Dame i gospodo narodni poslanici, koliko Vlada Srbije ozbiljno shvata parlament pokazuje nam slika iz ovog prvog reda.
Dinkić, ministar finansija, nije našao za shodno da dođe danas i da brani ovaj zakonski projekat, a i ovaj neidentifikovani ode, verovatno je otišao da kupi Dinkiću notnu svesku za neka buduća komponovanja.
Međutim, mi ćemo raditi u skladu sa Poslovnikom i u skladu sa amandmanima, bez obzira na to da li Vlada Srbije, da li će pojedini ministri, predstavnici određenih ministarstava naći za shodno da dođu ovde i da sede.
Narodni poslanik Srpske radikalne stranke Gačević podneo je amandman na član 12. Pošto ste zakamuflirali da će ovo biti privatno preduzeće, ta agencija, akcionarsko društvo, dakle, nikakva vladina institucija, državna institucija, jedina veza između ove institucije i Vlade će biti u tome što će država morati 25 miliona evra da da kao inicijalni kapital i da stane iza ovoga i da odgovara, jer sutradan kada se pokrade fond te agencije na ovaj ili na onaj način... Postoje razni načini, ali verujte mi, ovi iz Ministarstva finansija sve načine znaju; trebalo je popuniti ovu sveščicu koja treba da se zove zakon i još nekim novim članovima da bi se zatrpalo ovo o čemu smo malopre govorili.
Član 12. zakona glasi: "Agencija podnosi redovni godišnji izveštaj o svom poslovanju Vladi Republike Srbije, a vanredni izveštaj po zahtevu Vlade".
Član 13 kaže: "Agencija vodi poslovne knjige, sastavlja i podnosi računovodstvene izveštaje i izveštaje o poslovanju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija".
Dame i gospodo narodni poslanici, da li ijedna institucija u svom zakonu stavlja da je obavezno da vodi knjige, jer normalno je da vodi knjige i to je Zakonom o računovodstvu i reviziji regulisano. Ovaj član i još mnogi članovi iz ovog predloga su apsolutno nepotrebni. U predlogu se ništa neće ni dodati ni oduzeti kada bi se ovaj član brisao.
Mi iz SRS-a nismo tražili samo ovaj član da se briše. Mi tražimo od Vlade Srbije da se jednom uzme u pamet i da prestane da maltretira i parlament i građane Srbije ovakvim nebuloznim zakonskim predlozima.
Dame i gospodo narodni poslanici, očekujem, ali stvarno očekujem, da u danu za glasanje ovaj zakonski projekat i ona dva-tri predloga zakona o kojima smo juče razgovarali ne usvojimo, jer ovo bi bila bruka za parlament ako ovakav zakon usvojimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta, u ime poslaničke grupe SRS, podnela je amandman na član 36. u kome traži da se novi član 243g briše.
Obrazloženje zbog čega je traženo brisanje ovog novog člana: "Amandman se podnosi iz razloga što se predviđenom naknadom između ostalog narušava socijalni program i onemogućava radnicima sticanje akcija bez naknade, narušavajući ustavno načelo o jednakosti zaposlenih u ostvarivanju njihovih prava i interesa. Takođe, predloženo rešenje je u suprotnosti sa članom 10. Zakona o tržištu hartija od vrednosti."
O članu 243g je moj prethodnik gospodin Vlahović dosta govorio, ali ću pročitati onaj deo na koji se amandman odnosi, radi građana Srbije, pogotovo stav 2. koji kaže: "Naknada iz stava 1. ovog člana iznosi 200 evra u dinarskoj protivvrednosti za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije, a najviše za 35 godina, s tim da ukupan iznos ne može preći 15%..." itd.
O čemu se ovde radi? Prvo, zaposlene u osiguravajućim društvima, a kako su stvari krenule verovatno i zaposlene u javnim preduzećima, pre svega mislim na NIS i EPS, kad dođe do restrukturiranja i do pripreme za privatizaciju tih preduzeća, stavljamo u neravnopravan položaj u odnosu na imaoce akcija dobijenih po osnovu godina staža u subjektu privatizacije.
Sva preduzeća po prethodnom zakonu privatizovana su tako što se jedan deo, vidim da se ovde radi o cifri od 15%, imovine pretvori u akcije i akcije podele zaposlenima, u skladu sa brojem godina provedenih u subjektu privatizacije. Ovde ne dozvoljavamo zaposlenima u osiguravajućim društvima, a verovatno i javnim preduzećima sutradan, jer će ona doći na red vrlo brzo, da imaju akcije i da tim akcijama raspolažu.
Dame i gospodo, na zapadu je najbolji vid štednje kupovina akcija. Dakle, ne ni oročena štednja, nego kupovina akcija profitabilnih preduzeća, jer te akcije tromesečno, šestomesečno, godišnje obezbeđuju dividendu koja je daleko veća od kamate koju bi imalac akcija dobio u banci da je dao novac na štednju.
Dakle, mi ovde dovodimo u neravnopravan položaj radnike u osiguravajućim društvima, a pri tom stvaramo još jednu teškoću za buduće privatizacije, s obzirom da se uglavnom radi o društvenim i državnim preduzećima koja nisu privatizovana, gde je imovina u poprilično nezavidnom položaju. U odnosu na ove, njih dovodimo u situaciju da će im akcije koje će dobiti biti daleko niže.
Zato je narodni poslanik Vjerica Radeta tražila, pored ostalog, da se ovaj član 243g briše.
Inače, Ministarstvo finansija ima običaj da u predlozima zakona počne, recimo, broj 243, pa a, b, v, g, d, dve azbuke i tri abecede potroši, umesto da članove zakona složi rednim brojevima, od jedan pa dok se ne završi. Ne vidim razloga da se ovakvi predlozi zakona daju, osim ukoliko i to ne treba da zbuni narodne poslanike i da ih, eventualno, omete u pripremi odbrane ili napada na pojedine članove.
Postupak pred kojim su sad osiguravajuća društva apsolutno je isti kao i postupak pred kojim su bile banke. Dakle, uništiti ono što može da bude konkurencija, bez obzira da li su privatne ili društvene banke, ostaviti odabrane i za njih pripremiti kupca. Vi se sećate šta se desilo sa bankarskim sistemom, da su četiri najveće državne banke uništene da bi se tržište ispraznilo i da bi se tržište bankarskih usluga prodalo stranim ili domaćim bankama koje su uglavnom privilegovane, a radi se o dve banke. Ima još par privatnih banaka koje još nisu stigli da udave do kraja, a očekujem da će, dok ova vlada potraje, završiti sa ostalim privatnim bankama.
Sad otvaramo tržište osiguranja za neku kompaniju; jedan deo prodajom osiguravajućih društava, pre svega mislim na "Dunav" i DDOR, a drugi deo je već pripremljen tako što su mnoga osiguravajuća društva, neka čak i vrlo perspektivna, privatna, već ugašena i ugušena.
Zbog toga je narodni poslanik Vjerica Radeta tražila da se član 243g briše, da zaposleni umesto u visini od 15% koliko je određeno, umesto propisanih 200 evra umanjenih za troškove itd., dobiju akcije tih osiguravajućih društava, pa da tako snose, dele buduću sudbinu tog društva.
Na kraju, s obzirom da se jutros, a i svaki dan, maše ovde prijateljima sa Zapada, ja ću iskoristiti priliku, s obzirom da imamo malo vremena, da napravim jednu malu digresiju, nadam se da mi nećete zameriti. Svojevremeno, kada su fašisti došli kod Pabla Pikasa i diveći se njegovoj slici rekli – ala ste ovo lepo uradili, gospodin Pikaso je odgovorio – ne, gospodo, to ste vi uradili.
Vaši prijatelji sa Zapada su, pored ostalog što nije moglo da stane sve u ove novine, uradili i ovo: ovo je slika male Milice Rakić koju su u Batajnici ubili. Opština Zemun je formirala fond male Milice Rakić, fond koji će imati zadatak da se brine o deci čiji su roditelji izginuli u ovom ratu, o deci koja su ranjena u ovom ratu, o sudbini raznih humanitarnih akcija. Zato vas molim, ja ću u popodnevnom delu podeliti svima po jedan primerak ovih novina, imate ovde žiro račun, pozovite te vaše prijatelje sa Zapada, a i vi operite, ako ikako možete da operete, bar deo vaše savesti.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 8, na koji je amandman podneo narodni poslanik SRS gospodin Ilić, glasi: "Pravne posledice pokretanja stečajnog postupka nastupaju danom isticanja oglasa o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli nadležnog suda."
Čak i da se ne briše ovaj član, on ne obuhvata sve posledice koje nastaju zbog stečajnog postupka: pored pravnih posledica, i finansijske posledice, posledice po poverioce, po dužnike i po državu, humanitarne posledice i, na kraju, stvarne posledice.
Pravne posledice uvođenja stečaja u ove četiri državne banke osetile su se onog dana kada je stečajni postupak uveden. Pravne posledice uvođenja stečaja u ove četiri banke i gašenja ove četiri banke po onoga ko je uveo stečaj u te četiri banke, po ondašnjeg guvernera, a danas ministra finansija Mlađana Dinkića, osetiće se dva dana posle sledećih vanrednih parlamentarnih izbora, a nadam se da će to već u ranu jesen ove godine da bude.
Finansijske posledice su dvostruke: posledice po one koji su držali svoja sredstva kod banaka, kod ove četiri banke i verovatno kod svih banaka koje blagoizvoli gospodin ministar finansija zajedno sa guvernerom da uvede; finansijske posledice po poverioce iz stečajne mase, a ovim zakonom će se legalizovati, i zato govorim o one četiri banke, nelegalno gašenje one četiri banke.
Finansijske posledice po poverioce će biti verovatno takve da neće moći kompletan svoj kapital iz te stečajne mase da izvuku. Kod ove četiri banke finansijske posledice su u tome što je država preuzela, brisala dugove poverilaca, odnosno dužnika banci. Recimo, nekadašnja Železara Smederevo, danas ″U.S. steel″, dugovala je nekoliko milijardi ″Beobanci″. Država je to obrisala za nekoliko stotina miliona dolara, ne mogu se tačno setiti, prodala ″U.S. steel″ na hvala lepo, jer samo pitajte koliko košta izgradnja one visoke peći koju su pre neki dan pustili u rad i od kojih para je to izgrađeno.
Prema tome, država je gašenjem ove četiri banke žestoko oštećena. Humanitarne posledice po zaposlene, po one koji su imali sredstva u tim bankama, i na ovaj ili onaj način su im ostala sredstva zarobljena, neverovatne su, a o stvarnim posledicama je pre neki dan ministar finansija Mlađan Dinkić jasno govorio kada je rekao da se ovaj zakon donosi zbog DDOR-a. Ovim se svesno uništava DDOR i posle će tako uništen DDOR verovatno prodati nekom svom prijatelju.
Stvarna posledica će verovatno brzo doći i u ″Dunav osiguranje″ i stvarna posledica će biti da će preostale banke i ako je eventualno u ovom prvom naletu u gašenju osiguravajućih društava po Srbiji ostalo neko osiguravajuće društvo i ono će biti očišćeno, jer treba da se ostavi prazno tržište, da se formiraju osiguravajuća društva, da se formira još eventualno neka prijateljska banka i da se kompletan kapital odavde na taj način isisa i iznese u inostranstvo ili da se napune nečiji džepovi.
Ti džepovi sigurno neće biti u zemlji, nego će opet biti na Devičanskim ostrvima, na kojima se nalaze one četiri i po milijarde koje su pronađene na Kipru, a koje je pronašao Mihajlović, koje je pronašao Vladan Batić, koje je pronašao kapitalni Velja Ilić, a na kraju, koje je pronašao Mlađan Dinkić. Svi su ih oni pronašli, bile su tamo, a kada je došao Mlađan Dinkić, pronađe ih i njih više tamo nema.
Zato tražim od svesnog dela poslanika vladajuće koalicije da kada bude dan za glasanje usvojimo ovaj amandman i da se na taj način ovaj zakon, koji legalizuje jednu enormnu pljačku državne imovine, stavi van snage.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da nam je novim Poslovnikom, demokratorskim poslovnikom, vreme ograničeno, da iskoristim i ovaj jedan minut koji nam je ostao po ovom amandmanu i da kažem samo nekoliko reči.
Član 9 – agencija je dužna da isplaćuje osigurane depozite fizičkih lica, u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita.
Da je ministar Mlađan Dinkić tu ja bih ga pitao – a šta ako zakon o osiguranju depozita (to je onaj zakon o kojem smo juče razgovarali) ne prođe, a ovaj zakon prođe u danu za glasanje? Kako će se član 9. ovog zakona poštovati, kako će se ispuniti član 9. ovog zakona? Šta ako u depozitu ne bude dovoljno sredstava?
Da je tu pitao bih ga zašto stečaj ″Beobanke″ već četiri godine traje i zašto se taj stečaj ne završava, jer onog trenutka kada bi se stečaj završio, bez obzira na to što su je bukvalno očerupali, ″Beobanka″ bi imala dovoljno sredstava da tog trenutka počne normalno da radi. Da je ministar Dinkić tu, pitao bih ga zašto ne dozvoljava rad ″Beobanci″, koja u stečajnoj masi, kada se svi dužničko-poverilački odnosi regulišu, ima dovoljno sredstava da bude jedna srednja, čak i jača banka na bankarskom tržištu Srbije. Da je tu, međutim, ministra Dinkića nema, a čini mi se da sam ga video jutros kad sam dolazio na Skupštinu, u kolima sa Kebom ide prema jednom gradu da ugovori jednu muzičku tezgu.

Pošto je za ovaj amandman ostalo još malo vremena, tačnije dva minuta, pa je red da se i ta dva minuta pametno iskoriste, da kažem i ja koju reč.
Član 10 – Agencija, u roku od 20 dana od dana pokretanja postupka stečaja, putem javnog tendera, oglašava prenos celog ili dela portfelja osiguranja, saglasno raspoloživim novčanim sredstvima i tako dalje. Gospodin Arsić je maločas gotovo nacrtao kako se sva sredstva koncentrišu u rukama ministra finansija, alijas Mlađana Dinkića.
Samo još dve reči, vezano za ovaj zakon: nisu narodni poslanici Srpske radikalne stranke napisali amandmane od člana 1. pa do člana 32. da se brišu zbog toga što nisu drugačije amandmane znali da napišu, nego zbog toga što ovakav predlog zakona, ovakav zakonski koncept ne zaslužuje da se nađe u skupštinskoj proceduri, a ne zaslužuje ni podršku.
To je jedini način da vam stavimo do znanja, ne vama iz vladajuće koalicije, nego građanima Srbije, kakve zakonske projekte pripremate, kako uvodite u zakonske okvire lopovluk i javašluk koji ste radili od 2000. godine. Gospodo, od 2000. godine svi finansijski tokovi se nalaze u rukama jedne jedine stranke, jedne šifrovane političke organizacije.
Dakle, ne zato što nismo znali da napišemo drugačije amandmane, jer za svaki zakon, ako se sećaju poslanici vladajuće većine, koji je nečemu vredeo mi smo davali amandmane da poboljšamo zakon. Ovaj zakonski predlog nikakvim amandmanima ne može da se popravi, ovaj zakonski predlog vodi samo u legalizaciju lopovluka na finansijskom polju koji postoji od 2000. godine naovamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, da bismo do kraja rasvetlili ovu nebulozu koja se zove Prelog zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, pročitaću vam član 11. i da pokušamo da taj član 11. analiziramo: "Agencija i poverioci imaju pravo pobijanja pravnih poslova i pravnih radnji kojima je stečajni dužnik pogodovao poverioce u smislu zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava. Pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana mogu se pobijati ako su izvršeni u roku od šest meseci pre dana nastupanja pravnih posledica pokretanja stečajnog postupka."
Evo prilike da, pored banke u kojoj držite depozit, pored osiguravajućeg društva koje će biti likvidirano, Ministarstvo finansija, alijas Mlađan Dinkić, zavuče ruku u džep privrednim subjektima i fizičkim licima koja su poslovala sa ovim osiguravajućim društvima ili ovom bankom.
O čemu se zapravo radi? Vi danas osigurate svoju fabriku, mali privrednik osigura kod DDOR-a, a na DDOR je Mlađan Dinkić odavno bacio oko, pa ne prođe šest meseci, a vi ste osigurali svoje preduzeće kod njega, kompletnu imovinu i pošto će preuzeti DDOR (on ili neko od njegovih kumova, ne mora da bude Hamović, ima on mnogo kumova, ne mora da bude ni Lazarević, ima on i druge kumove), onda će moći da vam uskrati pravo.
Kako će vam uskratiti pravo? Čak i da povratite svoja sredstva, tako što će članom 11. Agencija koja je stečajni upravnik, a i stečajni odbor koji formira Vlada na predlog ministarstva (maločas je gospodin Arsić taksativno nabrojao kako se dolazi do ovog odbora i do stečajnog upravnika), onda će oni i nekoliko poverilaca, koje će staviti u tom novoformiranom, samo što se neće zvati DDOR i neće biti vlasništvo onih čije je vlasništvo sada DDOR, nego tih kumova, a kumovske veze su inače ovde, pogotovu u Ministarstvu za finansije vrlo razvijene, reći – pre pet i po meseci ste vi to uradili, a sada se likvidira.
Član 11. ovog zakona reguliše da vam oduzmu pravo da tražite povraćaj svojih sredstava. Prvo će blokirati sredstva, a onda ćete ići na sud, jer stav 3. ovog člana kaže – pravni poslovi i pravne radnje iz stava 1. ovog člana pobijaju se tužbom koja se može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana nastupanja pravnih posledica.
Dakle, on sebi ostavlja godinu dana, šest meseci pre stečaja i šest meseci do dana podnošenja tužbe i onda će se taj proces sudski vući nekoliko godina dok potpuno vaša sredstva ne obezvrede.
Damo i gospodo narodni poslanici, pozivam sve poslanike opozicije i savesne poslanike vladajuće većine da u danu za glasanje izglasamo amandman na član 11. i da član 11. i samim tim i ovaj zakon konačno skinemo sa dnevnog reda.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kao i u svim zakonima o kojima smo ovih dana raspravljali, tako i u ovom zakonu kako se primičemo kraju, odnosno onom članu koji ima prelazne i završne odredbe, tako se otkrivaju stvarne namere predlagača zakona.
Član 15. kaže: ″Agencija može odlučiti da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava, uz pravo na povraćaj ovih sredstava nakon formiranja stečajne mase u meri koja je dovoljna za namirenje tih troškova.″
Prvo, u nekoliko prethodnih članova mi poslanici SRS smo građanima Srbije jasno pokazali kako se finansijski-pravno kriminalnom tehnologijom svi konci polako svode u ruke ministra finansija Mlađana Dinkića. Dakle, on je taj koji će pokretati prste, a guverner i svi ostali koji budu, do zadnjeg čoveka u agenciji, biće marionete i igraće onako kako on poteže prste.
Druga stvar, agencija može odlučiti da troškove stečajnog postupka privremeno obezbedi iz sopstvenih sredstava. Postoji mogućnost da se ti troškovi stečajnog postupka maksimalno naduvaju, maksimalno natovare, jer izvor je siguran, a to je stečajna masa banaka ili stečajna masa osiguravajućeg društva, sigurno će biti toliko i prvo se to namiri, a onda ćemo videti hoće li ostati nešto za poverenike ili neće.
Da bi se agencija osigurala, u drugom delu ovog člana kaže se – nakon formiranja stečajne mase u meri koja je dovoljna za namirenje tih troškova. Drugim rečima, može ministar Dinkić, a može mu se jer je u situaciji da odlučuje, da napravi neverovatno velike troškove u DDOR-u. Prvo da uvede stečaj, da preko ove agencije napravi neverovatno velike troškove, da te troškove pokrije iz stečajne mase, a videli ste u prethodnim stavovima, i da onda tek ono što ostane bude eventualno deljeno poveriocima tog osiguravajućeg društva ili neke od banaka koje su promašili u onoj prvoj seči.
Šta će se desiti? U prethodnim članovima smo videli da će nakon četiri meseca, nakon šest meseci, 60 dana... I, sada vozite svoj auto ulicom i udari vas neko koji je osiguranik DDOR-a. DDOR Mlađan Dinkić uveo u stečaj, jer ga priprema, preparira ga za nekog od svojih prijatelja, ne prođe šest meseci, a sigurno ne može da prođe; vodite računa kako vozite i vodite računa da se ne srećete sa onima koji su osigurani kod DDOR-a, jer ako ne prođe šest meseci nije obavezno da vam se isplati šteta iz stečajne mase.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da se stavi tačka na ovu kompletnu raspravu, da predstavnik povuče ovaj predlog zakona, da prestane da maltretira i nas i građane Srbije i da prestane da preti svim osiguravajućim društvima, pre svega DDOR-u, "Dunavu" i većim kućama, jer se on neće hvatati za one sitne, njih je uostalom podavio nedavno u prvoj seči. Da ne strepe ni ti zaposleni, ni ti poverioci banaka i osiguravajućih društava više; da nađete eksperte, pošto je evidentno da vi više niste, tri godine ste lagali narod da ste eksperti, konačno ste dokazali da nemate pojma, da vam naprave zakon i da onda sa tim zakonom izađete pred narodne poslanike, da to usvojimo normalno, bez amandmana i da taj zakon bude konačno u funkciji. Pre toga, stvarno nema smisla.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nastavim ovo što je predsednik Skupštine rekao i da vam kažem da sam pre dvadesetak minuta dobio telefonski poziv koji je raspršio onu moju pretpostavku koju sam izneo jutros – da je gospodin ministar sa gospodinom Kebom išao da ugovara tezgu. Nije, išli su da snimaju CD, sad su mi javili. Pre desetak dana...
(Predsednik: Molim vas, ne dobacujte poslaniku, svejedno što je iz vaše poslaničke grupe, zabranjeno je ometanje.)
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, pre desetak dana pročitao sam u novinama da je ministar finansija razgovarajući sa decom u jednoj osnovnoj školi (a kakvo je vreme došlo, posle ove četiri godine jedino deci može da priča i da mu deca veruju) rekao da on ima nameru da dobije Nobelovu nagradu.
Ako zbog ičega treba dobiti Nobelovu nagradu i ako je ministar tvorac ovog zakona, onda mu sigurno sleduje Nobelova nagrada. Ne znam da li je za ekonomiju, nije za ekonomiju, gospodine Krasiću, ne znam za šta, ali Nobelova nagrada mu sleduje.
Dame i gospodo narodni poslanici, od 1. člana do člana 32. ovog zakona mi poslanici SRS dokazujemo, prvo, bespredmetnost ovakvog zakona, jer je ova materija zakonski regulisana i do sada; dokazujemo kako se koncentracijom vlasti i odlučivanja sve sliva u jednu ruku i obrazlažući amandman za jedan od prethodnih članova ja sam slikovito pokazao ko će mrdati prstima, a ko će biti marionete koje će mrdati.
Dame i gospodo narodni poslanici, Nataša Jovanović podnela je amandman na član 21. Član 21. glasi: "Odredbe zakona kojim se uređuje stečaj privrednih društava i odredbe ovog zakona kojima se uređuje stečaj shodno se primenjuju i kod likvidacije, osim odredaba kojima se uređuje odbor poverilaca, razlučni poverioci, pobijanje pravnih radnji, osiguranje depozita i isplatni redovi".
Dame i gospodo narodni poslanici, ono što ide u prilog gospodinu Dinkiću, on pokušava da članom 21. ozakoni sve ono što ne ide pod kapu. Gospodin Dinkić, ako je on predlagač ovog zakona, ako je on tvorac ovog zakona, ne dozvoljava ovim članom da se primenjuju odredbe ovog zakona.
Mislim da smo mi danas potrošili od 10,00 sati do sada dovoljno vremena da građane Srbije, svesne poslanike vladajuće većine i poslanike opozicije ubedimo u neispravnost ovog zakonskog projekta i da ih ubedimo da sutradan, odnosno za dvadesetak dana, kada se bude glasalo o ovom zakonu, pritisnu crveno dugme i ne izglasaju ovaj zakon.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se svim poslanicima i ovima koji su u sali, i onima koji su u hodniku, i onima koji su u liftu, i onima koji su u restoranu, i onima koji su na ulici, jer oni nisu izašli da se prošetaju i da kupe nešto, nego su izašli da oslušnu šta govore široke narodne mase, i naravno, obraćam se građanima Srbije.
Izmenom Poslovnika do kraja ogoljena je "demokratura" koju ste uveli 2001. godine, a sada je 2005.. Čini mi se da je onaj Poslovnik bio gori od onog Poslovnika po kome je radila Nataša Mićić, a sada može poslanik da bude i kod kuće, i u mislima da bude sa nama, i da tako pravi kvorum.
Dame i gospodo narodni poslanici, do pre četiri-pet meseci žestoko smo kritikovali one koji su glasali iz Bodruma, iz Soluna. Ovim poslovnikom im omogućavamo da uopšte ne prisustvuju sednici, da uopšte ne budu u Skupštini, a da istovremeno u Skupštini rade.
Podneo sam amandman, u ime poslaničkog kluba SRS, na član 21. i tražim da se član briše. Amandman se odnosi na povećanje sudskih taksi, pre svega, za upis u zemljišne knjige, za ispis iz zemljišnih knjiga i za predbeležbe u zemljišnim knjigama.
Dame i gospodo narodni poslanici, činjenica je da kao i ostale strukture, ali pre svega pravosuđe, živi u veoma, veoma lošim uslovima. U pravosuđu su plate izuzetno niske u odnosu na plate, recimo, onih koji se predstavljaju kao narodni poslanici; i danas slušaju na ulici šta narod misli, i treba povećati prinadležnosti sudija, tužilaca i zaposlenih u pravosuđu.
Međutim, taksama se to ne postiže, jer s jedne strane, uzimate od onih koji nemaju da biste dali onima koji takođe nemaju. Sa druge strane, mi u državi imamo ministarstva koja se hvale da izuzetno lepo posluju. Gospodin Dinkić reče da je ostvario fiskalni suficit, u ne znam koliko velikoj cifri?!
Predlažem da se preraspodelom obavezno pravosuđu podignu i prinadležnosti i obezbede sredstva za rad; omogući normalan rad i sudijama i tužiocima i svim zaposlenima u pravosuđu, ali da se istovremeno te pare ne uzimaju od onih koji inače nemaju, jer u ovom setu zakona, koji sad usvajamo, nalazi se i Zakon o radu koji žestoko uskraćuje prava zaposlenih, nalazi se Zakon o penzijskom osiguranju, koji takođe žestoko zadire u prava penzionera i budućih penzionera.
Poljoprivreda i poljoprivrednici će ovu povećanu taksu morati da plaćaju jer i oni imaju posao sa zemljišno-knjižnim odeljenjima Bukvalno je svedena na prosjači štap zahvaljujući eksperimentima, eksperta, ministra poljoprivrede.
Danas čitav kraj Srbije bukvalno živi od malina. Govorim o ariljskom, o užičkom, o kraljevačkom kraju, o valjevskom kraju, gde su živeli za trenutak da počne berba malina, da te maline oberu, a oni koji se bave malinama znaju koliko je posla oko toga i da od toga, eventualno, žive pola godine ili devet meseci. Danas se maline otkupljuju po ceni od 60 dinara, a pre dve godine je cena bila 60 dinara.
Pogledajte kolika vam je inflacija, koliki su troškovi života! Nemojte slušati ovo što Dinkić kaže kolika je inflacija, nego pogledajte šta je koštalo pre dve godine iz te korpe koju svakog meseca mi moramo da unesemo u kuću, pa vidite koliko košta sada. Bukvalno ćete iscrpsti i zadnje atome finansijske snage iz građana Srbije.
Zato predlažem da u danu za glasanje dignete ruku i da ovaj moj amandman, kao i sve amandmane poslaničke grupe SRS, usvojite, a da sredstva koja su neophodna u pravosuđu obezbedi ministar finansija ili, ako ne može, neka stavi tamburu na leđa i neka ide da svira, to mu izgleda bolje ide od ruke.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SRS smo inače bili uvek protiv nekih novotarija koje ste uvodili do sada; bili smo protiv formiranja agencija pored ministarstava, stvaranja novih službi, bili smo protiv cepkanja određenih društvenih segmenata, pa smo tako i protiv uvođenja prefiksa ispred kriminala i prefiksa ispred službi koje treba da se bave tim kriminalom. Dakle, kaže, organizovani kriminal, svaki kriminal je organizovan.
Pošto vam je sada to prošlo, pa i ono tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, pa i sud za borbu protiv organizovanog kriminala, sada idemo dalje, pa je ovaj kriminal visokotehnološki, dakle, za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.
Kriminal je kriminal, sudstvo je sudstvo, tužilaštvo je tužilaštvo i država je država, ukoliko može da se suprotstavi svim tim negativnim pojavama koje se u svakoj državi, pa i u našoj. "U našoj malo više od 2000. godine, otkako je došla ona "buldožer revolucija", ali šta ćete, to su sve tekovine te revolucije.
Kaže – kriminal prati razvoj tehnologije. Znate, nekada se moralo krasti malo drugačije, a danas uđu hakeri preko kompjutera u vaš račun i skinu vam 10, 20, 30 ili 50.000 koliko imate. Doduše, građanima Srbije sve manje mogu da skidaju, jer građani Srbije sve manje imaju na tim računima, ali vama iz vladajuće nomenklature ima štošta da se zahvati.
Ako budemo počeli da delimo kriminal po tim prepoznatljivim delovima, onda ćemo doći, da li je organizovani kriminal kriminal u poljoprivredi, gde se genetski modifikovani organizmi unose u državu, država uništava i zdravstveno i tehnološki i kako god hoćete, ili je to kriminal samo u poljoprivredi.
Ili je to samo kriminal, kao i svaki drugi segment kriminala, da može država, odnosno sud, odnosno tužilaštvo, svaki okružni sud i svako tužilaštvo da može da se suprotstavlja tome.
Da li je kriminal u privatizaciji visokotehnološki, gde prodadoste sve živo ispod cene, nije vas interesovala cena, interesovala vas je kolika je provizija na tu cenu?!
Da li je kriminal u bankarstvu, uništavanje četiri banke, banke koje su nosile srpsku privredu, uvođenjem stranih banaka koje sada sav kapital iznose u inostranstvo, svu razliku koju zarade, a razlike su stravične, jer na kredit morate da platite mnogo veću kamatu nego što se plaćala u državama tih banaka, a na vašu štednju su kamate daleko manje nego što te banke plaćaju u svojim državama?!
Da li je visokotehnološki kriminal i to što naš ministar finansija prenese jednoj banci, za koju smo svi smatrali da je državna banka, jer se zove Nacionalna štedionica, prenese državnu imovinu bivše Službe društvenog knjigovodstva u celoj Srbiji? Da li je uopšte organizovani kriminal i to što ta banka dobije pravo da isplaćuje staru deviznu štednju, pa u svakim novinama kada otvorite vidite koliko ljudi moraju da trčkaraju od šaltera do šaltera da naplate i ono što im je tada pristiglo?!
Da li je visokotehnološki kriminal i organizacija, vi imate običaj da im tepate NVO, ovih nevladinih organizacija, dakle, koje sada više ne nose u džakovima, tašnama, dokumentaciju, nego narežu na disk i predaju. Uostalom, Perišić je samo tri ili četiri diska predao, a onako bi morao kofer dokumentacije da odnese. Doduše, nije se ni tužilaštvo mnogo pretrglo oko tog njegovog slučaja, a on pobeže tamo, a čujem da će ga sada vratiti, ako ga već nisu vratili, nisam bio tu, pa imate sada prilike da ga uhapsite i da mu sudite za ovo.
Da li je visokotehnološki organizovani kriminal i ovo što se gotovi autoputevi daju na 30 godina i samo po osnovu ova dva LOT-a, kako je inače Ministarstvo za kapitalne investicije nazvalo, samo po ova dva LOT-a od Horgoša do Novog Sada i od Novog Sada do Beograda, negde preko milijardu evra od državnih para, odliće se u tuđe džepove.
Da li je visokotehnološki kriminal i prisluškivanje građana Srbije, jer mi znamo da i BIA i SUP moraju da traže i da dobiju nalog od suda da bi imali pravo da prisluškuju bilo kog građanina u ovoj državi. A znamo isto tako da je posle "buldožer revolucije" Nemačka, evo, čitajte sada ovo što piše ovaj nesrećni Čeda Jovanović, gde kaže da je nemačka vlada dala uređaj za prisluškivanje ondašnjoj Vladi Zorana Đinđića i da su ti uređaji pušteni u opticaj, u rad, jer nisu mogli da dođu do BIA, odnosno BIA im je bila izvan kontrole ili do VBA, jer i oni imaju pravo da prisluškuju i oni su im bili izvan kontrole?!
Znači, uključili su, Nemačka se potrudila da im da sredstva, uređaj za prisluškivanje. Gde su sada ti uređaji? Ovo nije samo pitanje za pravosuđe, ovo je pitanje za MUP i za BIA, gde se sada nalaze ti uređaji za prisluškivanje i koga oni sada prisluškuju? Sa druge strane postoje indicije da ove mreže KDS prisluškuju građane. Da li je to visokotehnološki kriminal?
Samo još nekoliko stvari. Država jeste država, ako može da sudi. Država jeste država, ako može da optuži. Država jeste država, ako može da brani svoju teritoriju. Sve države koje to ne mogu da urade su –kolonije.
Što se tiče ovog zakona nisu nam potrebni nama ni specijalni tužioci, ni posebni tužioci. Svaki tužilac u opštinskom do nivoa koje optužuje opštinsko tužilaštvo, svaki tužilac u okružnom do nivoa koje optužuje okružno tužilaštvo, svaki tužilac u Republičkom tužilaštvu, pri tom, mislim na zamenike tužilaca, mogu da rade ovaj posao, mogu da optuže. Jel' on prekršio zakon, jel' kriminal u pitanju? Uopšte nije bitno kako je sproveden taj kriminal, bitno je da je država, da je društvo, da su građani oštećeni i da država mora da uzme u zaštitu i sebe i građane.
Tražimo od tih tužilaca, od tih zamenika tužilaca, od tih sudija da zakone sprovode, a činjenica je da su od republičkog tužioca do zadnjeg zaposlenog u tužilaštvu, u opštinskom tužilaštvu, njihov rad je maksimalno potcenjen. Činjenica je da od predsednika republičkog suda, odnosno Vrhovnog suda, pa do zadnjeg sudije, do zadnjeg činovnika u sudstvu, njihov rad je potcenjen. Činjenica je da imamo sposoban kadar, osim onih kada smo prošli put birali tužioce i sudije, pa smo imali prilike da nam je došao pravnik koji je čitav životni vek proveo kao sekretar zemljoradničke zadruge ili osnovne škole i dolazi da bude zamenik recimo okružnog ili opštinskog tužioca.
Sa druge strane naše sudstvo, naše tužilaštvo je bilo apsolutno postavljeno na zdrave noge tako što su školovali kadar od pripravnika, od pravnika koji završe pravni fakultet i biva primljen kao pripravnik, položi pravosudni ispit, ide na nivo stručnog saradnika i vremenom se od tih kadrova popunjavala mesta zamenika tužilaca i tužilaca.
Ima još jedna nelogičnost vezana za tužilaštvo. Mi imamo zamenike tužilaca čiji mandat traje šest ili osam godina, mislim da je osam godina, posle toga može, a i ne mora biti izabran. Imamo sudije čiji mandat nije određen, znači traje mu mandat dok ne bude otišao u penziju ili dok ne bude izabran na neku višu funkciju. Nelogičnost je da javni tužilac biran na neodređeno vreme, a zamenik javnog tužioca na period od osam godina. Mislim da bi trebalo da bude obrnuto, jer tužilac je rukovodilac službe, predsednik suda je rukovodilac suda, predsednik suda se bira na određeno vreme, na mandatni period, a sudija se bira na neodređeno vreme.
Mislim da bi naše pravosuđe i to moralo da ispravi i ljudima koji rade u tužilaštvu i sudstvu dajte plate. Sposobni su da se uhvate u koštac sa svakim oblikom kriminala, jer kriminal je samo promenio možda oblik, inače to je lopovski posao i sa njim treba da se sudstvo i pravosuđe uhvati.
Jel' prekršen zakon, jel' postoji Krivični zakon. Jel' po tom Krivičnom zakonu može da se odredi kazna? Ne mora zamenik tužioca koji se ovim poslom bavi, da ulazi u tehnologiju kako je kriminal izvršen, kojim je sredstvima izvršen, da upoznaje do zadnjeg elektronskog kola. Njemu je bitno da postoji zakon, da je zakon primenjiv, da sa druge strane postoji krivično delo i svaki tužilac će optužiti, svaki sudija će osuditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako verujete, nemam pojma šta je ovaj prethodnik rekao. Niskotehnološki kriminal? Dame i gospodo narodni poslanici, za kriminal se odgovara. Gospodine poslaniče – u retoričkom smislu izvršen kriminal? Podnesite krivičnu prijavu i nemojte izlaziti za ovu govornicu, jer da nisam kulturan rekao bih vam da lupate gluposti.

Dame i gospodo narodni poslanici, vašu pažnju ću da skrenem na jedan drugi segment koji se odnosi i na ovaj, a i na mnoge druge amandmane koje su podneli poslanici SRS.
Naime, u obrazloženju amandmana (drugi pasus ovog obrazloženja) podnosilac Branislav Janković u ime SRS kaže: "Država i Narodna banka Srbije garantuju fizičkim licima da sredstva za sve deponuju kod banaka. Imajući u vidu da dozvole za rad banaka daje država, odnosno Narodna banka, sasvim je normalno da oni odgovaraju za deponovanje sredstava fizičkih lica i nije potrebno dodatno opterećivati banke, odnosno smanjivati kamate koje poslovne banke daju na depozite fizičkim licima. Ovakav jedan zakon još više će povećati i onako skupe kredite koje koriste i pravna i fizička lica".
Dobili smo mišljenje Vlade Srbije (o svim amandmanima), pa mišljenje o amandmanu koji je podneo narodni poslanik Branislav Janković, kaže: "Amandman se ne prihvata s obzirom na to da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana".
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da se ovde radi o falsifikatu, potpisan je gospodin Koštunica, kao predsednik Vlade, ali gotovo sam ubeđen da on ovako nebulozno obrazloženje, zašto se amandman odbija, nije ni sročio, ni potpisao. Molim vas da proverite da li je Koštunica, predsednik Vlade, potpisao ovo što je u ime Vlade Republike Srbije dostavljeno nama, kao narodnim poslanicima i predlagačima ovih amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću da pričam ponovo priču o nepotrebnosti svih agencija koje ste uveli od početka, kad vam je palo na pamet da se na taj način može zaposliti deo vašeg kadra koji je izneo "buldožer revoluciju". Pričaću o nečem drugom. Razumem zašto ministar nije tu. Počela je sezona, festivali, živa muzika po kafanama. Verovatno sa gospodinom Kebom negde ugovara tezgu. Očekujem da bar oni budu kojima je on preneo u zadatak da sede ovde i da slušaju narodne poslanike, jer ovo je, pre svega, nepoštovanje Narodne skupštine i nas kao predstavnike naroda.
Narodni poslanik Nataša Jovanović podnela je amandman na član 5, gde traži da se član briše. Zašto? Ako povežemo ovaj amandman (na član 5.) sa amandmanom na član 4. gde se kaže: "Agencija osigurava depozita do visine osiguranog iznosa", to je ono do 3.000 evra. "Za obaveze iz stava 1. ovog člana jemči Republika Srbija". Član 5. kaže: "Agencija donosi propise za koje je zakonom ovlašćena". Ovim istim zakonom ćemo je ovlastiti da propisima reguliše fond za osiguranje depozita, da reguliše visine premija osiguranja, da reguliše isplate osiguranih iznosa, da donosi propise koji će, u krajnjoj liniji, s obzirom na to da za depozite jemči država, onog trenutka kad agencija više nije sposobna da isplati osigurane iznose, država staje iza toga.
Agencija će donositi propise kojima će zaduživati i ovako zaduženu državu Srbiju. To će ići iz budžeta, a budžet se puni iz džepova građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vlasti, ako kojim slučajem između dve turneje naiđe ministar Dinkić, obavestite ga da je dovde zavukao ruku građanima u džep. Nema više šta da traži tamo.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na amandman moram da razjasnim dva pitanja, čini mi se da su ostala nerazjašnjena.
Naime, narodni poslanik Veroljub Arsić je postavio pitanje da li je neko normalan da zatvara likvidnu banku. Da li je normalan ili nije ne znam, ali znam da je "Beobanka", recimo, još uvek pod stečajem, zatvorena, ne radi, a ogromna finansijska sredstva ima, i sada da se pusti mogla bi da funkcioniše.
Drugo pitanje se odnosi na izlaganje gospođice Nataše Jovanović, narodnog poslanika SRS, od prethodnog amandmana kada je rekla gde su pare sa Kipra. Pare sa Kipra su, dame i gospodo narodni poslanici, u jednoj domaćoj banci, ali ne srpskoj domaćoj banci nego engleskoj domaćoj banci na Devičanskim ostrvima. Sećate se da je išao Batić, tražio na Kipru pare i našao ih. Išao Velja Ilić, tražio na Kipru pare i našao ih. Radi se o onih 4,5 milijarde dolara koje su iznete iz Srbije.
Išao Dušan Mihajlović i on našao te pare. I, na kraju je otišao Mlađan Dinkić, našao pare, ali tamo više tih para nema otkako ih je on našao!
Što se tiče amandmana, koji je podneo narodni poslanik Srđo Komazec, odnosi se na član 7. – osiguranje depozita, i opet se vrtimo u krug. Pare iz depozita u agenciju. Za depozite jemči država. Agencija može da se ponaša kako hoće, jer iza agencije stoji država, Narodna banka i kapital Narodne banke. Drugim rečima, kapital ovih građana koji više ne mogu da trpe jaram koji ste im natovarili na vrat.
Dame i gospodo narodni poslanici, maločas je bilo, u izlaganju, pitanje – zašto se pominje da vlast zavlači ruku u džep građanima Srbije. Zato što je i građanima Srbije i svim Srbima postalo nepodnošljivo, toliko dubokih džepova nema koliko vi dugačku ruku imate i dokle sve možete da je zavučete! Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman i svi prethodni amandmani poslanika SRS, svi budući amandmani odnose se na to da se ovaj zakon stavi van snage.
To što mi nismo mogli zahvaljujući "demokraturi" kojom ste doneli nedemokratiju, nego "demokraturi" kojom ste doneli izmenu Poslovnika, nismo mogli u onom prethodnom delu dovoljno da vas ubedimo i dovoljno da vam obrazložimo da povučete ovaj zakon iz procedure. Da prestanete, kao hobotnica, jedna agencija opet pravi dve i sebi agenciju, a te dve agencije će sutradan praviti agencije do lokalne samouprave.
Jedino što radi danas u Srbiji, ako se izuzme, malo privreda Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića i još neki koji su se na ovaj ili onaj način obogatili, u Srbiji ništa više od privredne ne radi.
Jedino vam rade agencije, jedino vam rade klubovi, jedino vam rade raznorazna udruženja, neke nevladine organizacije, a to, dozvolićete, dame i gospodo, ne treba Zapadu. Od onih nekoliko stotina proizvoda koje možete da izvezete, nabrojali ste maline, pa onda još dve reči, pa opet maline, pa opet maline, a maline plaćate poljoprivrednicima u Srbiji 40, 50 dinara. Pre dve godine je bila ista ta cena.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo mogućnosti da sve banke, koje nisu pod strogom kontrolom jedne šifrovane političke stranke, da ne kažem, da ne dam pravo na repliku, pa da izađu ovde i da kažu kako napadamo tu stranku – da sve banke koje nisu pod strogom kontrolom jedne šifrovane političke stranke, budu vrlo lako, vrlo brzo i vrlo jednostavno likvidirane.

Vi znate šta je dnevna likvidnost. Znate da je moguće da banka ne bude u mogućnosti da u roku od dva sata bude nelikvidna i ne može da uplati agenciji. Agencija, u kojoj sede predstavnici, pardon, eksperti te šifrovane političke organizacije, obaveštava Narodnu banku, u kojoj sede, takođe, predstavnici te šifrovane političke organizacije. Sada, eksperti te šifrovane političke organizacije, koji sede u Narodnoj banci, donesu odluku o stečaju banke, koja nije pod kontrolom eksperata jedne šifrovane političke organizacije.

Razumem zbog čega se sve ovo radi; izbori se primiču, hteli vi to ili ne da shvatite, ali ove jeseni će vanrednih parlamentarnih izbora biti. Te šifrovane i još neke političke organizacije će otići na bunjište političke istorije, jer neće ostvariti ni deo koji se zove cenzus, da uđu u Parlament. Valja se, prvo, dobro potkožiti, a drugo, valja udomiti sve aktiviste koji rade za tu šifrovanu političku organizaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, da nije ovako, da možemo verovati ekspertima te šifrovane političke organizacije, onda bi danas mnoge domaće banke radile, funkcionisale, u Narodnu banku se ne bi ulazilo sa čarapom na glavi i sa "kalašnjikovim" u rukama.

Onih 4,5 milijarde dolara koje su se nalazile na Kipru, danas bi bile u novčanim tokovima Srbije i mnogo štošta bi bilo drugačije. Razumem i želju da se za ovo vreme, do jeseni, obezbede sredstva bar toliko da može ta šifrovana politička organizacija da živi još izvesno vreme, ali da eksperti mogu da žive onako serbes, pa i sinovi, pa i sinovi njihovih sinova, dakle, do petog kolena treba obezbediti porodice, a vreme neumitno leti.

Zbog toga smatram da će bar onaj svestan deo narodnih poslanika glasati za ovaj amandman i za sve amandmane SRS i time da ovaj predlog zakona, koji je jedna obična smejurija, stavimo van snage.