Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Selakoviću i predstavnici Vlade. Amandman o kome ću danas govoriti su podneli poslanici opozicije. Isti ovakav amandman su podneli i poslanici iz vladajuće strukture, što govori da imamo jedan politički konzenzus.
O čemu govori naš zajednički, da tako kažem, amandman? Tražimo od vas gospodine da sudsku jedinicu u Vlasotincu imenujete za osnovni sud u Vlasotincu. Postoje mnogi razlozi, navešću jedan od razloga. Na primer, sadašnja sudska jedinica u Vlasotincu na dan 1. januara 2013. godine je imala u radu oko 4.000 nerešenih predmeta, od čega 416 u krivičnoj materiji, preko 1.000 u parničnoj, 2.372 predmeta izvršenja i ostale vanparnične materije.
Očekivani godišnji priliv predmeta je između 250 i 300, u krivičnoj materiji između 800 i 1.000 predmeta, u parnici oko 2.000 izvršnih predmeta i ostalih vanparničnih predmeta. Sudska jedinica u Vlasotincu ima ukupno sedam sudija, od čega četiri u parničnoj i izvršnoj materiji, dva u krivičnoj materiji i jednog u vanparničnoj materiji.
Kada je reč o ovom zakonu, podržavamo vašu odluku što ste osnovali Osnovni sud u Lebanu, ali kada spomenemo pokazatelje i kada je reč o predmetu, broju stanovnika, videćete da su ekvivalentni. Predlažemo da Opštinski osnovni sud u Vlasotincu bude zadužen za opštinu Crnu Travu i za Vlasotince. Tu imate negde oko 39 hiljada stanovnika. Osnovni sud u Lebanima takođe pokriva negde oko 40 hiljada stanovnika.
Dakle, kada upoređujete sudije, u opštinskom sudu u Vlasotincu i broj sudija u opštinskom sudu u Lebanima, videćete da je isti. Iz tih razloga tražimo da se u Vlasotincu osnuje osnovni sud. Mislim da su čvrsti ovi pokazatelje i argumenti o kojima sam malopre pričao. O tome će verovatno govoriti i moje uvažene kolege.
Imamo ovde jedan politički konsenzus i amandmanski smo reagovali da prihvatite ovaj naš amandman i da se osnuje osnovni sud u Vlasotincu. Hvala.

Gospodine ministre, pošto vidim da se dvoumite da prihvatite ovaj amandman, još jedna teza u prilog da prihvatite.
Dakle, kad uporedite Jablanički i Pčinjski okrug o kome smo malopre pričali, oni su iste veličine, isti broj stanovnika. Ovim zakonom predviđa da tri osnovna suda u Pčinjskom okrugu sa samo dva u Jablaničkom okrugu.
Dakle, ja samo u prilog ovoj mojoj tezi, da potkrepim sve diskusije mojih kolega poslanika iz Jablaničkog okruga, da iz tog razloga treba da prihvatite ovaj naš amandman.
Druga stvar, dva osnovna suda u jablaničkom okrugu su raspodeljeni na 240 hiljada stanovnika. Dakle osnovni sud u Leskovcu i sudska jedinica u Vlasotincu imali bi negde oko 200 hiljada građana koje bi opsluživali, a osnovni sud u Lebanu imao bi negde oko 40 hiljada građana koje bi opsluživali. Osnovni su u Leskovcu sa sudskom jedinicom u Vlasotincu imali bi oko 24 hiljade predmeta, i to je razlog zbog čega bi trebali da prihvatite ovaj naš amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, peta tačka je objedinjena rasprava. U okviru ove tačke su tri zakona: Zakon o železnici, Zakon o plovidbi i Zakon o javnim putevima. Ja ću se usredsrediti na Zakon o javnim putevima, pošto su moje kolege već pričale o prethodnim zakonima.
Izmene i dopune ovog zakona obuhvataju osam članova koji se menjaju. Na početku moram istaći jednu činjenicu, gospodine ministre, da ovaj zakon nije prošao javnu raspravu. Zakonopisac kaže da su ovo promene koje ne interesuju građane Srbije. Mislim da su i te kako bitne promene i interesuju građane Srbije i interesuju stručnu javnost, pošto su ovo suštinske promene, a ne formalne i kozmetičke, kako ih neko naziva.
Dakle, da počnemo od početka, vezano za član 2, zakonska odredba koja predviđa da se u okviru javnih puteva implementiraju i stanice za izdavanje goriva motornih vozila. Šta će država učiniti? Država će pokušati da ekspropriše zemljište na pojedinim lokacijama, na taj način što će posle toga to zemljište preimenovati u građevinsko zemljište i ponuditi to zemljište na licitaciju. Ponudiće određenim privrednicima, u modernom rečniku se privrednici zovu tajkunima, ili pojedincima koji će konkurisati za ove lokacije.
Pokušavam da objasnim da ovaj sistem nije dobar, s obzirom da dolazim iz jednog malog mesta i znam kako se tamo licitacija izvodi. Dođe lokalni šerif, badža, sa svojom kamarilom, izlupa šamare onima koji su u prostoriji i uzme poslovni prostor ili zemljište po najpovoljnijim uslovima. Nadam se da će država na jedan korektan način raditi ovu licitaciju, jer u zakonu ne stoji na koji će način to raditi i ko će to raditi, a ja se nadam da ćete nekim podzakonskim aktom to i definisati.
Druga stvar o kojoj želim da pričam je sigurno zakonska odredba koja se menja u članu 6, a govori o vanrednom prevozu i dozvolama. Govori se o tome da će ministar biti taj koji će biti vlastan da propisuje pravila, zatim akte i rok, a i dozvole će on sam produžavati. Bojim se da mi kao zemlja idemo u jednu neizlaznu situaciju.
Dakle, EU je nama predložila da donosimo antikoruptivne zakone. Ovo je jedan koruptivan zakon, gde jednom pojedincu omogućavamo da donese sva ta pravila, nebitno ko je taj ministar. U nekim drugim vremenima će se taj ministar promeniti, ali trebamo da donesemo kvalitetne zakone koji će omogućiti našim pokoljenjima da kažu da je to jedan kvalitetan i dobar zakon. Iz tih razloga pretpostavljam da će sve oči biti uprte u tog ministra i njegov rad će biti predmet sumnje.
Da bi se to izbeglo, mi kao stranka nudimo rešenje. Najbolje bi bilo da ste oformili jedno operativno telo, jednu komisiju, normalno Vlada da oformi i da u tu komisiju uđu stručnjaci ili da uđu ljudi koji se bave ovom delatnošću. To bi bila jedna adekvatna zakonska odredba koju ste trebali da implementirate u ovaj zakon. Vi znate da je Srbija na 83 mestu po stepenu korupcije u svetu i jedan ovakav koruptivni zakon će upravo doprineti da Srbija bude još na višoj stopi, na višoj razini.
Pričamo o javnim putevima i nekorektno je da ne kažemo nešto o problemima na Koridoru 10. Dolazim iz Jablaničkog okruga. Pretpostavljam da znate o problemima koji se dešavaju na toj trasi. Malopre ste pričali da je najkritičnija deonica od Grdelice do Vladičinog Hana i ja otprilike želim da govorim o tim problemima, o problemima tih ljudi koji se nalaze na toj trasi.
Više puta sam ovde govorio o građanima varošice Predejane koji su protestovali zbog trase Koridora 10, koja zaobilazi tu varošicu. Vi znate da se mi svi poslanici ovde zalažemo, vi kao Vlada, deklarativno za ravnomerni regionalan razvoj. Na ovaj način, pošto je trasa Koridora10 zaobišla varošicu Predejane, vi se prema tim građanima ponašate kao maćeha. Mi smo kao lokalna samouprava par puta reagovali da se ta trasa izmeni, čak smo i podneli projekat idejnog projekta. Međutim, Vlada i preduzeće koje se bavi ovom problematikom nisu prihvatili. Nadam se, ako ne prihvatite i ne uslišite želje tih građana i lokalne samouprave, da ćete podstaći iseljavanje sa tih prostora.
Moram da vam kažem i da vam sugerišem jednu bitnu stvar, da je član vaše političke opcije, inače predsednik Skupštine grada Leskovca, podneo krivičnu prijavu protiv vašeg člana, bivšeg ministra, gospodina Mrkonjića, koji sada, vidim, nije u sali, kao i protiv bivšeg ministra za prostorno planiranje, gospodina Dulića.
Drugi problem koji se desio skoro, ovih dana, vezan je za Udruženje „Grdelica Koridor“, tako se zove. Građane koji su trebali da uđu na svoj posed zaustavila je policija. Nemaju oni ništa protiv, oni znaju da tu treba da prođe trasa, bez ikakvih predrasuda. Međutim, ne žele da budu građani drugog reda, žele da ih neko uvaži. Oni imaju odluku Osnovnog suda Leskovca, koja kaže da država mora po nekim normama da ih isplati. Međutim, preduzeće koje izvodi ove radove ne želi da ih isplati po tim normama koje je doneo Osnovi sud. Čak su se i drznuli i poslali dopis predsedniku suda da utiče na sudiju koji je doneo jednu takvu odluku.
Dakle, oni žele da razgovaraju sa nekim, ali niko ih nije primio, niti se pak neko oglasio da ih primi i da ih sasluša. Evo prilike, gospodine ministre, da vi, kao jedan od resornih ministara koji je vezan za ovu problematiku, primite te ljude da vam objasne problematiku.
Moram reći i istaći da je Velimir Ilić istakao želju da se vidi sa tim ljudima, ali trebamo da dogovorimo sastanak. Dogovor je bio da i vi tom sastanku takođe prisustvujete.
Dakle, Demokratska stranka Srbije, što se tiče ovih zakona, neće podržati, pošto ste čuli iz diskusije mojih uvaženih kolega da smatraju da ovi zakoni treba da izađu iz procedure i treba još da se dorade. Mi smo na neki način amandmanski reagovali i poslali vam poruku da imamo određen koncept ovih zakona. Nadam se da ćete te amandmane razmotriti i da ćete određen broj amandmana prihvatiti. Zahvaljujem vam se.

Da počnemo od ovog, pošto smo dobili ovaj zakon još pre dva meseca. Kaže – za predstavnike Vlade u Narodnoj skupštini određen je Milutin Mrkonjić. Sad ste vi na njegovom mestu. Ne znam da li znate u obrazloženju šta piše, da je ovaj zakon donesen na predlog privrednika. Znači, ne na predlog Ministarstva, nego na predlog privrednika. To se u, rekao sam u modernom rečniku kaže, tajkuna. Kažem vam iz tih razloga.
Inače da vam pročitam ono što ste vi meni pročitali, a niste pročitali do kraja. Kaže se – ministar donosi propise o uslovima koje mora da ispune podnosioci zahteva za izdavanje dozvola o uslovima i načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvole, rokovima, važenja dozvole kao i o sadržaju i izgledu obrasca, dozvole za obavljanje vanrednog prevoza.
Znači, ministar je vlastan, s obzirom da donosi pravila igre, kako se kaže, on je taj, ne direktno, ali sigurno upravljač taj će izdavati dozvole, ali ministar donosi propise.
Druga stvar, kada je vezano za ove probleme o kojima smo pričali o Koridoru 10. Dakle, udruženje građana Koridora 10 i te kako imaju prava da uđu na svoj posed. Oni nemaju ništa protiv toga da tu prođe trasa, ali žele da ih neko sasluša i da svoja prava ostvare. Ista kategorija zemljišta u Vladičinom Hanu, u Preševu je četiri puta više plaćena. Četiri puta pri eksproprijaciji. Ovde je za dva i po dinara kvadrat do četiri dinara. Tamo je bio od deset do trinaest dinara kvadrat. U tome je problem što samo oni žele da ostvare svoja prava.
Kada je reč o Predejanima, inače, ću vas podsetiti da su građani Dimitrovgrada da bi rešili svoj problem i promenili trasu stopirali auto-put. Mi imamo odluku Skupštine za takve radikalne mere, ali nećemo. Mi želimo da partnerski razgovaramo sa Vladom Republike Srbije. Nadam se da će Vlada uslišiti želje i lokalne samouprave i građana varošice Predejene. U slučaju da se desi da prođe, da ih zaobiđe trasa Koridora 10, to će biti, verujte čekaonica smrti. Ljudi će se iseliti iz tog prostora. Zbog toga želim da razgovaramo sa vama. Zahvaljujem.

Uvaženo predsedništvo, predsedniče Vlade, predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu treća tačka. Ona obuhvata nekoliko zakona i nekoliko ugovora. Usredsrediću se na jedan zakon, a to je zakon o privatnom obezbeđenju. Neću pričati o zakonu o privatnim detektivima, jer mi iz DSS smatramo da taj zakon treba da se povuče iz procedure, jer je nedorečen.
Kada je reč o ovoj materiji privatnog obezbeđenja, ona je u Srbiji nedefinisana, nejasna i možemo reći da i sama država ne zna egzaktne podatke vezano za broj agencija i firmi koje se bave ovom delatnošću, ne zna koliko radnika radi u tim firmama, ne zna, na kraju krajeva, koliko naoružanja oni poseduju.
Možemo reći da je poverenje građana, stopa poverenja građana u privatno obezbeđenje izuzetno niska. Malopre smo čuli da je to 25%. Jedan od razloga što je stopa izuzetno niska je to što je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema zakon o privatnom obezbeđenju. Dakle, postoji jedan pravni vakum i nadam se daćemo ga prevazići nakon što ćemo usvojiti ovaj zakon o privatnom obezbeđenju.
U Evropi i svetu, rekao sam, mnoge zemlje imaju ovaj zakon. Iskustva su različita. U toku je harmonizacija zakonodavstva vezano za rad ovih firmi koje se bave obezbeđenjem. Takođe, u nekim zemljama postoje pravila službe koje na osnovu toga donose određeni kvalitet rada tih istih bezbednosnih firmi.
Inače, spisak delovanja tih firmi obezbeđenja je veliki. Poput obezbeđenja objekata, to smo čuli malopre ovde, kao što su nuklearni objekti, vojni objekti, aerodromi, luke, čak i u nekim zemljama narodni parlamenti. Ove firme se takođe bave prevozom novca i čuvanja dragocenosti, kao i čuvanja i obezbeđenja fizičkih lica.
Zbog specifičnosti posla koje rade radnici u obezbeđenju, mnoge zemlje su donele neka pravila koje radnici mogu da rade u tim obezbeđenjima. Primera radi, radnik mora da bude iz te zemlje, mora da je star, ne može radnik sa 16 godina da bude radnik obezbeđenja, ono što je najbitnije, ne sme da bude osuđivan niti krivično gonjen.
Obuka za ove radnike je različita od zemlje do zemlje. U pojedinim zemljama to se reguliše određenim kursevima, u drugim zemljama to reguliše MUP, a u nekim zemljama dato je samim privatnim firmama da rade na obuci istih tih radnika. U nekim zemljama je dozvoljeno da ti radnici nose naoružanje, dok u drugim nije, već da nose alternativno oružje, poput pištolja sa gumenim mecima i električnim pendrecima.
Mogu reći da je pravo delovanja određenih firmi u nekim zemljama, to jest radnika koji rade u toj firmi, veliko, u nekima nije. U nekim mogu da deluju ograničeno, a u nekima mogu čak i da lišavaju slobode određene ljude.
Dakle, ovo su sve iskustva zemalja Evrope i sveta. Vi ste određena iskustva implementirali u zakon. Međutim, siguran sam da je Srbiji potreban drugačiji zakon zato što Srbija ima drugačije specifičnosti i drugačije karakteristike.
Udruženje privatnih obezbeđenja već godinama pokušava da natera državu, ne samo ovu Vladu, već i prethodne, da reguliše na jedan normativan način, pravni način prava obezbeđenja, da u stvari imaju neki protokol, način delovanja kada su na terenu, da se ne bi dešavale neke ekscesne situacije. Moramo reći, gospodine ministre, da mnoge osobe bez kredibiliteta koje su krivično osuđivane su otvarale ove privatne agencije i firme, a struktura upošljenika u tim agencijama je upravo bila kriminogena. To su sve bili narko dileri, bivši robijaši protiv kojih je podnesena krivična prijava ili su došli iz zatvora, neki bivši sportisti koji su se bavili borilačkim veštinama.
Zato mi očekujemo, pre svega, da ovaj zakon da odgovore na neka pitanja, a to je da se lektira, sve one firme koje se bave ovom problematikom, a ima ih negde oko 3.000 u ovom trenutku, po nekim popisima i po nekim saznanjima, da napravi selekciju i što se tiče radnika u tim firmama, a po nekom popisu ih ima oko 60.000 radnika i da steknu licencu na osnovu koje će raditi, tj. vršiti ovu delatnost.
Očekujemo, gospodine ministre, da ovim zakonom regulišete ko sme da upotrebljava silu, jer se dešavalo u prethodnom periodu upravo da radnici obezbeđenja vrše torturu nad klijentima, vrše torturu nad slobodnim građanima. Lako su potezali i pištolj na neke ljude. Dakle, mi očekujemo da se to na jedan korektan i kvalitetan način reguliše.
Takođe, očekujemo da posle ove legalizacije subjekata koji se bave ovom delatnošću, da se uvede red u ove oblasti, da nemamo crnog tržišta, već da sve firme rade sa licencama na osnovu ovog zakona. Dakle, to je ono što mi očekujemo od ovog zakona.
Dobro je, gospodine ministre, što je napokon i država rešila da to stavi pod svoju kapu. Međutim, nama nije jasno ko će iz MUP raditi taj deo posla? Koja uprava će to raditi? To nije definisano ovim zakonom i očekujemo da u tom kontekstu dobijemo kvalitetan odgovor, jer postoji mogućnost da se naknadna sredstva iz budžeta opet opredele ka MUP.
Demokratska stranka Srbije, kao što znate, amandmanski je reagovala kada su u pitanju ovi zakoni. Hteli smo da popravimo ovaj tekst zakona, pre svega, da pomognemo i državi, da pomognemo i svim ljudima koji se bave ovom delatnošću.
Očekujem da ćete prihvatiti određene amandmane koje smo podneli, jer se radi o novom nacrtu zakona i o novoj materiji. U nadi da ćete to uraditi, ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, Demokratska stranka Srbije je na ovaj predlog zakona predložila negde oko 20 amandmana, a nijedan nije prihvaćen.
Kada je reč o ovom amandmanu na član 7. mi smo hteli da preciziramo određene stvari, jer smatramo da je ovaj zakon izuzetno konfuzan i ne daje odgovore na određena pitanja građana.
Dakle, moja koleginica Bojana je itekako kvalitetno obrazložila zbog čega smo mi predložili ovaj amandman, kako bi precizirali određene stvari vezano za uslove i način i postupka legalizacije objekta.
Dakle, mi smo u raspravi u načelu takođe rekli da ovaj zakon je faktički velika matura za ovu vladu, a i za vas, gospodine ministre, jer građani Srbije očekuju, pre svega, da se sazna koliko košta ova legalizacija, koji su rokovi vezani za legalizaciju, kolika je naknada za uređenje građevinskog zemljišta, koliko će lokalne samouprave propisati taksu za naknadu građevinskog zemljišta. Dakle, ovaj zakon ne daje odgovore na ova pitanja.
Druga stvar, imamo i 1.300.000 objekata koja su nelegalizovani. Imamo 720.000 zahteva za legalizaciju tih objekata. Imamo onaj Dulićev zakon koji je proglašen protivustavnim. Takođe, imamo i zakon koji smo doneli u martu i taj zakon itekako zbunjuje građane Srbije, jer se tamo govorilo da ćemo za 100 evra legalizovati određene objekte.
Gospodine ministre, takođe sam hteo da vam postavim jedno pitanje koje dolazi sa terena. Vezano je za Udruženje građana Koridora 10 Grdelica.
Dakle, oni su se obraćali mnogim ustanovama, pojedincima i državnim organima. Niko im nije dao odgovor iz jednog prostog razloga – zato što nisu ni sami državni organi znali kako da postupe. Kroz ovu moju diskusiju ću da objasnim zbog čega nisu znali i koliko je njima naneta šteta.
Dakle, njihov problem je nastao još 2010. godine, kada je katastar počeo da cepa njihova imanja, njihove parcele, bez njihovog saznanja, bez njihovog odobrenja, a na zahtev Ministarstva za finansije i uz pomoć asistencije policije ušli su u njihov posed mašine. Izvođač je ušao u njihove posede i počeo da radi tu trasu Koridora 10.
Dakle, s obzirom da korisnik eksproprijacije, ovog puta država, treba da oformi komisiju za rešavanje žalbe, oni to nisu oformili i nisu rešavali žalbe po pitanju ovih građana.
Oni su to tužili Osnovnom sudu u Leskovcu. Osnovni sud je doneo jednu pravičnu odluku u korist tih 60 građana iz Grdelice. Međutim, Javno preduzeće „Putevi Srbije“ je uputilo žalbu Višem sudu takođe u Leskovcu …

Držim se teme, vezano je za legalizaciju.
Viši sudija je vratio to Osnovnom sudu na ponovno presuđivanje. Preduzeće „Putevi Srbije“ su na jedan volšeban način iskoristili da izvrše pritisak na predsednika suda i zahtevali da on izvrši pritisak na sudiju Marinu Smiljković, koja je donela ovu odluku.
Gospodine ministre, vas bih zamolio da primite te građane, pošto su zaista u velikom problemu. Jednostavno znaju da kroz …

Dozvolite mi da završim.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, kada je reč o ovom amandmanu, glasaću za ovaj amandman jer dolazi iz moje poslaničke grupe. Kada govorimo o izmenama i dopunama bilo kog zakona, ministre, očekujemo neke radikalne promene, možda normativne, epohalne promene koje će promeniti segment života i urediti ga na način kako zakonodavac o tome misli.
Ova izmena i dopuna zakona ne donosi ništa novo, sem visoke škole o obučavanju kadrova za službe bezbednosti i da nekim slučajem Branislav Nušić je sa nama itekako bi imao materijala za pisanije. Mi uvršćujemo u ovaj zakon visoku školu koja će obučavati svetske špijune i ne znam kuda Srbija ide sa tim, kuda to vodi Srbiju. Danas je 9. oktobar i ne da je pet do 12 nego je 12 i 15 za donošenje jednog ovakvog zakona.
Pametne države to drugačije rade. Kada detektuju problem one sistemski to rešavaju a ne ovako sukcesivno kao što mi to danas radimo iz godine u godinu. Ova izmena i dopuna zakona je jedna iznuđena mera na zahtev studentske organizacije i na zahtev Konosa, kako bi 30 hiljada studenata upisali sledeću školsku godinu. Možemo zaključiti da je ovo naknadna pamet Vlade, u stvari to je poraz Vlade s obzirom da smo mi iz DSS detektovali ove probleme i amandmanski reagovali pre godinu dana kada je ovaj zakon bio ovde u Skupštini.
No međutim, tada vlast, tadašnja Vlada, tadašnji ministar nije imao sluha za amandmane Demokratske stranke Srbije i evo opet pred nama je izmena i dopuna jednog ovakvog zakona.
Dakle, Demokratska stranka Srbije je i tad reagovala amandmanski, želeći da pomogne studentima, reagujemo i sad. Međutim, vidimo da nismo partner Ministarstva u ovom slučaju, tj. Vlade, naši amandmani su dobronamerni, naši amandmani, pre svega, žele da pomognu vama gospodine ministre da rešite ovaj slučaj i da pomognu samim studentima.
Sada da se osvrnem na ovaj amandman koji su podnele moje uvažene koleginice Donka Banović i Milica Vojić Marković, šta je njihova namera. Dakle, one su htele ovim amandmanom pre svega da reaguju na taj problem rokova. One su htele da daju mogućnost fakultetima, univerzitetima da to rešavaju sami, između četiri i šest rokova. O tome je govorila i moja koleginica Donka Banović, postoji mogućnost da određeni fakulteti, koji obučavaju studente tehničkih nauka, imaju četiri roka, a medicinski fakulteti, zbog obima predavanja i zbog velikog broja interesovanja i zbog studenata imaju šest rokova.
Dešava se, gospodine ministre, da pojedini fakulteti imaju i osam rokova i da upisuju studente sa 47 bodova, kako ne bi neki profesori izgubili svoje katedre, jer ne bi imali studente koji bi bili na budžetu. To je opasno. Ovim smo hteli mi da regulišemo taj problem. To je bila namera mojih koleginica.
Ono što sam ja primetio gospodine ministre, kada ste imali uvodni govor o ovom zakonu, vidim da se zalažete za reformu našeg školstva i mi to podržavamo, ne samo visokog školstva, već uopšte, razmišljate na jedan kvalitativan način da reformišete naš obrazovni vaspitni sistem. Ovde ste govorili o obrazovnom sistemu, međutim, mnogo je bitno da pričamo i o vaspitnom sistemu, gospodine ministre. Vi ste čovek koji je dugo godina u prosveti, rekli ste da 35 godina radite u prosveti, i otprilike znate te probleme. Očekujemo da određenim mehanizmom rešite taj problem vaspitnog procesa. Nemojte da dozvolite da nam decu vaspitavaju „Veliki brat“, „Farma“ ili neki rijaliti šou ili ulica, već očekujemo da to vi, kao resorni ministar reagujete i doneste određene kvalitativne zakone.
Da se ne bi dešavalo ovo, gospodine ministre, da svake godine radimo izmene i dopune ovog zakona, očekujem da će uskoro biti ovde pred nama jedan novi zakon o visokom obrazovanju. Ako vam je potrebna pomoć, mi smo tu, želimo da razgovaramo po tom pitanju i nadam se da ćemo uraditi jedan kvalitetan zakon i da ćete, na kraju krajeva, prihvatiti naše sugestije. Zahvaljujem vam se.

Zahvaljujem gospodine generale.
Dakle, s obzirom da smo imali konsultacije pre početka sednice i vi ste nam rekli da će se ministar pojaviti negde oko 15 časova, ja sam sada u dilemi, gospodine predsedavajući, da li u pismenoj formi vama prilažem diskusiju, pa da mi ministar odgovori? Da li da čekam ministra pa da s njim polemišem ili da jednostavno pričam građanima Srbije od kojih ne mogu dobiti odgovor?
Pitam vas, kada će se ministar pojaviti u ovoj sali kako bi mogli da nastavimo diskusiju vezanu za ovaj zakon? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.         
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, bio sam po spisku ranije da govorim, međutim, čekao sam vas, gospodine ministre, da polemišemo oko nekih stvari vezano i za zakon, a ujedno da vam postavim pitanje koje dolazi iz mog kraja.
Ovaj zakon, zakon o legalizaciji objekata, je zakon na koji ova vlada treba da polaže, u najmanju ruku, ne veliku, već malu maturu, jedan ispit koji mora i može da polaže pred građane Srbije iz nekoliko razloga. Prvo, imamo 1.300.000 nelegalizovanih građevinskih objekata ili, uslovno rečeno, divljaka. Imamo 720.000 zahteva za legalizaciju tih istih objekata. S druge strane, imamo jedan zakon, tzv. Dulićev zakon, koji više nije ustavna kategorija, koga je Ustavni sud proglasio da, po njemu, ne može, da se vrši proces legalizacije. Na kraju krajeva, imamo zakon koji smo usvojili još u martu, koji je stvorio itekako velike zabune, jer su građani mislili da će legalizovati svoje građevinske objekte za 100 evra.
Dakle, i građani Srbije i mi, poslanici, želimo da znamo, pre svega, koliko će koštati ta legalizacija, zatim dinamiku oko plaćanja sredstava za tu legalizaciju, rokovi za prikupljanje dokumentacije oko legalizacije, kako će lokalne sredine reagovati kada su u pitanju nadoknade za građevinsko gradsko zemljište? To su pitanja na koja želimo da dobijemo odgovor od vas.
Možemo reći i pohvaliti da je javna rasprava bila i da je na njoj učestvovao veliki broj stručnjaka i institucija koje se bave ovom problematikom, međutim i oni nisu dali odgovor na ova pitanja koja sam malopre postavio.
Iskreno rečeno, gospodine ministre, ovaj zakon je mnogo bolji nego prethodni zakon, Dulićev zakon. Međutim, ima i neke odredbe o kojima želimo da polemišemo i o kojima želimo da razgovaramo sa vama. Nadam se da ćemo dobiti odgovore. Pre svega, reč je o tome da građani Srbije moraju da prikupe novu dokumentaciju kako bi podneli zahtev za legalizaciju objekta. To su pre svega projekta izvedenog objekta i to u tri primera, zatim moraju da dokažu da su platili nadoknadu za gradsko građevinsko zemljište. Ovo iziskuje velika novčana sredstva, tj. da će građani i privrednici koji imaju privredne objekte morati da plate sredstva kako bi legalizovali objekte.
Drugu zabunu stvaraju član 21. i 22. koji su u koliziji i koji nisu komplementarni i koji treba da daju jasan odgovor vezan za rok o podnošenju dokumentacije za legalizaciju. Nadam se da ćete to ispraviti, jer smo mi i amandmanski reagovali u tom smislu.
Još jedna bitna stvar je to na koji će način ići propisana dinamika plaćanja vezana za legalizaciju. Ovde se govori, gospodine ministre, da može odjednom da se plati ili da može u roku od 20 godina.
Međutim ono što je škakljivo, mi smo dobili juče jedan izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Ovakav isti izveštaj smo dobili i u prethodnom mandatu kada je Dulić branio zakon. Međutim, Ustavni sud je rekao da je ovaj zakon neustavan. Bojim se da će Ustavni sud možda ponovo reagovati, jer šta ćemo sa onim ljudima koji su platili nadoknadu za legalizaciju odjednom. Kako će Ustavni sud tada reagovati? Još jedna bitna stvar vezana za lokalne samouprave, pošto nemaju smernice, a imamo pet kriterijuma za nadoknadu gradskog građevinskog zemljišta, kako će lokalne samouprave reagovati, vezano za nadoknadu za legalizaciju objekta i nadoknadu za gradsko građevinsko zemljište?
Rekao sam postoje kriterijumi, postoji mogućnost, a to zavisi od statuta lokalnih samouprava da u nekim lokalnim samoupravama budu mnogo veće cene za nadoknadu građevinskog zemljišta, a u nekim mnogo manje. Nadam se da ćete tu reagovati i da ćete ispraviti ovu stvar koju smo mi detektovali kao problem.
I na kraju krajeva ima još jedan problem, a to je šta ćemo sa objektima koji nisu legalizovani do roka koji zakon predviđao, koji nisu podneli zahtev i da li će se ti objekti uopšte rušiti, gledajući aspekt i socijalni i ekonomski našeg stanovništva u ovom trenutku. Dakle to su oni problemi o kojima diskutujemo i u kojima se nadam da ćete nam dati odgovor.
Dakle, ovaj zakon ne da će ubrzati legalizaciju gospodine ministre već će malo usporiti legalizaciju zbog prikupljanja dokumentacije. Imamo takođe studiju Svetske banke koja kaže da je naša zemlja po brzini davanja dozvola je na 179 mestu od 183 zemlje. U ovom smislu bih vas zamolio da razmišljate o reformi te uprave tj. reformi birokratije koja možda koči izdavanje gradske građevinske dozvole.
Pitao bih vas gospodine ministre, to mi se nije dopalo kada sam čitao u obrazloženju, da donošenjem ovog zakona mi se približavamo evropskoj legislativi. Mi ne treba da donosimo zakon za Ketrin Ešton, mi treba da donosimo zakon za naše građane. Evropska unija od nas je daleko, a vi ste svesni toga stotinu svetlosnih godina. Mi moramo da upodobimo ove naše zakone vezano za naše prilike i za naše standarde.
Takođe bih vam postavio pitanje koje postavljam svim ministrima koji dođu u parlament – da li će se ovaj zakon primenjivati na celoj teritoriji naše države pošto smo mi suverena država? Da li će ovaj zakon biti primenjivan i na KiM, ili će se možda primenjivati posle ovih nelegalnih lokalnih izbora koji su zakazani za 3. novembar, gde jedna vlada koja ne priznaje državu tera svoj narod da glasa za tu istu državu. To je jedan veliki paradoks. Ili će se možda ovaj zakon primenjivati selektivno samo na one objekte koji su izgrađeni na graničnom prelazu i sa jedne i sa druge strane. S obzirom da je u toku predaja katastarskih knjiga albanskim separatistima, ne znamo da li ćemo mi primenjujući ovaj zakon moći u nekom narednom periodu da napravimo jedan generalni urbanistički plan, recimo Kosovske Mitrovice. To je ovako za dilemu i za raspravu.
Ovde bih iskoristio priliku gospodine ministre da vas upitam, vezano za moj kraj, s obzirom kad ste bili ministar u Koštuničinoj vladi jedan od ministara koji je najviše napravio u Jablaničkom okrugu. Napravili ste 24 kilometra auto-puta, izgradili ste mnoge puteve i mi to pozdravljamo. Međutim, imamo jedan problem vezan za trasu Koridora 10 koji prolazi kroz Grdeličku klisuru, a za varošicu Predejane. S obzirom da znate da tamo postoji motel „Predejane“ koji je zaobiđen ovim Koridorom 10, mi kao lokalna samouprava smo tražili da se izmeni ta trasa. Spremni smo verujte mi, na neke radikalne mere.
Imali smo ovde jednu kvalitetnu kampanju da spasimo hrast od 600 godina. Nadam se da ćemo takođe uz vašu pomoć i uz pomoć vašeg ministarstva spasiti tu varošicu, spasiti te ljude koji su upućeni na taj turistički objekat, jer ako to ne uradimo 3.000 stanovnika će se iseliti sa tog prostora, a vi znate da fizika ne zna za prazan prostor. Znate ko će se naseliti na tom prostoru.
Na kraju, gospodine ministre, mi smo kao stranka reagovali amandmanski na ovaj zakon. Ponudili smo jedan sasvim drugačiji koncept od onoga što ste nam vi ponudili. Nadam se da ćete razmotriti naše amandmane koji vam preporučuju na koji način razmišljaju građani Srbije. U nadi sam da ćete prihvatiti neki naš amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predsedniče, član 27. – dostojanstvo Narodne skupštine.
Dok mi vodimo ovde izuzetno konstruktivnu raspravu, kandidati za ministre tvituju i šalju određene poruke. Između ostalog, jedan od kandidata za ministra poslao je poruku i pročitaću je ovde pred vama svima. „Da li je neko gledao Skupštinu, tj. sprdnju, gde se poslanici šetaju, šapuću, kucaju poruke na mobilnom, spavaju, zevaju, piju kafu i slično?“ Nadam se da budući kandidati za ministra, tj. u ovom trenutku građani, kada budu stekli pravo, kada budu izabrani za ministre, će se izviniti pre svega ovom domu i nama, poslanicima.
Takođe, očekujem od premijera …
(Predsednik: Recite nam ko je to, da ne govorimo paušalno?)
Ne želim ovog trenutka da …
(Predsednik: Pa, nemojte. Onda ne možemo biti verodostojni da govorite istinu.)
Gospodin Vanja Udovičić je napisao ovaj tvit.
Očekujem od gospodina Udovičića, kada bude stekao mogućnost da se javi, da će da se izvini ovom domu i da će premijer, gospodin Ivica Dačić, koji se poziva da je 23 godine parlamentarac, bar svoje kandidate za ministra podučiti elementarnim stvarima, da poštuju ovu instituciju, da poštuju Vladu. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, obraćam se vama, s obzirom da je na dnevnom redu zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvu, ja pretpostavljam da vi to dobro znate, zamolio bih vas da diskusiju i usmerite u tom kontekstu.
Nadam se da će svi poslanici opozicije i pozicije, svi oni koji su zainteresovani za ovaj zakon, prihvatiti i da ćemo nastaviti sa redovnim radom. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Selakoviću, već četiri sata govorimo o pojedinostima Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, čiji je predlagač upravo vaše Ministarstvo pravde i državne uprave. S obzirom da je vaše ministarstvo pratilo prethodnih šest meseci rad Vlade jednom energičnom merom, pokušavao da otkloni određene anomalije koje su se u toj Vladi desile.
Međutim, ovo je faktički uvodu u rekonstrukciju Vlade, one Vlade o kojoj je premijer Dačić govorio da je napravila istorijski uspeh, da je jedna od najboljih Vlada u prethodnom periodu, a samo onomad je devet ministara iz ove Vlade dalo ostavku. Da li je istina da je ova Vlada stvarno napravila istorijski uspeh kada se devet ministara ne slažu sa konstatacijom ministra i daju ostavke.
Zapravo, zbog čega je ovaj zakon u proceduri i zbog čega je u skupštinskim klupama? Iz jednog prostog razloga, zato što je u Vladi napravljena velika rokada, zato što su gospodin Dačić i gospodin Vučić promenili mesta. Dobili smo faktički kralja, to je gospodin Vučić. No, gospodin Dačić, da bi sačuvao mesto, pokušava da pribegne jednoj mudrosti, izbacuje gospodina Dinkića ne na klupu za rezervne igrače, već na tribine. No, da igranka bude veća, gospodin Vučić ga vraća na klupu za rezervne igrače.
Ovaj zakon se donosi samo iz jednog prostog razloga, da bi se podelio ratni plen. Plen koji je imao svojevremeno URS, tj. njihovi resori. Mi sad, u skladu sa ovim amandmanom, vidimo da se jedno ministarstvo razdvaja u dva. S obzirom da znamo koji će biti kandidati koji će biti ministri, mi vidimo i disonantne tonove u samoj Vladi. Vidimo kako je dočekan mladi Lazar Krstić, koji je trebao da bude ministar finansija, od jedne političke opcije koja vodi socijalnu politiku i sada smo mi, građani Srbije, zbunjeni. Kakva će se socijalna politika uopšte voditi u ovoj Vladi? Hoće li uopšte građani Srbije imati koristi od ove rekonstrukcije Vlade? Kakvu ćete vi to politiku voditi kada se sami ne možete dogovoriti i oko reforme penzionog sistema i oko socijalnih davanja? Demokratska stranka Srbije, i sami vidite, nije amandmanski reagovala na ovaj zakon, jer smatramo da je ovo farsa. Smatramo da ovim zakonom ništa građani Srbije neće dobiti.
Najbitnije u celoj ovoj situaciji nije bitna rekonstrukcija Vlade, nije bitan rebalans Vlade, već je bitna rekonstrukcija politike ove Vlade. Fundamentalna promena politike i prema nacionalnim pitanjima, kako ćemo sačuvati KiM, a možda i neke druge teritorije naše države, prema ekonomskim pitanjima, prema socijalnim pitanjima i prema svim onim pitanjima koja su i te kako bitna za građane Srbije. Zahvaljujem.