važeće su odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, koje vas obavezuju da postupite u upravnom postupku i rešite predmet u roku od 30 dana.
U vašim sekretarijatima bivšim, sada policijskim upravama, odeljenjima MUP-a i dan-danas imate na desetine, da ne kažem na stotine hiljada predmeta koji nisu dovedeni do kraja, odnosno nije postupljeno u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, koje vas obavezuju da u otvorenom postupku od 30 dana, odnosno u dodatnom postupku od još 30 dana, rešite predmet.
Zato izbeglice i svi drugi koji su se obratili po pitanju državljanstva su uskraćeni od strane državnog organa u upravnom postupku da dobiju rešenje, negativno - negativno, sa pravnim uputstvom da se dopuni, dostavi itd. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o stimulacijama koje mora država da preduzima, s obzirom da se radi o proizvodnji koja traži i zahteva mnogo sredstava, koja je radno-intenzivna, jer traži mnogo angažmana radne snage i tu država mora dati stimulans.
Mi u agrarnom budžetu za ovu godinu smo izdvojili jako malo para. Nažalost, za duvansku industriju nemamo ništa, a to je samo rezultat svih aktivnosti koje je država preuzela od 2003. godine prodajom duvanske industrije i celokupnu duvansku industriju, vrlo profitabilnu industriju, dala je međunarodnim kompanija koje je zlorabe onako kako je zlorabe.
Reći ću samo iskustva iz EU. Italija izdvaja po hektaru 3000 evra, Španija 5000 evra, mi kroz agrarni budžet samo 100 evra, a ako želimo da izjednačimo naše proizvođače onda ovakva razlika ne može da postoji.
Prema tome, zadatak je ministarstva da obezbedi sredstva, a ne možemo obezbediti iz sledećeg razloga. Mi kroz akcizni sistem takođe se nismo izjednačili sa EU. Zašto? Zato što smo prodajom duvanske industrije stavili kupce u monopolski položaj i oni su nam diktirali uslove akciza. Država je u prošloj godini ostvarila nešto preko 30 milijardi evra, ove godine planiramo 37. Kakve su akcize u EU, a kakve su kod nas?
Od 2005. sa 31.12. 2006. na cigarete iz uvoza plaćali smo 10 dinara, a domaća proizvodnja jedan dinar. U isto vreme u EU plaćala se akciza po jednom osnovu do 57 posto do 2003. godine, a od 2004. godine plaća se 39 posto plus 34 evra na hiljadu cigareta. Znači, dođe nam po jednoj pakli oko 55 dinara. Mi plaćamo jedan dinar na domaće cigarete. Ove godine će to biti u 2007. godini plaćaće se dva dinara. Domaći proizvođači, a 10 dinara. Vidite koja je razlika, pet puta više. Znači da smo kroz akcizni sistem ubacili u budžet nekoliko desetina milijardi više.
Mogli smo izdvojiti daleko više u agrarnom budžetu i pomoći proizvođače koji se bave proizvodnjom duvana, ali to nam nisu omogućili monopolisti, odnosno nisu vama, jer ste vi to prodali, zatvorili tržište, dali mogućnost monopolistima da rade ono što hoće. Višestruka šteta.
Umesto da pomažemo proizvođače, mi sada kroz ovaj Zakon o duvanu ograničavamo i kroz mogućnost otkupa smanjujemo otkup, i opet idemo i podilazimo monopolistima, onima kojima smo učinili višestruke usluge. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, čuli smo od ministra da je po osnovi agrarnog budžeta izdvojeno do sada milijardu i 700.
(Slobodan Milosavljević, sa mesta: Samo 100 evra po hektaru).
Gledajte. Znači, agrarni budžet je na nivou 23 milijarde. Milijardu i 700, milijardu i 800, to je sedam i nešto odnosno osam posto.
Danas je 18. septembar. Poljoprivredna proizvodnja počinje ne 1. januara, nego počinje daleko pre toga. Znači, poljoprivredni proizvođači, a posebno seljaci, moraju akumulirati sredstva daleko ranije u ovoj godini za onu godinu. Znači, vi se niste udostojili, budžet se puni. Ministarstvo ta sredstva mora da krene da deli od 1. januara.
Danas je 18. septembar, podelili ste samo 7 i nešto posto. Kako da stimulišete? Ljudi predaju, a vi onda tih 100. Ne 100%. Selo i seljaštvo, a i poljoprivredna proizvodnja, zaslužuje daleko više.
Prema nacionalnom programu privrednog razvoja, vi ste dali prioritet, Vlada ga je usvojila, nadam se da će i Skupština o tome zauzeti svoj stav i doneti adekvatna rešenja.
Dali ste prioritet poljoprivrednoj proizvodnji, ali kroz ovakve vaše mere jasno govorite o smislu te proizvodnje, o smislu stimulacije i ukupnosti te proizvodnje.
Nema te proizvodnje ukoliko država ne preduzme sve aktivnosti da to isfinansira kako ona to može. U budžetu para ima za to, bez obzira na agrarni budžet. Vi ste to morali podeli.