Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospođo ministarka predstavnici Vlade, u svojoj diskusiji ću se najviše zadržati upravo na ovom predlogu zakona o ratifikaciji ugovora između AD Železnice i Evropske banke za obnovu razvoj gde garanciju daje Republika Srbija.
Dakle, svi dobro znamo, poštovani prijatelji, da je železnički saobraćaj u Srbiji u jednom katastrofalnom stanju. Zbog loše infrastrukture, zbog loših prevoznih kapaciteta kao i tehnološko-tehničko zaostajanje prema zemljama u okruženju i zemljama u EU. Zato pod hitno Republika Srbija mora preduzeti da bi modernizovala naše pruge i obnovila taj prevozni kapacitet.
Pokušaću građanima Srbije da objasnim reference železničkih pruga u Srbiji. Dakle, izrađeno je negde oko 3.800 železničkih pruga u Srbiji, od toga jedna trećina je elektrificirana a ako uporedite sa zemljama EU, tamo je preko 50% elektrificiranih pruga. Kad pogledate infrastrukturu naše železnice videćete da je svega 7% dvokolosečnih pruga, a u EU to je negde preko 36%.
I ono što je poražavajuće, prosečna brzina na našim prugama je 28 kilometara, a najmanja brzina u EU je 50 kilometara na sat.
Gospodo evropejci, ako nastavimo ovim putem mi ćemo u EU doći tek 2050. godine.
Želim da vas upoznam da je pruga od Beograda ka Solunu napravljena 1886. godine i tada je deonica između Beograda i Leskovca prelažena za pet sati i 15 minuta.
Danas, a znate relaciju od Beograda ka Leskovcu, vozovi prelaze za 6,5 sati.
Moj uvaženi kolega Stojčić iz Vranja je govorio o problemima južne pruge i mi dolazimo do zaključka, mi poslanici i gradonačelnici da bi trebalo da uputimo zahtev Vladi Republike Srbije da budemo kandidati za ulazak Srbije zbog ovakvog ponašanja prethodne vlade, pa možda će komisija, Vlada Republike Srbije, jednoga dana spremiti kao stalni član naše države.
Iz tih razloga, očekujem da ova vlada preduzme neke mere i da poboljša stanje u infrastrukturi. Vozovi na železnici južnih pruga iskaču permanentno, ne saobraćaju redovno, imamo prigovore građana Topličkog okruga koji su se žalili i moj uvaženi kolega Lapčević je pričao o tome da vozovi redovno ne saobraćaju do određenih mesta.
Dakle, ono što je bitno reći za privredu Srbije, i te kako je bitan taj železnički koridor kao i pruga Beograd-Bar, da se godišnje povećava transport na tim prugama 25%, a da država ima godišnje devizni priliv povećanja 60%.
Međutim, da bi se obim transporta povećao, mi moramo da uradimo nešto, a to je da magistralne pruge koje se ulivaju u te koridore renoviramo, rehabilitujemo i za to će nam potrebno biti u narednih deset godina oko 4,5 milijarde evra.
Nadam se da će Vlada Republike Srbije obezbediti, ali ono što je takođe bedno istaći, to je da bi trebalo da razmišljamo o javnom privatnom partnerstvu, jer su koncesionari zainteresovani za obnovu naših pruga, za koncesije na određenim putničkim pravcima, što se tiče putničkog prevoza kao i za korišćenje železničkog resursa, skladišta, železničkih stanica i ta sredstva bi mogla lako da se upotrebe za rehabilitaciju železničkih pruga.
Za našu železnicu i investiciju u nju, zainteresovane su mnoge finansijske institucije, Evropska banka za obnovu i razvoj, mnoge druge evropske institucije, ali one traže da prihvatimo njihove standarde.
Takođe, moramo istaći da je napravljeno strateško partnerstvo između A.D. "Železnica Srbije" i ruskih železnica i da je Ruska Federacija dobila 800 miliona dolara kredita za revitalizaciju i obnovu srpskih pruga.
Najveći deo tih sredstava iskoristiće se duž Koridora 10, dakle, 110 km će se na šest deonica revitalizovati, kao i ono što je bitno, da će se nastaviti izgradnja pruge od Valjeva ka Loznici i da će na toj pruzi vozovi moći da idu brzinom preko 120 km.
Svaka pametna država, a ja se nadam da će tako i naša, vodi računa o tom putničkom saobraćaju. Procena je naša da će i u narednom periodu, Srbija ako popravi te pruge i da vozovi mogu ići brzinom preko 100 km na sat, povećati taj putnički prevoz između 10 i 15 puta što je statistika od pre 20 godina. Tako ćemo moći da od Beograda ka Nišu idemo za dva sata, a od Beograda ka Novom Sadu za nešto manje od sat vremena.
Dakle, ovaj kredit koji se uzima je kredit od 95 miliona evra, vraća se za 15 godina sa određenim grejs periodom. Ono što je bitno reći građanima Srbije, svaki kredit koji uzima Srbija, za nas je izuzetno skup. Ne krivim ovu vladu, prethodna vlada je napravila haos u svakom smislu, dovela je Srbiju do dna i iz tih razloga kreditni rejting Srbije je izuzetno nizak i svaki kredit za ulaganje, za investicije, biće izuzetno skup za nas.
U prilog ovoj mojoj diskusiji govori, a mi smo to i govorili kada je bio rebalans budžeta, da je javni dug preko 60%, a BDP je ispod nule, inflacija je dvocifrena tako da sve to utiče na naš kreditni rejting i teško da ćemo moći da uzmemo jeftine kredite.
Kada je reč o ovom drugom zakonu, a to je zakon o potvrđivanju ugovora između grada Subotice i Evropske banke za obnovu i razvoj, nama neke stvari tu nisu jasne.
Prvo, moramo istaći da se mi u DSS i te kako zalažemo da građani Subotice piju kvalitetnu vodu, da reše svoje komunalne probleme.
Jedna stvar mi nije jasna, u vreme predizborne kampanje, Vlada Republike Srbije je 12. aprila dala zaključkom, mogućnost da se pregovara o ovom kreditnom aranžmanu.
Zamislite ovo, u vreme predizborne ćutnje, 4. maja je potpisan ova ugovor, pa se jednostavno pitamo da li je to vetar u leđa nekoj političkoj opciji, da li je to pomoć bratu da postane predsednik ili nešto drugo što se valja iza svega ovoga.
Mi jednostavno želimo da otkrijemo tu misteriju, a verovatno će se nadležni organi pozabaviti ovim problemom, a mi i te kako želimo da ubuduće građani Subotice piju tečnu vodu, a da se ovaj problem oko ovog ugovora reši.

Zahvaljujem.
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, upozorio sam vas da će ova rasprava biti izuzetno stručna i da će veliki broj poslanika učestvovati u njoj, ako se sećate.
Dakle, u raspravi u načelu rekli smo vam da je ovaj zakon izazvao izuzetno veliku pažnju i pozornost pre svega stručne javnosti, a i ostale javnosti i nas poslanika, s obzirom da svi očekuju da se ovaj zakon usvoji što pre kako bi mnogi studenti upisali godinu, da li sa ovim predlogom zakona ili određenim amandmanima, to ćemo videti posle ove rasprave.
Inače, ovim amandmanom smo pre svega hteli da promenimo tekst zakona, a ujedno da poboljšamo sistem visokog obrazovanja. Kada je reč o ovoj zakonskoj odredbi imamo različite sugestije i samih fakulteta. O tome je pričala i moja koleginica Donka Banović, fakulteti društvenih nauka hteli su da ipak bude šest ispitnih rokova, dok su fakulteti prirodnih nauka hteli da to smanje na četiri ispitna roka, dok su sugestije studenata sasvim drugačije. Većina studenata kaže da i u šest ispitna roka ne mogu da ispune uslove, a kamoli u četiri.
Znam da ste ovim zakonom hteli da menjate i navike studenata, ali oni predlažu jedno rešenje da kroz kolokvijume polažu ispite. Dobro bi bilo da i vi i fakulteti o tome počnete da razmišljate.
Takođe znamo da mnoge zemlje u okruženju imaju manji broj ispitnih rokova, ali se nadam ovim nećemo da prekršimo bolonjske principe i da naši fakulteti visoko-obrazovane ustanove neće urušiti međunarodni kredibilitet i ugled.
Dakle, naša namera je pre svega bila da ne stavljamo u nezgodnu situaciju ni fakultete ni studente, a ni vas kao predlagača zakona, već da nađemo jedno solomonsko rešenje, a solomonsko rešenje je da prepustimo fakultetima da statutarno to urede i da na taj način ova zakonska odredba se uredi.
Očekujem, takođe, i pomoć i ostalih poslaničkih grupa koji su u raspravi u načelu rekli da će podržati amandman DSS, tako da i ovog puta pozivam.
Vas još jednom pozivam da prihvatite ili pak razmotrite ovaj amandman, jer je amandman izuzetno suvisao i da će koristiti i studentima i fakultetima, a i vama kao ministru. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, evo dva radna dana kako smo zajedno. Sada vam je mnogo lakše. Branite zakon iz svog referata i pretpostavljam da će i ova moja diskusija kod vas izazvati interesovanje.
Zapravo, i ovaj zakon je izazvao veliku pažnju i pozornost stručne javnosti
i ostalih, pre svega, studenata, brucoša, studenata koji završavaju fakultet, njihovih roditelja, najbližih, jer se plaše da li će se ovaj zakon izglasati, sa kojim zakonskim odredbama, da li će biti nekih amandmanskih promena? Jednostavno, da li će upisati sledeću godinu, ili će biti na budžetu?
Zakon o visokom obrazovanju donet je 2005. godine kada je naša zemlja pristupila procesu bolonjskih principa i na taj način povećala ugled i međunarodnu kompetenciju i kredibilitet naših visokoškolskih ustanova i tada je počela reforma visokog obrazovanja, a zakon, kao što znamo, je počeo da se primenjuje naredne godine. Ono što je karakteristično posle početka reforme visokog obrazovanja je da fakulteti nisu bili spremni za primenu bolonjskih principa, naročito državni fakulteti, nisu adekvatno odgovorili ovim principima. Zato pojedini fakulteti koji posluju na tržišnim principima, na komercijalnim osnovama, pričam o privatnim fakultetima, su se i te kako prilagodili ovim bolonjskim principima.
Na odluku ministarstva da inovira ovaj zakon i studenti su reagovali na svoj način, na neke zakonske odredbe su pozitivno odgovorili, na neke sa rezervom, a na neke čak i negativno. O tome ću u ovoj diskusiji pričati.
Osnovne promene u ovom zakonu su, pre svega, to da 48 bodova može da se upi
še naredna godina, u ovom trenutku sa tendencijom rasta do 50 bodova do 2015. godine. Zatim, da će se smanjiti broj ispitnih rokova sa šest na četiri, da se povećava šest meseci studentima završne godine da budu na budžetu i ono što je takođe bitno jeste da je Studentska konferencija dobila status pravnog lica.
Ponaosob ću polako analizirati ove stavke o kojima sada pričam. Mnogi studenti kažu da 48 bodova u ovom trenutku je dobra stvar, ali s obzirom da je tendencija u porastu i da će do 2015. godine morati svih 60 bodova da ispune, oni govore da trud uložen za jedan bod je otprilike 25 sati i s obzirom da svaki ispit je bodovan 10 sati, to je 250 sati za jedan ispit i to je standard. Kažu da je došlo do zabune, da su neki profesori, kada je počelo primenjivanje bolonjskih principa, odokativno odredili bodove za svoje predmete koji su nekada bili dvosemestralni, a sada su jednosemestralni i tu je nastala zabuna.
Kada je reč o smanjenju broja ispitnih rokova, studenti se ne slažu sa tom konstatacijom, s obzirom da i za šest ispitnih rokova ne mogu da ispune ove uslove, a kamo li za četiri. Oni predlažu onaj mehanizam, o tome su govorile moje kolege, a to je polaganje ispita kroz kolokvijume. O tome treba razmišljati, s obzirom da je u mnogim evropskim zemljama broj ispita daleko manji, ali oni kroz formu i mehanizam polaganja ispita kroz kolokvijume, to završavaju na jedan korektan način, a ko želi da ima veću ocenu, on može da izlazi na te ispitne rokove.
Kada je reč o promeni da ispiti završne godine mogu šest meseci duže biti na budžetu, mislimo da je to jedna korektna i dobra zakonska odredba, s obzirom da se govori o jednom socijalnom aspektu. Upravo ti studenti će moći da koriste u radnom periodu i mogućnost benefita poput kredita, zatim prevoza, stanovanja u domu, ishrane, itd.
Dakle, kada pogledamo sve ove stvari, činjenica je da će vremenom ovi bolonjski principi zaživeti. Međutim, ono što je bitno, gospodine ministre, je to da će kada budemo odškolovali naše studente, tu buduću intelektualnu elitu, oni će trbuhom za kruhom sigurno otići iz Srbije.
To je ono čime treba da se pozabavimo u ovom trenutku. Upravo ti mladi intelektualci u ovom trenutku treba da izvuku zemlju iz ponora, koja je izuzetno u dubokom ponoru. Nadam da i ova vlada razmišlja na koji način da zaustavi odliv mozgova, s obzirom da je Srbija druga u svetu po odlivu mozgova, iza čini mi se Gvineje Bisao.
Svojevremeno je Vlada Vojislava Koštunice, ako se dobro sećate, oformila fond za talente i na taj način pokušala da stopira odliv mozgova iz Srbije. Dakle, dobro je što je i ovo Ministarstvo omladine i sporta i ove godine raspisalo konkurs za mlade talente. Nadam se da ćete vi pronaći neki mehanizam ubuduće, zajedno sa nama ovde u parlamentu, kako da zaustavimo taj odliv mozgova, i da ćemo pomoći, pre svega, našoj Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, 22,05 časova je, poslanici su sve agilniji i agilniji. S obzirom da nam dolazite u utorak, gospodine ministre, onda ste svesni kakva vas muka čeka u parlamentu, jedva čekamo da dođete.
Dakle poslanici DSS, što se tiče ovog seta zakona, predložili su preko 40 amandmana i meni je žao što je Vlada prihvatila veoma mali broj. Inače, naši
amandmani, kao što vidite su suvisli i oni faktički žele da poprave stanje u privredi Srbije, stanje u ekonomiji privrede, stanje u finansijama Srbije. Uvažene moje kolege i ja smo predložili amandman na Zakon o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru na stav 3. i ujedno moram da kažem, da je na ovaj član zakona, takođe sugestiju imao i fiskalni savet koji je tražio da se ovaj član zakona pojasni, da bude transparentiji, da znaju šta znači preduzeće ili pravno lice na tržištu u okviru konkurencije. Mi smo ovim amandmanom to i uradili, pojasnili smo. Ja želim da ga pročitam, kako bi vas uveo u materiju i zarad javnosti gospodine Ministre, pošto ovo nije vaš resor.
Dakle, u članu 1. stav 3. koji glasi – odredba ovog zakona ne primenjuje se na javna preduzeća i pravna lica iz stava 1. ovog člana, koja na tržištu imaju konkurenciju. Menja se tako da glasi – odredbe ovog zakona ne primenjuju se na javna preduzeća i pravna lica iz stava 1 ovog člana, koji na tržištu imaju konkurenciju koju pokriva minimum 10% tog tržišta. Dakle mi smo na jedan kvalitetan način pojasnili sugestije Fiskalnog saveta, Vlada je odbila ovaj amandman, na taj način što je rekla da će ona naknadno utvrditi kriterijum. S obzirom da će ovaj zakon biti donesen u sredu li četvrtak i biće pravosnažan, bojim se da Vlada neće imati vremena da donese poseban akt u vezi ovog. Iz tih razloga, ministre, apelujemo da se sugerišete ministru Dinkiću, da prihvati ovaj naš amandman, jer upravo govori o tom kriterijumu o kome su govorli Fiskalni savet i DSS na ovoj sednici. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, evo dva dana kako raspravljamo o setu fiskalnih zakona, ovi fiskalni zakoni su predlog mera Vlade, kako bi se ugasio požar u srpskim finansijama, kako bi se ugasio požar u srpskoj ekonomiji i srpskoj privredi koje je stvorila prethodna vlast. Ujedno vas upozoravam da ove mere ni na koji način neće rešiti ključne probleme naše privrede i naše ekonomije, ako naša privreda nema tu izvoznu politiku.
Ove mere, takođe, poštovani ministri, moraju da daju odgovore ili da reše određene probleme, pre svega, inflacija. Ako se sećate, budžet je predvideo da inflacija u narednom periodu bude jednocifrena. Kao što ste i sami rekli do kraja godine očekujemo dvocifrenu inflaciju.
Druga stvar, koje ove mere treba da reše je stopa nezaposlenosti. Vi dobro znate da u Srbiji u ovom trenutku stopa nezaposlenosti je 25%, a do kraja godine se očekuje da će biti po procenama stručnjaka oko 27%, što nas svrstava u red zemalja koje imaju najveću stopu nezaposlenosti.
Takođe, ove mere treba da reše problem investicije. S obzirom da naša zemlja ima neto odliv ulaganja, a setite se perioda gospodine ministre kada je premijer bio Vojislav Koštunica, a vi ministar finansija, da smo imali godišnje četiri do šest milijardi investicija, dok sada u ovom trenutku, kao što rekoh imamo neto odliv ulaganja.
Takođe, ove mere treba da reše problem bruto društvenog proizvoda, jer je kao što i vi rekoste bruto društveni proizvod itekako do kraja godine će biti negativan, a u periodu kada je bio premijer Koštunica, a vi ministar, bruto društveni proizvod je rastao svake godine šest do sedam posto i Srbija je prosto bila finansijsko čudo u Evropi.
Ono što takođe ove mere treba da reše, a to je deficit u budžetu. On će iznositi oko 7% bruto društvenog proizvoda ili preko 200 milijardi, a u periodu kada je bio Vojislav Koštunica na vlasti, sećate se da je Međunarodni monetarni fond dolazio ovde samo da popije kafu, pa smo ih ispratili kao dobri domaćini. I ono što je najbitnije, to je javni dug koji iznosi negde oko 60% bruto društvenog proizvoda.
Dakle, kada pogledamo ove parametre gospodine ministre, vidimo da je naša ekonomija i naša privreda jedan težak bolesnik, kojem treba dugo, dugo vremena za oporavak. Dakle, za oporavak privrede Srbije i ekonomije Srbije treba dug period, jer je upaljeno crveno svetlo. Dakle, nije pet do dvanaest, već dvanaest i petnaest.
Ono što takođe očekujemo od ovih mera je da rasterete privredu, jer privredu trebamo pokrenuti. Srpska privreda je jedina koja puni budžet Republike Srbije i u tom smislu trebamo rasteretiti obaveza i građane.
Takođe, očekujemo od vas da obezbedite i povoljne kredite za mala i srednja preduzeća, normalno za ona preduzeća koja su izvozno orijentisana sa povoljnim kreditima, sa dugim rokom otplate.
Usredsrediću se na dva zakona, to je Zakon o porezu na dodate vrednosti i Zakon o akcizama. Kada je reč o Zakonu o porezu na dodatne vrednosti, onda moramo reći da je to jedna iznuđena mera. Međutim ta mera mora da prati i kontra meru, pošto je osnova poreske stope povećana za 2%, od 18 na 20%. Mi očekujemo od vas da smanjite poreze na rad, kako bi naš proizvod bio konkurentan drugim proizvodima. Ako jednostavno primenite ovu meru bez poreza na oslobađanje rada, vi ćete na taj način gospodine ministre, imati manje prihoda nego što ste i očekivali.
Mnogi stručnjaci gospodine ministre, govore da će ova mera najviše pogoditi najsiromašniji sloj stanovništva, jer se očekuje plima povećanja cena namirnica.
Drugi zakon o kojem bih ja želeo da govorim ovde je Zakon o akcizi. Govorili su moji prethodnici, moje uvažene kolege i ono što je takođe karakteristično je da ako želite da popunite budžet normalno, najbolje da povećate akcize.
Što se tiče nekih akciza vi niste reagovali kada je u pitanju benzin i gorivo, ali kada je u pitanju tečni naftni gas, tu ste reagovali, podigli stopu od 18 na 30%, i na taj način upravo pogodili sve one vozače automobila, koji su se preorijentisali na taj tečni naftni gas.
Mi smo svesni poštovani prijatelji da su ove mere nužne, a i takođe smo svesni da je Srbiji potrebna jedna nova industrijalizacija. Demokratska stranka Srbije je ponudila jedan program razvoja nove industrijalizacije i mi očekujemo gospodine ministre, da određene stvari iz tog programa razvoja i pogledate možda ćete u samom vašem programu to i implementirati.
Dakle, DSS takođe misli da nema ekonomskog razvoja, niti povećanja životnog standarda bez očuvanja teritorijalnog suvereniteta i državnog integriteta. U tom kontekstu, mi ćemo se, poštovani ministre, ponašati prema vlasti kako se i vlast ponaša prema državi.
Poslanici DSS su za ovaj set zakona, za ovaj set mera ponudili određene amandmane. Amandmani su suvisli i govore o suštini problema. Mi na ovaj način želimo da pomognemo Srbiji, želimo da pomognemo privredi Srbije, a želimo da pomognemo i ovoj vladi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Uvažene poslanice, uvaženi poslanici, poštovano predsedništvo, već dva dana raspravljamo o jednom bitnom zakonu, Zakonu o Narodnoj banci Srbije.

Opozicija kaže da je ovaj zakon politizovan, izuzetno loš, dok vladajuća većina kaže da je dobar i da će unaprediti rad NBS. Ono što ne trebamo zaboraviti je to da Zakon o NBS je temelj finansijskog sistema, tj. temelj monetarnog sistema, temelj bankarskog sistema, temelj deviznog sistema i da ovaj četvrti vid vlasti monetarni treba da se uradi na jedan kvalitetan način, kako se to ne bi repekutovalo i na privredu Srbije, na ekonomiju, kao i na životni standard građana Srbije. Iz tih razloga poslanici DSS su tražili da se otvori, ako ne javna rasprava, onda rasprava ovde u parlamentu, te da se pozovu svi predstavnici NBS kako bi odgovorili na određena pitanja.

Sam bivši guverner je trebalo da dođe i da nam da određene odgovore. Znate dobro da su poslanici DSS glasali protiv tog zakona koji je 2010. godine ovde bio u Narodnoj skupštini.

Takođe, nam nije jasno, poštovani prijatelji, zbog čega se ovaj zakon donosi po hitnom postupku, jer svi dobro znate - što je brzo to je i kuso. Tako i ovaj Zakon o Narodnoj banci ima određene anomalije i nedostatke koje smo mi detektovali kroz određene amandmane. Naša poslanička grupa je podnela određene amandmane. Između ostalog, moje uvažene kolege i ja podneli smo amandman na član 10. i tražili da se taj član jednostavno briše, jer se govori o novoj upravi koja će nadzirati rad i guvernera i izvršnog odbora i viceguvernere, maltene derogira i devastira njihove funkcije.

To je bio naš cilj i to je bio naš razlog. Očekivali smo da će ovlašćeni predlagač to i prihvatiti. Naime, naša namera i želja kroz ove amandmane je bila da poboljšamo i tekst ovog zakona za kojeg smatramo da nije dobar.  Kao što znate, a to smo rekli i u raspravi u načelu, glasaćemo protiv. Imate amandmane DSS, prihvatite, poboljšajte taj tekst zakona i to bi bilo to od DSS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, predstavnici Vlade, dakle, ovim amandmanom hteli smo da ukažemo da je deficit u rebalansu budžeta izuzetno veliki i da damo do znanja da određenim korekcijama taj projektovani deficit može da se smanji. Ovaj projektovani deficit je samim tim i ogledalo kako se Vlada ponašala u prethodnom periodu u odnosu na ekonomski program koji je sprovodila, da ništa nije pomogla srpskoj privredi, kao i povećanju standarda građana Srbije.
Normalno, mi iz DSS se protivimo ovakvom deficitu i ovakvoj javnoj potrošnji. Pre svega, ona se finansira iz skupih kredita koji dolaze iz inostranstva i samim tim, po analogiji, Srbiji preti u nekom narednom periodu bankrot. Još od 2009. godine susrećemo se sa deficitom. Tada je u budžetu Srbije deficit bio 3,1% i nismo smogli snage skoro tri godine da smanjimo taj deficit i da ta sredstva preselimo na kontu srpske privrede.
Mi danas pričamo o deficitu koji je 4,5% BDP, a bio je 4,1% projektovanim budžetom, što znači, brojkama rečeno on je za 23 milijardi dinara veći. To govori u prilog ove moje teze, da Vlada, koja slovi za socijalno odgovornu, na čijem ste čelu vi, gospodine Cvetkoviću, ništa nije učinila za razvoj privrede Srbije i za povećanje standarda građana Srbije. Samim tim, možemo da zaključimo, kakav rebalans budžeta, takva i Vlada. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, predsedništvo, ministre, ja po defoltu moram da podržim ovaj amandman gospodina Stevanovića, pošto dolazim sa juga Srbije, dolazim iz Jablaničkog okruga. Ono što je nesporno je da je ovaj prirodni resurs iole malo bliže Beogradu mi bi do sad imali taj kanalizacioni prsten i kompletnu infrastrukturu. S obzirom da je mnogo daleko od Beograd, preko 300 kilometara, stoji ona poslovica – daleko od očiju, daleko od srca.
Dakle, želim par reči da kažem o ovom resursu. Znači, Vlasinsko jezero je jezero koje se nalazi na visini od 1.200 metara. Inače, najveće veštačke jezero na Balkanu, prostire se u dužini od 12 kilometara.
Dakle, ono što je takođe karakteristično za taj deo Srbije, gospodine ministre, a vi ste načeli tu temu, je to da je u periodu od zadnjeg popisa pa do danas 20 hiljada ljudi iz Jablaničkog okruga otišlo. Mi u njemu vidimo našu razvojnu komponentu. Zbog toga treba podržati ovaj amandman gospodina Stevanovića, jer mislim da je korektan, da je dobar i da bi i te kako uticao na razvoj svih ovih opština koje on naveo.
Zapravo Vlada se odlučila da finansira jedan deo jugoistočne Srbije, a to je bila Stara planina. Zašto se ne bi odlučila da finansira i ovaj deo južne Srbije? Čemernik ima isto tako lepe padine za skijališta i za neke buduće skijaše, a ovim masters planom je to i omogućeno.
Takođe, želim da vam kažem o vašem jednom ministru koji je govorio – samo vi dođite kod mene u kabinet i sve ćemo dogovoriti. Radi se o gospodinu Duliću koji je govorio o Koridoru 10, koji nas je sve vreme uveravao da neće promeniti maršutu Koridora 10. Međutim, ispostavilo se da nije tako, iako je on miljenik opštine Jablaničkog okruga, maltene je u pola opština počasni građanin. Vidite kako vraća građanima Jablaničkog okruga. Sledi ona narodna – ko tebe hlebom, ti njega kamenom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Pre nego što iole prozborim o ovom amandmanu, dobro bi bilo da znamo gde su pare od usluga po ugovoru Uprave za trezor otišle. Nemamo tu informaciju, nemamo završni račun i ne znamo gde su ta sredstva otišla. Sredstva su izuzetno velika – 275 miliona dinara. To je otprilike budžet jedne male opštine u Jablaničkom okrugu Lebane. Inače, ova sredstva ste takođe mogli da opredelite i za ratne vojne rezerviste Jablaničkog okruga koji mesecima štrajkuju ispred SO grada Leskovca, ali se niste setili da ih udostojite.
Ako su ova sredstva opredeljena za konsultantsku kuću koja vas je savetovala na koji način da prodate euroobveznice od 724 miliona, i koja bi sa dospećem imala kamatu od 7,8%, onda je to katastrofa za Vladu.
Ovim amandmanom smo hteli da poboljšamo rad jedne druge uprave, a to je Uprava za sprečavanje pranja novca, s obzirom da ta uprava ima izuzetno mala sredstva, hteli smo da opredelimo 10 miliona za tu upravu, ali vi izgleda, Vlada koja se "bori protiv kriminala" niste imali sluha.
Meni je stvarno žao što niste prihvatili amandman. Nisu velika sredstva i s obzirom da još imate vremena, pretpostavljam da hoćete da prihvatite ovaj amandman. Zahvaljujem.

Pre nego što bilo šta kažem o zakonu, pretpostavljam da bi imali konsenzus o promeni Poslovnika, da uskratimo mogućnost ministrima da pričaju sat i 20 minuta o jednom zakonu i preporuka vama iz vladajuće većine, da Poslovnik što pre u tom smislu i promenimo, a sada par reči i rečenica o samom zakonu.
Dakle, ceo dan pričamo o Zakonu o vraćanju imovina. To su dva zakona, zakoni o restituciji. Do popodne smo pričali o zakonu koji govori o vraćanju građanima Srbije imovinu, a danas poslepodne pričamo, u ove kasne sate, rekao bih, o Zakonu o vraćanju imovine crkvi i verskim zajednicama.
U tom smislu, kada je reč o ovom zakonu, poslanici DSS su imali i sastanak, što je rekao i moj uvaženi kolega gospodin Miloš Aligrudić, sa predstavnicima crkve i verskih zajednica. Bili su prisutni predstavnici SPC i jevrejskih opština i doneli smo jedan zaključak, u stvari mi smo i to znali, da je zakon koji je donet 2006. godine u prvoj vladi Vojislava Koštunice i te kako mnogo bolji, humaniji, pravedniji od ovog predloga izmena i dopuna zakona koji danas vi predlažete, gospodine ministre.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje zašto se baš sada u ovom trenutku menja ovaj zakon? Složili smo se svi da Zakon o restituciji, o povratku imovine građana Srbije treba doneti, ali zašto menjamo ovaj zakon o vraćanja imovine crkvi? Da li je to razlog zato što se bliži period izborne kampanje ili nešto drugo, to ćemo tek videti.
Dakle, moram reći, gospodine ministre, da ste vi predstavnik jedne socijalne odgovorne Vlade, ali Vlade koja ne poštuje zakone, opstruiše zakone. U prilog ovoj tezi govori i to da devet meseci niste postavili direktora Direkcije za restituciju. Naravno, na taj način ste pokušali da opstruirate rad te direkcije koja je imala već gotova rešenja i na taj način je mogla da vrati i određenu imovinu crkvi i verskim zajednicama.
Takođe moramo reći da se o ovom zakonu izjasnio i Ustavni sud koji je rekao da je u skladu sa Ustavom i sa Evropskom konvencijom za zaštitom ljudskih prava, što vi to sigurno to niste poštovali, već ste ušli u jedan projekat promene ovog zakona.
Imovinsko stanje Srbije nije tako siromašno da ne bi moglo da se vrati sva ta imovina, ona iznosi oko 5% celokupne imovine Srbije. Jeste crkvi nešto vraćeno, ali građanima očekujemo da vratite u narednom periodu, a to ćemo videti na koji ćete način učiniti.
Svrha donošenja ovog zakona, kako vi rekoste, je ispravljanje istorijske nepravde prema građanima i crkvama i verskim zajednicama pošto što im je na jedan neprirodan način oduzeta imovina, ali vi znate dobro kako se ta imovina, naročito crkvena, sticala kroz vekove - na dva načina, a to je zaveštanjem određenim područnih imanja i donacijama građana, tj. naroda.
Naime, podsetiću vas da je i sam Arsenije Čarnojević kupovao zemljište za crkvu i za građane Srbije u trenutku kada je vršena seoba, a to je početkom 18. veka, pa su mnogi manastiri kupovali na Kosovu imanje, međutim, ovaj zakon ne govori o rešavanju tog dela Srbije kako ćemo vratiti i povratiti imovinu i manastirima i crkvama koji se nalaze na Kosovu.
Cilj ovog zakona, kako rekoste, je pravedno postupanje prema onima kojima je oduzeta imovina. Pitao bih vas kako ćete vratiti imovinu jevrejskim zajednicama i potomcima određenih ljudi, Jevrejima kojima je imovina oduzeta upravo u periodu od 1941-1945. godine, kada su im Nemci oteli, a zatim komunističkim aktima i sama ta komunistička vlast otela tu svu imovinu? Na koji ćete način vratiti tu imovinu jevrejskoj zajednici?
Postoje razlike između ova dva zakona, onog osnovnog iz 2006. godine, koji je donela Vlada Vojislava Koštunice i ovog koji nam predlažete. Zarad javnosti moramo razotkriti ovde. Naime, to su dve fundamentalne stvari. To je naturalna supstitucija ili u narodu poznata kao zamena i to je izmena Direkcije u agenciji za restituciju.
Kada je reč o naturalnoj supstituciji vi ovde kroz ovaj zakon nudite jedno drugačije rešenje, nudite državne obveznice u vrednosti do 500 hiljada evra, međutim to jedno zemljište crkveno vredi mnogo više i u tom smislu vas pitam kako ćete obeštetiti ako neko zemljište koje je pripadalo crkvi ili ćete nekom možda od tajkuna vladajuće većine dodeliti to zemljište, šta će biti sa tim zemljištem ako je cena mnogo veća? Šta će učiniti Vlada sa takvim zemljištem?
Druga stvar, stvara se jedno novo telo, to je agencija za restituciju tj. menjamo direkciju za restituciju, koja, kao što rekosmo, nije imala direktora skoro devet meseci i nije funkcionisala. Dakle, u ovoj agenciji u obrazloženju stoji da će imati mnogo više radnika nego što ima ova direkcija i da su mnogo veća sredstva potrebna za rad ove agencije. Vi dobro znate da smo upravo u ovoj sali doneli jedan zakon o smanjenju državnih činovnika. Ovom agencijom povećavamo birokratiju i sredstva u budžetu kojim ćemo finansirati samu agenciju.
Zakon, po nama, treba povući iz Skupštinske procedure. Imamo već jedan zakon, kao što smo rekli, koji je kvalitetan, koji je donešen 2006. godine. Mi smo za svaki slučaj reagovali amandmanima. Imamo ukupno 16 amandmana na ovaj zakon. Koncept je sasvim drugačiji. Ukoliko se ne odlučite da povučete ovaj zakon, onda bi dobro bilo da prihvatite ovaj koncept naših amandmana.
Na kraju ono što želim da kažem to je da cilj nije opravdao sredstva. Pravni subjekti neće biti obeštećeni, već će crkvena zemlja biti umanjena vrednost. Mnoge crkve i verske zajednice se žale mnogim evropskim institucijama i očekuje se da je moguće da ove njihove tužbe stignu i do Strazbura.
Poštovani ministre, očekujem od vas da revidirate svoj stav, da povučete ovaj svoj zakon, jer na ovaj način vi faktički umanjujete ne samo crkvenu imovinu već i narodnu imovinu. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, kao što ste čuli, poslanici DSS podneli su 19 amandmana na tekst ovog zakona, a prihvaćen je samo jedan naš amandman. Naša namera je bila da poboljšamo ovaj tekst zakona.
Žao nam je što niste prihvatili veći broj amandmana koje smo podneli.
Inače, amandman se odnosi na član 4, a sada član 10d, čija je zakonska odredba – korišćenje podataka. Komplementaran je sa amandmanom uvažene koleginice Donke Banović, koja govori upravo o zaštiti podataka.
Pročitaću ovaj tekst zakona zarad javnosti. Naime, u članu 10d stav 3. kaže se: "bliži uslovi i način uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete, prikupljanje, unošenje, ažuriranje, dostupnost i zaštita podataka i druga pitanja od značaja za taj sistem propisuje ministar".
Ovim amandmanom smo hteli vama, gospodine ministre, da pomognemo. Verovatno je postojala greška u stavu 3. i hteli smo da izbrišemo reči "zaštita podataka", jer je to delokrug rada drugog ministarstva.
Moje uvažene koleginice su govorili da smo ovde pre godinu dana usvojili jedan Zakon o zaštiti podataka ličnosti i sada faktički imamo dva paralelna sistema, jedan reguliše Ministarstvo prosvete, a drugi Ministarstvo za lokalnu samoupravu.
Dobro bi bilo da preispitate svoju odluku i prihvatite ove naše amandmane i nadam se da će tako biti ako me slušate, gospodine ministre. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Moram izraziti žaljenje što nemamo predstavnika Vlade ovde, kako bi mu postavili koje pitanje. Do sada je bio tu gospodin Oliver Dulić. Očekivali smo i ministra Rasima Ljajića, možda potpredsednika Đelića, ali niko od njih nije tu. Ako u međuvremenu svrate da popiju kafu u skupštinskom restoranu, očekujem da će doći i u ovu salu.
Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o doprinosu za obavezno socijalno davanje. Meni uopšte nije jasno zbog čega danas pričamo o ovom zakonu, jer se obično o socijalnim zakonima priča kada je velika kriza u državi, kada država ne može da isplaćuje određena socijalna davanja.
Međutim, koliko sam čuo od našeg premijera, gospodina Mirka Cvetkovića, Srbija je i te kako izašla iz krize i da su mu to poverovali, a da ga ne bi uvredili svi oni koji su u njegovom okruženju, a ujedno iskreno nisu mu rekli određene stvari koje se dešavaju u Srbiji, a to je da je u ovom trenutku oko 700.000 siromašnih u Srbiji ili su na ivici egzistencije, a među njima 300.000 dece, da oko 400.000 radnih mesta je izgubljeno u toku ove tri godine dok je on na vlasti, a svi znamo i obećanja našeg predsednika Borisa Tadića da će ova vlada koju predvodi Mirko Cvetković stvoriti ambijent za novih 200.000 radnih mesta.
Ova vlada je došla na jednoj političkoj floskuli socijalne odgovornosti i pravde. Međutim, od socijalne odgovornosti, borbe za socijalnu pravdu izgleda nema ništa i da su sva ona lažna obećanja nastala u moru demagogije i jeftinog populizma.
Rekonstrukcija Vlade je najavljivana na sva zvona, pompezno, kao da je ta rekonstrukcija Vlade trebala da donese novi kvalitetniji život za sve građane Srbije. Međutim, ono što je činjenica da se ova vlada nije bavila privrednim razvojem Srbije, a samim tim i po analogiji socijalnim izdavanjima za sve socijalne, siromašne ljude, već mnoge stranke koje su u toj vladi nisu nudile neka nova rešenja po pitanju održivosti socijalnog sistema, već su se bavile virtuelnim decentralizacijama, upošljavanjem svojih kadrova i što bolje zauzimanje pozicije za sledeće izbore.
Ruku na srce, ni sam ministar rada i socijalne politike nije mogao da reši uz svo znanje ili neznanje ovaj veliki problem građana Srbije, već je to trebala da reši Vlada, na taj način što bi napravila jedan kvalitetniji privredni ambijent, otvorila neka nova radna mesta, što ona u ovom trenutku nije učinila. Ono što je Vlada uradila je samo zaduživanje socijalnim kreditima kako bi isplaćivala tu socijalnu pomoć i na taj način sve više i više osiromašivala našu zemlju i povećavala konzumente socijalne pomoći.
Kada je reč o samom zakonu, ove izmene i dopune zakona, kako u obrazloženju stoji, se svode na nekoliko stvari, pre svega na definisanje doprinosa crkvenih službenika i sveštenika. Dobro je podsetiti sve vas da je i Vlada Vojislava Koštunice 2004. godine rešila ovaj problem, naročito u tim područjima i na KiM, na taj način što je spojila te radne staževe i uplaćivala tu socijalnu kategoriju.
Međutim, ono što se raspravljalo u nekoj perspektivi je bilo da i same lokalne samouprave uzmu učešće u svemu tome. Međutim, verovatno zbog manjka para u budžetu lokalnih samouprava, jer im Vlada nije na vreme uplaćivala transfere, to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.
Takođe, u ovom zakonu se govori i o preduzetnicima koji koriste porodiljsko bolovanje, a u ovom trenutku ima oko 50.000 žena koje su na čelu nekih privatnih preduzeća ili STR radnja i upravo Vlada mora da povede računa o tim ženama, o majkama, o budućim domaćicama, jer na taj način šaljemo jasnu poruku da je ova država za stvaranje porodica kao osnovne ćelije društva, za povećanje nataliteta i ravnopravnosti žena u samom društvu, kao i inicijativu za stvaranje malih i srednjih preduzeća, na čijem čelu su upravo žene.
Dobra je ideja što je Vlada usaglasila ovaj zakon sa Zakonom o volontarizmu, a naročito kada su u pitanju povrede i invaliditet.
Moramo reći da su ovo sporadični slučajevi ovog zakona i da se ovde ništa sistemski ne rešava. Postavlja se jedno osnovno pitanje – da li je Vlada spremna da se uhvati u koštac, da reši ovaj problem na jedan sistematski način, da reši problem svih socijalnih slučajeva, socijalnih grupa i da reši problem svih onih konzumenata koji su na kazanu narodnih kuhinja.
Uopšte ne vidimo i zbog ovih stvari koje smo naveli, izjavu optimističku našeg premijera Mirka Cvetkovića da će ova vlast, stranke koje čine ovu vlast, pobediti sigurno na sledećim izborima. Ovako konfuzne izjave ćemo sigurno čuti i u buduće, jer se polako zahuktava izborna kampanja. Dobra je i izjava gospodina Rasima Ljajića, koji danas nije tu, koji je rekao da će vlast sigurno izgubiti izbore i on je u mojim očima od tada izuzetno objektivan i realan političar, jer čovek na jedan objektivan i realan način gleda politiku i stanje u ovoj zemlji.
Žao mi je što je otišao gospodin Dulić, hteo sam da ga pitam određene stvari vezane za izjavu koju je napomenuo uvaženi kolega Nikola Lazić. Juče u "Blicu" se pojavila vest koja je vezana za grad odakle dolazim – Vlada je odgovorna što su veliki delovi Srbije ispražnjeni. Dalje kaže: "Ambasador Švedske u Srbiji izjavio je danas u Leskovcu da je Vlada Srbije najodgovornija za to što su veliki delovi teritorije Srbije bukvalno ispražnjeni migracijom stanovništva."
Moram reći da i samo ministarstvo gospodina Dulića utiče na tu migraciju stanovništva, jer menja trasu Koridora 10. Imali smo i te kako veliki broj sastanaka kod njega i hteli da ukažemo na ovaj problem, da ne sme promeniti trasu Koridora 10, koja prolazi pored varošice Predajane, jer na taj način će i sam podstaći migraciju stanovništva sa tih prostora.
Vlada je segmentalno pokušavala da reši problem socijalnih davanja i uopšte socijalnog sistema, međutim nije rešila ovim zakonom. "Jedna lasta ne čini proleće".
Verujem da neka buduća Vlada koja bude došla posle ove socijalno odgovorne Vlade će imati snage i kapaciteta da reši sve ove probleme koji su se nagomilali i koje je stvorila Vlada, a do tada čekamo nove izbore. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministarka, predstavnici Vlade, nisam hteo da se javljam po ovom amandmanu, ali ste mi vi dali šlagvort, gospođo ministarka. DSS je napisala veliki broj amandmana, 25 kao što ste čuli od moje uvažene koleginice gospođe Milice Vojić-Marković i očekivali smo da ćete prihvatiti veći broj amandmana, a prihvatili ste samo naša tri amandmana. Inače, mi smo hteli, u suštini da promenimo tekst zakona, jer smatramo da ovaj zakon o mladima i nije dobar zakon. Mi smo i u raspravi u načelu govorili da je ovo jedan pamflet te deklaracije, kako je rekao i vaš jedan poslanik, da se radi o jednoj deklaraciji. Dakle, mi smo hteli ovaj zakon da uozbiljimo i ništa više.
Kad je reč o DSS i njenoj politici prema EU, vi dobro znate, javnost dobro zna da se DSS i te kako zalaže da Srbija uđe u EU, ali sa KiM i to je vododel između vas i nas. Mi prihvatamo KiM kao sastavni deo Republike Srbije, a za vas ne znam, verujte mi. Zahvaljujem.

Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, gospođo predsedavajuća.
Dakle, drago mi je što ovaj zakon izazvao neku podobnost kod naših poslanika i opozicije i pozicije i to smo i očekivali. Mi smo u raspravi u načelu govorili da je forma pogođena, ali suština nije, da zakon nije dobar, da se radi o običnom pamfletu. Kada je reč o evropskim vrednostima, rekao je to gospodin Čikiriz, onda nošen tom mišlju onda su sve evropske zemlje trebale da imaju ovaj zakon o mladima. Svega ima šest zemlja u EU koje imaju zakon o mladima, između ostalog i mi koji nismo članica Evropske unije pridružujemo se ovim zemljama.
Znači, ovaj zakon nema neke evropske vrednosti po pitanju zakonodavstva. Dakle, to je kada je reč o tim evropskim … Inače, u samom zakonu pominju se i naše autonomne pokrajine, pa i to će biti tema rasprave u ovoj prepodnevnoj debati, se radi i o Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i Autonomnoj Pokrajini Kosovo i Metohija, s obzirom da i tamo postoje mladi ljudi, očekujem da se i vi uključite u raspravi kada je reč o interesima tih mladih ljudi i u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i u Autonomnoj Pokrajini Kosovo. Zahvaljujem.

Dakle, ono što sam hteo, vodila se polemika, a i da pitam gospodina Čikiriza, šta i u kom kontekstu ovaj zakon poboljšava status mladih ljudi. Govorili smo i u načelu da se bojimo da i posle ovog zakona će biti armija nezadovoljnih koji će otići iz ove zemlje. Rekli smo vam da je 90-tih godina otišlo preko 400.000 stručnjaka iz ove zemlje i da to košta ovu državu oko 12 milijardi dolara. Veći je gubitak to što je Srbija izgubila i što ti ljudi nisu privređivali ovde, u samoj Srbiji nisu se dokazali ovde. Ovo je jedan zakon koji je stereotipan kao zakon države Rumunije. Oni imaju ovakav sličan zakon, možda ne sve zakonske odredbe, ali imaju sličan zakon. U tom kontekstu evropskih vrednosti hteo sam da vam kažem, ovaj zakon ničemu ne poboljšava, sem što legalizuje kancelarije za mlade. Imamo ih 123 i 99% u tim kancelarijama za mlade su predstavnici vladajuće većine. Dakle, to je suština ovog zakona i ništa više.
Inače, gospođo ministarka, mi ne podaštavamo rad mladih, nikako, ni tih dve i po hiljade. Oni su verovatno uložili trud. Međutim, ovde smo da vam kažemo da zakon u ovom trenutku ne odražava volju svih mladih ljudi. Svega je dve i po hiljade mladih koji su ušli u pisanje ovog zakona. zahvaljujem.