Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 73d zakona, odnosno član 31. zakona. Kao i u svim prethodnim diskusijama po zakonskim aktima koje ste podnosili, SRS traži da se i ovaj član zakona briše, iz razloga što se, dame i gospodo narodni poslanici, jednom činovniku, ma ko on bio, daju ovlašćenja državnog organa.
Ministar Dinkić nije organ. Ministar Dinkić je činovnik. On može da bude organ u svojoj stranci, politički organ, ali organ državne uprave nije, već je jedan od činovnika koji sačinjavaju Vladu.
Prema tome, ovakva ovlašćenja se ne mogu dati jednom čoveku, a pogotovu neodgovornom čoveku, kakav je ministar finansija.
Šta se dešava sa članom 73d? Vlada predlaže da se izbriše član 73d koji kaže: "Plaćanje sa računa, odnosno podračuna izdavaoca naloga vrši se do visine iznosa sredstava na tim računima. Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstva iz stava 1. ovog člana, evidentiraju se prema vremenu prijema, ako zakonom nije drugačije određeno."
Ministar, koga ste vi proglasili i ovim predlogom zakona organom državne uprave, kaže: "Nalozi za čije plaćanje nisu obezbeđena sredstva, evidentiraju se i izvršavaju prema vremenu prijema, ako zakonom nije drugačije određeno. Ministar bliže uređuje postupak za izvršenje naloga za plaćanje iz stava 1. ovog člana".
Vi ste dozvolili jednom čoveku da bukvalno odlučuje o biti ili ne biti pojedinih delova lokalne samouprave, pojedinih delova privrede, državne uprave, pojedinih delova koji se finansiraju iz budžeta, pre svega, mislim na zdravstvo, školstvo, vojsku, policiju i sve ostalo. Ministar će odlučivati. Ako ministar ustane na levu nogu, ovoga dana neće biti plaćanja, jer je on odlučio. To mu omogućava ovaj zakon.
Dame i gospodo narodni poslanici, sa ovim ministar Dinkić postaje alfa i ometa u Srbiji. Kakav premijer, kakav predsednik države, kakvi bakrači, kakav parlament, kakvo sudstvo, kakvo zakonodavstvo? On je taj koji će odlučivati o svemu - o životu i smrti.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da se ovaj parlament uzme u pamet i da ovakve zakone konačno vrati na dodatnu doradu. Ako ne mogu, neka nađu ko će da napiše, neka plate, ionako plaćamo sve i svašta. Bolje je državi da plati nekoga ko će napisati pametan zakon, nego da ovakav zakon stupi na snagu, šteta je stostruko veća.

Iako smo, dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta rekli suštinu, ipak provejava da nije dovoljno rečeno pa moram još jednom da kažem.
Dolazeći na vlast Mlađan Dinkić je ugasio SDK, odnosno Službu platnog prometa ili kako se već zvala. Razlog ste videli nekoliko meseci posle toga – a pričali smo za ovom govornicom kako je nastala Nacionalna štedionica, kako je početni kapital te Nacionalne štedionice nastao od deponovanih sredstava Republike Srbije u Evroaksis banci, pa vraćeno itd. i ko su akcionari te Nacionalne štedionice – kada je Nacionalna štedionica preuzela kompletnu infrastrukturu bivše SDK.
Dakle, zgrade, deo zaposlenih, deo je odmah otišao na ulicu, samo deo zaposlenih su preuzeli, kompletan sistem kompjuterski i od ničega je postala jedna od jačih banaka, a da bi mogla i dalje da radi kako treba, onda se sećate da je stara devizna štednja morala preko nje da ide, a ne preko drugih banaka.
Danas ovim zakonom ministar Dinkić pravi novi SDK, ali ga pravi na ledini. Sve ono što je država Srbija imala u zgradama, u infrastrukturi, u kadrovima, ne postoji. Popuniće ga naravno kadrovima, podobnim, ne moraju da budu stručni, ali moraju da budu podobni, moraju da imaju člansku kartu određene političke stranke.
Na član 37. je narodni poslanik Milorad Mirčić podneo amandman i traži da se taj član briše, a član 37. glasi: "Posle člana 73. dodaje se naslov iznad člana i član 73j". Specifikum Mlađana Dinkića je da pored brojeva za članove počne azbuku od a, pa završi sa azbukom i krene sa abecedom i pređe na sledeći broj itd.
Imamo gomilu članova koji u suštini ništa ne znače. Šta je razlog? Da se što više zatrpa i da se ne vidi osnovna težnja Mlađana Dinkića, odnosno šifrovane grupe, ne samo Mlađana Dinkića, jer on bez tate ne može ništa da radi, uglavnom su njih dvojica, odnosno ovaj trojac bez kormilara, predsednik stranke, ministar finansija, guverner, pardon četverac, ali ovog četvrtog ne bih da pomenem.
Trezor se spušta na lokalnu vlast. Ovo što će trezor raditi za lokalnu vlast to je radila SDK. Vrlo uspešno u deliću sekunde mogli ste sve podatke da dobijete i naravno radi se o onoj proviziji o kojoj je govorio narodni poslanik Zoran Krasić, radi se o tome da se radilo uz mnogo manju proviziju nego što će sigurno trezor naplaćivati.
Ono što je mnogo opasnije, a krije se iza ovoga, dolazi 73k. Dakle, pola abecede i celu azbuku potrošio na ovaj član 73. "Ukoliko nadležni organ lokalne vlasti ne dostavi ministarstvu izveštaj i akte u skladu sa ovim zakonom, ministar može privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, do momenta dostavljanja traženih izveštaja."
Mlađan Dinkić preuzima ingerencije koje ni car, ni apsolutni vladar nema. Bukvalno će odlučivati o tome hoće li neko u lokalnoj samoupravi, bez obzira što je radio posao, imati za platu ili neće. U zavisnosti od toga da li je Mlađan Dinkić ustao na levu nogu, zaposleni u nekoj od lokalnih samouprava, a to može da bude i grad Beograd, koji ima dva i po miliona stanovnika, moći će da funkcionišu, biće gradskog saobraćaja, biće plata ili Dinkić kada se vrati, ako se vrati iz Japana sada kada bude otišao, bude neraspoložen, onda para neće biti. Predlažem Mlađanu Dinkiću da ode u Japan, da vidi kako se tamo radi, ali mu predlažem da se ne vrati.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, polako privodimo kraju razmatranje ovog nakaradnog Predloga nakaradnog zakona.
Dolazimo još do jedne suštine, pored onoga što hoće ministar Dinkić da stavi šapu na sve što miriše na novac u državi Srbiji, član 44, a vezan je i za član 43, pa da ga pročitam: "Danom početaka rada, Uprava za trezor preuzeće zaposlene i nastaviti da koristi opremu i druga sredstva za rad koje na dan početka rada Uprave za trezor koristi Uprava za javna plaćanja i Ministarstvo finansija - sektor za trezor".
Zašto je vezano za član 43? "Danom početka rada Uprave za trezor prestaje sa radom Uprava za javna plaćanja. Do dana početka rada Uprave za trezor, ministar nadležan za poslove finansija uskladiće sa ovim zakonom Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija". Sada dolazimo do toga, ostalo je možda još nešto kadrova neraspoređenih ili neadekvatno raspoređenih u G17. Oni koji su lepili plakate, bili na tribinama, sada ministar mora da ih smesti. Gde će ih smestiti nego upravo u Upravu za trezor.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve fabrike, čak i ove što pomalo rade, jedna za drugom se gase, rastu nam agencije, uprave. Tu je produktivnost izuzetno velika, potroše se po dve olovke i smeštaju se svoji ljudi.
Posle sledećih parlamentarnih izbora, a nadam se da će uskoro doći, znam gde će biti smešten ministar finansija, ostaje vama da nagađate.

Dame i gospodo narodni poslanici, najosetljivija grana od sve tri grane vlasti je upravo sudska vlast i svi problemi u pravosuđu reflektuju se na društvo i direktno utiču na odnose, statuse i situaciju.
Pravosuđe ima dva osnovna problema iz kojih proizilaze svi ostali. Prvi je materijalni položaj. Mi smo pre 15, 20 dana usvojili povećanje taksi, jer nam je rečeno da prihod ide direktno u poboljšanje materijalnog položaja u pravosuđu.
Međutim, prekjuče, kada smo raspravljali o budžetu, vidimo da je ministar Dinkić dobro zakinuo pravosuđe u tom delu, pa se pitam da li ministri govore u Vladi kada se sastanu tamo, da li ministar govori sa ministrom Dinkićem, jer moraju prethodno da se dogovore na Vladi neki odnosi pre nego što se dođe ovde.
Dinkić vam je alfa i omega za sve što se tiče finansija i to je direktna negativna posledica vertikalne podele ministarstva. Stranka, ministarstvo, od ministra pa do čistačice u ministarstvu.
Ako Dinkić kaže da nema para – onda nema para. Ovaj problem se može rešiti i rešiće se na vrlo jednostavan način ako se pravosuđu odredi budžet, odnosno da pravosuđe o svom budžetu direktno odlučuje, o utrošku budžeta. Druga grupa problema su kadrovski problemi, obzirom da su pravosuđe, sudstvo i tužilaštvo specifična zanimanja.
Ima pravnika, ali je ovo usko i specifično. Do sada je pravosuđe, to nije izmišljeno 2000. godine, nego od kad pravosuđe u Srbiji postoji, sistem školovanja kadrova u pravosuđu: pripravnik, pa stručni saradnik, pa viši stručni saradnik, pa kad se otvori mesto, dobije mesto sudije ili mesto zamenika tužioca.
Problem je nastao od 2000. godine naovamo, jer su konkurisali ljudi koji su dolazili kao sekretari, položen pravosudni ispit, završen pravni fakultet, ali sekretar osnovne škole ili srednje škole, čak sekretar zemljoradničkih zadruga. Na svašta smo nailazili kao predloge za izbor sudija ili zamenika tužioca. Time je napredovanje tog školovanog kadra na neki način i usporeno i onemogućeno.
Ima još jedan problem vezan za kadrovsku politiku u tužilaštvu, koji je meni zapao za oko, ali mislim da će to morati zakonski da se rešava. Recimo, problem kod tužilaštva – zamenici podležu reizboru, a tužilac ne podleže; predsednik suda podleže reizboru, a sudije ne podležu. Mislim da je to nelogičnost koja će morati vremenom da se ispravi.
Na tužilaštvo, na sudstvo, na pravosuđe, pogotovo od 2000. godine naovamo, vrše se strahoviti pritisci. Sudi se i tuži u nemogućim uslovima. Političke stranke su vrlo angažovane u sudu. To ne bi smelo nikako da se dozvoli, pogotovo vladajuće stranke. Kod ovakvih predloga ta negativna selekcija bi morala maksimalno da se iskoreni. Ne može simpatija za neku političku stranku ili članstvo u nekoj političkoj stranci da bude jedan od kriterijuma, a toga je bilo.
Pravosuđe će stati na noge, mora. Nadam se vrlo brzo, već na jesen da dobije status i ugled, kad prođu izbori i kad na mestu ministra Stojkovića sedi predstavnik SRS, kad ministar pravosuđa bude radikal. Tada ni pritisaka neće biti. Sredstva za pravosuđe do tada moramo obezbediti. Neverovatni su, gotovo neizdrživi uslovi za rad u tim institucijama, pogotovo kad izađete iz Beograda, mada ni u Beogradu sudovi nisu opremljeni materijalno, a kadrovski ćemo ih lako opremiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ode ministar, a mogao je toliko toga pametnog da čuje. Doduše, od cele Vlade je samo on bio. Pretpostavljam, uvek je trebalo, kad se radi o budžetu, da budu i predsednik Vlade i ministri. Očekivao sam da ovde bude ministar za kapitalne investicije, s obzirom da se najveći deo sredstava iz budžeta povlači za to ministarstvo. Međutim, on je izgleda opet pored Ibra, čeka da neka baba upadne u Ibar, pa da je izvadi, da učini bogougodno delo.
U pravu je i DS kada je rekla da ovi ne valjaju. U pravu je i Dinkić kad kaže da oni prethodni nisu valjali. U pravu smo i mi i građani Srbije kad kažemo da i jedni i drugi ne valjaju.
Dame i gospodo narodni poslanici, danas pričamo o suficitu od blizu 32 milijarde dinara, koji se našao u budžetu, takoreći, ni kriv ni dužan. Dinkić, ni kriv ni dužan, odjednom mora da razmišlja šta će sa 32 milijarde dinara. Od čega je stvaran i kako je stvaran taj suficit? PDV je 18%, gospodin Arsić, narodni poslanik SRS, nabrojao je čitavu lepezu vrlo bitnih proizvoda na koje je taj PDV uzet. To je tih 32 milijarde. Samo ću nekoliko nebuloznih sitnica, da građanima Srbije i vama, dame i gospodo poslanici, bude jasno.
Znate li vi da pijačar koji ide da naplaćuje dnevnu pijačninu mora da nosi fiskalnu kasu. Kada dođe tamo, naplati šest ili 60 dinara, koliko je dnevni zakup tezge, on okrene fiskalnu kasu i da račun. Neverovatno. Paušalci, koji inače plaćaju po tri-četiri hiljade dinara paušalno odrezan porez, takođe, moraju da imaju fiskalnu kasu, pa se fiskalna kasa pokvari, pa vi dođete da kupite sendvič, kiflu, a on mora na velikom formularu da napiše kifla - komada 1, jer mora da izda račun.
Oporezovali ste, ministre, žao mi je što ga nema, sve osim vazduha. I to bi, ali nije znao kako da izmeri. Sada se hvali, priča kako je Paču imao suficit, kako je Milan Stojadinović imao suficit, a ne priča o tome kako je funkcionisala privreda u vreme Pačua i u vreme Milana Stojadinovića. Onoliko privrede koliko je tada imalo i koliko je bila razvijena. Ne priča o tome kakvi su bili odnosi sa zemljama u okruženju, koliko se izvozilo u te zemlje u okruženju, šta se izvozilo i od čega je stvaran suficit.
Danas je ministar pričao o stečaju banaka. Pričao je o stečajevima, kako kod stečaja država preuzima dugove, preduzeće izlazi iz stečaja, kao US Steel, onda biva prodato kao da nikada nije ništa zadužilo. Onda se otvaraju visoke peći, za koje su građani Srbije od svojih usta odvajali i pravili godinama. Sada se ponovo otvara i funkcioniše.
Priča o bankama, zašto se ne završi stečaj konačno u ove četiri najveće banke. Evo, četiri-pet godina otkako je uveden stečaj u banke.
Zašto Beobanci, kojoj može sada da skine stečaj, ne isplati sva dugovanja i od onoga što joj ostane da komotno funkcioniše i da bude jedna od boljih banaka na srpskom tržištu.
U Predlogu ćete videti uvođenje novog SDK. Jedan od govornika je na početku rekao, SDK je Nacionalnoj štedionici predao kompletnu infrastrukturu i sada se formira. A koliko treba vremena i sredstava da se infrastruktura u jednoj takvoj instituciji oformi? Kako će se zvati novi SDK, nebitno je. Biće potpuno bez infrastrukture i što je najvažnije bez poslovnog prostora.
Da vidimo kako se planira potrošnja toga što Dinkić zove suficitom, a što je, u stvari, oguljena koža sa grbače srpskog naroda. Rezervisana sredstva za vraćanje ino-kredita za 2006. godinu, to znači da vam ti strani partneri, finansijski partneri, ne veruju da ćete iduće godine moći da obezbedite dovoljno sredstava da vratite dugove, nego su rekli, od ovoga rezervišite toliko i toliko, da to stoji.
Finansiranje uvoza, spoljnotrgovinski deficit je ogroman. Kaže - mi ćemo izvoziti. Dobili smo, pored pozitivne Studije izvodljivosti, a danas i vrapci na grani već cvrkuću - pozitivna studija izvodljivosti, i ovo da smo najpovlašćenija nacija u trgovinskoj razmeni sa Amerikom. Odlično! Pitao sam svakoga ko je to pomenuo, sada bih pitao i ministra Dinkića, da mi kaže šta je to što mi možemo u tu Ameriku da izvezemo.
Maline, koje su propale i koje ste otkupljivali po 30 dinara za kilogram; višnje, koje takođe mogu da idu na to tržište, koje ste otkupljivali po 14 dinara za kilogram. To je ono što ste mogli da otkupite. Žito? Nema ga. Ubila kiša, ubio grad. Seljaci nisu posejali, bilo je taman koliko za nas, pitanje je koliko će država morati da uveze da bi prehranila naciju. Premija pet hiljada po hektaru, to će građani Srbije, seljaci će to dobiti jednom, nadam se, kada budete sišli s vlasti.
Šta je sa vojskom? Zašto niste predvideli od tih para, koje ste ogulili od naroda, da bar malo pomognete vojsci. Znate li, dame i gospodo, da visoki oficiri žive na granici egzistencije, a da ne govorim o nižem kadru. Bukvalno preživljavaju. Imam sreću ili nesreću da mi je sin u vojsci, deca, takoreći, nemaju šta da jedu. Sreća je što je u vojsci, a nesreća je što mu je Dinkić obezbedio da nema šta da jede.
Pričamo o tome da smo nevidljivog skinuli raketom iz 1958. i radarom iz 1962. godine. Dame i gospodo narodni poslanici, danas te rakete i ti radari su u garnizonu, nema drugih. OVK je dva puta opremljenija od naše vojske. Ovde, u ovom predlogu, ne vidim da će ministar, bar od ovih para, malo da odvoji. Naprotiv, govori kako će da rasproda i ono što vojska ima.
Da ostavim vremena gospodinu Krasiću, rekao bih još tri reči, pošto je on zadnji govornik iz SRS.
Reče gospodin Dinkić da je deo sredstava predviđen za autoput Horgoš-Beograd. Pre 20 dana ministar Velja Ilić kaže da će to da da u koncesiju. Znači, treba da ga završimo, pa onda koncesionaru bukvalno da predamo na - hvala lepo, da on samo skuplja kajmak.
SRS je podnela više od 30 amandmana i mnogo toga ćemo vam reći u odbrani amandmana. Nadam se da će biti zdrave pameti da se ovi amandmani prihvate i da se ta sredstva, koja su odvojena, pravilno i ispravno potroše.
Što se tiče Nobelove nagrade, velike želje ministra Dinkića, jer već tri puta čitam u novinama kako će osvojiti Nobelovu nagradu za ekonomiju; od Nobelove nagrade, ministre Dinkiću, za ekonomiju nema ništa, nego gledaj sa Kebom da završiš Devetu Betovenovu simfoniju, možda ćeš tu dobiti nagradu.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog pokušaja, valjda Ministarstvo rada i vladajuća koalicija smatraju da treći put Bog pomaže, pa nam treći put u roku od mesec i po dana vraća isti zakon na doradu, preradu, ne bi li nas eventualno prevarili da izglasamo nešto, ma kako ga uvijali u oblande.
Vi se sećate da smo pre mesec i po dana imali žestoku raspravu o Zakonu o radu, pa je onda pokušao ekspertski tim ovog parlamenta da prepravi ono što su poslanici izglasali i ja se sećam da je ministar Lalović tog trenutka kada su amandmani na onaj zakon usvojeni slao gospodina Prorokovića da mu donese papirne maramice, valjda da plače što mu je zakon "pukao" tada.
Uglavnom, i pored pokušaja zloupotrebe tog zakonskog projekta, Tadić, predsednik Srbije, vratio im je taj zakon, pa se onda ovde nešto izglasavalo, doglasavalo, preglasavalo, pa je Tadić to potpisao i ni tim filovanim delom, koliko vidim, Ministarstvo i Vlada nisu zadovoljni, pa su krenuli da i to što je usvojeno na jedvite jade ponovo preprave, da bi ga upodobili, ali ne građanima Srbije i zaposlenima u Srbiji, njih je inače sve manje u Srbiji, koliko da znate svakog dana po nekoliko desetina ljudi ostane bez posla, nego verovatno toj Evropskoj uniji. Dobili su domaće zadatke i onda moraju da pripreme državu Srbiju, da prepariraju državu Srbiju, da nas negde tamo 2020. godine uvedu u EU.
Kako je sa Evropskom unijom krenulo, gledajući referendum u Francuskoj, Holandiji, verujem da do te godine kada ćete vi nas uvesti u Evropu uniju, Evropska unija će da se raspadne pa ćemo onda opet da budemo sami.
Narodni poslanik Aleksandar Đorđević podneo je amandman na član 1, kojim traži da se ovaj član briše. Obrazloženje Vlade zašto se amandman ne usvaja je: "Amandman se ne prihvata iz razloga što su izmene Zakona o radu ("Službeni glasnik RS" br. 24/05) neophodne radi otklanjanja suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana narodnih poslanika podnetih na Predlog zakona o radu, odnosno radi otklanjanja nepotrebnih administrativnih procedura" itd.
Dakle, Ministarstvu se, dame i gospodo, nije sviđalo ono što ste vi usvojili kao zakonski projekat, nisu se sviđale ispravke koje ste vi usvojili, mislim na nas poslanike SRS kada kažem usvojili.
Ne odgovara im, a sada hoće kroz ovu ispravku dodatno da unakaze ionako unakažen Zakon o radu i obesprave ionako obespravljene radnike.
Za član 1, na koji je narodni poslanik Aleksandar Đorđević podneo amandman kojim je tražio da se taj član briše, kaže se – u članu 62. Zakona kod uvođenja noćnog rada ukida se obaveza poslodavca da zatraži mišljenje ministarstva nadležnog za poslove rada i ministarstva nadležnog za poslove zdravlja. Zaštita zaposlenih kod noćnog rada je obezbeđena kroz druge odredbe Zakona (obaveza poslodavca da traži mišljenje sindikata) itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj privredi Nemačke, u jednoj takvoj državi možda bi zaštita sindikata mogla da zadovolji potrebe radnika, da radnik kada mu se odredi noćni rad mimo propisa traži zaštitu sindikata. U našem sindikatu, gde ste jednog predsednika sindikata ucenili, drugi je lupao u šerpe 5. oktobra i duvao u pištaljku, pa je bio ministar u Vladi od 2003. godine, a trećeg predsednika sindikata ste postavili za predsednika Upravnog odbora Zajednice za zapošljavanje, imate ih sve u šaci. Još ovo malo radnika što radi u Srbiji, kome da se obrati za zaštitu?
Dame i gospodo narodni poslanici, kada sledeći put dođe dan za glasanje verujem, verujući u savest dobrog dela poslanika vladajuće garniture, da ćete usvojiti ovaj amandman i da će ovaj predlog zakona pasti u danu za glasanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, demokratori, a kao grana demokrature socijaldemokratori, u ovoj državi pokušavaju da građanima Srbije, zaposlenima, svemu onome što diše u Srbiji silom uteraju demokratiju u mozak, u pamet, u glavu.
Naravno, demokratiju kako je oni vide. Demokratura je čudna pojava koja je Srbiju zahvatila od "buldožer revolucije" naovamo i teško će se Srbija osloboditi, osim ako na sledećim parlamentarnim izborima ne reši taj problem tako što će istinskim demokratama, srpskim radikalima, poveriti da sačuva ovo malo što je još od države i od prava građana Srbije ostalo.
Narodni poslanik gospodin Anastasovski je podneo amandman na član 5. koji se odnosi na član 108. stav 1. tačka 4).
Da bi građani Srbije malo bolje znali o čemu se radi, radi se o pravu na minuli rad. Radi se o minulom radu, radi se o onome što ni Tito nije uskraćivao radnicima, zaposlenima, radi se o procentu koji se već više od 15-20 godina obračunava za vreme provedeno na radu, za godine provedene na radu. Radi se o tome da ministar Lalović, uskraćujući pravo građanima Srbije, želi da uskrati i ovo radno pravo, stečeno radom. Ministar Lalović traži da se u članu 5. procenat od 0,5 na godinu radnog staža zameni procentom od 0,4.
Obrazloženje... Ja, doduše, nisam video nesuvislije obrazloženje od onih obrazloženja od pre neki dan koja sam ovde pokušao da tumačim za ovom govornicom, a evo ovo je nesuvislo. Čisto sumnjam da u Vladi nema nikoga ko je mogao da kaže – stanite, ljudi, ovo ovako ne ide. Obrazloženje kaže da se amandman se ne prihvata iz razloga što nije prihvaćen prvi amandman, a onda kaže ovamo – amandman se ne prihvata iz razloga što su izmene Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", taj i taj) neophodne radi otklanjanja suprotnosti pojedinih rešenja u Zakonu do kojih je došlo usvajanjem jednog broja amandmana narodnih poslanika podnetih na Predlog zakona o radu, odnosno radi otklanjanja nepotrebnih administrativnih procedura itd.
Ministar Lalović se usudio, dame i gospodo narodni poslanici, vi koje su građani Srbije birali, a svaki vaš mandat vredi 14, 15, 16 hiljada glasova, zaustavljajući vaše neprikosnoveno pravo da glasate za određeni član zakona, za određeni zakon, za određeni amandman, da se suprotstavi svim biračima koji su za vas i nas, i mene i sve poslanike glasali. Ministar Lalović bi, da je kojim slučajem Bokasa, bio mnogo dobar apsolutista u nekoj afričkoj zemlji. Ovo nije afrička zemlja, ovo je Srbija, ovo je zemlja koja ima bogatu i radnu, i privrednu i sindikalnu tradiciju, da ne govorimo o ostalim tradicijama.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste glasali za izmene onog njegovog nakaradnog predloga zakona koji je pre mesec i po dana bio ovde, vas, vaš stav i vaše mišljenje ministar Lalović ovim članom 5. predloga zakona za izmenu Zakona o radu stavlja pod noge. Ako ćete dozvoliti, dozvolite, predstavnici Srpske radikalne stranke sigurno neće glasati za ovako nakaradno kršenje prava zaposlenih.

Dame i gospodo narodni poslanici, maločas narodni poslanik Bušetić ispriča o silnim angažovanjima izvesnih ministara iz izvesnih ministarstava prethodne vlasti. Doduše, nisu svi bili ministri, bio je jedan šef Koordinacionog centra, koliko se sećam, pa se nešto pitam da li su ti ljudi naplatili onaj noćni rad uvećan za 30 posto, da li su naplatili dnevnice za službena putovanja, jer su morali mnogo puta da odu, dok onoliku firmu opljačkaju tamo u Rumi.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona, a radi se o članu 189. Zakona koji smo prethodno usvojili. Predlogom ovog zakona ministar je izbrisao deo u kome mi iz Srpske radikalne stranke pokušavamo, doduše, i poslodavce na neki način da zaštitimo, ali da i zaposlene zaštitimo.
Kaže: "Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka 1) ovog zakona ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju do 30 dana (u daljem tekstu: otkazni rok)." U ovom delu dalje: "Trajanje otkaznog roka utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu", ministar traži u Predlogu zakona da se ovo izbriše i daje neke pogodnosti – do 10 godina mesec dana, do 20 godina dva meseca i preko 20 godina tri meseca.
Dame i gospodo narodni poslanici, najveći problem koji će stvoriti ovakav zakon, ako se donese, biće sutradan za SRS kada preuzme vlast, jer sve što radi, rade upravo vaši aktivisti vladajuće koalicije, koji su zaposleni po silnim agencijama koje ste formirali. Svako ministarstvo ima bar po jednu, mnoga i dve, a očekujem da bude u nekim ministarstvima i tri i da formirate pri Vladi, kao nezavisnu, agenciju za formiranje agencija. Doduše, grešim dušu, jedino u Ministarstvu vera niste formirali agenciju. Očekujem da i to uradite.
Osnovni problem će nam biti sutradan kada skrešemo državni birokratski aparat, te vaše koji ne ispunjavaju uslove Zakona o radu, u smislu da nemaju potrebne kvalifikacije, da ne ostvaruju rezultate rada itd. i da im je jedina kvalifikacija bila da su žene, recimo, supruge predsednika određenih političkih partija vaših koalicionih partnera ili da su bili aktivisti na terenu, stranački aktivisti. Mnogi od njih imaju od škole samo svečanu akademiju, ali je bitno da imaju člansku kartu vaše stranke.
Dame i gospodo narodni poslanici, da je ministar vodio bar malo računa o tome šta predlaže ne bi se desilo da je u kolaps uveo mnoga preduzeća koja su bar kako-tako funkcionisala. Dobio sam predlog za izmenu članova, naravno, ne mogu taj predlog, ali moram obrazloženje da vam pročitam; ne može ovaj predlog da se usvoji, jer se ne govori, moglo se govoriti u načelu. Radi se o članovima 197. i 180, radi se o jednom velikom nacionalnom parku, koji je do sada skinuo broj zaposlenih sa 350 na 200, poštujući uslove koje mu je ova vlada postavila. Ali, tamo postoje poslovi koji su privremenog i povremenog karaktera i mogli su do sada da zapošljavaju na određeno vreme, na mesec, dva, tri, dok se ti poslovi ne završe ili da uzimaju preko studentske zadruge za manje kvalifikovane poslove, za fizičke poslove konkretno.
Ovaj zakon je ukinuo odredbe da radnici na privremenim i povremenim poslovima mogu da se angažuju preko zadruge. Kaže ovako – a kada se radi o specifičnim poslovima u šumarstvu, poljoprivredi i turizmu, mogu biti i stariji od 35 godina, kao i odredba da privremeni poslovi... U Zakonu o zadrugama je bilo da, kada se radi o ovim poslovima, mogu da budu i stariji od 35 godina i da privremeni poslovi, povremeni poslovi ne mogu da traju duže od 120 radnih dana.
Ukoliko se ne prihvate primedbe, a ministra ne zanimaju primedbe onih koji direktno tamo rade, nacionalni park dovodi se u situaciju da sve pozitivne efekte racionalizacije koje je do sada imao bukvalno anulira. Dovodi se u situaciju da mu i finansijska situacija bude vrlo nezahvalna i nezadovoljavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, najpametnije što bih predložio ministru da je tu, a njega nema, njega ne zanima, jeste da povuče ovaj predlog zakona, da ode malo među ono malo firmi u Srbiji koje rade, da se raspita, da sagleda situaciju, da izađe iz svog kabineta, iz svog "audija", pa tek onda da izađe pred narodne poslanike sa jednim zakonskim predlogom. Ja sam ubeđen, što se tiče ovog predloga zakona, kao i onog sutradan, da ćete glasati protiv ovog predloga zakona, kao i onda kada smo glasali donošenjem amandmana, i da ministrovu samovolju, ispoljenu na ovaj način, zaustavimo.

Zašto treba usvojiti amandman narodnog poslanika Dragana Čolića? Dame i gospodo, pogledajte ovaj zakonski projekat i vidite da je od prvog do zadnjeg člana na štetu, na uštrb prava zaposlenih, prava porodilja, prava građana Srbije.
Članom 12. ovaj zakon uskraćuje prava koja već postoje u zakonu koji smo pre tri meseca usvojili. Radi se o pravu na topli obrok, pravu na regres, pravu na plaćene troškove puta.
Član 118. uskraćuje pravo na minuli rad, odnosno predlog za izmenu člana 108. uskraćuje pravo na minuli rad sa 0,5%, koliko je bilo do sada, smanjuje na 0,4%.
Član 94. uzurpira prava porodilja koja su već u onom zakonu koji smo pre tri meseca doneli.
Član 158. onog zakona smanjuje pravo na otpremninu.
Član 191. onog zakona u Predlogu ovog zakona uskraćuje pravo na pravnu zaštitu. Već smo govorili o tome i zato ne bih ponovo da pričamo o tome.
Član 77. onog zakona u Predlogu ovog zakona uzurpira pravo davaocima krvi na odsustvo od tri dana, koliko smo usvojili u onom zakonu.
Dame i gospodo narodni poslanici, govorim poslanicima vladajuće koalicije, ako nećete da usvojite nijedan amandman od do sada obrazloženih, usvojite amandman narodnog poslanika Dragana Čolića i time će sve biti rešeno.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom parlamentu smo doživljavali sve i svašta od 1990. godine pa naovamo. Doživljavali smo da policija prebija poslanike SRS, doživljavali smo da poslanike SRS iznose iz ovog parlamenta. Ali, do sada, od početka parlamentarizma nismo mogli da doživimo da samozvani ekspert uči doktora poljoprivrednih nauka i profesora na fakultetu šta je to strategija. Danas smo i to doživeli.
Reče taj ekspert, maločas – nema ovde političke stranke koja nije bila na vlasti. Nema, osim SRS, nijedne političke stranke u kojoj on nije bio.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik dr Paja Momčilov ispred poslaničkog kluba SRS podneo je amandman na Predlog zakona u Odeljku I – Žive životinje; proizvodi, itd. Da bi bilo sasvim jasno, pročitaću: tarifna oznaka 0206 29 10 00, odnosi se na uvoz dijafragme, mišićna tkiva, tetive; 0206 29 91 00, odnosi se svinjske iznutrice, sveže i zamrznute; 0206 29 99 00, odnosi se na uvoz kozjih i ovčijih iznutrica; 0206 30 00 00, takođe na iznutrice domaćih životinja i peradi itd, itd.
Narodni poslanik Paja Momčilov je tražio da se carina na ove proizvode sa 30, koliko je predloženo u ovome što vi zovete zakon, (u njemu ima dva kilograma i što pokušavate da za jedan radni dan, odnosno za nepun radni dan, provučete kroz Narodnu skupštinu) zameni sa 50.
Obrazloženje, zašto se amandman ne usvaja, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što bi dalje povećanje carinskih stopa dovelo do gubljenja trgovinskih preferencijala pri izvozu robe u zemlje Evropske unije".
Dame i gospodo narodni poslanici, osim šećera, nekoliko hiljada tona za šta ste dobili preferencijale, pa pokušaste da pređete EU; pa je Miki Kostić uvozio šećer, samo prepakivao i izvozio.
Koji su to još preferencijali? Zašto ne izađete ovde pa da nama, odnosno građanima Srbije objasnite koji su to još preferencijali koje ste dobili u ovoj prošloj, pretprošloj i onoj pre nje, od 2000. godine naovamo.
Dalje, u obrazloženju, kaže: "Kao i zbog toga što predložena povećanja nisu u skladu sa standstill klauzulom kojom se predviđa da carinske stope ostanu na nivou Akcionog plana harmonizacije". Vidi, molim te, "ekonomskih sistema država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora radi sprečavanja i ukidanja prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala", itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da prestanete sa ovakvim nebuloznim zakonima, sa ovakvim zakonima koji bukvalno ukopavaju, i ne samo našu poljoprivredu, jer se ovde radi o uvozu svega i svačega.
Građanima Srbije moramo da kažemo da ste ovde predvideli da uvozite i kamene oblutke, i konkrement kameni, koji će se koristiti za izgradnju puteva, jer Čumetove mašine ne mogu baš da podnesu naš dunavski ili moravski šljunak. Za njih mora konkrement iz inostranstva, jer su i one iz inostranstva.
Kako su prošle zemlje koje su harmonizovale svoje odnose i već su se primakle EU, narodni poslanik Zoran Krasić vam je, u onom delu koliko je mogao da govori, rekao. Ja ću još malo, znam da to vas ne zanima, da ste dobili domaći zadatak da spustite carine, da otvorite ovo tržište, da može sve i svašta da se uvozi.
Mi smo danas čuli da je jedna mesara iz Novog Sada uvozila svinjske glave iz Mađarske, tamo se i ne računa u meso, od njih pravila paštete – pašteta za ponedeljak, pašteta za utorak, pašteta za sredu, svaki dan je imao svoju paštetu od iste svinjske glave uvezene od škarta, od nečega što se u Mađarskoj, ali pre nego što se približila EU, bacalo.
Što se tiče zemalja koje su ovde možda nama i bliže i koje preferiraju na ovo tržište i to žestoko, recimo, Slovenija, pročitaću vam samo jedan pasus. U prvoj polovini januara 2005. godine predstavnici prehrambene industrije Slovenije ocenili su da se nalaze u teškoj krizi koja će eskalirati ove godine.
Glavni razlog za to je nemogućnost prodaje svojih proizvoda na tržištu EU. U prvih 10 meseci 2004. godine uvoz hrane je povećan u Sloveniji za 8%, a izvoz smanjen za 10%. Najviše se uvozilo stranog mleka, mlečnih proizvoda, alkoholnih pića, bezalkoholnih pića i šećera.
Najveći problemi se očekuju u klaničarskoj, mesnoj i mlečnoj industriji, u preradi žita i proizvodnji bezalkoholnih pića. Zemlja u koju najviše izvozi ta ista Slovenija nije članica EU, dame i gospodo narodni poslanici, nego je Hrvatska, a otkad ovi vaši dozvoliše da se Merkator širi širom Srbije i Srbija.
Slovenačka prehrambena industrija zapošljavala je svojevremeno, 1991. godine, 36.000 radnika i ostvarivala 5% bruto nacionalnog proizvoda. Danas zapošljava 19.000 radnika i ostvaruje 2,38%.
Od 1.1.2004. godine Slovenija nema pravo da proizvodi kranjsku kobasicu zbog procenta masnoće i vode. Dame i gospodo kranjska kobasica je brend Slovenije i svi ste se trudili da pronađete, ako nađete kranjsku kobasicu u samousluzi da je kupite. Danas je više ne možete kupiti, ne odgovara. Ne da ne odgovara nama, nama će oni naturati, natrpati i preko "Merkatora" i preko drugih svojih firmi, koje šire poput hobotnice širom srpskog tržišta, nama će prodavati škart.
Mi umesto da zaštitimo svoju proizvodnju, mi dozvoljavamo da otpad koji se inače baca sa niskom carinom uvezemo u ovu zemlju. Narodni poslanik dr Paja Momčilov je tražio da se sa 30% koliko ste vi predvideli carinska stopa poveća na 50%. Obrazloženje zašto ne može 50%, a može 30% ste čuli.
To što vi zovete harmonizacija sa zakonskim projektima Evropske unije, što zovete harmonizacija sa tržištem Srbije i Crne Gore, što zovete harmonizacija sa zemljama u okruženju, mi zovemo rasprodaja još jedne od retkih imovina, a to je tržište koje je u ovoj državi ostalo i zovemo beskrupulozna pljačka Srbije, uništenje srpskog seljaka, uništenje srpskog stočnog fonda, uništenje svega. Sve čega ste se dohvatili uništili ste. Krajnje je vreme da kažete da ne znate da vodite državu i da se sklonite sa političke scene.

Dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zbog čega ovaj amandman nije usvojen je upravo isto, i sada sam prelistao sva obrazloženja zbog čega amandmani poslanika SRS nisu usvojeni. Bukvalno su prepisana. Pre neki dan smo čuli da su nesuvisli amandmani kada tražimo da se neki član zakona briše. Danas niko nije rekao i ja nemam nameru da kažem da su nesuvisla obrazloženja koja su ovako napisana, koja su bukvalno prepisana za svaki amandman. Međutim, obrazloženja ne drže vodu, iz prostog razloga, što ne mogu da sakriju suštinu onoga o čemu se ovde radi.
Sniženjem carinske stope na 30% za uvoz proizvoda koji se, inače, bacaju na Zapadu i pretvaranjem u hranu za ljude ili u stočnu hranu ovde, dovodite poljoprivredu, dovodite stočarstvo bukvalno do prosjačkog štapa. Uništavate i ovo malo stočnog fonda što je ovoj Srbiji ostalo.
Amandman se odnosi na tarifni broj 0209 00 11 00 pa do 0209 00 30 00. Radi se o slanini, o uvozu slanine, ali da bi izgledalo "europejski", kako vi to hoćete, onda se kaže: "potkožna svinjska masnoća". Pa se kaže: "sveža, rashlađena, smrznuta, soljena ili u salamuri", (ta potkožna svinjska masnoća, koju mi, ne znajući za tu Evropu i za "europejstvo", zovemo najobičnije slanina). Onda kaže: "sušena ili dimljena" (ta potkožna svinjska masnoća), a da bi bilo jasnije u ovom 0209 00 30 00 kažete – "svinjska masnoća, osim one iz tarifnog podbroja 0209 00 11 00".
Znači, osim ove potkožne svinjske masnoće koja je sveža i rashlađena, smrznuta, soljena ili u salamuri, postoji još neka potkožna svinjska masnoća, za koju verovatno treba u Evropi jednom da naučimo, da se to zove slanina. Postoji još neka slanina koju ćete uvoziti, skidajući pri tom carinsku stopu na 30% i time bukvalno naše svinjogojstvo uništiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji stvarno predstavljate narodne poslanike iz vladajuće koalicije, koliko vas je ovde ostalo, jer one ostale iz tog dela, (vidite i sami, a i građani Srbije vide da) više ne interesuje ništa, jer su se u 18,00 sati pokupili i otišli kao da rade u fabrici, pa je onda svirnula sirena da je radno vreme završeno. Vama se obraćam i molim vas u ime građana Srbije da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme kada ovaj amandman dođe na dnevni red.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću se više javljati po amandmanima narodnih poslanika SRS. Morao sam da se javim, da iskoristim i ovaj minut i po, i da pokažem koliko je ova "knjiga" žestoka pljačka i prevara građana Srbije.
Listajući ovaj vaš Predlog zakona, na strani 141. pod 2804 50 10 00 uvozi se mineral bor. Dame i gospodo narodni poslanici, jedine dve zemlje koje imaju rudnike bora su SAD, (jedan rudnik) i Srbija kod Rgotine, (jedan rudnik). Bor se inače koristi za nekih 150-160 proizvoda u industriji. Pitam vas, od koga ćete to uvoziti rudu, odnosno mineral bor kada smo mi, pored Amerikanaca, jedini koji to imamo. To nam je Bog dao. Doduše, u doba onog najžešćeg bombardovanja, jedan od onih koji su nam solili pamet, dolazio je da zakupi ovaj rudnik, a hvala bogu nije uzeo. Država Srbija ima rudnik, pored Amerike, jedina na svetu. Mi smo ovim predvideli da uvozimo rudu bora.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovo stvarno treba vratiti na doradu i prestati sa maltretiranjem i građana Srbije i narodnih poslanika.

Dame i gospodo narodni poslanici, neverovatni su postupci predsednika Skupštine. Iskoristio je priliku dok nema još uvek poslanika SRS; gospodine predsedavajući, molim vas da utišate, da ne bih iskoristio neki izraz koji nije priličan ovom svetlom domu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne možete ovako državu voditi u propast donoseći zakone, apsolutno se može reći, na prevaru. Onog trenutka kada smo ušli u salu, kada smo počeli da se pripremamo, predsednik je već prešao devet amandmana. Ako mislite da ovako donosite zakone, da sa ovako donetim zakonima sutradan, do prekosutra, jer prekosutra će biti izbori - u jesen, vladate ovom državom. To je očigledan primer kako se pripremate da uništite državu.

Javio sam se po amandmanu, nisam mogao da listam amandmane narodnih poslanika, koliko ste ih brzo, predsedniče, prelazili. Molim vas, gospodine predsedniče, da mi kažete o kom amandmanu se radi?

Zahvaljujem, hteo sam, pretpostavljao sam da ste minutom ćutanja odali počast svim žrtvama, u međuvremenu kada smo se pripremili da uđemo, vi ste krenuli sa amandmanima i stigli do petog amandmana onog trenutka dok mi još nismo seli.

Javio sam se po amandmanu koji je podneo, u ime SRS, narodni poslanik Zlatan Jovanović.

Amandman na član 5. glasi "briše se", iz prostog razloga, dame i gospodo narodni poslanici, što je besmisleno garantovanje države za kredite koje će koristiti privatna preduzeća i kojima će skupštinska većina, donošenjem besmislenog zakona, bukvalno zadužiti državu Srbiju.

Svi amandmani na ovaj zakon su identični, na sve ostale besmislene predloge zakona, koje ste podneli ovih dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS će sigurno pokušati da vas zaustavi da do kraja uništite državu Srbiju. Malo vam je što je ministar Dinkić sve konce preuzeo u svoje ruke, sve finansijske konce, hoćete da mu omogućite da bukvalno, onda kada vi budete odlazili, a uskoro ćete otići, država Srbija bude dovedena do prosjačkog štapa. To neće moći.