Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Član 101. stav 5. – predsednik Narodne skupštine obaveštava narodne poslanike o nastavku sednice.
S obzirom da smo dobili usmeno obaveštenje od predsednika Stefanovića da ćemo raditi do ponoći, a ponoć je već prošla, polako ulazimo u vampirsku sednicu. Bio je i gospodin Mladen prisutan tu kada je rekao lično meni.
Mislim da bi dobro bilo i zbog pada koncentracije i zbog kvaliteta rasprave, da sutra u neko vreme koje vi budete sada odredili, nastavimo ovu sadašnju sednicu. Ako ćemo iskreno, potrošeno je vreme poslaničkim grupama i sutra ćete imati mnogo drugačije okolnosti nego što su sada. Poslanici će mnogo manje govoriti i imaće mnogo manje vremena nego što imaju sada.
Kao što rekoh, s obzirom da je i predsednik Narodne skupštine obrazložio da ćemo radi do dvanaest časova, dobro bi bilo da ovog trenutka prekinete sednicu i po članu 101. stav 5. nas obavestite kada ćemo nastaviti sutrašnji rad. Zahvaljujem se.

Član 107. Vi, pre svega, vređate nas poslanike ovde. Konsultovali smo se sa predsednikom Skupštine i dobili saznanje da ćemo imati…
(Predsedavajuća: Gospodine Pejčiću, možete da mi kažete koji član Poslovnika sam povredila?)
Rekao sam na početku, član 107.
(Predsedavajuća: Član 107, u redu.)
Dakle, svi narodni poslanici su bili prisutni, većina njih, kada su čuli saznanje da ćemo večeras raditi do dvanaest časova i da je na mikrofonu predsednik Skupštine, gospodin Stefanović rekao da ćemo od pola osam nastaviti rad. Javno tu za govornicom.
U skladu sa tim obećanjem, nadam se da ćete i vi nastaviti tu praksu i da ćete nam reći kada ćemo sutra nastaviti rad. Da li u pola osam sutra počinjemo da radimo? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Član 103. Pošto ste se našalili sa nama, to smo čuli od potpredsednika Skupštine.
Moje pitanje za vas, s obzirom da smo u neposrednom internom razgovoru čuli informaciju da ćemo raditi do 24 časa, a sada je dvanaest i 14 minuta, do kada ćemo raditi? S obzirom da smo imali jedno obećanje, jednu informaciju koju ste nam prosledili, s obzirom da kvalitet diskusije opada, koncentracija opada, da li možemo ovu našu sednicu da nastavimo sutra i ako je nastavimo recite nam kada i u koje vreme nastavljamo?

zahvaljujem gospođo predsedavajuća, uvaženi ministre Iliću, kao i moj kolega Miroslav Petković pozvaću se na amandman koji je podnela DSS. Zakon o građevinskoj operativi donet je još 2010. godine i ovo je druga izmena i dopuna ovog zakona. Ovaj zakon, ako se sećate, pompezno je najavljivan u ovoj Skupštini, mada je tesnom većinom prošao i izglasan. Tadašnji ministar gospodin Oliver Dulić govorio je o ovom zakonu da će on i te kako pomoći građevinskoj operativi, da će spasiti mnoga građevinska preduzeća, da će spasiti mnoga radna mesta u tim preduzećima. Međutim, činjenice govore drugo. Naime, Unija poslodavaca građevinara i proizvođača građevinskih materijala je dala jedno saopštenje gde kaže da u ovom trenutku postoji negde oko 9.000 preduzeća koja se bave ovom granom delatnosti i da oko 24% imaju zabranu delatnosti ili su pak u stečaju. Od 2011. godine 2.600 preduzeća je ugašeno kada je u pitanju ova delatnost.        
Mnoge nevladine organizacije su takođe kritikovale ovaj zakon govoreći da je ovaj zakon neustavan i da je u koliziji sa Zakonom o javnim nabavkama. Takođe, mnoge političke opcije u parlamentu su govorile o ovom zakonu da će on izazvati negativne efekte. Između ostalog, i vaša poslanička grupa i mnoge stranke koje su sada u vlasti, su kritikovale ovaj zakon. Oni su rekli da upravo taj famozni član 5. koji je u koliziji sa Zakonom o javnim nabavkama koji predviđa slobodnu pogodbu, a ne raspisivanje javnog poziva, je i te kako kontradiktoran i u koliziji je sa Zakonom o javnim nabavkama.
Svi znamo da kada se pozivamo na ovaj član Zakona o javni nabavkama, to je u slučaju elementarnih nepogoda, zemljotresa, poplava ili požara. Međutim, gospodin Oliver Dulić se pozvao na svetsku ekonomsku krizu kao jednu od elementarnih nepogoda, na šta smo mi i te kako reagovali. Nismo došli ovde samo da kritikujemo, gospodine ministre, već i da ponudimo konkretna rešenja. U raspravi u načelu smo govorili da bi najbolje bilo da država donese jedan zakon gde će se smanjiti PDV, vezano za građevinske materijale, kako bi se na taj način relaksirala naša gradnja.
U suštini, kada je reč o ovom amandmanu, rekli smo da ovaj amandman nije taj koji treba da produži agoniju za dve godine, već da damo konkretne stvari, kao što smo mi ovde ponudili, a to je da ovaj zakon ograničimo još na jednu godinu kako bi se ti projekti završili, a onda da država donese jedan sistemski zakon kako bi pomogla građevinskoj operativi da ubuduće nađe neki prosperitet.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi dobro znamo da je politika ušla u svaki segment našeg života, u svaku poru našeg života, pa i u sport.
Zato ja postavljam pitanje resornoj ministarki za sport i omladinu gospođi Alisi Marić, kao i predsedniku FSS Tomislavu Karadžiću.
Ovo pitanje sam mogao da postavim i na Odboru za sport i omladinu, da postoji, ali opet kažem, mi smo jedina zemlja na svetu koja ima resorno ministarstvo, a nema skupštinski odbor za omladinu i sport.
Ista ovakva pitanja, kao što ću ja postaviti i ovakve stvari, tamo se rešavaju.
Zapravo, šta se desilo, Svetska fudbalska organizacija FIFA je odobrila satelitskoj državi, fantomskoj državi Kosovo da njene reprezentacije i njeni timovi mogu da igraju međunarodne prijateljske utakmice.
Zapravo, pre četiri dana u Tokiju, zasedao je Izvršni odbor Svetske fudbalske federacije koji je doneo odluku da mlade reprezentacije Kosova, ženska reprezentacija i svi timovi sa teritorije KiM, mogu da odigravaju međunarodne prijateljske utakmice, a svi dobro znamo da Kosovo nije priznato u UN, da fudbalski savez Kosova nije priznat i u FIFA niti u UEF.
Međutim čelnici FIFA, nisu smeli da izađu pred javnost i da saopšte ovu informaciju već su formi saopštenja dali novinarima odluke njihovog Izvršnog odbora. Prvi put se ovakva stvar desila 21. maja kada je doneta odluka da kosovske ekipe i kosovska reprezentacija može da igra u međunarodnim okvirima.
Međutim, ta odluka je povučena. S obzirom da je povučena, fudbalski savez je na taj način rekao da je to velika diplomatska pobeda fudbala Srbije.
Proletos kada je ta odluka doneta i kada je povučena odluka, da kosovske ekipe ne mogu da igraju, mnoge zemlje su podnele zahtev za njihove reprezentacije i njihovi timovi igraju u međunarodnim okvirima, to su pre svega bili Giblartar, Aphazija i Republika Srpska.
Međutim, o tim stvarima FIFA nije razmatrala, njihov izvršni odbor nije razmatrao. Mene nešto drugo interesuje, da se ne desi nešto drugo, da se ne desi "domino" efekat. Zapravo, s obzirom da je FIFA dozvolila da fudbaleri sa prostora KiM, nepriznate države Kosova, mogu da igraju međunarodne prijateljske utakmice, bojim se da i drugi svetski sportski savezi ne učine to isto. Tako ćemo imati mogućnost da reprezentacija njihova u rukometu, u košarci, odbojci, ili u nekom pojedinačnom sportu, da se takmiči u međunarodnim okvirima.
Zato država i fudbalski savezi, moraju hitno da reaguju, kako bi zaštitili državne interese. Bojim se nečeg drugog, da FIFA, možda već sutra, ne naredi FSS, da se odigra jedna prijateljska utakmica između Kosova i Srbije. Da bi nam izašli u susret, oni će predložiti neutralni teren, možda će to biti i Hag, a sudija će možda biti Meron, najbolji sudija na svetu.
Postavljam pitanje gospođi Alisi Marić i Tomislavu Karadžiću, kako će država reagovati povodom ovog? Kako će zaštiti nacionalne interese i sportske interese ove države, s obzirom da do sada nismo čuli nikakvu reakciju ovih institucija, niti ministarstva, niti Fudbalskog saveza Srbije, na čelu sa Tomislavom Karadžićem.
Na to pitanje želi odgovor DSS, na to pitanje očekuje odgovor cela nacija. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predstavništvo, predsedniče, gospodine Iliću, predstavnici Vlade, na početku moram da izrazim svoje nezadovoljstvo, zato što ste u ovoj tački dnevnog reda uvrstili nekoliko zakona koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Zamolio bih nekog da mi objasni – kakvih dodirnih tačaka ima građevinarstvo i plovidba? Nastavljate onaj sistem koji je radila prethodna vlast. U tom kontekstu, molim vas da ubuduće vodimo računa o nekim agendama.
Usredsrediću se na Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticaju građevinske industrije u Srbiji, kada je u pitanju ova tačka dnevnog reda. Ovaj zakon, ako znate dobro, pompezno je najavljivan od strane tadašnjeg ministra, gospodina Dulića, koji je, između ostalog, rekao da je cilj ovog zakona prevazilaženje negativnih efekata u sektoru građevinske industrije, kao i obezbeđivanje likvidnosti u ovom sektoru.
Međutim, da li je ovaj cilj ostvaren? Obaveštenje Unije poslodavaca i u građevinarstvu, koji proizvodi građevinski materijal i koji se bave građevinskom operativom, demantuju ove ciljeve. Oni kažu u svom saopštenju da u ovom trenutku imamo 8.926 preduzeća koja se bave građevinskom operativom, a 24% su u stečaju, ili imaju privremenu zabranu rada. Takođe, kažu da je od aprila do danas ugašeno 2.539 preduzeća koja se bave ovom problematikom i da je, kao što ste vi rekli, prošle godine izgubljeno negde oko 100 radnih mesta i polako se gasi četvrta generacija preduzeća koja se bave ovom granom. Dakle, poražavajući su efekti ovog zakona.
Moram istaći da su mnoge nevladine organizacije, pre nego što je donesen ovaj zakon kritikovale ovaj zakon, između ostalog, i Savet za borbu protiv korupcije. Naglasio bih da je ovaj zakon tesnom većinom prošao ovde u Skupštini. Oni su istakli da je ovaj zakon neustavan, da ima mnogo anomalija i da će doći do velikih zloupotreba. Neki su rekli da je ovo jedan "leks specijalis", poseban zakon i da nije u korelaciji Zakonom o javnim nabavkama.
Takođe, mnogo političke opcije, između ostalog, i vaša, gospodine Iliću, kao i političke opcije koje su na vlasti, a došle su na vlast kritikujući ovaj zakon, su pričale o famoznom članu 5. ovog zakona, koji, pre svega, dovodi do pregovaračkog postupka, a bez raspisivanja javnog tendera, javnog oglasa, već slobodnom pogodbom se moglo dogovoriti oko nekog projekta.
Moram istaći još jednu stvar, ovaj kontraverzni zakon je doneo mnoge nelogičnosti i na lokalu. Mnoge stvari su zloupotrebljene na lokalu. Lokalni šerifi su određivali sami sebi određene projekte, kako bi obezbedili ili sebi, ili strankama materijalnu dobit, a sebe tako promovisali. Ovaj zakon nam je omogućio, gospodine ministre, da smo tek saznali da je selo našeg bivšeg gradonačelnika najsunčanije selo u Jablaničkom okrugu i da je u tom selu morala da se gradi fotonaponska elektrana, a da je imanje njegovog strica, najskuplje imanje u Jablaničkom okrugu, čak 17 puta skuplje od tržišne cene koja je procenjena u istoj toj kategoriji zemljišta. To nas građane Leskovca i građane Srbije košta, nećete verovati, četiri miliona evra, a nije u sistemu Elektroprivrede. Još nije završena, a nije u sistemu Elektroprivrede. Jačina je jednog megavata i može da opskrbljuje strujom svega 500 domaćinstava. Eto vidite kakvi su projekti realizovani i rađeni u prethodnom periodu.
Ovaj zakon je, ako ćete mi dozvoliti da kažem, jedan kampanjski zakon, gde je jedna politička opcija sebi dozvolila da napravi jedan ovakav zakon, kako bi se pripremila za prethodne izbore i to treba nazvati pravim imenom.
Ono što sam takođe hteo istaći, DSS se ne slaže kada je u pitanju ovaj zakon. Kritikovali smo ga i kada je donošen ovde u Skupštini. Rekli smo da će doći do mnogih zloupotreba. Ovaj zakon je donesen još 2010. godine i ovo je druga izmena i dopuna ovog zakona.
Ne kritikujemo sve, već dajemo i neke konstruktivne stvari. Kažemo da ovaj problem građevinarstva treba da se reši najedan sistemski način, između ostalog, predlažemo i u ovoj raspravi javno razmišljamo, da se ukine ili da se smanji na građevinski materijal i na taj način da se omogući našim građevinskim preduzećima, građevinskoj operativi, da pravi objekte mnogo jeftinije i da bi ti objekti bili mnogo konkurentniji na tržištu, na probirljivom našem tržištu i kvadrat stanova bi bio mnogo jeftiniji.
Ono što na kraju želim da vas pitam, gospodine ministre, pošto vidim da je zakon produžen za još dve godine, a dobili smo objašnjenje da je to zbog započetih projekata, hteo sam da vas pitam jednu drugu stvar – da li ste pogledali novi Zakon o javnim nabavkama? Čuli smo od jedne poslaničke grupe da ćete taj zakon o javnim nabavkama uskoro stići u Narodnu skupštinu. Nemojte da se desi da ovaj zakon, koji sada donosimo, bude u koliziji sa tim zakonom. Jednostavno je pitanje i želim da mi na njega odgovorite. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre Dinkiću, predstavnici Vlade, kada je bilo rasprave u načelu, rekli ste da je ovo početak departizacije.
Međutim, pojedine političke opcije iz vladajuće većine su vas faktički demantovali i ako su se klele toku izborne kampanje da će i oni po dolasku na vlast takođe uticati na departizaciju u javnim preduzećima. Bojim se da ovaj zakon neće zaživeti iz tih razloga u praksi. Onog trenutka kada je došlo do podele kolača, mnoge stranke su retarirale od svojih obećanja.
No, da se vratimo na naš amandman. S obzirom da je ovaj Zakon o javnim preduzećima predviđao ukidanje Upravnih odbora i uvođenje novog tela, to su nadzorni odbori koji imaju mnogo veća ovlašćenja nego Upravni odbor, zarad lakšeg funkcionisanja predložili smo da osnivač, bilo republika, pokrajina ili lokalna samouprava, posebnim aktom izabere zamenika predsednika nadzornog odbora.
Očekujem da promenite svoje mišljenje gospodine ministre i da prihvatite ovaj amandman. Amandman je pragmatičan i pokušava na jedan konstruktivan način da, pre svega omogući uspešan rad nadzornog odbora i na taj način omogući rad svih funkcionera u javnom preduzeću. S obzirom da je zakonodavac rigidan po pitanju prenošenja ovlašćenja direktoru ili nekom drugom radniku iz preduzeća, nadzorni odbor će morati sam da odlučuje o nekim bitnim stvarima, a može da se desi da predsednik nadzornog odbora da zakaže sednicu nadzornog odbora, evo prilike da zamenik predsednika nadzornog odbora to učini.
Dakle, zahtevamo od vas da prihvatite ovaj amandman, jer na taj način, osnivač, pre svega misleći na republiku, pokrajinu i lokalnu samoupravu, omogući zameniku nadzornog ograna da omogući funkcionisanje preduzeća. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pre nego što počnem elaboraciju amandmana, da pročitam zarad javnosti. U članu 16. stav 1. tačka 4) reči: "najmanje tri godine" menjaju se rečima: "najmanje jedna godina", a reči: "ili šest godina" menjaju se rečima: "ili dve godine".
Naša ideja je bila da pre svega omogućimo u malim sredinama, gde ima više iseljavanja, veći broj migracija, manji broj intelektualaca, naročito onih ljudi koji su bili na određenim položajima u javnim preduzećima, omogućimo da što pre dođu do posla, kako ne bi nekom narednom periodu zbog ovako rigidnog zakona se odselili iz tog mesta. Dakle, ideja je bila dobronamerna, da ljudi koji žive u malim sredinama što pre dođu do posla. To je suština amandmana. Nadam se da ćete ga prihvatiti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Što se tiče DSS ona će podržati vaš amandman, nemamo nikakvih problema. Međutim, ovde je problem mi ovde ne znamo da li ste vi pozicija ili vlast. Ako ste vlast onda sedite tu, ako se pozicija doći ćete ovde.
S obzirom da je vaš predsednik glasao za ovaj predlog budžeta u parlamentu, tata je glasao za predlog budžeta u parlamentu, ne vidim razloga zbog čega vi ne naterate gospodina Mlađana Dinkića da on prihvati ovaj vaš amandman. Inače, vama se izgleda ne izlazi iz vlasti, vaš predsednik ima u ovom trenutku 101.000 platu u Vladi i 72.000 penziju. To je 173.000 dinara, prima mesečno. Dok prosečna penzija u Srbiji je 23.000 dinara. Dakle, ako želite da imate podršku DSS za ovaj amandman, imaćete sigurno. Međutim, ako ste vlast i terate gospodina Dinkića da prihvati vaš amandman, što se tiče DSS nemate problema. Mi ćemo glasati za vas.

Gospođo Petrović, ja vam se obraćam umereno. Vi nemate problema sa DSS. DSS će glasati za ovaj amandman i nikakav problem nije. Postoji jedna floskula u vreme komunizma – imaš kuću, vrati stan.
Gospodin Krkobabić ima penziju, a prima i platu. U tome je suština i po zakonu ne može…

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, mi se dobro sećamo rasprave u načelu Predloga ovog zakona kada su pojedini predstavnici vlasti rekli da je ovo pre svega štedljiv budžet i da ćemo ovim budžetom faktički smanjiti deficit, prepoloviti taj deficit, da ćemo štedeti u svim segmentima života.
Međutim, ova vlada ne štedi na administraciji i na birokratiji. Ako pogledate predlog budžeta videćete razdel 51 Uprava za zajedničke poslove, izdvojeno je 160 miliona za kupovinu novih automobila, to je milion i po evra. Ako jedan dobar automobil poput audia ili škode je 30 hiljada, to je 50 novih automobila. Ako su još i malo nižih kategorija poput fabije to je negde oko 80 novih automobila. Vlada treba da ih kupi u ovom teškom vremenu, kako bi opskrbila našu administraciju.
U obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman govori se da su automobili koje sad koriste naši administrativci stari preko osam godina. Prosečan Srbin koristi auto starosti 17 godina jer nema sredstva da kupi u ovom trenutku nov automobil, a Vlada svojim birokratama kupuje nove automobile. Međutim, mi smo ova sredstva opredelili za jedan bazičan sport. Svaka normalna država pre svega ulaže u svoje bazične sportove, gimnastika, juče sam govorio o atletici, plivanju. Od ovih sredstava može da se naprave četiri do pet novih gimnastičkih sala. Zamolio bih vas gospodine ministre, ako prihvatite ovaj amandman da sve sale budu u Beogradu, pošto su tu najbolji sportisti i oni će i te kako znati da ih iskoriste.
Dakle, od vremena stare države, mi nemamo ni jednog kvalitetnog gimnastičara koji može da nas predstavlja u svetu. Evo, prilike gospodine ministre da prihvatite ovaj amandman, da naši sportisti budu pravi ambasadori kada budu svetska, olimpijska i evropska takmičenja. Zahvaljujem.

Zahvaljuje, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre Dinkiću, predstavnici Vlade, vi dobro znate da je poslanička grupa DSS predložila oko 65 amandmana na ovaj predlog zakona o budžetu. Prihvaćena su samo tri.
Mi smo ovim amandmanima pre svega hteli da pomognemo građanima Srbije i da promenimo ovaj tekst zakona. Mene čudi jedna druga stvar, zašto ovaj moj amandman nije raspravljan na matičnom odboru, a to je Odbor za sport i omladinu. Mi smo izgleda jedina zemlja na svetu koja ima Ministarstvo za sport i omladinu, a nemamo skupštinski Odbor za sport i omladinu. S obzirom da nam idu velika takmičenja i u rukometu i mnoga druga, očekujem da će predsednik Skupštine u narednom periodu upravo promeniti Poslovnik, te da ćemo mi dobiti jedan odbor za sport, koji je u prethodnom periodu i te kako dobro i kvalitetno radio.
Naša namera ovim amandmanom je pre svega bila da pomognemo jednom bazičnom sportu, a to je atletika, pošto je atletika u usponu, a to se videlo na prethodnim Olimpijskim igrama. Imamo kvalitetne takmičare. Hteli smo da im stvorimo optimalne uslove za neka buduća takmičenja.
Sada želim da vam sugerišem kako je nastala ideja o pravljenju, odnosno o izgradnji ove atletske dvorane. Zapravo, pregovarala su tri ministarstva – Ministarstvo odbrane, Ministarstvo finansija i Ministarstvo omladine i sporta, i došli su do zaključka da na prostoru nekadašnje Vojne akademije Banjica se napravi atletska dvorana.
Obezbeđena su sredstva, urađen je idejni projekat, glavni projekat, sve građevinske dozvole su obezbeđene i pošlo se u realizaciju prve faze. U prvoj fazi je trebalo da se potroši 175 miliona dinara, a potrošeno je svega 40 miliona. Znači 25% od one sume. Gde su ostala sredstva? Ne znamo i to je verovatno pitanje za gospodina Vučića. U drugoj fazi je trebalo da se potroši 300 miliona dinara i ona je trebala do početka 2013. godine da bude gotova. Sada će još malo biti 2013. godina, a te dvorane nema.
Naši atletičari i dan danas treniraju u toplijim krajevima, odlaze na pripreme u Španiju, Tenerife, ali se ponovo vraćaju kod nas gde je temperatura ispod minusa i ne mogu da permanentno održavaju formu za neka buduća takmičenja. Zato je dobra prilika da Vlada usvoji ovaj naš amandman, prihvatio ovaj naš amandman i da se atletska sportska dvorana izgradi do 2013. godine, kako bi se naši sportisti i pripremali i kako bi se organizovala takmičenja.
Međutim, gospodine ministre, nas nešto drugo interesuje. Kako je moguće da je Vlada opredelila 178 miliona za izgradnju nove dvorane u Beogradu? U Beogradu imamo 15 sportskih dvorana, ne računajući arenu. Dakle, imate 15 sportskih dvorana i gradite novu dvoranu.
Podsetiću vas da se svi ovde bar deklarativno zalažemo za ravnomerni regionalni razvoj. Sportsku dvoranu nema niti Bogatić, niti Malo Crniće, niti Bojnik, niti mnoga druga mesta. Zbog čega ta beogradizacija non stop? Zar mislite da tamo u tim malim sredinama u unutrašnjosti Srbije nema talentovane dece? I te kako ima. Dajte da im pružimo šansu, prihvatite ove naše amandmane i mi iz DSS ćemo glasati za ovaj budžet. Zahvaljujem.

Kada je reč o ovoj dvorani, sve građevinske dozvole su obezbeđene. Gospodine Dinkiću, počela je izgradnja i 40 miliona od 175 miliona, koliko je predviđeno u prvoj fazi, je realizovano i to je 25%.
Hajde da pričamo o drugim stvarima, a to je – zbog čega Beogradu treba nova košarkaška dvorana, kada ima 15 košarkaških dvorana u Beogradu? Zbog čega je Ministarstvo sporta predvidelo da se u Beogradu izgradi još jedna dvorana, a toliko mesta u Srbiji, to sam malo pre pričao, manja mesta, nemaju sportske dvorane?
Dajte da toj deci pružimo adekvatne uslove da se bave sportom. Nisu samo talentovana deca u Beogradu, ima ih i dole na jugu Srbije, u jugoistočnoj Srbiji i u mnogim drugim mestima. To je bila suština. Zahvaljujem.

Kao ovlašćeni.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Ljajiću, predstavnici Vlade, vezano za ovu tačku dnevnog reda, ja ću se osvrnuti na ovaj prvi zakon, tj. o saradnji Republike Srbije i Republike Alžira, vezano za podsticaj i zaštitu ulaganja.
Dakle, pre nego što bilo šta kažem o ovom sporazumu, dobro bi bilo da i upoznamo građane Srbije sa kim sklapamo bilateralne sporazume, da vam nešto pričamo i o državi Alžir. Dakle, Republika Alžir je druga po veličini zemlja u Africi, imate 35 miliona stanovnika. Između ostalog, prosek stanovništva starosti 27 godina, ima 11 miliona radno sposobnih ljudi, koji čine i koji predstavljaju izuzetno dobru pretpostavku za razvoj zemlje, kao što je Alžir, pošto je Alžir zemlja u razvoju, njena ekonomija je i te kako u ekspanziji.
Kada je reč o njihovoj ekonomiji, moramo istaći da Alžir bazira svoju ekonomiju i svoju privredu na petrohemijskoj industriji, s obzirom da je Alžir po rezervi gasa deseti u svetu, a po izvozu gasa šesti u svetu, kao i da je na 16 mestu po rezervi nafte. U tom smislu, on je i najveći izvoznik nafte sa tog prostora.
Dakle, ono što sam hteo reći je, kad je u pitanju ova industrija, industrija Alžira je da je BDP ove zemlje, s obzirom da je kao što rekoh ekonomija u ekspanziji i s obzirom da je u prethodnom periodu bila visoka cena nafte i gasa, oni su i te kako poboljšali svoje makroekonomske pretpostavke, tj. makroekonomske pokazatelje, tako da je BDP za 2011. godinu Alžira bio 264 milijarde, što iznosi negde oko 7.200 po glavi stanovnika.
Ono što je bitno za nas je da oni najviše uvoze, pre svega, poljoprivredne proizvode, 60% žitarica uvoze iz Evrope gde je naša šansa, s obzirom da smo mi poljoprivredna zemlja i s obzirom da možemo da izvezemo tu poljoprivrednu robu na tržište Alžira.
Takođe, ono što je bitno istaći za Alžir je da nemaju razvijenu autoindustriju i da uvoze negde oko 2,3 milijarde automobila i delove za automobile, što je takođe naša šansa, s obzirom da smo doveli "Fijat" na ovim prostorima, gde možemo izvoziti naše proizvode.
Ono što karakteriše privredu Alžira je da je inflacija 4% u ovom trenutku, da je rast industrijske proizvodnje oko 4,8% i nezaposlenost je 9,8% od tog ukupnog stanovništva koga ima u Alžiru. Inače, ono što moramo istaći je da saradnja između Srbije i Alžira nije na jednom visokom nivou, iako imamo suficit u toj robnoj razmeni, i dobra je prilika da posle sklapanja ovog ugovora se naši privredni subjekti snađu na tom tržištu Alžira.
Inače, treba istaći da je 2009. godine najveći izvoz bio oko, robna razmena oko 22 miliona evra, gde je svega 100 hiljada uvoza, a izvoz je bio oko 21,9 miliona.
Međutim, svi ti ugovori su potpisani u vreme vlade Vojislava Koštunice, većina tih ugovora i došli su na realizaciju 2009. godine.
Ova prethodna vlada nije radila na realizaciji tog projekta i unapređivanja odnosa između Srbije i Alžira, tako da smo čuli, gospodine ministre, da je prošle godine bila razmena negde oko 4,8 miliona, a u prvih devet meseci ove godine oko 12 miliona evra. Ako to uporedimo sa prethodnim periodom 80-ih godina kada je bivša država SFRJ bila prisutna u Alžiru i Alžir je bio naš najveći strateški partner kada su u pitanju afričke zemlje, onda možemo govoriti o cifri o 500 miliona dolara robne razmene između Srbije i Alžira, ali posle raspada bivše države, privredni subjekti Srbije se nisu snašli na tom tržištu.
Kao što smo rekli, ovaj ugovor predviđa da Srbija bude povlašćena nacija kada je u pitanju odnos zaštite i podsticaj naših ulagača i to treba iskoristiti.
Osim toga, ovaj ugovor, osim ovih ekonomskih performansa šalje jednu političku poruku, a to je politička poruka za ovu vladu da Vlada mora da traži neka nova tržišta, nije EU samo tržište za Srbiju, odnosno, tržište EU je jedino tržište za srpsku privredu. Zapravo, zemlje trećeg sveta, kao zemlje poput Brazila, Rusije, Indije i Kine, južne Afrike, zemlje čije su ekonomije u razvoju, treba sarađivati sa njima i treba tražiti tržište na tim prostorima za naše privredne subjekte.
Dakle, vezano za EU i tržište EU, baš smo juče pričali o tome, Srbija je zbog jednostrane primene sporazuma o stabilizaciji izgubila za četiri godine oko 600 miliona dolara i to je velika svota za naš budžet i za krhku privredu i ekonomiju Srbije.
Dakle, ovakvi ugovori su potrebni Srbiji, s obzirom da je Alžir takođe prijateljska zemlja, zemlja koja nije priznala Kosovo i Metohiju, zemlja u razvoju, zemlja trećeg sveta i pretpostavljam da će ova vlada i neke buduće vlade i te kako tražiti mogućnost da transiraju put našim privrednim subjektima. Hvala.