Dame i gospodo, garantujem da je ovo jedna od najmanje gledanih skupštinskih sednica, iz prostog razloga što građani Srbije gledaju prenos suđenja na B92, na najomraženijoj TV, ali je prva zgrabila eksluzivno pravo da prenosi sudski proces.
Tamo, dame i gospodo, prvi Srbin pomaže drugom Srbinu da odbrane Srbiju i srpske nacionalne interese, a ovde Srbiju vode zadnji Srbi. Toliko o tome.
Podneo sam amandman na član 13, gde tražim da se "nacionalni savet" zameni rečima "nacionalni prosvetni savet", iz prostog razloga što smo instituciju prosvetni savet već ustrojili, institucija prosvetnog saveta već funkcioniše. U ovoj instituciji prosvetni savet sede akademici, sede ugledni profesori fakulteta širom Srbije, sede eminentni stručnjaci i eminentne ličnosti i jedini razlog zašto pored nacionalnog, pravite još jedan, izbacili ste samo - prosvetni, pretpostavljam da nam prosveta ne treba. Otišli smo toliko duboko da ne moramo da razmišljamo i o prosveti i o vaspitanju budućih generacija.
Dame i gospodo narodni poslanici, miriše širom Srbije na vanredne parlamenterne izbore. Nemojte se igrati, privediti kraju ovo što ste do sada radili, raspišite parlamentarne izbore. Volja građana Srbije nije viša onakva kakva je bila kada ste je obmanuli i posle buldožer revolucije 2000. godine i 2003. godine kada ste rekli, nismo mi oni od pre tri godine, mi smo se sada presvukli, oprali smo žutu boju, sada smo malo poplavili, sada malo drugačije i dišemo i mirišemo.
Dame i gospodo narodni poslanici, nacionalni prosvetni savet treba da dobije ingerencije iz ovog zakona koje još nema po onom prethodnom zakonu, ali nacionalni prosvetni savet je to telo koje može, i koje treba i koje mora da obavlja sve poslove koje pripisujete nekoj fantomskoj grupi koju treba da formirate.
Koga ćete u nacionalni savet, a da je ugledniji od članova koji se nalaze u nacionalnom prosvetnom savetu? Koga ćete u nacionalni savet, a da ga prethodno niste izabrali; da se razumemo, i nacionalni prosvetni savet je Skupština birala na vaš predlog i vašom većinom je izabrana. Dakle, to su ljudi koje ste vi izabrali i ne vidim razloga, osim ako ne treba da udomite i neke koji su već odavno u penziji. Inače, ovaj zakon predviđa jasno šta ćete sa onima koji imaju 70 ili 80 godina, a bili su nekada i naučnici, naučni radnici, osim ako nećete njih da udomite,pa pored onoga što im pripremate u jednom od ovih članova, hoćete i u nacionalni savet da ih stavite.
Dame i gospodo, nadam se da ćete vi, kada dođe dan za glasanje, glasati za moj amandman i umesto nacionalnom savetu dati ingerencije nacionalnom prosvetnom savetu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, našao sam za shodno da večeras ovde, braneći ovaj amandman, branim i ministra iako nije tu.
Ministar nije samo ministar za obrazovanje, nego ako se sećate kod podele funkcije, za sport i obrazovanje. Pored svih problema vezanih za obrazovanje, ministar mora da brine i o sportu i o sportskom zdravlju naše nacije. U tu svrhu se dosta angažovao kod renoviranja nekakvih sportskih terena koji služe našoj omladini.
Doduše ima tu i mnogo tendera i mnogo nejasnih stavki. O tome kada ministar bude tu i o tome ako ne uspemo da raspravimo tokom ove rasprave, a verujem da će vrlo brzo sve rasprave po zakonima prestati, jer će doći jedna nova aktivnost koja se zove predizborna kampanja i izbori, a onda ćemo posle tih izbora raspravljati o ovim tenderima i ovim ciframa koje se ovde nalaze.
Ministar, pored obrazovanja, ima još jedan vrlo odgovoran posao, jer je on imenovao direktore ekonomskih škola, pa smo dobili, poslanička grupa SRS je dobila da je u Lesposaviću imenovao, jedini kriterijum koji je trebalo da ispuni za imenovanje, pored odbranjene doktorske teze, morao je da bude ili član stranke, a stranka mala, ili je morao da pripada nekoj nevladinoj organizaciji, pa makar to bili i slobodni zidari.
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovog čoveka koga je ministar rasporedio na mesto direktora Više ekonomske škole je toliko pritužbi stiglo u poslanički klub SRS od ljudi koji rade u toj Višoj ekonomskoj školi, u toj instituciji, od njegovog kabadahijskog ponašanja, pa do kriminalnog dela koji se odnosi na plaćanje, davanje duplih plata pojedinima itd.
Međutim, da se vratimo na amandman. Braneći amandman na stav 2. za član 48. i stav 3. za član 48, narodni poslanik prof. dr Poskurica je toliko toga rekao što se odnosi i na amandman za stav 4. na član 48, tako da smatram da usvajanjem amandmana za stavove 2, 3. i 4. za član 48, član 48. u celosti treba brisati, iz prostog razloga što se ukida upravljačka i finansijska samostalnost fakulteta.
Jedino odgovara privatnim fakultetima, a državnim fakultetima sigurno ne odgovara. Šta je sa državnim fakultetima? Treba ostaviti postojeće stanje i da fakultet ostane pravno lice. Autonomije ima, dame i gospodo, ili je nema. Ako je ima, ona je na fakultetu, a pored toga što je na fakultetu, i na instituciji univerziteta postoji.
Profesori resavske prepisivačke škole i danas rade na pojedinim fakultetima, poznati po aferama koje su poslanici SRS otvarali ovde. Resavska škola je možda bila umetnost u vreme kada su prepisivane knjige, a danas je to krađa, plagijat.
I dan-danas, bez obzira na zalaganje ove vlade od 2003. godine naovamo, da će raščistiti pitanje lopovluka i kriminala, i dan-danas profesoru koji je ukrao od mrtvog čoveka delo, radi se o Stevanu Liliću, koji se ufurdačio u intelektualnu elitu, jer u intelektualnu elitu se ulazi znanjem, naučnim dostignućima itd.
Ufurdačio se prepisujući pokojnog Lazu Kostića, a danas tom istom čoveku dlaka sa glave ne fali. Kada bi se na ovom Beogradskom univerzitetu pročačkalo, sigurno bi bilo još Stevana Lilića.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo jednog amandmana  koji će poslanici SRS zdušno podržati i nadam se da ćete i vi iz vladajuće koalicije prihvatiti ovaj amandman da se uvrsti da bude sastavni deo zakona, ukoliko do izglasavanja uopšte dođe. Zbog čega?
Nije daleko dan, tek je pet-šest godina od trenutka kada su osamnaestogodišnjaci, deca odlazili na ratišta i branili ovu državu Srbiju i mnogi od njih su se vratili kao invalidi, druge, treće, a mnogi i prve kategorije. Nije tako daleko bilo ni vreme kada su roditelji te dece odlazili na ratiša širom zemlje i ostavljali svoje živote tamo braneći interese i države Srbije i srpskog naroda.
Najhumanije je, a po meni i obavezujeće za državu koja je pozvala vojne obveznike na ratište, koja ih je poslala u rat, da preuzme brigu bar o deci onih koji su ostavili zdravlje i onih koji su ostavili živote na tim ratištima. Obavezujuće je za državu da vojnike, redovne vojnike, rezerviste koji su ratovali kada je ovu državu napalo 19 članica NATO pakta – doduše mnoge od tih članica su vaši prijatelji, bili su i onda kada su nas bobmardovali, govorim poslanicima vladajuće većine, dame i gospodo narodni poslanici iz SRS, da ne bude zabune – jer mnogi su došli sa tih ratišta invalidi.
I ono što država mora da uradi, bez obzira kako i ovaj zakon i sve ostale zakone budete predlagali i donosili dok imate većinu u parlamentu, ali mirišu izbori, sve je bliže dan kada ćete i tu većinu i ovaj parlament izgubiti, bar dotle morate brinuti da kroz zakonsku formu obezbedimo i egzistenciju i obrazovanje tih mladića čiji su roditelji invalidi ili izginuli i tih mladića koji su ranjeni u ovom poslednjem ratu.

Dame i gospodo narodni poslanici, čitav član 60. se odnosi na državne univerzitete.
Narodni poslanik SRS gospođica Nataša Jovanović je podnela amandman na stav 5. člana 60, a u uskoj su vezi svi stavovi ovog člana, tako da obrazlažući amandman na stav 5. moram da pomenem i stav 6.
Visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta iz stava 1. ovog člana izdvajaju deo za finansiranje zajedničkih poslova na nivou univerziteta. Maločas sam rekli da ta sredstva koja visokoškolska jedinica ostvari, izuzev sredstava koja obezbeđuje Republika, čine sopstveni prihod, i odnose se pre svega na školarinu, pogotovu koju plaćaju strani studenti jer je naš univerzitet još uvek vrlo interesantan za strane studente, i strani studenti plaćaju poprilično visoke školarine našim fakultetima, pružanje usluga, to se odnosi na sve medicinske usluge koje medicinski fakultet pruža, na sve usluge projektovanja koje građevinski ili arhitektonski ili elektrotehnički fakultet pružaju, i to su sredstva koja, pored sredstava koja država izdvaja za ove ustanove, visokoškolske ustanove same zarađuju.
Stav 5. kaže - visokoškolske jedinice u sastavu univerziteta, odnosi se na fakultete, iz sredstava iz st. 1. ovog člana izdvajaju deo za finansiranje zajedničkih poslova na nivou univerziteta. Stav 6. kaže - izdvajanje sredstava iz stava 5. ovog člana vrši se na osnovu planiranog obima i troškova aktivnosti koji se utvrđuju odlukom saveta univerziteta za tekuću školsku godinu.
Pa će univerzitet bukvalno razrezati fakultetima koliko moraju da prenesu na univerzitet. Da li će fakulteti ostvariti tolike prihode, univerzitet to ne interesuje. Umesto one autonomije fakulteta o kojoj smo govorili – a izgleda da autonomiju različito shvatamo, za vas je autonomija na nivou univerziteta a fakulteti su radne jedinice, kao jedinice udruženog rada, jer sve više liče na to, iz Brozovog vremena samoupravnog socijalizma – oni su jedinice koje imaju sve manje prava a sve više obaveza.
I što se ovoga tiče, ovo je gola pljačka i ono malo sredstava za koja se mimo davanja države fakulteti izbore, ulažući rad visokostručnog, naučnog kadra, i zato poslanici SRS traže, videli ste već u četiri amandmana, da se pojedini stavovi ovog člana 60. brišu, u stvari ceo član.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću obrazlagati ovaj moj amandman. Ne vidim razlog zašto se ne bi amandman usvojio u danu za glasanje. Naslov iznad člana 70. kaže - Zvanje saradnika; tražim u ime poslaničke grupe SRS da naslov iznad člana 70. bude Zvanje saradnika u nastavi. Jer u članu 70. se kaže: "Zvanje saradnika su: saradnik u nastavi i asistent. Zvanje saradnika u izvođenju nastave u okviru studijskih programa stranih jezika su: lektor i viši lektor."
Amandmanom tražim da stav 1. u članu 70. glasi: "Zvanje saradnika u nastavi su: asistent - pripravnik i asistent, lektor i viši lektor". Tako bi stav 3. postao stav 2, a stav 4. bi postao stav 3, a stav 2. bi se brisao.
Mislim da će vam u danu za glasanje proraditi savest pa ćete glasati za ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo privodimo kraju i ovu raspravu. Celog dana raspravljamo. Pokušavaju poslanici SRS da poprave amandmanima nešto što je apsolutno nepopravljivo.
Na član 116. narodni poslanik Milorad Mirčić podneo je amandman, u kome traži da se posle stava 5. doda novi stav 6. koji glasi: "Fakulteti koje je Republika Srbija osnovala pre stupanja na snagu ovog zakona zadržavaju svojstvo pravnog lica i smatra se da imaju dozvolu za rad i akreditaciju".
Mi smo ceo dan danas kroz amandmane upravo o ovoj temi i o ovoj tački raspravljali, dokazujući da su fakulteti u Srbiji, pogotovo fakulteti u Beogradu, mnogo stariji od univerziteta, da su mnoge generacije vrhunskih svetskih imena, vrhunskih stručnjaka, izašle sa tih fakulteta, a vi sada bilo koji fakultet čiji je osnivač država, dovodite u istu ravan sa fakultetom koji može da osnuje bilo ko od ovih biznismena novokomponovanih, koji su stekli određena sredstva da mogu da plate eventualno par profesora i da formiraju katedre.
Zbog toga smatramo da fakulteti u Beogradu treba da zadrže svojstvo pravnog lica i da fakulteti u Beogradu, čiji je osnivač Republika Srbija, treba da se smatra da imaju dozvolu za rad i akreditaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na to da vam objasnim zašto poslanici SRS neće glasati za ovaj zakon, moram samo dve opaske. Prva se odnosi na aktivnosti ministara, pogotovo ovih od "buldožer revolucije" pa naovamo.
Svi su pokušavali da ostave neki trag, da ostanu po nečemu poznati. Čak i onaj nesretni Mihajlović, kome su povlenske magle zamaglile vidike, i on je uspevao nešto da vidi. Mnogi su pokušavali da pronađu nešto. Dinkić je pronašao način presipanja društvenih, državnih para u privatne džepove. Mnogi su pronašli rupu na saksiji, toplu vodu, a ministar prosvete nam je pronašao novi jezik .koji se sada zove bosanski ili bošnjački jezik i uveo ga u škole, za prvi i drugi razred osnovnih škola u oblastima naseljenim muslimanskim življem, pre svega, u Raškoj oblasti.
Druga primedba se odnosi na jutrošnje izlaganje poslanika DS Gaše Kneževića, koji je ovde zdušno branio pravo, pravdu, zakonitost i univerzitet, a taj isti Gašo Knežević je pre nepune tri godine apsolutno bespravno izbacio sa Pravnog fakulteta u Beogradu redovnog profesora fakulteta, prof. dr Vojislava Šešelja. Ni dlaka sa glave mu ni dan danas nije falila zbog toga.
Vratićemo se na temu o kojoj se danas raspravlja, vratićemo se na zakon. SRS je protiv ovog zakona iz nekoliko razloga. Prvi je, zakon ukida autonomiju fakulteta i prenosi autonomiju na univerzitet. Čak ni Tito nije ukidao autonomiju fakulteta. Vi se sećate, ovi koji imaju malo više godina se sećaju neke 1968. godine, studentske demonstracije, kada policija nije smela da uđe na Filozofski fakultet, na Filološki fakultet, a studenti su unutra držali tribine, govorili.
Tito se nije usudio da fakultet dovede na nivo radne jedinice. Ovim zakonom se ministar usuđuje da tu autonomiju ukine i da napravi najobičniju radnu jedinicu od pravnog fakulteta. Istureno odeljenje u nekoj osnovnoj školi će imati onoliko prava koliko će imati svaki fakultet u Beogradu, pravni pogotovo, jer on najaviše treba da brani, po samoj vokaciji, po samom svom imenu najviše treba da brani autonomiju.
Drugo, kada smo usvajali Zakon o srednjem obrazovanju, mi smo usvojili jednu državnu instituciju koja se zove Nacionalni prosvetni savet, u koju su izabrani akademici, vrhunski profesori, ne samo srpska, nego svetska imena iz oblasti nauke. Danas nam se predlaže, odmah pošto se usvoji ovaj zakon, neka nova institucija koja će se zvati Nacionalni savet. Ne vidimo razloga zašto treba da postoje dve institucije. Drugo, šta je to što ona prva institucija - Nacionalni prosvetni savet ne zadovoljava, pa sada mora još jedna institucija, osim ako ne mislite da uhlebite neke koji, eventualno, treba da se proslave.
Poslediplomske studije, pogotovo na stručnim fakultetima, kao što je medicinski fakultet, na primer, takođe su devalvirana zvanja. Danas medicinski fakultet traje pet i po, odnosno šest godina sa završnim ispitima. Posle završenog medicinskog fakulteta svršeni student dobija zvanje lekara, dve godine ide na postdiplomske studije, dobija zvanje magistra i ako hoće dalje da se bavi naukom, ne samo strukom, ide još dve godine, dobija zvanje doktora nauka itd. Danas se medicinski fakultet svodi na četiri godine, za one dve godine dobija i zvanje doktora medicine i magistra.
Sledeće što u ovom predlogu zakona ne valja to je što su nastavnička i saradnička zvanja tako isprepletena, tako smušena. Do sada smo imali izuzetno jasne i čiste kriterijume. Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bude zabune, svi naši naučnici, svi naši stručnjaci koji se pojave u belom svetu, uglavnom skupljaju lovorike.
Evo, svedoci smo da nam je sad u Londonu, koji slovi za kolevku određenih grana medicine, imamo našeg čoveka, iz Leskovca, koji je kao lekar otišao trbuhom za kruhom i tamo postigao svetsku slavu u oblasti genetike. Prema tome, gde god se pojave naše i sa ovim zvanjima koja su sticali na fakultetu, stiču visoka priznanja i svetsku slavu.
Mi danas imamo u ovom predlogu - saradnik u nastavi, to se zvalo asistent pripravnik. Razlika između asistenta pripravnika, naziv na koji smo navikli, i saradnika u nastavi je ogromna. Prvo, asistent pripravnik je dok ne stekne magistarsko zvanje. Dalje nastavlja kao asistent, ukoliko nema prazno mesto za mesto docenta, a posle toga, kad doktorira, nastavlja dalje. Zašto sada asistent pripravnik, pa asistent pomoćnik, ne znam više ni kako će se zvati. Sistem bodovanja predmeta unutar nastavnog plana takođe je smušeno urađen.
Pročitaću vam, pošto imam još toliko vremena, Konferencija pravnih fakulteta Srbije je poslaničkom klubu SRS dostavila 12 primedbi na ovaj zakon i iskoristiću da vam ih pročitam.
"Konferencija pravnih fakulteta Srbije, održana na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 5. marta 2005. godine", pretpostavljam da je ministar ovo dobio i da se oglušio od ovo. Mislim da se o mišljenje naših eminentnih profesora pravnih fakulteta ne treba oglušavati.
"Konferencija insistira da se Predlog zakona o visokom obrazovanju povuče iz skupštinske procedure, naročito iz sledećih razloga:
1. Predlog zakona u potpunosti ukida autonomiju fakulteta, i to statusnu, upravljačku, finansijsku i kadrovsku, što je apsolutno neprihvatljivo.
2. Nedopustivo je da se fakulteti sa višedecenijskim iskustvom i vrhunskim rezultatima u radu, koji predstavljaju preteče univerziteta, dovode u situaciju da moraju ponovo da traže dozvolu za rad i akreditaciju.
3. Ovakav predlog zakona je suprotan intencijama Bolonjske deklaracije, koje su usmerene na izgradnju jedinstvenog evropskog prostora obrazovanja i unapređenja kvaliteta i efikasnosti obrazovanja koje, inače, u potpunosti podržava.
4. Ovakav predlog zakona je suprotan iskustvima evropskih univerziteta, a posebno zemalja iz okruženja.
5. Konferencija konstatuje da su u postupku donošenja zakona potpuno prenebregnuti rezultati javne rasprave na pravnim fakultetima i zahteva da se prilikom izrade novog nacrta zakona primeni princip javnosti i redovna zakonodavna procedura.
6. Ne bi trebalo dopustiti da se u ime navodne reforme visokog obrazovanja, u ime države, a suprotno njenim interesima, uništavaju baš državni pravni fakulteti, kao vitalne institucije visokog obrazovanja.
7. Pravni i faktički položaj u kojem bi se, u slučaju donošenja zakona, našli svi pravni fakulteti u zemlji, izrazito bi nepovoljno uticao na obrazovanje pravničkog kadra, koji predstavlja personalni temelj pravne države.
8. Konferencija smatra da su funkcije koje su Predlogom zakona namenjene univerzitetu predimenzionirane i u potpunosti neodgovarajuće za državne univerzitete sa velikim brojem fakulteta u različitim oblastima obrazovanja studenata i zaposlenih.
9. Konferencija smatra da su predložena rešenja iz zakona suviše uopštena i neodređena, tako da ostavljaju previše prostora za podzakonsku regulativu i arbitrarnost, čime se bitno narušavaju elementarna pravila pravne sigurnosti.
10. Konferencija smatra neprihvatljivim vraćanje moralno-političke podobnosti na univerzitet pod vidom profesionalne etike", jer u krajnjoj liniji ko će odlučivati šta je profesionalno etično, a šta nije, nego oni koje ćete vi rasporediti. I to će mu biti ovo što govore profesori pravnog fakulteta, dakle, moralno-politička podobnost.
11. Konferencija smatra neprihvatljivim hitan postupak za donošenje osnovnog zakona o visokom obrazovanju, što predstavlja prvi takav primer u zakonodavnoj praksi Srbije.
12. Ukoliko zakon ipak ne bude povučen, Konferencija pravnih fakulteta će preduzeti sve neophodne mere za zaštitu svoje samostalnosti i stečenih prava."
Iz ove dvanaeste tačke mislim da je ministar, ukoliko poštuje mišljenje naših profesora i akademika, izvukao zaključak i da će posle ove moje diskusije izaći za govornicu i ovaj zakon povući iz procedure. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušao sam gospodina ministra sedeći ovde u prvom redu i, pravo da vam kažem, mi iz Srpske radikalne stranke već i treba da počnemo da se navikavamo da sedimo u ovom prvom redu. Ja ću nastaviti tamo gde je gospodin Vučić stao kada je rekao za Novakovića da počinje već da vozi glisere ulicama Beograda.
Dame i gospodo narodni poslanici, znate li da je ovog trenutka dok mi raspravljamo o NIS-u jedini kupac koji ima pravo u Rafineriji Novi Sad da kupi najkvalitetniji mazut, koji nosi oznaku NS GS, preduzeće tog istog Novakovića i svi kojima treba taj visokokvalitetan mazut mogu jedino da kupuju od njega, naravno uz proviziju.
Dok mi raspravljamo o NIS-u, pre dva dana je benzin poskupeo, tako da vam sada litar benzina košta 80 dinara. Uvek je to bilo tri dinara i 20 para, i za ovih pet godina od kada ste na vlasti sa 16 dinara, koliko je litar benzina koštao 2000. godine, sada je doteran na 80 dinara. Jeste, i u Americi je poskupeo benzin, dame i gospodo narodni poslanici, a danas u Americi benzin košta 137,50 dinara, ali galon, to vam je 4,5 litara. Litar benzina u toj istoj Americi košta 35 dinara. O čemu mi pričamo? Gde je razlika između ovoga? Kako se dolazi do te cene koja bi trebalo da bude 35 dinara do 80 dinara upravo vam pokazuje i ovo pitanje kako se mazut prodaje, koliko se njih ugradi dok mazut dođe do zadnjeg kupca.
Doduše, eksperti iz Naftne industrije Srbije, ranije se to zvalo "Naftagas", dosetili su se tako da pare ostanu u kući, pa, recimo, direktor NAP-a Boško Vučurević i Ćuković, koji mu je pomoćnik ili zamenik, formiraju u Beču preduzeće, koje se zove "Hempetra" i preko njega uvoze naftu. Dakle, kupe naftu na Roterdamskoj berzi, ugrade se koliko smatraju, a ne koliko je normalno, nego koliko smatraju da treba da se ugrade i onda to prodaju NIS-u.
Zbog toga je NIS došao u ovu situaciju u kojoj je sada da energija košta enormno i to se prevaljuje na sve proizvode u kojima energija učestvuje u proizvodnji i to opet plaćaju građani Srbije.
Jedno drugo pitanje koje sam hteo da pokrenem – 10.6.2005. godine Upravni odbor NIS-a donosi odluku i u članu 1. kaže: "U cilju ubrzanja postupka privatizacije sprovešće se postupak izdvajanja sporednih delatnosti, odnosno delova i organizacionih jedinica Naftne industrije Srbije (u daljem tekstu NIS), u kojima se obavljaju delatnosti koje ne predstavljaju osnovnu delatnost NIS-a i prodaja trajnih uloga koje NIS ima u drugim preduzećima".
Dame i gospodo narodni poslanici, pre ovog velikog odmora koji nam je dao predsednik Skupštine da se odmorimo i da se pripremimo za ovu sednicu i da oni u međuvremenu odrade neke poslove i u naftnoj industriji i u mnogim industrijama da se sada kroz diskusije i raspravu ne može popraviti, postavio sam pitanje samo za jedno preduzeće u kome NIS ima akcionarski ulog, u kome je NIS učestvovao u kupovini i vlasnik je dela imovine, a radi se o "Politici".
Dame i gospodo narodni poslanici, ogromna je sveska preduzeća u kojima je NIS učestvovao u izgradnji, u osnivanju i ima osnivačke uloge, pa pitam gde će te pare, ko se nameračio na to i ko će ta sredstva sutra uzeti. Preko 20 preduzeća u inostranstvu radi pod kapom NIS-a. Ja znam za Ruandu, znam za istraživanje i eksploataciju nafte, gde smo mi sa Angolom u ono vreme dogovorili, pošto Angola nije mogla da nam plati istraživanje i eksploataciju, da se napravi zajedničko preduzeće; 49% izvučene nafte iz Angole je vlasništvo NIS-a, uvozi se ovde i prodaje kao domaća nafta, jer su naša preduzeća bukvalno sa tom domaćom naftom i sa domaćom naftom koju izvučemo iz naših bušotina u Vojvodini.
Svaka država, pa i naša dok je bila pametna, do "buldožer revolucije", peglala je cenu i tako sačuvala socijalnu strukturu, jer domaća nafta je uvek jeftinija od uvozne.
Ja ću vam samo nabrojati neka preduzeća kojih sam se setio u međuvremenu: "NAP-Kombik" u Franfurktu, NAP Moskva, "Petrokomerc" London, "Makonafta" Skoplje, "Novobanis" Solun, "Ranis" Moskva, "RDS-Naftagas" London, "Jusiko" i dva predstavništva u Moskvi, jedno predstavništvo u Londonu, jedno predstavništvo u Ruandi i jedno predstavništvo u Pekingu.
Ogromna sredstva države Srbije su se odlila i nalaze se u ovim preduzećima. Izgleda da scenario koji ste smislili vi iz vladajuće nomenklature i ovi koje ste pretekli u preuzimanju, znači oni do 2003. i ovi od 2003., scenario koji ste smislili da preuzmete je scenario "Geneksa".
"Geneks" je imao tzv. ćerke, po svim atraktivnim državama u svetu. Kada se "Geneks" raspao, ćerke su postale preduzeća, direktori tih preduzeća su postali vlasnici preduzeća; mnogi od njih sada kupuju ovo malo srpske sirotinje novcem koji su prethodno opljačkali.
Ne govorim o novcu koji je opljačkan od 2000. do 2005. godine, o tome će tek da se govori, govorim o novcu koji je ranije opljačkan. Ali, scenario je isti.
Mi smo, dame i gospodo narodni poslanici, kada smo raspravljali o uzaludnom trošenju novca, pokazali, odnosno gospodin Vučić vam je pokazao dokument po kome je 53 miliona, plus 38 miliona, otišlo kojekakvim kućama za bilborde, da reklamirate benzin, jer ako ja ne pročitam na bilbordu da je benzin takav i takav, neću ga kupiti za svoj auto.
Dame i gospodo, odavno je počelo čerupanje NIS-a. Od 2000. godine, od "buldožer revolucije" naovamo bukvalno sve što je moglo da se otme u Srbiji, oteli ste, ostalo vam je još ovo. Kada ovo završite moći ćete upravo onako kako je Stipe Mesić rekao – ja sam posao završio.

Zahvaljujem. Javio sam se za repliku, gospodin ministar me je pogrešno razumeo. Nisam ja, gospodine ministre, rekao da ste vi ove ćerke preduzeća pravili po svetu. Od 2005, od buldožer revolucije ništa napravljeno nije, samo ste rušili.
A da postoje ova predstavništva pročitaću vam podatak iz 1998. godine, gde je čak i plata određena onima koji rade u ovim preduzećima: "NAP-kombik", dva zaposlena, direktor 6.800 ondašnjih maraka, zamenik 2.700 itd, a 1993. "NAP" Moskva, 1992. i 1993. "Novobanis" Solun, 1996. "Ranis" Moskva, drugi su pravili preduzeća. Drugi su pravili i u Angoli zajedničko preduzeće, gde se eksploatisala nafta.
Da li je 49% ili je 7% možda od ukupne proizvodnje NIS-a – pa neka je i jedan litar, gospodine ministre, gde ide kada NIS privatizujete taj jedan litar, ko će sa tim da se obogati. Hoće li opet gospodin Vučurović i ovaj njegov, kako mu se zove, Đuković i hoće li i dalje sve količine ovog mazuta proizvedenog u Rafineriji Novi Sad otkupljivati Novaković i onda trgovati sa tim mazutom ili će NIS prodavati taj mazut?
E, zbog toga je razlika, zbog toga što su se ugrađivali svi usput, između 35 dinara, koliko benzin košta u Americi, i 80 dinara, koliko košta kod nas. Nebitno je, neka i jedan litar proizvedu, ali je bitno gde ide taj jedan litar.

Dame i gospodo narodni poslanici, Republika Srbija, srpska nacija, srpska ekonomija, srpska sloboda ovih dana trpe žestoke udarce. Prvi udarac, koji je bukvalno potresao državu, jeste potpisivanje ovog sporazuma koji je ovaj nesrećni Vuk u trenutku kada je verovatno bio pod uticajem sintetičke droge, jer nema više para za kokain, potpisao; to je nešto što samo lud čovek ili narkoman može da potpiše. Ovo je završni udarac koji će uništiti ekonomiju, socijalnu politiku Srbije, uništiti sve ono na šta još Srbija može da računa, a onda ćemo prepustiti, ući u dužničko ropstvo, ući u robovlasnički period, jer tajkuni koji su digli glavu posle buldožer revolucije kupuju polako sve, i ono zadnje što u Srbiji vredi.
Pre neki dan sam pročitao u novinama da je Karađorđevo već predato kupcu, suština je samo da se provuče pro forme, jedan jedini kupac je bio na tenderu. Uskoro će Srbi saznati ko će otkupljivati, ukoliko ne uspemo da zaustavimo, a i po kojoj ceni i zemlju, poljoprivredno zemljište, a onda će svemu doći kraj. Ovaj zakon će bukvalno, što se tiče energetike, uz one prethodne zakone i uz ono što sledi EPS-u, uništiti Srbiju.
O čemu se zapravo radi? Posle ovog zakona i zakona koji je donet za EPS, grabež se završava. Danas su pale sve maske sa lica, ne onih koji će kupovati, nego Vlade Srbije i Vojislava Koštunice kao predsednika te vlade. Kako se krenulo? Prvo se krenulo sa razbijanjem i pljačkom. Pre nekoliko meseci smo imali priliku da vidimo kako se na malo pljačkalo iz te Naftne industrije Srbije, kako se u sprezi pljačkalo, i naftna i elektroprivreda istovremeno, a danas krećemo sa restrukturiranjem, danas krećemo sa razdvajanjem tog NIS-a na manje zalogaje, ne bi li ga lakše progutali tajkuni. Naravno, tajkuni moraju da imaju jednu predispoziciju, da budu nečiji kumovi. O tome ću malo kasnije.
Izdvaja se u akcionarsko društvo sve osim naftovoda i gasovoda. Kome je namenjeno akcionarsko društvo, ko će to da kupi i po kojoj ceni, jer kod procene kapitala knjigovodstvena vrednost, i kod pripreme ovog zakona, koja se prikazuje tri puta je manja od stvarne vrednosti. Tri puta je manje od stvarne vrednosti ono što je upisano i procenjeno, a procenili su stručnjaci iz "Deloitte and Touche".
Pitam gde su preduzeća u ovome, preduzeća u kojima je NIS vlasnik velikog dela kapitala?
Šta je sa tim kapitalom koji se nalazi u tim preduzećima? Šta je sa akcionarskim društvima u kojima je NIS akcionar, ne zato što su zaposleni u NIS-u hteli, nego zbog toga što drugačije nije mogao da naplati. Šta je sa "Politikom"? Nigde se ne priča da je NIS jedan od najvećih vlasnika akcija "Politike". Gde će te akcije otići? Šta je sa vlasničkim udelima gde je NIS u saradnji sa drugim preduzećima formirao treće preduzeće? Šta je sa domaćim bušotinama? Šta je sa rezervama koje su... Maločas je jedan od govornika rekao koliko te bušotine sada imaju nafte, koju će taj budući izvući i prodati kao svoju imovinu.
Šta je sa firmom "Kombik" iz Frankfurta koja je vlasništvo Naftne industrije Srbije? Da li je ona procenjena? Gde je to prikazano? Šta je sa firmom "Angola nafta", gde je, u saradnji sa vladom Angole, "Naftagas" izbušio bušotine i u ugovoru piše da smo mi, odnosno NIS, odnosno Republika Srbija vlasnici 49% ukupno eksploatisane nafte. Da li je to procenjeno?
Ta nafta je otprilike 50% ukupne proizvodnje domaće nafte, jer se ovde vodila kao domaća nafta. Sa tom domaćom proizvodnjom nafte mi smo peglali cenu naftnih derivata da bi građani Srbije, da bi privreda Srbije mogla normalno da koristi i normalno da funkcioniše, pa je naša cena nafte i naftnih derivata bila daleko niža od cene na zapadu, pa je cena uvozne nafte bila tri puta veća nego cena domaće nafte.
Šta je sa tim kapitalom? Mnogo je firmi u inostranstvu koje je osnivao "Naftagas". Da li su one popisane ili ih je neko od kumova već zaposlio i preveo na svoje ime, naravno bez dinara uloga? Šta je sa ogromnom imovinom koju ima "Naftagas", a koja nije vezana direktno za istraživanje, eksploataciju, transport, distribuciju itd? Govorim o samo nekoliko letovališta na Jadranskom moru, i to u ovom delu crnogorskog primorja, čija je vrednost basnoslovna.
Da li je to ušlo ovde ili će to ići akcionarskom društvu, odnosno Hamoviću, Lazareviću, Novakoviću i ostalim kumovima i ovom Popoviću, jer je i on kum Lazareviću, ovom direktoru NIS-a. Da je ministar tu, rekao bih – ministre, verujem da ste pošten čovek, lažu vas lopuže, prestanite sa ovim, presaberite se, iščačkajte do zadnjeg dinara, pa tek onda krenite.
Šta je sa naftovodom? Ja sam 28 godina proveo u Naftnoj industriji Srbije, odnosno u njenim prethodnicama, do 1998. godine sam radio, pa znam kolika smo sredstva uložili za izgradnju naftovoda od Krka do Pančeva i do Novog Sada. Ostalo nam je samo ovo parčence, međutim deoba sutradan, sukcesija, kada se podeli imovina između zemalja nastalih raspadom bivše Jugoslavije, dobar deo tih sredstava koja sada koriste Hrvati pripašće, mora da pripadne. Gde je taj kapital koji ovde treba da bude uveden?
Šta je sa gasovodom? Znam koliko smo mi iz "Energogasa" i "NIS gasa" imali muka da obezbedimo kredite koje smo plaćali posle da se izgradi gasovod od Horgoša do Paraćina. Da li je to obračunato ili je to knjigovodstvena vrednost, može a ne mora, dođe "Deloitte and Touche" i izračuna da to košta toliko i toliko, a ono 10 puta skuplje.
Nezadovoljstvo u Naftnoj industriji Srbije je ogromno. Šta ćemo sa privredom koja je vezana za Naftnu industriju Srbije? Šta će se desiti sa "Petrohemijom" kada ovo AD bude zavrnulo slavinu "Petrohemiji"? Znate da je osnovna sirovinska baza za "Petrohemiju" sirovi benzin i iz njega se prave svi oni za polietilene itd. Šta je sa Rafinerijom u Elemiru? Šta je sa Fabrikom kaučuka u Elemiru?
Sve su to fabrike koje su vezane za ovo, koje je "Naftagas" svojevremeno gradio, NIS sadašnji, a nekada se to zvala zajednica radnih jedinica. Tu je kapital "Naftagasa", NIS-a, tih ljudi koji su radili tih 40 godina od kada Naftna industrija Srbije postoji. Gde je obračunata ta imovina i čije je to sada vlasništvo? Ko će sutra da omasti brke sa tim?
Dame i gospodo narodni poslanici, pre šest meseci smo imali Anketni odbor i na tom Anketnom odboru, doduše bilo je vezano za Elektroprivredu, ali kada je predsednik Anketnog odbora otvorio papire, pa vidi direktnu vezu između Naftne industrije Srbije i Elektroprivrede, pa Srbija uvozi mazut kada joj ne treba, NIS uvozi mazut kada mu ne treba, jer sedi gospodin Novaković ili ko je već bio tamo, neću sada da licitiram, na odlučujućem mestu; uvozi mazut kada joj ne treba, izvozi kada je preko potreban i taj mazut se pretvori u električnu energiju po pet puta jeftinijoj ceni u Termoelektrani toplani Novi Sad i preda se gospodi iz EFT.
Čiji su to kumovi? Da li je kum Lazarević, da li je kum današnjem direktoru Naftne industrije Srbije, Popoviću? Koliko je tih kumova? Da li je to samo njihova stvar ili, kako bi rekli na Siciliji, naša stvar, odnosno Koza nostra.
Dame i gospodo narodni poslanici, totalna pljačka Srbije priprema se kroz ovaj zakon. Ovo je prvi korak, a sledeći je da vidimo ko je vlasnik tog AD i kako će onda to AD komandovati sa ova dva javna preduzeća. Osnovno, kod popisa imovine debelo se zabašurilo. Ko još iz Vlade Srbije, voleo bih da mi neko objasni, ko još iz vladajućih stranaka, osim Lazarevića, Hamovića i ovog Popovića nesretnog, drži ruke u pekmezu, u tegli, ko se još bavi ovim lopovlukom i ovom otimačinom.
Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da ako već sutra bude dan za glasanje nema časnog poslanika koji će glasati za ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo je vremena ostalo za odbranu ovog amandmana i gospodin Kragović je vrlo dobro obrazložio svoj amandman. Međutim, ostalo je nešto što nije dovoljno naglašeno, pa bih u tom delu.
Samo lud čovek i veleizdajnik bi bio protiv toga da se ova sredstva koja su predviđena za vojsku Srbije i Crne Gore, koja dole radi u izuzetno teškim uslovima, odobre. Nadam se da ćemo o veleizdaji imati jednu tačku dnevnog reda u ovoj skupštini, pa da razgovaramo o sporazumima koje pojedini izdajnici u ime nas i u ime naše države potpisuju.
Međutim, javio sam se zbog ovog drugog dela, dakle, sredstva koja se odvajaju za Koordinacioni centar za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i za isti centar, za istog šefa Koordinacionog centra, za istog čoveka koji će trošiti sredstva u ime Koordinacionog centra za KiM. Ovde se radi o sredstvima od otprilike pet milijardi dinara. Dakle, dve milijarde 745.568 hiljada dinara iz budžeta i tri milijarde koje se odvajaju od sredstava dobijenih doplatnom markicom.
Naravno, nemamo ništa protiv da se ta sredstva izdvoje, ali mora da se vodi računa o svakom utrošenom dinaru, da šef Koordinacionog centra ne pravi svoju stranačku infrastrukturu, pa izuzetno lepe i lepo opremljene kancelarije, doduše, prazne jer nije nikoga uspeo da prevari da uđe u njegovu stranku i ako je uspeo nekoga da potkupi, taj se nalazi u njegovoj stranci.
Neracionalno se raspolaže ogromnim sredstvima i očekujem da će bar na jednoj sednici, a očekivao sam da ćemo to do sada dobiti, da se na jednoj sednici raspravlja o utrošku sredstava koja se odvajaju za Koordinacioni centar.
Dame i gospodo narodni poslanici, dok su nam Srbi u sve tri opštine ugroženi, maksimalno ugroženi, dok su nam Srbi na KiM maksimalno ugroženi, dok iz tog ili sličnih centara idu i one priče koje treba da zaplaše Srbe, ogromna sredstva država Srbija odvaja. Očekujem da, ako ne bude, onda ću tražiti to kao poslaničko pitanje, da se dostavi obračun i utrošak sredstava za svaki dinar koji se odvaja za Koordinacioni centar.

Podneo sam amandman na član 6. i tražim da se u članu 7. sredstva iz budžeta u iznosu 429.764.926.000 zameni cifrom 432.999.000.000. Razlog je vrlo jednostavan i prost.
Ministar finansija, Mlađan Dinkić, pored izmišljenog suficita, pored svih mogućnosti za malverzacije o kojima smo govorili i o kojima ćemo govoriti do kraja razmatranja ovog predloga zakona, ostavlja i u budžetsku rezervu tri milijarde dinara. Tražio sam amandmanom da se te tri milijarde dinara usmere i raspodele u ovim razdelima dalje. Nedozvoljivo je da u trenutku kada pola nacije gladuje, kada dve trećine nacije ne radi, kada je stanje u državi katastrofalno, da se ovoliko sredstava pored izdvojenih sredstava u budžetsku rezervu izdvoji i stavlja direktno na raspolaganje ministru finansija Mlađanu Dinkiću.
To tako ne može. U svim zemljama koje znaju da vode računa o svojoj ekonomiji, koje znaju da vode računa o svojoj privredi, o građanima te države, strogo se vodi računa da se balans između budžeta, s jedne strane, i punjenje i pražnjenje budžet uravnoteži, da to ide dnevno, da ekonomija ne oseća. Došli smo u situaciju da smo pre nekoliko meseci razgovarali o deficitu od 20 milijardi. Danas razgovaramo o suficitu od 32 milijarde. To znači 52 milijarde. Gospodin Krasić, narodni poslanik SRS, građanima Srbije pre svega, koliko sam video poslaničku većinu to nije mnogo zanimalo, objasnio je koja je gimnastika i igra da se od ničega napravi nekih fantomskih 32 milijarde.
Izdvajajući tri milijarde u budžetsku rezervu, Mlađan Dinkić neće izdvojiti od tih fantomskih 32 milijarde, neće to biti fiktivan, nego će biti stvaran novac, bukvalno stavljen na raspolaganje jednom čoveku. Smatram da Mlađan Dinkić, ukoliko ne dođe brzo do izbora, pa da ga zaustavimo, bukvalno će uništiti ekonomiju ove zemlje i dovešće nas na nivo Argentine, sa ogromnim zaduženjima, fiktivnim računima, fiktivnim parama i doći ćemo u situaciju da će zemlja biti više zadužena nego koliko košta ukupno njeno materijalno bogatstvo.
Zbog toga apelujem na poštene i časne ljude u vladajućoj koaliciji da glasaju za ovaj amandman, da bar ove tri milijarde izvučemo ispod šapa Mlađana Dinkića i da se rasporede prema razdelima u ovom budžetu.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Vrlo kratko, nekoliko reči, ovim amandmanom tražim da se deo sredstava, koji je inače predviđen u iznosu od pet milijardi koji se nalazi u ovom suficitu, usmeri, transferišu sredstva Srbiji i Crnoj Gori iz budžeta Republike Srbije, i to isključivo namena za vojsku.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslovnik, član 104, poslanik je dužan da govori istinu, da ne čitam dalje ovaj član.
Jeste gospodine Bogdanović – izvinite, povuklo me ovo, jer je vaš rekao, gospodin Petrović i Bogdanović, pa i ja kažem, gospodin – jeste, lepo se sarađuje sa Skupštinom opštine Zemun od trenutka kada ste finansijsku stranu te saradnje osakatili prilikom podele sredstava. Kada se izračuna kolike su plate zaposlenih, koliki su materijalni troškovi zaposlenih, Skupštini opštine Zemun je za investicije ostalo 5,5 miliona dinara, to je 20 metara puta, odnosno 50 metara vodovoda itd.
Što se tiče Surčina, gospodin Obradović je apsolutno u pravu. Predsednik opštine se razboleo, zamenik predsednika Skupštine opštine otkazao je već zakazanu sednicu, grupa, među njima "nn" lica, nisu svi bili odbornici, u kafiću ispred zgrade održi sastanak, izaberu se, raspodele funkcije itd.
Suština problema u Surčinu je u tome što ste vi tu opštinu i napravili ne bi li odvojili deo biračkog tela, koji je inače uvek glasao za SRS. To je jedan razlog. Drugi razlog je što se vrši privatizacija PIK-ove zemlje, nekoliko stotina hektara, tu opština učestvuje u svemu tome, a na tu zemlju su bacili oko Krmivo produkt, kandidat za zamenika predsednika Skupštine opštine, koga sada imate, Vojice Janoševića, i još jedna grupa ljudi iz Surčina okupljena oko zaštićenog svedoka, ne smem ime da mu pomenem.
Prema tome, gospodine Bogdanoviću, od maja SO Surčin nema sredstava sa kojima bi mogla da radi danas.
Uzmite kalendar, pogledajte koji je dan i vidite koliko je već trebalo da isplatite toj skupštini opštine. Što se tiče smene vlasti, što se tiče utvrđivanja većine, to tek treba da se utvrdi. Ima tu još štošta, ali prepustite vi to neka urade odbornici u SO Surčin. Odrešite malo kesu.
Vi kritikujete Dinkića, a isto se ponašate. Razlika između vas i njega nema, jedino što je on na nivou Srbije ministar, a vi ste u Beogradu gradonačelnik. I jedan i drugi ste stisnuli kesu državnih para i samo ako može blizu sebi negde da curi, tu može, ako ne, nikom ništa.

Gospodine predsedavajući, dvesta-trista reči i završiću. Nadam se da ću da se uklopim u ovo vreme.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodna mudrost kaže: "Kad te pseto ujede, nije krivo pseto, kriv je gazda". Prema tome, građani Srbije moraju da znaju da za sve ovo što se dešava vezano za finansije, vezano za druga ministarstva, glavni krivac je DSS i njen predsednik Vojislav Koštunica, jer su oni stožer oko koga se skrpila ova koalicija.
Ovo što reče narodni poslanik SRS gospodin Mita Avramov, Dodik je pobedio na tenderu. Svi tenderi, sve koncesije, sva javna plaćanja, sve gde učestvuje više njih, ne dobija se po tome ko kakve uslove pruža, nego ko koliku ponudu ima, ko više da. To i vrapci na grani u Srbiji znaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, kad pogledate član 73v, koji se briše u potpunosti, kad pogledate član 73, kojim je trezoru propisano kako će poslovati, videćete da svu odgovornost trezor gura od sebe, a sve mogućnosti kontrole novca zadržava za sebe. Član 73v se briše u celosti. Gospodin Avramov je pročitao.
Trezor neće da vodi evidencije i obavlja poslove u okviru sistema konsolidovanog računa.
Trezor neće da vodi registar direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, jer je to posao, a prihoda nema, mislim, nema prinadležnosti. Neće da vodi uplatne račune javnih prihoda, kao podračune sistema konsolidovanih računa.
(Predsednik: Vreme.)
Neće da raspoređuje uplaćene javne prihode na odgovarajuće podračune, neće podračune direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava Republike da vodi. Neće da vodi ni druge račune u skladu sa zakonom.
(Predsednik: Vreme.)
Kažem, još dvesta-trista reči i završavam. Dame i gospodo, ima još mnogo amandmana po kojima ću se javiti, da zajedno sa vama elaboriram i ovaj član, tako da ne trošimo vreme gospodina predsednika. Ipak je to, koliko vidim, sad najvažnije. Nije važno što narod trpi gladan, nije važno što je malina 15 dinara, nije važno što je žito 6 dinara, važno je da ne potrošimo vreme.