Dame i gospodo narodni poslanici, evo dođosmo konačno i do segmenta za koji su vaši članovi stranke, doduše do juče članovi stranke, sada pretpostavljam da ste ga izbacili, utvrdili da je država Srbija upravo ovim kreditom pokušavala da prikrije onu veliku pljačku i onaj veliki lopovluk koji se odnosi na 12 miliona dolara ili eura, nisam siguran, ali 12 miliona, čini mi se da je dolara.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS su takođe podneli amandmane na ovaj zakon kojima traže brisanje Predloga zakona. Smatram da je krajnje vreme da se ovaj dom upristoji.
Krajnje vreme je da se ovaj dom uzme u pamet, da je krajnje vreme da ovaj dom predloge zakona nebulozne, predloge zakona koji omogućavaju totalnu pljačku Republike Srbije ne stavlja na dnevni red, nego da vrati predlagaču.

Dame i gospodo narodni poslanici, konačno smo uspeli da raspravu u ovom parlamentu uvedemo u normalne okvire, jer dva predloga zakona su prošla po sistemu - amandman podneo taj i taj, da li se javlja neko, niko se ne javlja, hvala lepo, prelazimo na sledeći amandman, dok narodni poslanici sedoše, pripremiše, izvadiše iz torbi predloge zakona, izvadismo amandmane, predsedavajući, odnosno predsednik Skupštine je već protrčao preko dva zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, neću da govorim o tome, građani Srbije vrlo dobro znaju da je mafija u elektroprivredi, da je mafija u privatizaciji, da je mafija u zdravstvu, da je mafija svuda pustila korene. Ovim zakonima pokušavate da mnoge kriminalne radnje pokrijete, uvedete u takozvane zakonske okvire.
Ja ću o nekim nelogičnostima koje su vezane za ovaj predlog zakona. U razlozima za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, druga glava, drugi stav, kaže - naime, Savezna vlada SRJ zadužila se u iznosu od 50 miliona dolara kod Vlade Republike Poljske u svoje ime, a za račun Srbije, radi finansiranja projekata obnove elektroprivrede itd, na osnovu ugovora, odnosno sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Republike Poljske o davanju kredita ("Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori" broj 11/2002).
Kada okrenete drugu stranu, okrenete glavu 6, pa kaže: "Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, saglasno članu 157. Poslovnika, proizilaze iz činjenice da je uslov za povlačenje sredstava po ovom kreditu kod Vlade Republike Poljske u iznosu od 50 miliona dolara itd."
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste pročitali ovo obrazloženje, molim vas da mi objasnite da li se EPS, odnosno Vlada SRJ 2002. godine zadužila, da li je kredit povučen, da lu su kreditne tranše isplaćene, da li je EPS iskoristila ili su razlozi za donošenje po hitnom postupku da bi se povlačila sredstva po ovom kreditu.
Ovde se nešto iza brda debelo valja. Sa druge strane, ne valja što se valja.
Dakle, zašto oni koji su odlučivali u naše ime, u ime građana Srbije o zaduživanju, zašto nisu raspisali međunarodni tender, zašto baš kod Poljske i zašto baš robni kredit od Poljske. Bilo gde da ste se pojavili sa tenderom, pitanje je samo koliko bi, a pretpostavljam da bi bilo deset ponuda da kreditiraju izgradnju svojim sredstvima, da ugrade svoje proizvode i da im se jednog dana to plati.
Ovo o čemu govorim je sasvim normalno u svetu, dakle, da država raspiše tender, da se jave kompanije, da preko svojih državnih ili narodnih banaka, kako se već zovu, obezbede kontragaranciju zajedno sa našim bankama odavde, da će sredstva biti plaćena u skladu sa ugovoroma, ali je sigurno da biste u ovom slučaju za mnogo manje pare mnogo kvalitetniju opremu uvezli i EPS bi dobila nešto što je daleko bolje i kvalitetnije, jer svi znamo da nije neka energetska sila Poljska.
Postoje tu sile iz oblasti energetike, proizvodnje, koje daleko nadmašuju kvalitet, a što se tiče cene ovoga što je EPS dobio, mi nemamo odgovor da li je EPS 2002. godine uzela ta sredstva, da li su ta sredstva ugrađena, ili tek treba, a na osnovu ovog zadnjeg razloga, odnosno ugovora, ta sredstva tek treba da se povuku.
Dame i gospodo narodni poslanici, sve su prilike iz ovog obrazloženja, iz njega se ne može videti, ali se na osnovu zakona i obrazloženja i prakse koju ste do sada imali, a ja vas molim gospodine predsedavajući, ili ih ućutite, ili im recite da izađu, pašće šank nema ko da ga podupire, mislim na poslanike vladajuće koalicije, da bih mogao da završim svoje izlaganje.
Najveći deo ovih sredstava i svih sredstava za koje ćemo davati kontragarancije danas, sutra i u narednom periodu je otišao na konsalting usluge nama, našoj elektroprivredi, koja je bila poznata, pored naftne privrede, pored istraživanja, poznata u svetu po svojim rešenjima. Nama treba Poljaci da daju konsalting usluge, bar za dve trećine ovog kredita, a znate zašto? Zato što će tadašnji predsednik SRJ, ako ga tada nije zabolela noga, dobar deo tih sredstava za konsalting usluge biće mu vraćene zbog dobrih usluga.
Dame i gospodo narodni poslanici, totalno čerupanje Srbije počinje sa ovim što je DOS-manlijska vlast počela 2000. godine, radila do 2003. godine, do 2004. godine i sada mi treba da donesemo, da u zakonske okvire spakujemo kriminal i lopovluk koji se u to vreme odvijao.
Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandman na član 7. i na sve amandmane koje su podneli poslanici SRS i ovaj predlog zakona odbijemo. Ako je 2002. godine iskorišćena ova tranša, to znači da je energetika Srbije, da je EPS već obezbedila sredstva, povratila sredstva od građana.
Pogledajte račune za električnu energiju i videćete da je EPS već uzela pare od vas, a ako nisu uzete i ako već treba kako već piše u ovim razlozima za donošenje zakona po hitnom postupku, onda nam ovakav zajam ne treba. Zato predlažem da u danu za glasanje, a mislim da će to biti petak, glasate protiv ovakvog predloga zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da smo u prepodnevnom delu rasprave o onim drugim zakonima o davanju kontragarancije sasvim dovoljno rekli o enormnom zaduživanju Republike Srbije i zajednice Srbija i Crna Gora, nepotrebnom zaduživanju, i o tome da se krediti uzimaju, a da se pri tome bukvalno ne vodi računa, znajući da je ova vlada listopadna i da će već na jesen, u poznu jesen najdalje, morati da dođe do prevremenih parlamentarnih izbora i samim tim do promene vlasti.
Imali smo pre 15 dana u ovoj istoj sali Predlog zakona o davanju koncesija, pokušali da građanima Srbije, ne vama iz vladajuće koalicije, jer vama stvarno ne treba govoriti, siguran sam da ćete svi izglasati taj zakon, kao što ćete izglasati i ovaj predlog zakona, ovo sve pre svega zbog građana Srbije, i tada smo rekli da se gotovi putevi daju pod koncesiju na 30 godina, da će 630 miliona evra neko na taj način da stavi u džep.
Danas nam dolazi na dnevni red zaduženje kod Evropske investicione banke za finansiranje projekata evropskih puteva itd. Evropski putevi su pre svega koridor 10, koridor prema Požegi takođe, o kojem smo već raspravljali da se daje u koncesiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo od naplate putarine, ako bi se putarina uvela u normalne tokove, svi putevi bi se mogli izgraditi. Zahtevam, kao narodni poslanik, da se Narodnoj skupštini dostavi podatak koliko je samo u ovoj godini neuparenih vozila na auto-putu Beograd-Niš i na auto-put Novi Sad-Beograd, pa da se vidi koliko je vozila ušlo, a nije izašlo, odnosno izašlo a nije platilo.
Doći ćete do neverovatnih cifara. Mi poslanici SRS smo došli do dela cifara, a uskoro ćemo za ovom govornicom prezentirati da vidite koliko je pokradeno samo od putarine Beograd-Niš ili Horgoš-Beograd. Nemojte više zaduživati Republiku Srbiju.
Podneo sam amandman na član 1. gde se kaže - Republika Srbija preuzima obavezu da kao kontragarant izmiri obaveze Srbije i Crne Gore po zajmu Evropske investicione banke, u iznosu od 120 miliona evra, po osnovu ugovora o finansiranju između Srbije i Crne Gore i Evropske investicione banke. Radi se o 120 miliona evra predviđenih za izgradnju mosta kod Beške i za dogradnju autoputa Beograd - Novi Sad, odnosno Beška - Novi Sad.
Ako već dajemo pod koncesiju izgrađen autoput, da li ćemo sada i ovo što ćemo kreditom izgraditi, most i autoput od Beške do Novog Sada, dati pod koncesiju nekome.
Doduše, ministar Velja Ilić reče, jednom istrča pa reče, da se otprilike koncesionar zna. Ne zna se. Hoću da građani Srbije znaju ko je taj koncesionar i smatram da u danu za glasanje treba usvojiti ovaj amandman i član 1. zakona brisati.

Dame i gospodo narodni poslanici, razumem što gospodin Ilić kao direktno zainteresovan ministar za usvajanje ovog zakona nije tu. On je verovatno sad negde pored Ibra, čeka da neka dama upadne u Ibar, pa da je izvadi, da učini bogougodno delo, ali smatram da je ministar finansija morao da bude ovde da nam ove nedoumice razjasni. Morao je da brani ovaj predlog zakona.
Nije korektno od strane Ministarstva finansija da se preko ovih zakona ovako prođe i uz svo uvažavanje dame koja je iz Ministarstva finansija, ali za ovakve zakone, za zakone koji se tiču zaduženja do guše Republike Srbije, normalno je da očekujemo da ministar finansija sedi ovde, osim ako ne komponuje neku pesmu, pa sad ne može.
Dame i gospodo narodni poslanici, maločas smo govorili o ovom zajmu od 120 miliona evra. Narodni poslanik Arsić je vrlo studiozno obrazlagao zašto ne treba. Ekspertski tim SRS iz oblasti građevinarstva, iz oblasti putne privrede, jasno je stavio do znanja, odnosno dao poslanicima i mi smo jasno stavili do znanja koliko će se odliti sredstava pri ondašnjoj ceni putarine, bez ovog povećanja cene koja je dupla, u džep koncesionara.
A koliko će se para odliti sada, juče sam putovao ovom relacijom Beograd-Novi Sad, 170 dinara po putničkom vozilu, a čekao sam 10 minuta pri tri otvorene rampe. Stranci plaćaju 10 evra. Vidite kolike se pare, kolike će pare koncesionar uzeti sutradan kada mu napravimo još ovaj deo puta od Beške do Novog Sada, i kada mu napravimo most, i kada mu kažemo – izvolite gospodine, napravite kasu, odnosno spremite džakove i odnosite ta sredstva.
Član 6. na koji je podneo amandman narodni poslanik Dragoljub Stamenković, ne verujem da bi on mnogo konciznije, mnogo lakše i brže obrazložio ovaj amandman i ubedio vas da glasate za ovaj amandman, ali ja ću pokušati.
Član 6. kaže - sredstva za otplatu zajma obezbeđuje korisnik zajma. Korisnik ovog zajma je Republika Srbije, jer se Republika Srbija zadužuje u ime, odnosno za račun Direkcije za puteve, ili gde će se već to smestiti, ali Republika Srbija se zadužuje za ovaj zajam. Pre 10 dana smo o ovom zajmu raspravljali. "Korisnik zajma je dužan da sredstva za otplatu zajma obezbeđuje prema planu otplate za svaku povučenu tranšu, u iznosu u koji uključuje glavnicu, obračunatu kamatu i prateće troškove." Normalno, ali Republiku Srbiju zadužujete.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je krajnje vreme da stvarno neko iz Vlade povuče ove nebulozne predloge zakona, da ne maltretira ni vas, ni nas, ni građane Srbije koji ovo gledaju, jer nema smisla da za svaki predlog zakona izlazimo za ovu govornicu i da otkrivamo afere. Nema predloga zakona iza koga se ne krije afera. Pitanje je samo koliko se sredstava kroz ovaj predlog ili onaj prethodni, ili onaj prethodni, ili onaj pre 10 dana, odliva iz džepova građana.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da u danu za glasanje ovaj amandman usvojite i da ovaj zakon, koji inače ničemu ne služi osim da nas zaduži do guše, da zaduži decu naše dece, skinemo sa dnevnog reda.

Dame i gospodo narodni poslanici, da su ovde i članovi Vlade obratio bih se sa ″i uvaženi članovi Vlade″, međutim, njih nema. Prema tome, ostajem uskraćen za obraćanje članovima Vlade. Zato ću se obratiti poslanicima i građanima Srbije.
Narodni poslanik Zlatan Jovanović je u ime poslaničke grupe SRS podneo amandman na član 5. i traži da se član briše. Mi smo ovde pre svega zbog građana Srbije, zbog njihovog rada, njihove egzistencije, njihovog života, zato ću se obratiti građanima Srbije i analizirati pojedine stavove ovog člana 5. i pročitati ovaj član 5, jer oni nemaju priliku da ga imaju u ruci – Republika Srbija se može zadužiti radi finansiranja budžetskog deficita, deficita tekuće likvidnosti, kao i refinansiranja neizmirenog duga.
Bubne opne probiste i nama i građanima Srbije kako ste budžetski deficit likvidirali, jer je bilo 40 milijardi, pa 20, pa 15, pa pet, pa sada nema ništa, čak smo u suficitu. Šta će onda ministru zakon koji mu omogućava da zaduži zemlju u inostranstvu i da onda reguliše pitanje budžetskog deficita za refinansiranje neizmirenog duga?
Rekoste, Londonski, Pariski, ne znam još čiji, verovatno će i ovaj tiranski klub, ako ga ima uopšte, otpisaše vam silne dugove. Što će vam sada ovo da refinansirate nešto ako ne možete? Rekoste da će Srbija da funkcioniše, da će privreda da radi, da će od poreza toliko sredstava da se sliva da možete normalno da servisirate dugove, da nećete morati da ih refinansirate, pomerate.
″... za finansiranje investicionih projekata, kao i za završavanje obaveza prema datim garancijama.″ To su oni krediti koje je država već uzela ili koje će uzeti, hajde da usvojimo da bi država mogla normalno da radi. Dame i gospodo, sa tim što se ovde neozbiljno stavljaju tačke dnevnog reda koje se odnose na ovo, samim tim što su mnogi poslanici ne razmišljajući pritiskali zeleno dugme i usvajali te projekte, doveli smo ovu državu u situaciju da se zaduži i da sada moramo da vraćamo dugove.
Ono što je mnogo gore i mnogo opasnije od ovog prvog stava je stav 4: "Ministar nadležan za poslove finansija″, u daljem tekstu ne piše ministar Dinkić, ali se na njega odnosi, ″odlučuje o uzimanju kratkoročnih kredita za finansiranje budžetskog deficita...". Dakle, bilo bi normalno da Vlada odlučuje, da se na sednici Vlade odlučuje. Mi bukvalno dajemo jednom, koji je sticajem nesretnih okolnosti po Srbiju postao ministar finansija, mogućnost da on odlučuje po svom ćefu o zaduživanjima države Srbije.
Stav 5. kaže: "Ministar finansija je jedini ovlašćen da u ime Vlade i za račun Republike ugovara zaduživanje i zaključuje ugovore o kreditu, odnosno emituje državne hartije od vrednosti.″ Car Haile Selasije se nije ovako ponašao kako će se, ako usvojimo ovaj zakon, ponašati ministar Dinkić.
Obrazloženje koje je Vlada Srbije dala narodnom poslaniku Zlatanu Jovanoviću zašto ne prihvata amandman, kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je potrebno utvrditi za koje se namene Republika Srbija može zaduživati i ko je ovlašćen za zaduživanje".
Pitam vas, dame i gospodo narodni poslanici, kako se Republika Srbija do sada zaduživala? Da li je postojao zakon na osnovu koga se Republika Srbija do sada zaduživala? Postojao je, jer kaže u predzadnjem članu – stupanjem na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 52, 53, 56, 57, 58, 59. i 60. i člana 73. stav 1. tačka 2) i 4) Zakona o budžetskom sistemu, objavljenog u "Službenom glasniku Republike Srbije", br. 9/02 i 80/02. Dame i gospodo narodni poslanici, ono što nam se sve vreme ovde servira kao da zakonski uredimo odavno je zakonski uređeno.
Međutim, ima još jedna stvar, da iskoristim ovo vreme i da napravim opet malu digresiju i da građanima Srbije i vama narodnim poslanicima nešto objasnim.
Ako nije ova vlada spasilac građana Srbije, pojedini ministri jesu i stvarno im treba skinuti kapu. Recimo, ministar koji je ovih dana bukvalno spasavao građane Srbije, Velja Ilić, prekjuče na onoj regati u Ibru skočio je i izvadio ženu iz reke Ibar. Pri tom je napravio jedno čudo i da je kojim slučajem Velja Ilić katolik Benedikt 16. bi ga već predložio za beatifikaciju jer je skočio u Ibar, izvadio ženu i izašao suv. Čitao sam Žitija svetih, znam samo da je sveti Nikola od svetaca imao taj bogom dan dar da može da hoda po vodi. Vidite, Velja Ilić je hodao, a kaže se, trenerka u kojoj je skočio u Mataruškoj banji je bila potpuno suva, a to je bilo nekoliko kilometara.
Prema tome, dame i gospodo, Velji Iliću, koji bi danas, da je katolik, bio verovatno sveti Velja tenderski, dajete mogućnost da, u saradnji sa Dinkićem, zaduži ovu državu do te mere da generacije iza nas neće moći da otplate. Molim vas, unuci naših unuka će, ukoliko ne dođe do parlamentarnih izbora i ne sklonimo ovog tamburaša i njemu slične, koji nas zadužuju, morati da vraćaju ove dugove koje omogućavamo ovim zakonom.

Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, jedini amandman koji je mogao da se stavi na član 15. je amandman koji bi glasio – član 15. briše se. Molim vas, obratite pažnju, pročitaću vam tekst člana 15. Ako ikako možete da razumete, posle ćete mi na pauzi reći. Kaže ovako: "U toku izvršenja budžeta Republike Srbije ne mogu se vršiti izmene u planu amortizacije javnog duga, kao ni u metodologiji za primenjivanje tog plana, osim u slučaju prilagođavanja ovih plaćanja promenama u obavezama na ime javnog duga."
Znači, ne mogu se menjati, osim u slučaju kada se menjaju. Ovako nebulozan član ne zaslužuje nikakav drugi amandman, nego amandman – član 15. briše se. Uostalom, ovako nebulozan zakon ne zaslužuje nijedno drugo rešenje osim – Predlog zakona, kao takav, briše se.
Postavlja se pitanje kako smo mi to do sada funkcionisali dok, kako reče moj prethodnik, strani eksperti nisu, prvo, strani, nego su domaći, a eksperti pogotovo nisu. Kako smo mi regulisali, kako je država Srbija regulisala ovo pitanje do sada? Vrlo jednostavno, sada ću vam pročitati član 53. koji kaže: "Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 52, 53, 56, 57, 58, 59. i 60. i člana 73. stav 1. tačke 2) i 4) Zakona o budžetskom sistemu ("Službeni glasnik Republike Srbije", br. 9/02 i 87/02)". Dakle, ovo nisu oni retrogradni zakoni koje je neka nenarodna vlast donosila pre buldožer revolucije, nego je ovo zakon koji ste vi doneli 2002. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da najpametnije što Narodna skupština može da uradi jeste da pozove nekog iz tog ministarstva, fantomskog ministarstva, jer evo već danas nigde nikoga nema iz tog ministarstva, i da nama poslanicima ovakve dileme eventualno razrešava, dakle, da dođe ovde sa jednim jedinim zadatkom, vrlo kratkim zadatkom – da povuče ovaj zakon iz procedure, da smisle ili da nađu nekoga ko će im smisliti malo kvalitetnije zakonsko rešenje i onda da dođu pred narodne poslanike.
Predlažem, dame i gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje, kada se glasa o ovom amandmanu, pritisnete zeleno dugme.

Pre nego što pređem na odbranu ovog amandmana, gospodin Gačević je sada otkrio šifru kako se kredit može dobiti – znači, treba da obezbedite još 19 onih koji će tražiti kredit.

Govoriću o amandmanu, a to što je Zakonodavni odbor odbio amandman, to za poslanike Srpske radikalne stranke, a i za građane Srbije bukvalno ništa ne znači, jer mi smo amandman podneli znajući da će vaš odbor da ga odbije. Mi branimo amandmane pred građanima Srbije i svi ćemo sutradan polagati račune, političke račune pred građanima Srbije kada izbori dođu. Što se tiče ove dileme gospodina Gačevića, neka nabavi još 19 njih koji traže kredit, on će dvadeseti sigurno dobiti.
Dame i gospodo narodni poslanici, član 18, na koji je amandman podneo gospodin Gačević, glasi: "Za davanje garancije može se naplaćivati provizija. Ministar finansija bliže uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju..." Ovde dolazimo do onoga što je alfa i omega svega i u ovom zakonskom projektu i u onom od juče, od prekjuče. Mi smo jasno utvrdili jednu jedinu činjenicu, koju smo nekoliko puta već ponovili: ministar finansija bolesno želi da sve finansijske tokove podvede pod svoju ličnu kontrolu, ministar finansija želi prosto patološki da sve konce finansija drži u svojim rukama, gde god mirišu pare ministar finansija mora da stavi svoj nos.
Kaže se – on uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju dužnici da bi Republika dala garanciju. Dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo jeste državna institucija. Ministar je samo činovnik u Vladi. Prihvatam da ovde piše da Vlada uređuje, prihvatam da kažu i ministarstvo, ali ne može ministar, jer smo imali prilike u nekoliko članova i u ovom zakonu da vidimo da ministar može da ovlasti. Ministar može da ovlasti i onog pisara tamo koji zavodi poštu, ako mu date ovako široka ovlašćenja.
Prema tome, za ovaj član jedini ispravan amandman je amandman koji glasi – član taj i taj briše se.
Trgovinski deficit, napravljen do sada, iznosi 5 milijardi evra. Ulazimo direktno u dužničko ropstvo i bojim se, dame i gospodo narodni poslanici, ako uskoro neko ne obuzda ministra finansija ili ne dođe do vanrednih parlamentarnih izbora, da će ministar finansija svima nama građanima Srbije, celoj Srbiji da svira tango argentino.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe treba usvojiti amandman na član 19. i član 19. brisati iz Predloga zakona.
Član 19. stav 2, ono o čemu sam maločas govorio, kaže: "Ministar finansija, ili postavljeno lice u Ministarstvu koje on ovlasti, daje nalog za prenos sredstava kredita..." Dakle, lice koje on ovlasti.
Vlada prenosi svoje ingerencije na ministra ovim zakonom, ministar prenosi svoje ingerencije na neko lice koje on ovlasti, a ako ovako bude krenulo onda će ministar moći da ovlasti neko lice da ovlasti to drugo lice, i dokle tako.
Radi se o vrlo odgovornim i vrlo velikim sredstvima građana Srbije, jer svaki dinar, svaki evro koji se nalazi u budžetu, svaka para i svaki cent koji se nalazi u budžetu su, pre svega, sredstva građana Srbije.
Vezano za ovo što je gospodin Rankić obrazlažući amandman rekao, tipičan primer zaduživanja lokalnih samouprava do guše je opština Grocka gde su sada srpski radikali preuzeli vlast i sa vlašću su preuzeli dug od 400 miliona dinara i praznu kasu.
Upravo izgleda da ste i na lokalu, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, vrlo listopadni i da ćete vrlo brzo otići, a znajući da odlazite i da vam više povratka nema zadužujete maksimalno lokalne samouprave, isisavate zadnji dinar iz džepova građana Srbije i onda ćete moći da kažete – evo vam vlast pa vladajte. Predlažem da se i ovaj amandman u danu za glasanje usvoji i da se i ovaj član zakona briše.

E, pa da pokušamo, dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući amandman na član 22, da do kraja ogolimo nebulozu koja se zove Predlog zakona o javnom dugu.
Član 1, ukoliko se sećate, kaže – ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak zaduživanja Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, republičkih fondova za PIO, Nacionalne službe za zapošljavanje itd.
Dakle, oni se mogu zaduživati i država daje garancije za njih, a u članu 22. kaže: "Dužnik ima bezuslovnu i apsolutnu obavezu da plati Republici iznos obaveze koju je ona izvršila prema poveriocu na osnovu date garancije." Dakle, ukoliko dužnik ne može da plati, država daje garanciju da će platiti dug i onda država na osnovu garancije koju je dala plaća.
Ako se lokalna samouprava zadužuje u inostranstvu, Republika Srbija da garanciju, Republika Srbija će platiti dug. Ako se Republički zavod za zdravstveno osiguranje zaduži, takođe će Republika, s obzirom da je dala garanciju, platiti dug.
Kaže, u stavu 2 – ako je po osnovu date garancije, kao i u slučaju neposrednog preuzimanja obaveza u svojstvu dužnika po osnovu date garancije, Republika izvršila tu obavezu umesto dužnika, Republika ima pravo na povraćaj glavnice, kamate i ostalih troškova koji nastanu zbog neizvršenja, odnosno neblagovremenog izvršenja obaveza, do visine iznosa izmirene obaveze, kao i pravo da od dužnika naplati obračunatu kamatu.
Jedinice lokalne samouprave žive bukvalno na onome što im Ministarstvo finansija kroz raspodelu budžeta da. Ako oni iz tih sredstava nisu mogli da izvrše ovu obavezu, pa je Republika Srbija izvršila ovu obavezu, na osnovu čega i kako će sutra Republika Srbija da namiri sredstva od jedne opštine, recimo?
Hoće li joj ukinuti, a to kaže u stavu 2, buduće uplate u budžet do visine sredstava koje je platila? Šta će ta lokalna samouprava raditi, kako da preživi? Onda je najbolje da Dinkić donese jedan zakon i da on može da gasi opštine kako mu padne na pamet.
Hoće li Fond za PIO, koji je podigao kredit da isplati penzije, ako ne može da vrati i garanciju je dala država i država plati, bukvalno da povadi sva sredstva, tako da fond ne može isplaćivati penzije, hoćemo li penzionere ostaviti bez penzije? Onda kažite – ljudi, nema penzija i tačka. Hoće li zdravstveno osiguranje? Nema lečenja i tačka.
Dame i gospodo narodni poslanici, sutradan, kada dođe ova rana jesen i dođu izbori i odete sa političke scene, nemojte da vas prepoznaju ne samo kao grobare srpske politike, nego i grobare Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, po ovom amandmanu vrlo kratko, ali nešto vrlo bitno, vezano za lokalnu samoupravu.
Vi znate da je poslanička grupa SRS, odnosno gospodin Krajinović, narodni poslanik, u ime poslaničke grupe podneo amandman i traži da se ovaj član briše.
Član 36. kaže: "Lokalne vlasti ne mogu se dugoročno zaduživati, osim u delu zaduživanja radi finansiranja ili refinansiranja kapitalnih investicionih rashoda", odnosi se na potrebe lokalne samouprave, dakle, putevi, vodovodi, kanalizacija, rasveta itd., "predviđenih u budžetu lokalne vlasti." "Iznos neizmirenog dugoročnog zaduženja za kapitalne investicione rashode iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% od ukupno ostvarenih tekućih prihoda budžeta lokalne vlasti u prethodnoj godini."
Lokalne samouprave koje imaju pun kapacitet lokalne vlasti, dakle, opštine širom Srbije, možda se mogu uklapati u ovaj član zakona, ali mi imamo jednu drugu vrstu lokalne samouprave, pre svega mislim na lokalnu samoupravu u Beogradu – 17 opština, na lokalnu samoupravu u Nišu – pet opština, na lokalnu samoupravu u Kragujevcu, gde su jedinice lokalnih samouprava, opština, bukvalno svedene na nivo mesne zajednice. Kompletna struktura odlučivanja i vlasti je u Beogradu.
Znate, lokalna samouprava sa punim kapacitetom će ova sredstva stvarno koristiti širom cele teritorije lokalne samouprave, pa čak i tamo gde nisu dobili odbornike, jer će se truditi da na taj način preuzmu ta naselja u kojima su građani glasali za neke druge. U Beogradu se vrši haranga, dame i gospodo narodni poslanici, prema opštinama koje nisu pod žutim kišobranom. Tipičan primer je opština Zemun, gde kada se oduzmu stvarni troškovi od budžeta ostaje pet miliona dinara za investicije, a investicije sa nivoa grada vrlo teško dolaze u te opštine. Teško da ćete moći da naterate Bogdanovića da asfaltira dve ili tri ulice u toj opštini.
Tipičan primer za ovo o čemu govorim je i situacija u opštini Grocka, dame i gospodo. Dakle, prekopali su kompletnu Kaluđericu, trebalo je da izvrše sanaciju ulica, da asfaltiraju ulice, da sprovedu rasvetu, mislim da je trebalo nešto i vodovoda i kanalizacije, kompletna Kaluđerica vam je sada u rupama i jendecima. Onog trenutka kada su izgubili vlast, investitor, odnosno izvođač radova se tog trenutka povukao i građani Kaluđerice nalaze se bukvalno u džungli od kanala i raskopanih ploča koje su bile trotoari itd.
Mislim da će ova skupština vrlo brzo morati, pored ostalog, da usvoji i zakon o gradovima, odnosno zakon o Beogradu, gde ćemo i tu veštački koncentrisanu vlast na nivou grada morati malo da razredimo i da spustimo na lokalne samouprave, na lokalne nivoe odlučivanja, izvan ovoga.
Zbog toga smatram da će, bez obzira na ovo što se pare svih građana, što će svi, ukoliko se Beograd zaduži, svi građani Beograda, svih dva i po miliona stanovnika Beograda morati da vraćaju, a pare će ići u određene opštine, tamo gde je žuti kišobran iznad, gde je žuta koalicija ili šifrovano žuta, svejedno.

Baš me iznenadilo što Vlada i Odbor nisu prihvatili ovaj amandman, baš sam mislio da će ga prihvatiti. Ali dobro, da nastavimo dalje. Evo još jednog člana punog nebuloza i punog razloga da se ovaj zakonski projekat stavi van snage, da se povuče i da se predloži u nekom drugom zasedanju neki malo bolji projekat.
Kaže, član 40 – kontrolu sprovođenja tehničkih i finansijskih odredaba ugovora o kreditu za koje je Republika dala garanciju, obavlja jedinica za upravljanje projektom (u daljem tekstu: JUP) koja se obrazuje pri korisniku kredita. JUP svakih šest meseci dostavlja Ministarstvu i nadležnom ministarstvu – a to baš nisam razumeo, koje je ono ministarstvo koje nije nadležno – izveštaj o kontroli iz stava 1. ovog člana. Ministar finansija bliže određuje oblike i sadržinu izveštaja o kontroli iz stava 2. ovog člana.
Malo da razložimo: kao korisnik kredita dobijem garancije Republike Srbije, iskoristim kredit, kontrolu mog korišćenja kredita obavlja jedinica za upravljanje projektom, a u daljem tekstu JUP, koja se obrazuje pri korisniku kredita, pri pravnom licu koje kredit koristi. Koza čuva kupus. Dame i gospodo narodni poslanici, iznenađujuće je da ministar Dinkić, ma gde god se pojavi koji dinar, on je tu da stavi šapu pod kontrolu, ovog trenutka prepušta nekome drugom da kontroliše korišćenje kredita.
Dalje kaže, svakih šest meseci taj JUP će dostavljati izveštaj Ministarstvu i nadležnom ministarstvu (dakle, moraće u dva primerka i moraće da objasne koje je ovo ministarstvo koje nije nadležno) izveštaj o kontroli. Ako je jedinica za upravljanje projektom moja, a mislim na mene kao pravno lice, na lokalnu samoupravu itd., na one korisnike koji imaju pravo da to koriste, kako će onda verovati da će taj JUP na svakih šest meseci davati tačan izveštaj itd, a pogotovo što će ministar finansija bliže urediti oblik i sadržinu izveštaja o kontroli iz stava 2. ovog člana.
Dame i gospodo narodni poslanici, zamaramo se već dva dana sa nečim što je apsolutno neprimenljivo, sa nečim što će onog trenutka kada ga budete usvojili, a vidim doduše, ima nas sada 20, ali će vas biti 126 sigurno kada se bude glasalo o ovome, tog trenutka će ministar Dinkić moći lepo da urami ovaj zakon i da ga stavi na vitrinu, jer on nikako neće moći da bude primenljiv. Zato predlažem da se amandman u danu za glasanje usvoji i da se i ovaj član, kao i svi prethodni i svi budući članovi, obriše.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na odbranu amandmana i ubedim vas iz vladajuće koalicije da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme i usvojite ovaj amandman, moram jednu dilemu koja se jutros pojavila da raščistim.
Naime, narodni poslanik Srpske radikalne stranke gospođica Nataša Jovanović je rekla da umesto ministra Dinkića ovde sedi neidentifikovano lice. Pretpostavljam da je to lice zaposleno u Ministarstvu finansija, ali je greška predsednika koji nije predstavio lice koje danas sedi ovde. Znate, administrativac u Ministarstvu finansija je i onaj koji stavlja pečate na pristigla dokumenta i pomoćnik ministra. Mislim da smo uskraćeni za tu informaciju.
Drugo, pouzdano znam da je ministar Dinkić i danas opravdano odsutan, jer juče kada su snimali onaj demo snimak za pesmu "Sanjam" utvrdili su da im fali još jedan ton, još jedan instrument.
(Predsednik: Izvinite, gospodine Markoviću, kao i juče, i danas vas upozoravam da ne koristite govornicu za reklamiranje tuđih proizvoda.)
Kada završim ovu malu digresiju znaćete da ga ne reklamiram. Naime, radi se o dairama. Čuo sam od poslanika SRS da je dogovarao sa predsednikom njihovog poslaničkog kluba da taj instrument uključe, da on bude treći član orkestra, sa dairama. Dinkić danas sanja, snima pesmu "Sanjam", a narod ne može ni da zaspi, jer mu krče creva, gladan je.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. kojim tražim da se član 6. briše. Čak i ako ne usvojite sve amandmane na ovaj zakon, a ovaj predlog zakona kakav jeste usvojite, sigurno biste morali da usvojite amandman na član 6. i član 6. izbrišete, iz nekoliko razloga.
Prvi je što se član 6. odnosi na član 78. Zakona i na tačke 20) i 21). Radi se o kaznenoj politici, pa će lice biti kažnjeno, pa pod tačkom 20) se kaže – ako ne osigura depozite građana i ne plaća premiju osiguranja (član 31. stav 1). Dakle, ovim predlogom zakona se briše ova kaznena klauzula. Tačka 21) kaže – ako osigura depozite kod Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka ili kod organizacije za osiguranje u kome je ona osnivač ili je u drugim imovinskim i upravljačkim odnosima sa tim pravnim licima.
Dame i gospodo, zašto se ove dve tačke iz ovog člana 78. brišu? Molim vašu pažnju. Dakle, neće biti kažnjen ako ne osigura depozite građana i ne plaća premiju osiguranja. Juče smo imali još jedan od ovih zakona koji odmah posle usvajanja mogu da idu na vitrinu, jer su neprimenljivi. Danas će banke, a radi se o nekoliko banaka koje su došle iz inostranstva i o dve banke koje su pod direktnom kontrolom ministra finansija, a to su Nacionalna štedionica i Komercijalna banka...
Dakle, Nacionalna štedionica i Komercijalna banka neće biti kažnjene ako ne osiguraju depozite i ne plate premiju osiguranja.
Dalje, banke takođe neće biti kažnjene ako osiguraju depozite kod agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka ili kod organizacija za osiguranje u kojima je ona osnivač ili je u drugom imovinskom ili upravljačkom odnosu sa tim pravnim licima.
Ovo otvara onu mogućnost o kojoj je najviše govorio narodni poslanik SRS gospodin Krasić. S obzirom da su sve finansijske institucije u rukama gospodina Dinkića, on neće kazniti, recimo, Nacionalnu štedionicu koju je formirao i kojoj je dao sve one poslovne prostore i kompletnu infrastrukturu bivše službe za platni promet; ili neće kazniti Nacionalnu štedionicu ako ona osigura depozit kod agencije u kojoj je ministar Dinkić, ili ovi iz ove banke u kojoj su u imovinskim ili upravljačkim odnosima.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član zakona, uostalom, kao i svih osam članova zakona, zaključno sa onim kada stupa na snagu, treba brisati, da na snazi ostane dosadašnji zakon, jer su članovi tog zakona daleko bolje regulisali ovu materiju. Ovako će se zamajavati srpski narod, a lopovluk, krađa, pre svega imovine onih banaka koje su u stečaju, biće završeni. Pre svega mislim na ″Beobanku″, za koju je utvrđeno da bi danas, ako bi se završio stečajni postupak, mogla normalno da nastavi da funkcioniše i da bude jedna od najboljih banaka u Srbiji.
Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da mi je ostalo malo vremena, zamoliću Narodnu skupštinu da mi dozvoli da napravim još jednu digresiju. Do sada su mnogi citirali velikog Nikolaja Velimirovića, srpskog sveca, pa neka oprosti svetac i meni grešnom što hoću da ga citiram, a posle ću obrazložiti citat. Kaže: "Bože, koliko je živih među mrtvima i koliko je mrtvih među živima. Gledamo svakog dana te sitne gmizave spodobe bez psihološke kičme, gledamo ih kako hodaju, jedu, piju, smeju se, pevaju, kliču, urlaju i u zemaljskoj sili kleče pred njom, veličaju je. Jasno se vidi da nema u njima čoveka. Umro je čovek u njima, mrtvi su, a žive".
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj citat je trebalo da mi bude uvod da vas o nečemu drugom obavestim. Naime, svedoci ste da se unazad dvadesetak dana, skoro mesec dana sprovodi orkestrirana hajka nad srpskim narodom, i sa ove i sa one strane Drine. Čuli smo da će 11. predsednik Srbije Tadić otići u Potočare da se pokloni, kako i on, a i ove nevladine organizacije, a i mnoga sredstva informisanja kažu "8.000 muslimana pobijenih u Srebrenici".
Podsećam vas da je sinoć CNN javio, ko je gledao mogao je da čuje, da je tamo utvrđeno 1.800 žrtava. Ma i jedna nepravedna žrtva da bude utvrđena, i to je mnogo, ali se radi o 1.800, a ne o 8.000.
Pri tom vas podsećam da su 30. juna "Večernje novosti" objavile spisak sa imenima 3.600 umorenih civila – Srba na teritoriji Srebrenice i selima oko Srebrenice, od Srebrenice, Bratunca, Kravice itd.
Srpska radikalna stranka je u izdanju svog časopisa "Velika Srbija" objavila zločin ...
(Predsednik: Gospodine Markoviću, već drugi put sam dozvolio mimo teme, ali molim vas, nemojte reklamirati ništa, već samo dajte obaveštenja.)
Gospodine predsedavajući, ne reklamiram zločin nad srpskim narodom, ja obaveštavam poslanike vladajuće koalicije i srpsku javnost da je u tom ratu bilo 3.600 žrtava, zverski umorenih Srba.
Do sada sam mislio da se poslanik koji je maločas prošao ovde (da mu ne dam šlagvort da izađe na repliku) pravi blesav. Danas kada sam ja govorio o ovome, a on se smejao onoliko, konstatovao sam, dame i gospodo, da je on stvarno blesav.
(Predsednik: Upozoravam vas.)
Pozivam vas da u subotu u 12,00 časova dođete u "Sava centar", da vidite film o zločinima nad srpskim narodom u ratu u Republici Srpskoj.

Dame i gospodo narodni poslanici, razlog zašto treba brisati član 3. odnosno usvojiti amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke gospodina Antića i zašto treba brisati sve članove, odnosno usvojiti sve amandmane, leži u tome da je apsolutno i ovaj zakon nesprovodiv i da je agencija koju pokušavate ovim da formirate nepotrebna.
Drugo, što je mnogo opasnije, nalazi se u članu 2. Pročitaću član 2, da bi građanima Srbije bilo jasno, jer vama, dame i gospodo iz vladajuće koalicije, ionako ništa nije jasno i nebitno vam je – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d. Koliko se ja razumem, akcionarska društva se prave tako što ja, vi, nas petoro imamo određeni kapital, hoćemo da napravimo preduzeće, učestvujemo srazmerno u formiranju kapitala tog preduzeća i srazmerno učešću delimo dobit.
Prihvatam da je ministar Dinkić napravio Ministarstvo finansija a.d., zahvaljujući vama iz vladajuće koalicije, s tim što je 95% vlasnik, doduše i Labusu daje ponešto, ali Labus ima s druge strane primanja.
Ne može se praviti državna agencija i da bude a.d. i ne može da bude a.d., što je u članu 7. jasno i napisano – osnivački kapital agencije u iznosu od 25 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, obezbeđuje se iz budžeta Republike Srbije. Ko su akcionari ako je država Srbija uplatila 25 miliona evra u akcijski fond?
Neću pričati mnogo o ovome o čemu je gospodin Antić vrlo koncizno govorio, o tome da imamo tri što fonda, što agencije za podsticaj izvoza. Neću govoriti ni o tome koliko ste se hvalili ovih dana kako ste postali najpovlašćenija nacija u trgovini sa SAD – 114 proizvoda možete da izvezete.
Pitao sam neke da mi nabroje bar 10 proizvoda koje možete da izvezete u Ameriku. Bile su maline, pa kupine, pa opet maline, a bila je i višnja. Da vas obavestim, jer među nama sede i poslanici koji se bave proizvodnjom i uzgojem ovog voća – malina se danas otkupljuje po ceni od 30 dinara, višnja se otkupljuje po ceni od 14 dinara. Ogulili ste kožu seljacima, ogulili ste kožu proizvođačima. To je jedino što možete da izvezete u tu Ameriku.
Hvalite se, postali ste najpovlašćenija nacija, a zašto ne kažete da smo 1998. godine, kada ste vi duvali u pištaljke, pre nego što ste upalili onaj buldožer, kada ste lupali u šerpe, postali najpovlašćenija nacija države u koju možemo da izvezemo apsolutno sve što proizvodimo. Danas, doduše, ne može ništa, jer ništa i ne radi i ništa se i ne proizvodi. Utamanili ste privredu, doveli ste je do prosjačkog štapa, ali sve što smo proizveli mogli smo da prodamo na tržištu Rusije. O tome se govori.
Jeste gospodin Koštunica kao predsednik Savezne Republike išao tamo i jesu ga verovatno primali, ali taj ugovor nije potpisao on, taj ugovor je potpisala Vlada Savezne Republike Jugoslavije i Vlada Srbije, nemojte tuđim perjem da se kitite.
Dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da predsedavajući prekine za trenutak sednicu da službena kola odu u "Pink", odnosno "Grand prodakšn", da izvuku Dinkića iz studija gde snima onaj CD i da dođe da nam objasni šta znači to agencija, koju finansira sa 25 miliona evra država Srbija, a.d. Dotle nema smisla, razloga, ni potrebe da raspravljamo o ovome što vi zovete zakon, a ja mislim da ovo ovog trenutka treba da ode u korpu za otpatke.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Vojinović je, u ime SRS, podneo amandman da se član 10. briše.
Obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata amandman, kaže: ″Amandman se ne prihvata s obzirom da u obrazloženju nisu navedeni razlozi koji upućuju na osnovanost i opravdanost rešenja navedenog u tekstu amandmana.″ Obrazloženje koje je gospodin Vojinović dao u ime poslaničkog kluba SRS glasi: "Da bi se podsticao i unapređivao izvoz i razvoj ekonomskih odnosa Republike Srbije sa inostranstvom potrebno je da Vlada Republike Srbije stvori uslove za oživljavanje privrede".
Od jutros, od 10,00 časova, otkako smo počeli raspravu o amandmanima na ovaj zakon, govorimo da je suština u tome da vi šiljite ražanj, a zec u šumi. Hoćete da izvozite, a nema nijedne fabrike koja je spremna da napravi taj proizvod i da izveze. Hvalite se na sva usta da smo postali jedna od najpovlašćenijih nacija, vezano za trgovinu, u Americi. Istovremeno, bukvalno sve fabrike koje su mogle bilo šta da proizvedu se zatvaraju jedna za drugom. Ono što još nije zatvoreno, oni koji su hteli da skidaju lance i katance kupili su neke fabrike i lupili nove lance i katance.
S druge strane, američko tržište je izbirljivo; mogla je Amerika da kaže – e, jedino što vi ne proizvedete a da odgovara našim standardima mi ćemo da uvozimo iz ostalih zemalja. Dame i gospodo narodni poslanici, standardi robe koju Amerika uvozi su toliko visoki da vi osim te maline koju kupujete od seljaka po 30 dinara, kupine koju kupujete po 10-15 dinara, višnje koju kupujete po 14 dinara bukvalno ništa drugo ne možete da izvezete.
Tržište kome odgovara naša roba, kvalitet, standardi, proizvodi koji se ovde eventualno mogu proizvesti po određenim standardima, jedino tržište za tu robu je Rusija i istočne zemlje. Neka pametnija vlada, pre one vaše, dakle od buldožer revolucije od 2000. godine, pre 2000. godine je sklopila aranžmane za sve što smo mogli da proizvedemo da se izveze na istočno tržište i u Rusiju. Sklopljeni su takvi aranžmani da bi bukvalno naša roba kada bi se pojavila na tom tržištu, kad bismo mogli da proizvedemo, a ne proizvodimo jer ste fabrike zatvorili, 20% u startu na ruskom tržištu bila jevtinija od svih konkurentskih roba i eto prođe.
Dame i gospodo narodni poslanici, vi koji ste još malo vladajuća koalicija, nadam se do jeseni, eventualno do pozne jeseni, iskoristite priliku, otvorite bar jednu fabriku, zaposlite bar nekoliko desetina radnika u proizvodnji, proizvedite bar nešto. Inače, to što se smejete, jeste, vi ste listopadna vlada, čim prva slana padne vas neće biti na političkoj sceni.