Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, imam pitanje za gospodina Mirka Cvetkovića, za ministra Olivera Dulića, kao i za ministra Mrkonjića. Moje pitanje glasi: zašto se odustalo od idejnog projekta trase autoputa koja prolazi kroz Grdeličku klisuru?

Prošle godine imali smo seriju sastanaka u kabinetu gospodina Dulića i na sastanku su uvek bili prisutni predstavnici njegovog ministarstva, pa i on sam, bili su prisutni predstavnici Ministarstva za kapitalne investicije, predstavnici javnih preduzeća „Železnice Srbije“, „Putevi Srbije“, K10, kao i predstavnici CIP-a. Na tim sastancima bila je prisutna i delegacija iz Leskovca, na najvišem nivou, bili su prisutni svi poslanici iz ovog doma, takođe, i gradonačelnik grada Leskovca i predsednik Skupštine. Dogovoreno je da CIP uradi idejni projekat trase K10 autoputa koji će biti na korist građanima Jablaničkog okruga, odnosno varošice Predejane.

Međutim, kada je idejni projekat urađen Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je odustalo od tog idejnog projekta. Gospodin Živojin Stefanović, predsednik skupštine, iz tih razloga je tužio (a on je član SPS-a, visoki funkcioner SPS-a) Ministarstvo za prostorno planiranje, Ministarstvo za kapitalne investicije, Javno preduzeće „Koridor 10“, kao i Javno preduzeće „Putevi Srbije“ zato što su reterirali od tog stava, od tog zaključka na sastanku i odustali od tog idejnog projekta.

Bojim se da i dan-danas Srbijom vladaju određene mafije, naročito kada je u pitanju putna politika. Ranije su bile drumske mafije, a sada je u pitanju tunelska mafija, koja ne odustaje od svog projekta. Zapravo, ovaj projekat koji je ponudio CIP je jeftiniji jedanaest miliona evra od onog projekta koji sada imamo na stolu. Mi po prvi put u lokalnoj samoupravi imamo politički konsenzus da pokrenemo određene radikalne mere kada je u pitanju ovaj idejni projekat, jer ako autoput zaobiđe varošicu Predejane, onda smo stavili ključ u bravu. Tamo postoji jedan motel, „Predejane“, koji je svojevremeno proglašen za najbolje privatizovano preduzeće 2003. godine. Taj motel hrani oko 600 usta sa tog prostora. Onog trenutka kada autoput zaobiđe ovu varošicu i taj motel, mi možemo da stavimo ključ u bravu.

Ako se ova vlada deklarativno zalaže za ravnomerni regionalni razvoj, onda je vreme da to pokaže, ali ako je to samo mrtvo slovo na papiru, u redu, neka nam kažu pravovremeno. Ovim postupkom vi ćete da pokrenete veliku migraciju sa tih prostora, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavljate ko će se doseliti na taj prostor.

Molim još jednom uvažene ministre da preispitaju ovu svoju odluku, da prihvate idejni projekat koji je ponudio CIP, jer je jeftiniji za 11.000.000 evra. Tačno toliko će manje koštati poreske obveznike Srbije, odnosno građane Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice, pozdravio bih i gospodina ministra ali nije tu, javio sam se po amandmanu na član 4. mog imenjaka gospodina Martinovića. Ovaj član 4. Predloga zakona o Vladi je izuzetno interesantan. Rešava nam dve misterije. Prva je da saksija ima rupu, a druga da predstavnici Vlade moraju da brane interes Vlade.
Ovde se postavlja pitanje šta je zakonopisac hteo s ovim. A svi znamo ko je zakonopisac ovog teksta. To je naš predsednik, naš suveren, gospodin Boris Tadić. Pošto je bilo disonantnih tonova iz Vlade i nedisciplinovanih igrača, on je rešio da izvrši rekonstrukciju Vlade. Nedisciplinovanog igrača je poslao ne na rezervnu klupu, već na tribine i ja sad očekujem da on navija malo i za nas, a malo i za vas (sve zavisi, već je najavio to u sredstvima informisanja).
I sad, pošto je odlučio da rekonstruiše Vladu, u Vladu uvodi sedam novih ministara, sedam novih sekretara SKOJ-a, i svi zajedno, s ovim skojevcima, moraju da daju harmonične izjave.
Poštovani građani Srbije, te izjave će ovako izgledati. Prvo će vas ubeđivati da je danas evro 76, a ne 106 dinara. Ubeđivaće vas da je danas plata 430, a ne 310 evra. Ubeđivaće vas da je danas penzija 70% prosečnog ličnog dohotka, a ne da je pala za 40 evra. Ubeđivaće vas da danas u Srbiji nema siromašnih i da je onih milion ljudi što čekaju na kazanima u stvari propaganda opozicije. Ubeđivaće vas da Srbija nije u dužničkom ropstvu, iako su se zadužili negde oko 4,5 milijarde za ove tri i po godine. Ubeđivaće vas da će Koridor da se otvori već sutra, iako su svega 12 kilometara auto-puta uradili.
Oni će u sve to pokušati da vas ubede. Pokušaće da vas ubede da brod čiji je kapetan Mirko Cvetković nije Titanik, već da je to neka bela lađa koja čeka mirnu luku. Pokušaće da vas ubede da je danas 2008, a ne 2011. godina i da su oni socijalno odgovorna Vlada.
Međutim, građani Srbije nisu više tako naivni, već su politički iskusni i znaju da su ove sankcije koje im je uvela njihova vlada, socijalno neodgovorna, sankcije koje nisu trpeli ni devedesetih godina, kada ih je međunarodna zajednica uvela građanima Srbije.
Zato očekujemo da zakonopisac sa početka priče, zajedno sa predsednikom Skupštine, raspiše izbore i da narod kazni sadašnju vladu, da kazni sadašnju koaliciju i da ih pošalje u političku istoriju. I u redu bi bilo da posle tih izbora Srbiju vodi jedna nacionalno odgovorna vlada, koja će povesti Srbiju putem progresa i prosperiteta.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, dugo smo čekali ovaj zakon o sportu. Iskreno, kao i prethodnik, i ja moram da čestitam na ovom zakonu, na hrabrosti. Činjenica je da je postojala forma, ispunjena je forma, ali da li je ispunjena suština? Vi ste imali dobru nameru, ali put do onog mesta popločan je dobrim namerama. Mislimo da ovaj zakon nije dobar. Zato smo ga mi iz Demokratske stranke Srbije nazvali – zakon protiv sporta. Pokušaću u svojoj diskusiji da objasnim zbog čega je ovaj zakon protiv sporta. Govoriću kao sportski radnik, kao čovek koji je ceo svoj život proveo u sportu, bio savezni igrač, savezni trener, sportski radnik, a i struka mi je sport.
Dakle, kao što ste i sami rekli, ovaj nacrt zakona o sportu je pretrpeo nekoliko promena, čekamo ga desetak godina. Pošto je ovo ustavna kategorija, mi smo očekivali da će ovaj nacrt zakona o sportu dati kvalitetna rešenja bar što se tiče naših sportista i sporta u celini. Da li je to tako? Ja mislim da to uopšte nije tako.
Kada je počeo ovaj projekat da se realizuje vi ste oformili jednu radnu grupu od stručnjaka i eksperata, koji su se posle nekog vremena distancirali od ovog koncepta koji ste nam ponudili i nisu dolazili na sastanke. Jednostavno, ako su oni izašli kao stručnjaci i eksperti, moje je pitanje za vas, a geslo vaše političke opcije je „stručnost ispred politike“, ko je pisao ovaj zakon? Da li su pisali stručnjaci ili su pak pisali političari? To je prvo pitanje na koje želimo da nam odgovorite.
Takođe, ovde je rečeno da je bilo javne rasprave. Javne rasprave jeste bilo pre dve godine, ali ne o ovom nacrtu zakona koji mi danas imamo, već o sasvim drugom nacrtu zakona. Na tim javnim raspravama upućene su mnoge kritike i umesto da izvučete pouku iz tih kritika, mi danas imamo zakon od 193 člana, jedan konglomerat loših ideja. Republika Srbija ima stari Zakon o sportu, koji je donet 1996. godine, koji ima 88 članova i koji je mnogo racionalniji od ovog zakona koji sad imamo. Jeste, u tom zakonu nemamo zakonsku odredbu o privatizaciji, ali taj zakon nije ni ugledao maltene svetlost dana iz jednog prostog razloga – zato što nisu doneti podzakonski akti i statuti, vezano za ovaj Zakon o sportu iz 1996. godine.
Ovaj zakon se donosi iz jednog drugog razloga, zato što je usvojena Povelja Saveta Evrope, dokument na kojem baziraju sportsku politiku sve zemlje u Evropi. Dobro bi bilo da spomenemo kako su one rešile ovu problematiku. Tako, recimo, Hrvatska ima zakon od 102 člana, koji je donet 2006. godine, Crna Gora ima zakon od 74 člana, Slovenija od 73 člana, Španija, svetska sila, koja je vama pomagala u pisanju ovog zakona, kao što ste rekli, ima zakon od 88 članova, Bugarska 75 i Rumunija od 95 članova.
Postavlja se jedno logično pitanje: da li će ovaj zakon o sportu doneti boljitak našim sportistima, našem sportu uopšte? Da li će dati rešenje kako ćemo finansirati sport i kakav će biti odnos države prema sportistima? Da li će država stvoriti jedan kvalitetni ambijent da srpski sportisti mogu napraviti kvalitetnije rezultate u nekom budućem vremenu? Jer, složićete se sa mnom, u poslednje vreme srpski sportisti ne prave kvalitetne rezultate, pojedinačno da, ali u kontinuitetu nemamo nekih medalja. Neki zvaničnici kažu da sport mora da deli vrednosti društva, pošto je društvo u tranziciji. Međutim, ima zemalja u okruženju koje takođe imaju istu sudbinu kao Srbija, a njihovi sportisti postižu sve bolje i bolje rezultate.
Želim da vam kroz primer Olimpijade pokažem koliko je naš sport spao na niske grane. Na poslednjoj Olimpijadi, kad bi se skupile medalje bivših sportista Jugoslavije, bili bi između sedmog i devetog mesta; u prethodnim reprezentacijama Jugoslavije srpski sportisti učestvovali su sa 50%, a Srbija je na poslednjoj Olimpijadi u Pekingu bila između 62. i 64. mesta. Mislim da ovo nije uspeh, već neuspeh srpskog sporta. Ako se sećate, omladina DSS-a je zatražila da podnesete ostavku posle tih olimpijskih igara. Možda, gospođo ministre, da ste podneli tad ostavku, mi sad ne bismo imali ovakav katastrofalni zakon, koji će sahraniti srpski sport.
Ono što sam hteo da kažem, a to smo pričali gore kad ste bili u našem poslaničkom klubu (ja vam se zahvaljujem što ste došli i posetili naš poslanički klub, jer ste jedan od retkih ministara koji dolaze da obrazlažu zakone), ovaj zakon favorizuje pre svega profesionalni sport, a marginalizuje ostale sportove, kao što su amaterski, školski, rekreativni, milicijski, vojni i univerzitetski sportovi. Morate da shvatite jednu stvar, za vrhunski sport mora da postoji baza, a baza su upravo ove vrste sportova o kojim sam pričao. Pojedine zemlje, poput Rusije, Amerike, velike sportske sile, gaje ove vrste sportova, jer iz tih vrsta sportova dolaze olimpijski pobednici, naročito u borilačkim veštinama. Mi smo ove sportove marginalizovali, stavili ih samo kroz formu javnog interesa, društvenog interesa.
Pričali smo o tome da je trebalo posebno razraditi ovu materiju. Školski sport se spominje ovde kroz dva člana, mi smo ovde o tome pričali. Neko je ovde takođe rekao, a ja se slažem sa tim, da je odnos dva ministarstva trebalo da da bolji rezultat. Naša zamerka je bila da školski sport nije regulisan na adekvatan način. Dešavalo se da zbog neredovnih lekarskih i sistematskih pregleda deca umiru na tim sportskim takmičenjima. To smo rekli i ja vas molim da ubuduće zajedno sa Ministarstvom prosvete to uzmete u obzir i mislim da ćete to kvalitetno odraditi.
Rekreativni sport je takođe bitna kategorija. Pošto je još 1978. godine usvojena Povelja Uneska o fizičkom i telesnom vaspitanju, u tom kontekstu želim da vas podsetim da određene zemlje imaju zakonska rešenja, zakonske odredbe u svojim zakonima, vezane upravo za rekreativni sport. S obzirom na to da je u eskalaciji bolest kardiovaskularnog sistema, pretpostavljam da je trebalo da rekreativni sport ima malo više prostora u ovom zakonskom rešenju.
U Finskoj se 90% građana bavi sportom, ako pričamo o zemljama EU. U Portugaliji je to najmanje 40%. Kada pogledamo koliko se ljudi kod nas bavi rekreativnim sportom ili uopšte sportom, videćete jednu stvar – da se od celokupne populacije 18% očeva bavi, 13% majki, dok bake i deke mnogo manje.
Kada je reč o školskom sportu, to sam zaboravio da vam kažem, gospođo ministre, analizirajući decu i njihovu problematiku najčešće se pojavljuje to da deca u predškolskom i školskom uzrastu imaju deformitete. Na teritoriji Srbije kod 76% dece koja se ne bave sportom, iz te školske populacije, postoje deformiteti.
Kada je reč o ovom zakonu, najveći kamen spoticanja je upravo transformacija klubova. Tu mi iz DSS-a imamo najveću zamerku. Zapravo, i sami ste rekli da je ovo neki mali leks specijalis, da je transformacija društvenog kapitala u državni. Zapravo, namećete nevladinim organizacijama, pošto su mnogi klubovi nevladine organizacije, samo su dva kluba profesionalizovana, a to su „Čukarički“ i „Radnički“, bez odluke njihove skupštine, jer jedino oni mogu promeniti pravnu strukturu kluba, namećete da moraju da se registruju kao privredna društva ili privredna društva sa posebnim ograničenjem. Na taj način stvarate uslove da se ti klubovi prodaju kao preduzeća, fabrike itd.
Mislimo da na taj način kršite član 86. Ustava, koji tačno kaže – jemči se privatna, zadružna i javna svojina. To je prvi stav. Tu ste morali da povedete računa o Ustavu, jer postoji mogućnost da neko uloži žalbu Ustavnom sudu i da se ovaj zakon poništi, upravo zato što je protivustavan. Pitam vas, u kom pravnom sistemu koje države je moguće da se društvena imovina konvertuje u državnu imovinu? Nijedan pravni sistem nijedne države to ne poznaje.
Kada je reč o finansiranju klubova, takođe smo hteli da vam stavimo jednu sugestiju, zato što se država suviše umešala, tzv. državni intervencionizam. O tome su pričale i kolege. Vi malim klubovima određujete da njihovi članovi mogu uplaćivati članarinu 10% od prosečnog ličnog dohotka. Navešću vam primer Leskovca, gde je lokalna samouprava za ceo sport odvojila (a u gradu imamo preko 140 klubova, Leskovac je peti grad u Srbiji, imate državnog sekretara iz Leskovca) svega 20 miliona. Kako će se oni finansirati, a mnogi od njih imaju i mlađe kategorije, treba da plaćaju sudije, treba da plaćaju delegate? Na koji način će se finansirati, ako ne plaćaju članarinu više od 10%? To je pitanje na koje treba dati odgovor.
Takođe, ovde primećujemo i asimetrično finansiranje, pošto u zakonu stoji da može finansirati lokalna samouprava, autonomna pokrajina i Republika Srbija. Sportisti iz Republike Srbije su u nezavidnom položaju, zato što sportisti iz Vojvodine imaju trostruki način finansiranja i imaće mnogo više sredstava, što znači da će kvalitetan sport otići u Vojvodinu. S obzirom na to da smo im preneli određena prava statutom koji smo usvojili, postoji mogućnost da se u nekom narednom periodu reprezentacija Vojvodine takmiči sa kvalitetnijim sportistima nego što ima reprezentacija Srbije, zato što im je to Statut Vojvodine omogućio i prenošenje nadležnosti i prava iz sporta.
Ono na šta takođe imamo zamerku, to je diskreciono pravo ministra. Suviše diskrecionog prava ministra ima u ovom zakonu. Umesto da Vlada bude ta koja nudi zakone, vi ćete to formulisati na jedan sasvim drugi način. Vlada je na taj način generator korupcije. Ovo ne imputiram vama, može neko sutradan biti neki novi ministar, hoću da vam kažem da je Srbija na 83. mestu po percepciji i prepoznatljivosti korupcije i da su ovakvi zakoni upravo generatori korupcije. Dakle, kad ministar ima diskreciono pravo da odlučuje o nekim stvarima, to je predznak za koruptivno delovanje. Neću da verujem da će se to desiti i sada, ali kažem da je to jedna od pretpostavki.
Ono što je nama nejasno, to je da ulazimo u privatizaciju, a zakon o denacionalizaciji i restituciji nije donesen. Postoji mogućnost da se neko ko polaže tapiju na određeno zemljište oko stadiona javi. Znam da je to rešeno drugim zakonima, ali postoji mogućnost da traži svoje imovinsko-pravne odnose, da traži ono što je njegovo.
Poštovani prijatelji, poslanici, obraćam se i vama, ali i kolegama iz opozicije i vlasti, u slučaju usvajanja ovakvog zakona, a mislimo da zakon treba povući iz skupštinske procedure i doraditi, Srbija ubuduće neće imati kvalitetne sportiste kao što su Vlade Divac, Dragan Stojković Piksi, već će biti prosečna sportska zemlja. Da se takve stvari ne bi desile, sve vas molim, ujedno i vas, ministre, da povučete ovaj zakon, jer je to dobro za srpski sport. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Ministarstva, danas govorimo o Predlogu zakona o socijalnoj pomoći. Inače, verujte mi, nije pet do dvanaest, već dvanaest i petnaest za donošenje ovakvog jednog zakona. Pretpostavio sam da će ovaj zakon da se donese mnogo ranije, onog trenutka kad se formirala ova socijalno odgovorna vlada, kada je bila odgovorna za socijalnu politiku, jer bi ovaj zakon na taj način zaštitio građane od nečinjenja ove vlade, jer ova vlada je uvela nezapamćene ekonomske i socijalne sankcije svom narodu.
Dakle, ono što sam hteo da napomenem je to da u ruci imam ekspoze premijera Mirka Cvetkovića, predsednika Vlade, program Vlade oko koga se složilo 18 stranaka; četvrta tačka je jačanje socijalne odgovornosti. Zapravo, Mirko Cvetković u svom ekspozeu kaže: „Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije, u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva. Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka.“
Gospodine ministre, pitaću vas da li je ekonomski napredak to što kaže gospođa Gordana Matković, bivši ministar, a sada savetnik gospodina Tadića, da je milion građana Srbije na ivici egzistencije? Da li je ekonomski napredak to što je sada plata manja od 320 evra, a pre tri godine je bila 426 evra? Da li je ekonomski napredak da je potrošačka korpa sada 70.000 za četvoročlanu porodicu, a za tročlanu porodicu 52.000? Da li je ekonomski napredak to što je ova vlada svojim nečinjenjem izgubila 400.000 radnih mesta?
Dakle, u Srbiji se teško živi, to je činjenica, a najteže se živi, gospodine ministre, na jugu Srbije. Imali ste mogućnosti da se uverite, pošto ste pre mesec i po dana bili u Leskovcu, susreli se sa građanima Leskovca i oni su vam pričali o poteškoćama na jugu Srbije. Naime, tri su razloga zbog čega se loše živi: zato što Vlada ništa ne radi po tom pitanju dole, na jugu Srbije; evo, sada imamo ovaj intervencionistički zakon, koji će samo ugasiti požar; lokalne samouprave ništa ne čine, već samo baštine narodne kuhinje, ništa više; treća stvar, zato što su ukinuti transferi lokalnim samoupravama, naročito na jugu Srbije.
Meni je žao što ću ovo reći, ne želim da politizujem to, ali zbog velike nemaštine na jugu Srbije se umire od siromaštva. Imali smo dva slučaja, u selu Dobrotin i u selu pored Hana, da su ljudi u 21. veku umrli od gladi, zbog siromaštva. Podsetiću vas da Srbija nije Etiopija, Srbija je evropska zemlja i mesto joj je u Evropi, a ovo je 21. vek.
Takođe smo očekivali, gospodine ministre, da ćete uporedo sa ovim zakonom, a on je uzročno-posledičan, imati zakon o ratnim vojnim rezervistima. Zapravo, ovaj zakon se na trenutak pojavio na sajtu Vlade, pa je skinut, ne znam zbog čega. Imam obavezu, zato što su me kontaktirali rezervisti, 14.000 rezervista iz Jablaničkog okruga je bilo na Kosovu i oni žele da imaju ista prava kao i svi ostali rezervisti. S obzirom na to da su rezervisti iz susednog okruga, Topličkog okruga, dobili materijalnu pomoć, oni se pitaju kada će se njihov problem rešiti, pošto su permanentno bili u kontaktu sa vama, radili na tom nacrtu zakona, i kada će ta materija biti ovde u zakonu. Jer, 50% njih su socijalni slučajevi, žive od penzije roditelja, od zemlje koju imaju ili od neke socijalne pomoći.
Ovde u ruci takođe imam, gospodine ministre, i zahtev jednog ratnog vojnog rezerviste, vojnika, koji je proveo dosta vremena na Kosovu, zove se Dragan Ranđelović. On je uputio molbu i vama, gospođo Đukić Dejanović, i vama, ministre, da reši svoj problem. On je krajem 2004, u novembru, dobio leukemiju, zato što je bio izložen zračenju osiromašenog uranijuma od bombi koje je NATO sručio na Kosovo. Zbog birokratije, tj. zbog sadašnjeg zakona koji je anahron, on ne može da reši svoj borački invaliditet, jer članovi 77. i 79. oročavaju vreme kada treba da se priloži medicinska dokumentacija. Međutim, on je oboleo skoro 2005. godine, tako da nije mogao na vreme, u roku od dve godine, da podnese taj zahtev za invaliditet, pa bih vas zamolio da uzmete u obzir i ovaj slučaj. Unapred vam se zahvaljujem.
Hteo sam da vam između ostalog, kada sam pričao o teškom životu na jugu Srbije, pročitam i jedan izveštaj Zavoda za statistiku, koji kaže – nezaposlenost je jedan od gorućih problema u Srbiji, a Jablanički okrug spada u grupu okruga koji imaju najveću stopu nezaposlenosti. Analizirajući podatke 2008, 2009. i 2010. godine uočavamo da se broj nezaposlenih ne smanjuje, već se, naprotiv, povećava.
Zatim se kaže dalje u izveštaju: stopa nezaposlenosti od 37,5% u 2008. godini (pazite, 2008. godine) porasla je na 44,60% u 2009. godini, a u 2010. godini na 45,2%, dok se stopa zaposlenosti od 21,54% u 2008. godini smanjila na 15,3% u 2009. godini , a za 2010. godinu nemamo podatke.
Kada je reč o ovom zakonu, mi smo očekivali, gospodine ministre, da će ovaj zakon da se bavi jednom temom koja je izuzetno bitna za građane Srbije. Ako je porodica fundament jednog društva, mi smo očekivali da ćete vi kao centralnu temu staviti i socijalnu pomoć za podsticanje nataliteta građana Srbije, jer, kao što sami znate, mi smo kao narod na četvrtom mestu po starosti u Evropi, a na 10. mestu u svetu. Očekivali smo da ćete nekim socijalnim merama podstaći natalitet, jer našem društvu preti gašenje.
Na kraju sam hteo da vam kažem da DSS neće glasati za ovaj zakon. Pokušali smo amandmanima da popravimo ovaj zakon, ali smo hteli da vam ukažemo – svaki dan proveden sa ovom vladom je tragičan za građane Srbije i mi očekujemo, ne sutra, ne prekosutra, već danas, da ova vlada podnese ostavku. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, moram da izrazim žaljenje, kao i moja koleginica Milica Vojić Marković, zbog omalovažavanja Vlade i nas poslanika i ovog visokog doma. Zapravo, trebalo je da sednica počne još u 10.00 sati, a počela je sa zakašnjenjem od tri sata. Dakle, to je odnos Vlade prema nama poslanicima i prema ovom visokom domu.
Moram da izrazim žaljenje i negodovanje zato što je vladajuća većina, spremajući ovu sednicu Skupštine, u agendi, u dnevnom redu, opet uvrstila neke zakone koji su dijametralno suprotni i koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka, na primer, u ovoj 3. tački.
Govoriću, vezano za 3. dnevnog reda, o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog ugovora o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije. Radi se o 35 miliona evra zajma za pomoć mladim talentima i naučnim institutima.
Zapravo, DSS nema ništa protiv da se ulaže u mlade talente i naučne institute, jer mi i govorimo da ti mladi ljudi treba da budu osnova za naučno-tehnološki razvoj Srbije i da povedu Srbiju u bolju budućnost u nekom budućem vremenu.
Međutim, ono što je bitno to je da država treba sama da stvori pretpostavke za finansiranje ovih instituta i mladih talenata, a ne da se permanentno zajmi – danas 35 miliona, sutra ko zna koliko.
Dobra je prilika da na sledećoj sednici, kada budemo usvajali budžet, vidimo da je gospodin Đelić izdejstvovao veća sredstva za svoj resor, svoje ministarstvo i na taj način ćemo i te kako pomoći naučnim institutima i mladim talentima. Mnoge zemlje u Evropi mnogo više sredstava izdvajaju od Srbije, iako su manje, ne zajme, i na taj način pomažu svojoj nauci i svojim mladim talentima.
Danas se mlađi ljudi iseljavaju iz Srbije, to moramo reći. Zapravo, ovo vreme me podseća na ono vreme devedesetih godina, kada se između 1990. i 2000. godine, u tih deset godina, iz Srbije iselilo oko 400 hiljada ljudi i niko se do sada nije vratio. To su sve bili svršeni akademski građani, doktori, naučnici, inžinjeri, visokokvalifikovani radnici, majstori itd. Niko od njih se nije vratio.
Poslednje dve godine je, takođe, veliki odliv mozgova. Srbija se nalazi na drugom mestu po odlivu mozgova u svetu. Znači, od 2000. do 2008. godine je veći broj odliva ljudi nego što je bio do 2008. godine, što znači da ponovo počinje egzodus mladih i talentovanih ljudi.
Pokazatelji, tj. statistički podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se danas u Srbiji nalazi 730 hiljada nezaposlenih, od toga su 50% ljudi između 25 i 29 godina koji su i te kako radno sposobni. Druga stvar, prošle godine je 250 hiljada ljudi izgubilo posao, a Vlada je obećala da će zaposliti oko 200 hiljada ljudi i toliko novih radnih mesta otvoriti. Eto šta ova tzv. socijalno odgovorna Vlada čini.
Da bi se pomoglo mladim ljudima i talentima, moramo da vodimo računa i da lokalna samouprava mora da uzme učešće u svemu ovome. Mi smo u Leskovcu, pošto dolazim iz Leskovca, svojevremeno, pre četiri godine, otvorili jedan fond za stipendiranje mladih talenata. Taj fond je funkcionisao sve do ove godine, kada je tadašnja lokalna vlast, na čelu sa gradonačelnikom Slobodanom Kostićem, ukinula taj fond i stipendiranje mladih talenata i na taj način poslala poruku svim mladim ljudima u Leskovcu, svim građanima u Leskovcu – ko zadnji ode iz Leskovca, neka ugasi svetlo.
Verujte mi da se u Leskovcu rađaju izuzetno bistra i pametna deca, naš ukras, ali, bez vaše pomoći, mi ne možemo da ih sačuvamo da ostanu u Leskovcu, jer, kao što sam naveo, lokalna samouprava ne vodi računa o njima.
Mišljenja sam da za Srbiju ipak ima spasa. Opšti primer je ministar Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, koji je za dve godine, boraveći u Vladi Zorana Đinđića, sedeći na kanabeu svoje tetke, zaradio devet miliona evra. On je idol mladima u Srbiji. Mi smo očekivali da on danas dođe i da ga pitamo koja je to čarobna formula i na koji način se može zaraditi devet miliona evra za dve godine? Nadam se da bi nam i te kako odgovorio i da bi pomogao građanima Srbije.
Za ovakvo stanje u nauci sigurno je da je u ovom trenutku odgovorna Vlada, jer ne projektuje veliki broj materijalnih sredstava u budžet. Takođe, očekujemo od ove vlade da raspiše konkurs, kako bi se mladi ljudi prijavili sa novim i kvalitetnijim projektima. U slučaju da ovo ostane mrtvo slovo na papiru, bojim se da će i za Srbiju važiti – ko ode zadnji iz Srbije, neka ugasi svetlo.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, pozdravio bih i gospođu ministra, ali je nema. Recite mi samo, ona je tu virtualno, verovatno, pojaviće se.

Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije je podnela negde oko 15 amandmana. Vlada i ministar nisu prihvatili nijedan amandman. Malopre je govorila o tome kako dolazi u Skupštinu sa predrasudom da svi poslanici glasaju za zakone koje predloži ministarka. Nudimo joj jedan politički dogovor, neka prihvati sve naše amandmane i poslanička grupa DSS će glasati za ovaj rebalans, pošto je politika stvar kompromisa. Očekujemo ministarku da dođe i da prihvati ovu našu ponudu.

Moj kolega Jovan Palalić i ja smo podneli amandman na član 3. Radi se o garanciji Republike Srbije u vezi kredita jedinog avioprevoznika u Srbiji, a to je JAT, da preuzme kredit od "Sosijete Ženeral" banke i "Uni Kredit" banke za revitalizaciju ove kompanije.

Imali smo prilike da ovo naše aviopreduzeće prodamo još u prethodnom periodu, kada su kandidati za kupovinu tog preduzeća bili, pre svega, "Aeroflot" iz Rusije i "Er Indija ", međutim, neko u Vladi nije hteo u tom trenutku da proda JAT, nije hteo da proda taj naš resurs. Sada Vlada garantuje, pruža garanciju istom tom preduzeću da revitalizuje svoju flotu, kako bi se prodala nekom trećem preduzeću. To je, pretpostavljamo, "Turkiš erlajns". Tursku smo pustili u Raškoj, verovatno ćemo joj dati i taj naš vazdušni prostor.

Žao mi je što gospođa ministarka nije ovde. Nadam se da smo dovoljno argumentovano ubedili i Vladu, a i ministarku da prihvati ovaj naš amandman. Zahvaljujem.

Javljam se po članu 27. gde je trebalo da vi reagujete na izlaganje gospodina Milivojevića kad je rekao tabula raza, misleći na nas poslanike.

Podsetio bih gospodina Milivojevića u onom periodu kad je na vlasti bila DS do 2003. godine. Taj period Srbija pamti, ali mislim da će brzo i zaboraviti. Sećate se, gospodine Milivojeviću, vaših ministara kad su u to vreme vladali Srbijom i kad su bili deo izvršne vlasti, kad su određenim projektima sebi priuštili određena sredstva, a pričam o gospođi Rašeti, koja je bila tada ministar za saobraćaj.

Setite se kako je renovirala aerodrom, to je bila vaša članica, pa se setite u tom periodu vašeg ministra, gospodin Đelić je zaradio igrom slučaja devet miliona evra, pa su ga prozvali u tom periodu neke poslaničke grupe vojvodom Meridijan banke, ne znam zbog čega. To je bio period kad je vladala DS.

Pretpostavljam da su ove upućene samo vama, gospodine Milivojeviću, jer se na taj način pripremate da budete deo opozicije u budućem periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, sličan amandman podneo sam kada se donosio Zakon o budžetu ovde prošle godine. Ni tada Vlada nije imala razumevanja za ratne vojne rezerviste sa juga Srbije.

Želim da vam kažem pošto ste i sami rekli, ovaj budžet ima socijalnu komponentu, 70% ovih ratnih vojnih rezervista su upravo socijalni slučajevi, a prosečna plata dole na jugu Srbije je, da vam kažem, 15.000 dinara.

Ono što Vlada treba da reši u budućem periodu, kroz naredni budžet ili na neki drugi način, jeste da to reši na jedan pravilan način. Da li će to biti državni zapisi ili na neki drugi način, to je već stvar vaša kako ćete ovo rešiti, ali taj problem ratnih vojnih rezervista na jugu Srbije treba rešiti, bilo ih je 15 hiljada, mnogi od njih su ostavili svoje živote na Kosovu, braneći Kosovo.

Oni očekuju od ove Vlade, socijalno odgovore takozvane, da im pomogne, a nadam se da ćete ubuduće sagledati sve njihove zahteve i da ćete rešiti ovaj problem. Zahvaljujem.

Moj amandman i gospodina Lapčevića su slični amandmani, kompatibilni amandmani. Inače, kada je reč o sredstvima za lokalnu samoupravu koje je Vlada dodelila, mislim da je licemerno od strane Vlade Republike Srbije dati milijardu dinara za sve lokalne samouprave, s tim što moramo napomenuti okolnosti i ponoviti da je 15 milijardi oduzeto od transfera istim lokalnim samoupravama.

U raspravama i u načelu pričao sam da je moj grad Leskovac, odakle dolazim, izgubio 140 miliona iz budžeta, a sada će dobiti po ovim procentima negde oko 9 do 10 miliona, što je i te kako malo.

Inače, da se zadržim i na ostalim opštinama u Jablaničkom okrugu, to su najsiromašnije opštine. Valjda su sve devastirane. One će dobiti, primera radi, i Lebane, koje je izgubilo 12 miliona u transferu, dobiće stotinak hiljada, takođe i Bojnik, koji je izgubio devet miliona u transferu, dobiće takođe stotinak hiljada, što je i te kako malo za te lokalne samouprave.

Evo, gospodin Milivojević me asocira, izvinite, nisam hteo da ga prozovem, da vam kažem, kada je reč o ovim siromašnim opštinama, u Leskovcu plate kasne osam meseci. Vaš gradonačelnik je ostavio 340 miliona duga građanima Leskovca.

Inače, građani Leskovca plaćaju najveću taksu za podizanje pauka, to je 15.000 dinara, dok građani Beograda plaćaju 5.000 dinara, građani Niša 7.000 dinara. Naša lokalna samouprava je te resurse, koje smo nasledili od naše dece i njima treba vratiti ponovo, da oni to eksploatišu, rasprodala budzašto.

Očekujemo, gospođo ministre, da prihvatite sve ove naše amandmane, jer ste rekli jednu stvar na početku, kada dolazite ovde u Skupštinu, niste malopre bili kada sam to pričao, sa predrasudom, kada nam objašnjavate o nekom zakonu da ćete da ubedite sve poslanike da prihvate vaše zakone, na početku, imate takvu predrasudu i takvu želju.

Evo, želja može da vam se ostvari. Prihvatite amandmane DSS i mi ćemo glasati za vas i za vaš rebalans budžeta, verujte mi da je tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predstavništvo, ministre, gospođo ministre, normalno je kad je u skupštinskoj proceduri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu da očekujemo od jedne odgovorne Vlade da izađe pred građane Srbije, da izađe pred nas poslanike i da nam odgovori na neka pitanja. Mi danas u klupama vidimo samo vas, ne vidimo druge ministre koji po referatu treba da sede tu pored vas, pre svega premijer, možda gospodin Mlađan Dinkić i drugi ministri vezano za ovaj referat o budžetu.

Međutim, očekujemo od Vlade, a i od vas, da nam odgovorite gde su potrošene naše pare, gde su potrošeni naši novci, da li su sredstva od poreskih obveznika utrošena u prave svrhe i da li je standard građana Srbije povećan?

Rekli ste, gospođo ministre, da je ovaj budžet rađen na principu – štedimo koliko možemo i trošimo koliko moramo. Ne bih se složio s ovom vašom konstatacijom. Naime, mislim da je mnogo bolja kovanica za ovaj rebalans budžeta – radite koliko možete, a trošite koliko hoćete. Ovaj rebalans budžeta me podseća na jedan novi manifest Komunističke partije.

U prilog ove moje tvrdnje govori to da je deficit povećan za 13 milijardi dinara i sad iznosi negde oko 120 milijardi, da je država pokušala da interveniše sa milijardu evra, zadužujući se da pokrpi upravo te rupe u potrošnji budžeta, međutim, nije uspela.

Takođe ste rekli, gospođo ministre, da je Vlada reagovala po pitanju socijalnih slučajeva i da je odvojila dve milijarde za socijalne kategorije, za jednokratnu pomoć penzionerima, onda trudnicama, porodiljama, samohranim majkama. Pa, normalno da je Vlada reagovala. Trebalo je da reaguje mnogo više jer ova vlada pravi jedan izuzetno loš ambijent.

Milion građana Srbije je na ivici egzistencije, na rubu siromaštva i da nemamo tih narodnih kuhinja ne znamo kako bi preživeli. Dakle, ogledalo Srbije je ovakvo – sve više siromašnih ljudi i sve više narodnih kuhinja. Licemerje ovog budžeta je sigurno odnos Vlade prema lokalnim samoupravama. Vi ste, gospođo ministre, odredili svega milijardu dinara za sve lokalne samouprave, o tome su govorile i moje kolege, dok ste pre godinu dana tim istim lokalnim samoupravama iz sredstava transfera oduzeli 15 milijardi.

Tako je moj grad Leskovac izgubio 140 miliona iz budžeta, a sada će na osnovu ovih milijardu koju ćete dodeliti lokalnim samoupravama, a prioritete imaju siromašne opštine, imati negde oko 10 miliona.

Sam grad Beograd je dobio 2,6 milijarde. Ne bih više da pričam o ravnomernom regionalnom razvoju, mislim da brojke govore sve.

Na kraju, pošto mi je ostalo malo vremena, mislim da ste zakasnili sa rebalansom budžeta, da je rebalans budžeta mnogo ranije trebalo uneti u ovu skupštinu, možda onog trenutka kada je inflacija prešla tu krajnju granicu 8%.

Sada se inflacija u Srbiji meri dvocifrenom brojkom, preko 10% i to je najveće opterećenje za građane Srbije. To je najveći poraz za sve nas. Međutim, ima nešto i dobro u ovom rebalansu budžeta. Nadam se da će posle ovog rebalansa budžeta krave biti mnogo više motivisane i da će davati mnogo više mleka za građane Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, na početku moram da izrazim svoje nezadovoljstvo zato što nam je vladajuća većina ponovo u agendi u pripremi ovog dnevnog reda stavila u tačkama dnevnog reda zakone koji nisu kompatibilni, koji nemaju dodirnih tačaka, kao što u ovoj tački imamo i ekonomske i socijalne zakone.
Druga stvar, očekivali smo da se ovde u Narodnoj skupštini pojavi gospodin Mlađan Dinkić, koji je i zakonodavac i čije je ministarstvo pisalo ove zakone, uz svo uvažavanje gospođe Matić, ali ovo očigledno nije njen referat i ne očekujem da će nam dati ikakve odgovore na naša pitanja.
U mojoj diskusiji ću se najviše vezati za zakon o izmeni i dopuni Zakona o turizmu.
Kad se donosi jedan novi zakon, ili neke nove izmene zakona i dopune, onda je reč o nekom anahronom zakonu, nekom zakonu koga je pregazio zub vremena ili koji ne odgovara sadašnjem vremenu.
Međutim, činjenica je da smo mi jedan zakon o turizmu doneli pre godinu i po dana, zapravo 13. maja 2009. godine i mene čudi, gospođo ministre, da za godinu i po dana je ovaj zakon postao anahron. To je prvo pitanje za vas koji bih hteo da postavim - zbog čega mi donosimo sadašnji zakon o turizmu?
Ovaj zakon je izazvao izuzetno velike polemike kod turističkih radnika, naročito kod banjskih udruženja i udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova, koje su izrazile proteste jer su govorile da pri izradi ovog zakona nije bilo dovoljno transparentnosti, nisu bili dovoljno saslušani i nisu njihove dobronamerne kritike bile prihvaćene.
Naime, 23 rehabilitaciona centra žele da budu jednostavno ravnopravni sa ostalim učesnicima u turizmu. Vi ih ovim zakonom diskriminišete i normalne su njihove reakcije po tom pitanju. Zapravo, sumnja se da je ovo pogodno tlo, da je ovaj zakon pogodno tlo da se neke banje, neki rehabilitacioni centri prodaju u budućnosti, jer se bliže izbori, a s obzirom da ste vi ministar za telekomunikaciju, primili ste informaciju da će i "Telekom" da se proda, tako da je to jedna pripremna uvertira za neke buduće izbore.
Mi kao zemlja, pre svega, moramo da budemo prvaci u banjskom zdravstvenom turizmu, jer gledajući okruženje i neke druge zemlje, kao što su Hrvatska i Bugarska, mi ne možemo biti njima konkurenti jer oni imaju neiscrpan resurs, a to je more. Mi u ovom aspektu turizma moramo da budemo prvaci i moramo da stvorimo određene kvalitetne pretpostavke, da bi turisti došli kod nas, jer upravo zdravstveni banjski turizam donosi pola prihoda od ukupnog prihoda u turizmu i iz tih razloga moramo da stvorimo određene kvalitativne pretpostavke, tj. Vlada kao predlagač ovih zakona.
Mnoge loše privatizacije su bile u turizmu. Između ostalog, takve loše privatizacije su se desile i u mom gradu, odakle dolazim, to je Leskovac. Hotelsko ugostiteljsko preduzeće "Balkan" je katastrofalno privatizovano. Naime, to preduzeće je imalo izuzetno kvalitetne objekte turističke, neki su bili pod zaštitom države, verujte mi, u samom centru grada, a sada su oni stecište narkomana.
To je pravo ruglo. Da ne pričam o onom negativnom aspektu otpuštanja radnika. Iz tih razloga mnoge banje sa juga Srbije su me kontaktirale, pošto sam ja njihov predstavnik ovde, i dale mi određene sugestije.
Zapravo, nabrojaću koje su to banje. To su, pre svega, Kuršumlijska, Prolom banja, Sijarinska banja, banja u Jablaničkom okrugu koja ima jedini gejzir u Evropi, jedan iscrpan resurs. Takođe, ima 16 lekovitih voda u samoj toj banji. Država je u tu banju uložila mnogo sredstava preko Koordinacionog centra zbog situacije, zbog mešovitog stanovništva. Imamo i Vranjsku banju, banju koja ima najtopliji izvor u Evropi, 93 stepena. Imamo Bujanovačku banju.
Pogledajte sada, te sve banje su uz administrativnu granicu sa Kosovom. Ako Vlada loše privatizuje te rehabilitacione centre, zapravo podstaći će nove migracije sa tih prostora. Sa juga Srbije se, gospođo ministre, možda niste znali, 2.200 ljudi godišnje iseljava ka Beogradu, Nišu i ka nekim drugim gradovima. Ako stvorimo loše pretpostavke i iz tih banja će se ljudi iseliti, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavljate ko će se tamo doseliti na tim prostorima.
Šta je kritično u ovom zakonu i šta je izazvalo najveću polemiku? To je taj famozni član 20. koji uskraćuje banjama da se bave turizmom, uskraćuje banjama, odnosno rehabilitacionim centrima da mogu da prime treća lica. To su ona lica koja nemaju upute lekara, to su ona lica koja žele od svog novca, od svojih sredstava da se leče.
Međutim, banja mora da traži diskreciono pravo Ministarstva da im da dozvolu da bi mogli tamo da borave. To je druga loša pretpostavka na koju se žale predstavnici Udruženja banja, a to je diskreciono pravo Ministarstva.
Vi znate da, prema percepciji indeksa korupcije, Srbija se nalazi na 83. mestu. Ovo je direktan generator korupcije. Vlada čini jedno nepisano pravilo da sama stvara ambijent za korupciju. Ako je i od ove vlade, mnogo je.
Osvrnuo bih se i na ostale zakone, gospođo ministre. To su Predlog zakona o zapošljavanju, dopuna Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Kako nam je rekla gospođa Kalanović, ovi zakoni se donose iz jednog prostog razloga, zbog decentralizacije i dekoncentracije izvršne vlasti, da mnoge institucije, mnoge službe određenih ministarstava moraju da se izmeste iz Beograda. Mi se slažemo u potpunosti s tim.
Međutim, ja vas pitam zbog čega se ove službe detaširaju samo u one centre gde G17, tj. stranka udruženih regiona želi da bude u centru? Užice, Kragujevac - Verko, Zaječar – Boško Ničić, Niš, samo u te centre se detaširaju organi. Iz tog razloga sam uložio jedan amandman da se ti centri, recimo, detaširaju u Leskovac. Leskovac i Jablanički okrug su okruzi gde imamo najveću stopu nezaposlenosti. Možda će se moje kolege iz moje poslaničke grupe i naljutiti što sam to uradio, ali očekujem od ostalih poslanika sa juga Srbije, gospođo Matić, da podrže ovaj moj amandman i da određene institucije detaširamo i u Leskovac.
Da završim ovu moju besedu, gospođo ministre, očekujem, pre svega, da prihvatite, tj. Vlada da prihvati ove naše amandmane, kako bi se stvorili uslovi da DSS glasa za ove zakone. Ako ovo ne prihvatite, vi na ovaj način udarate glogov kolac svim banjama, svim zdravstvenim ustanovama u Srbiji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre i predstavnici Vlade, moram reći da mi je žao što nema gospodina Milosavljevića, onog drugog koji je zadužen da priča o trgovini i turizmu, ali on ovde nije, i vi, gospodine ministre, nemate mandat da prihvatite naše amandmane, a naši amandmani su suvisli i savršeni i pružaju sasvim drugačiji koncept nego što ste nam vi ponudili.
Vas, gospođo predsednice, hoću da obavestim da nije održan Odbor za trgovinu i turizam, iako su se odbori promenili i dopunili, iako većina ima većinu u odborima, mi nemamo izveštaj odbora o ovom zakonu i ovim amandmanima. Želim čisto da vam kažem da to imate u vidu i iako smo promenili odbore vi i dalje nemate većinu. Imate opstrukciju u odborima.
Evo tri dana kako raspravljamo o ovom zakonu o zaštiti potrošača i, verujte mi, izuzetan je odziv i pažnja svih ljudi, građana Srbije, nekih udruženja, asocijacija koje se bave ovom problematikom, zainteresovani su i vidimo da su opozicioni parlamentarci i te kako uključeni u polemiku, ne znam s kim, pošto nema ministra, i čisto pričaju uzalud, pričaju građanima Srbije na koji način bi trebalo da izgleda ovaj zakon.
Pošto je ovo i ustavna obaveza države da štiti potrošače, a uz ovaj zakon koji treba da se donese, a prethodni smo doneli 2005. godine, tu su i zakoni mnogi drugi, kao i o obligacionim odnosima, zaštiti životne sredine, zaštiti konkurencije, i to su pretpostavke koje su tu da zaštite na jedan ekonomski način potrošače odnosno građane Srbije.
DSS je podnela oko 60 amandmana i žao mi je što ste prihvatili svega jedan amandman od tih amandmana koje smo podneli. Oni su izuzetno korektni i dobri amandmani i pružaju sasvim novi koncept ovog zakona, iz prostog razloga što su nam se građani žalili, i mnoga udruženja.
Mi smo hteli da vam pomognemo ovim amandmanima da izađete iz ćorsokaka, da budete čisti pred građanima Srbije, ali vidim da niste prihvatili amandman, prihvatili ste samo jedan tehničke prirode gospođe Milice Vojić Marković i na taj način poslali poruku javnosti da vas uopšte ne zanimaju interesi građana.
Kada je reč o ovom amandmanu mi smo hteli da obaveze predugovora obaveštenja što se tiče potrošačkog kredita i davaoca kredita, a to su banke, moraju u roku od 14 dana pre zaključivanja ugovora proslediti konzumentu tog kredita, kako bi on sagledao uslove i možda bi promenio banku.
Druga stvar, ove uslove koje banka šalje konzumentu ne smeju da se naplaćuju, ne sme nikakva taksa. To je jedan od amandmana. U toku rasprave ćemo vam i dokazati da smo bili u pravu, a vi prenesite sve ovo ministru Milosavljeviću, možda će ipak u danu za glasanje glasati za neki amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Vlade, moramo na početku konstatovati, gospođo predsedavajuća, da je gospodin Nikola Novaković prekršio Poslovnik o radu, šalim se, i u odsustvu, nije sada tu, trebalo bi ga kazniti.
Kada je reč o ovom zakonu, gospođa Donka Banović je rekla da je ovaj zakon trebalo nazvati zakon o zaštiti banaka, a ne o zaštiti potrošača. Zapravo, Narodna banka je izvršila veliki pritisak na Vladu, na Ministarstvo, na samog ministra, gospodina Milosavljevića, da izbaci jednu zakonsku odredbu iz nacrta zakona o kome se i raspravljalo tokom javne rasprave, on je to usvojio, to je usvojila i Vlada i na taj način direktno obespravila potrošače, građane Srbije.
Pričaću o amandmanu koje smo podneli moje kolege i ja, koji govori o izmeni kamatne stope, kao novi član 123, a on glasi: ''Do povećanja nominalne kamatne stope može da dođe samo ako je to izričito ugovoreno itd. Povećanje nominalne kamatne stope proizvodi pravno dejstvo samo ako je potrošač o njemu obavešten.'' Naime, mnoge banke samoinicijativno, na svoju ruku menjaju kamatnu stopu. Iz tih razloga smo hteli da ugradimo ovaj amandman kako bi zaštitili potrošače.
Dalje, amandman kaže – kada odredba ugovora o potrošačkom kreditu upućuje na podatke o promenama kamatne stope koji su dostupni u prostorijama davaoca kredita ili na njegovoj internet stranici, povećanje nominalne kamatne stope proizvodi pravno dejstvo, što je izuzetno bitno, i kada potrošač o njemu nije neposredno obavešten.
Na ovaj način smo hteli da zaštitimo naše potrošače, građane Srbije, koji ovim nacrtom zakona i te kako nisu zaštićeni, nego su prepušteni sami sebi.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, sam ministar trgovine, gospodin Milosavljević je rekao ovde da je ovaj nacrt zakona prošao tu proceduru javne rasprave i da je bilo negde oko 12 okruglih stolova i on kao ministar resornog ministarstva je i te kako uvažavao određene dopune, inpute primao od strane udruženja, asocijacija, mnogih pravnih lica, građana Srbije koji su bili zainteresovani za izradu kvalitetnog zakona jer, kako reče on, onaj stari zakon izgleda da je anahron i da ne koristi sadašnjem vremenu.
Međutim, ono što je bilo karakteristično je to da su oni imali sasvim drugačiji nacrt kada je bila rasprava i da su određene zakonske odredbe izbačene iz tog nacrta zakona upravo govore o potrošačkom kreditu. Malo pre sam govorio da su poslanici DSS itekako uložili napor i entuzijazam da poprave ovaj zakon, međutim, vi kao predstavnici Vlade i Vlada nije prihvatila ovaj naš amandman.
Naime, radi se o amandmanu koji govori o pravu na jednostrani raskid. Zapravo, onog trenutka kad potrošač želi da raskine ugovor sa davaocem kredita tj. sa određenom kamatom, on mora u roku od 14 dana da raskine ugovor, bez ikakvih obaveza koje bi naveo i razlog iz kojeg to čini. Rok za jednostrani raskid računa, računa se, pod jedan, od dana kada je zaključen ugovor o potrošačkom kreditu, pod dva, od dana kada je potrošač primio primerak ugovora koji sadrži obavezni sadržaj iz člana 123. ovog zakona.
Zatim, dalje se kaže – u svrhu raskida ugovora o potrošačkom kreditu potrošač može da upotrebi obrazac za raskid ugovora čiji sadržaj propisuje NBS. U daljem tekstu amandmana se kaže – potrošač je dužan da u roku od 30 dana od raskida ugovora davaocu kredita vrati glavnicu i kamatu za vreme korišćenja kredita. NBS propisuje pravilo o izračunavanju kamata koju je potrošač dužan da vrati u slučaju raskida. Ono što je najbitnije, davalac kredita nema pravo na naknadu zbog jednostranog ugovora o potrošačkom kreditu.
Na ovaj način poslanici DSS hteli su da zaštite potrošače. Žao mi je što niste prihvatili amandman. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, pošto nema ministra, a i njega bih pozdravio, odsutan je trenutno, ministar je u obrazlaganju ovog zakona rekao da je i ustavna obaveza iz člana 30. da zaštiti potrošače, kao i da ovaj zakon mora da se uskladi sa zakonodavstvom evropskih zemalja i mislim da je on tu pogodio formu, zakon će se doneti, ali suština nije pogođena. Ovaj zakon ne štiti kako valja naše potrošače, tj. građane Srbije.
Zato je DSS podnela veliki broj amandmana, naročito u oblasti potrošačkih kredita, pa jedan od tih amandmana ovako glasi, radi se o prevremenoj otplati: "Potrošač ima pravo da u svako doba, u celini ili delimično, izvrši svoje obaveze po osnovu ugovora o kreditu. U slučaju prevremene otplate potrošač ima pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita.
Davalac kredita nema prava na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena sa planom osiguranja kredita odnosno kada prevremena otplata ne prelazi milion dinara. Potrošač ima pravo da po isteku 12 meseci ponovi prevremenu otplatu sume koja ne prelazi milion dinara, bez obaveze da za to isplati naknadu davaoca kredita.
Imamo onaj segment gde štitimo interese banke. "U slučaju prevremene otplate koja premašuje milion dinara ili otplata pre isteka roka iz stava 2. ovog člana, naknada na koju davalac kredita ima pravo ne može biti veća od 1%", znači, ima određenu naknadu, "za kredite kod kojih je preostalo do poslednje isplate više od jedne godine, odnosno 0,5% za kredite za kraći period". To je zakonsko rešenje koje štiti i davaoce kredita tj. banke.