Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Obradoviću, predstavnici ministarstva, na početku moram istaći da je pred nama set zakona iz obrazovanja i ono što je naša sugestija je da smo mogli u nekoliko rasprava da pričamo o ovim vrstama obrazovanja. Dakle, ne da produžimo vreme za raspravu i diskusiju, da dupliramo vreme, već smo mogli ponaosob da pričamo o ovim zakonima, jer je tema izuzetno bitna i izaziva veliku polemiku.
U prilog svemu tome moram reći da će učešće u načelnoj raspravi uzeti 63 poslanika plus 12 ovlašćenih poslanika, što je 75, faktički, jedna trećina poslanika je uzela učešće u ovoj raspravi, što govori o kompleksnosti samih zakona. Dakle, osim što je izazvala polemiku, izazvala je i veliku pozornost kod stručne javnosti, polemiku između sindikata i Ministarstva prosvete, itd. Od ovog seta zakona javnost puno očekuje. Pre svega, da dobije odgovor na pitanje kuda ide naš obrazovni sistem. Dalje, da li reforma koju sada propagira ministarstvo može da se implementira u naš prosvetni sistem? Da li je društvo i naš prosvetni sistem spreman za određene evropske tekovine, s obzirom da je preporuka da se ovaj zakon približava evropskoj legislativi?
Drugo, da bi se neki zakoni primenjivali u nekoj zemlji, država mora da bude pravno jaka na svakom delu svoje teritorije. Ono što mene ovde interesuje je da li će se po donošenju jednog ovakvog zakona, ovog paketa zakona, ovi zakoni primenjivati na KiM, s obzirom da je potpisan Briselski sporazum i s obzirom da će se ukinuti institucije u tom delu Srbije i s obzirom da se naša država i faktički i de jure odriče tog dela svoje teritorije? To je pitanje na koje sigurno u ovom trenutku niko ne zna odgovor. Ili, pak, zna, a ne želi da kaže javno?
Tradicija školovanja u Srbiji od 1958. godine je da imamo besplatno osnovno školovanje, da imamo besplatno ali ne obavezno i srednje školovanje i o tome bi trebalo da se porazmisli. Možda bismo trebali da imamo obavezno srednje školovanje, iz prostog razloga zato što je stanje obrazovnog nivoa naše populacije nepovoljno i nepodnošljivo, s obzirom da imamo svega 7% obrazovnih građana Srbije a oko 21% sa završenom osnovnom školom, što govori da stvarno taj obrazovni profil nije na jednom zavidnom nivou.
Takođe, i vi ste rekli, gospodine ministre, da država malo izdvaja u budžetu za prosvetu – 3,5% do 4% bruto društvenog proizvoda, dok, zapamtite ovo gospodo evropejci, zemlje koje su sada ušle u EU negde oko 5% izdvajaju za prosvetu i obrazovanje, dok 96% ide na lične dohotke, što jeste pogubno, a svega 4% za projekte i za investicije, dok je u zemljama EU to negde oko 73%, ako se ne varam.
Ono što je tragično u ovom trenutku a to niko nije spomenuo i ja bih želeo da otvorim tu temu, to je fizički deformitet naše dece u osnovnoj školi. Imao
sam to iskustvo da radim na jednom magistarskom radu, da pomažem jednom prijatelju koji je magistrirao i radili smo istraživanja u Jablaničkom okrugu. Videli smo da je 74% dece sa deformitetom, što govori o tome da država i ministarstvo moraju da učine nešto da uvedu obavezno po četiri časa fizičkog vaspitanja i da te časove fizičkog vaspitanja drže stručni ljudi, odnosno profesori fizičkog vaspitanja. To je jedna od ideja koju ja promovišem i govorim glasno vama, gospodine ministre.
Sindikati su imali, kao što rekoh, puno primedbi vezano za ovaj set zakona. Između ostalog, rečeno je da Zakon o osnovnom obrazovanju i Zakon o srednjem obrazovanju i o obrazovanju odraslih su zakoni koji su doneti u mandatu prethodne Vlade, dok je ovaj zakon o osnovama sistema obrazovanja donet na jedan ekspresan način. Mi iz DSS vas tu razumemo. S obzirom da smo doneli strategiju, vi ste morali da donesete jedan krovni zakon. Da li je taj zakon dobar ili nije, o tome ćemo da diskutujemo. Sindikati su imali puno primedbi oko toga. Rekli su čak i da ste im sugerisali da za tri dana dostave neke primedbe i sugestije. Oni su dostavili, ali je veoma mali broj primedbi i sugestija prihvaćeno. Takođe, u sve ovo se Nacionalno-prosvetni savet uključio tek kada je zakon bio spreman za Vladu, tako da ni njihove sugestije nisu prihvaćene, kada je u pitanju implementacija određenih primedaba u ovaj zakon.
Osvrnuću se na njihove primedbe. Kao prvo, to ste i vi rekli u svom izlaganju i svom ekspozeu, oni se žale na određene zakonske odredbe koje treba da se promene, a to je finansiranje po glavi učenika, kao i da se prolongira do 2021. godine, kao i povećanje broja učenika u odeljenju. Plašim se nečeg drugog, a to je da ove zakonske odredbe vode ka racionalizaciji radnih mesta u prosveti. Ja branim ovaj stav mojih kolega i sindikata koji sugerišu da ove zakonske odredbe treba da se izbace iz ovih zakona, ali, ja iz jednog drugog aspekta pričam o svemu ovome. Naime, ja mislim na demografski aspekt. Dolazim iz Jablaničkog okruga, gde je demografska populacija takva da se ljudi iseljavaju iz pojedinih sela, iz prostog razloga što se radi o siromašnom kraju i ne vide nikakvu perspektivu. Pojedina odeljenja se gase. A vi dobro znate, gospodine ministre, ako selo nema učitelja, nema sveštenika i nema doktora, to selo je čekaonica smrti. Iz tih razloga ja očekujem da prihvatite sugestije ministarstva, kako bi bili korektni i kolegijalni i prema samim profesorima, a i da država zauzme jedan strateški stav prema tim rubnim i pograničnim mestima.
Želim da se osvrnem na zakon o obrazovanju odraslih. Dobro je što se država uhvatila u koštac sa ovim problemom. Posle 13 godina tranzicije mnogi ljudi su ostali bez posla, nalaze se na birou za zapošljavanje, na tržištu rada i sigurno im se treba pružiti šansa. Međutim, kolegijum direktora koji je održao sastanak povodom ovog zakona je poslao vama određene sugestije preko Sektora za obrazovanje, u smislu da oni misle da država favorizuje srednje stručne škole a da mrežu škola koje su već radile taj deo posla obrazovanja odraslih polako marginalizuje. Oni se nalaze u nekom pravnom vakuumu. Takođe, oni se plaše za određena radna mesta, naročito za učitelje koji će primati platu 56%. To je presedan. Normalno, vi svojom uredbom to stanje možete da popravite, a to i oni sugerišu. Verovatno i imaju obećanje da ćete vi to regulisati. Ali, apsurdno je da se u ovom trenutku učitelj koji predaje u školi za obrazovanje odraslih proglasi tehnološkim viškom sa 56%. To je nonses. Iz tih razloga, zamolio bih vas da počnete da razmišljate kako da uredite taj deo prostora.
Morao sam sve ovo da kažem zbog mojih kolega iz Škole za obrazovanje odraslih Dositej Obradović, koji su mi sve ovo sugerisali i koji su vas zamolili da pogledate ove sugestije koje vam je Direktorijum direktora koji je zasedao dostavio. Njih su 72 i oni su vam govorili o ovom problemu.
Gospodine ministre, vi ste verovatno imali dobru volju da donesete jedan kvalitetne i dobre zakone. To ne sporim. Međutim, vreme će pokazati da li su ovi zakoni dobri. Ja se nečeg drugog bojim, da nećemo možda kroz godinu, dve ili u vašem mandatu imati izmene i dopune ovih zakona, ne zbog toga što je zakon možda toliko loš, već što ćemo imati političke pritiske, zato što ćete imati socijalne pritiske od strane sindikata i mnoge druge pritiske.
Gospodine ministre, meni je neshvatljivo da mi naše zakone prilagođavamo legislativi Evrope, a ta Evropa nas ne želi u svoje okrilje. I sami vidite da nam ne daju datum za pregovore, a kamoli da nas prime u evropsku porodicu, taj politički konglomerat. Iz tih razloga ne vidim šta će se desiti ako EU kroz koju godinu nestane ili se rasformira, kome ćemo približavati naše zakone?

Član 107. Izvinjavam gospodine generale, znam da vam se ova tema oko aviona sviđa pošto ste bili nekad vojno lice, ali danas na dnevnom redu je prosveta. Takođe, sam svestan i da je gospodin Žarko Obradović ponosan što je podržavao nekad Vladu kada se najbolje živelo i to od perioda 2004. do 2008. godine, ali bih da opet vratimo temu, a to je prosveta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u narednih sat i po mislio sam da raspravljamo o Statutu Vojvodine, a ne o Zakonu o železnici. Međutim, dobro je da smo se vratili na dnevni red.
Dakle, vidite da je zakon izazvao veliku polemiku kod nas poslanika i kod opšte šire javnosti, a i kod samih železničara koji su rekli, to sam ja rekao u raspravi u načelu, da nisu zadovoljni ovim zakonom i da primenom ovog zakona počinje jedna neravnopravna utakmica, a naročito za našeg operatera. Oni smatraju da ne mogu u ovom trenutku adekvatno da odgovore ovom zakonu. Zapravo, kao što rekoh, počinje jedna neravnopravna utakmica gde će biti pre svega favorizovanih operatera i gde će biti diskriminisanih operatera.
Dakle, apsurd je još veći što naša železnica nema sve dozvole, licence, sertifikate da vrše prevoz robe i putnika na celoj teritoriji Srbije. Međutim, pametne zemlje, kao što smo rekli, su rešile to na jedan pametan način pre nego što je liberalizacija železničkog tržišta postavljena u njihovim zemljama. One su po automatizmu davale i licence i dozvole i sertifikate svojim nacionalnim operaterima, čuvajući na taj način jedan resurs, čuvajući radna mesta. Donošenjem ovog zakona naš operater će morati da podnese zahtev kao i svi ostali koji su zainteresovani kod direkcije za železnicu, da im se dozvoli i licenca i dozvola da mogu da vrše svoju delatnost. Takođe, mnoge zemlje, ozbiljne zemlje su modernizovale svoje operatere, pa su onda uradile liberalizaciju tog svog tržišta.
Kao DSS smo reagovali amandmanski na ovaj zakon. Ukupno smo podneli 21 amandman. Od toga ste četiri prihvatili. Očekivali smo da ćete prihvatiti mnogo više, jer naši amandmani su osnovani, suvisli i u principu smo želeli da pomognemo vama, kao zakonodavcu i zakonopiscu, vezano za ovu delatnost. No, šta je tu je.
Podneli smo amandman na član 14. koji glasi – u članu 14. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: "Upravljač infrastrukture je, pri obavljanju delatnosti, dužan da se stara o zaštiti stanovništva od buke i strujnih udara u skladu sa zakonom i drugim propisima". Dakle, radi se o zakonskoj odredbi, licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom. Na ovaj način smo hteli da obavežemo upravljača infrastrukture da uradi sve adekvatne poslove kako bi naše kompozicije mogle nesmetano da putuju, kako bi naši putnici bili bezbedni, s obzirom da u većini gradova, maltene u svim gradovima, pruge prolaze kroz gradsko jezgro.
Na taj način se stvaraju određene opasnosti. Pre svega, mislili smo da upravljač železničke infrastrukture pre svega obezbedi kvalitetnu infrastrukturu, vezano za struju, gde se dešavalo u prošlosti da je bilo mnogih strujnih udara, da ne pominjem sad i žrtve koje su stradale zbog nemarnosti u tom trenutku.
Takođe, ono što smo hteli ovim amandmanom je da pomognemo ljudima koji se nalaze u blizini pruge, čiji su stanovi ili kuće pored pruge. Oni faktički ne znaju kad je dan, kad je noć zbog velike buke vozova i samih lokomotiva. To je bila naša namera. Očekivali smo da ćete da prihvatite ovaj naš amandman, jer ne remeti ovaj vaš član zakona.
Iz tog razloga molimo vas da razmislite još jednom da li postoji mogućnost da se prihvati ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministri i predstavnici Vlade, mi smo rekli da bi se jedan zakon primenjivao država mora da bude jaka na celoj svojoj teritoriji. Znamo da u ovom trenutku Srbija nema nikakve ingerencije što se tiče Kosova i da se ova Vlada polako odmiče dela te teritorije.
Druga stvar, da bi se zakon primenjivao je to da ima kvalitetnu infrastrukturu vezano za železnicu, a to znači da ima kvalitetne pruge, da ima kvalitetne vozove, kompozicije, vagone, a sad kakvo je stanje u našoj železnici svi vi to dobro znate, jednom rečju katastrofalno, s obzirom da je takvo stanje i u našoj državi.
Pre svega, dobro bi bilo da napomenemo šta to od infrastrukture ima naša država, pričamo o železničkoj infrastrukturi, dakle, 3.800 kilometara pruge koje su stare od 40 do 60 godine, 7% dvokolosečnih pruga, jednu trećinu elektriciranih pruga, naše lokomotive su stare oko 40 godina i jure brzinom iznad 40 kilometara na sat u proseku. Iz tih razloga sam rekao da je stanje, naše infrastrukturalno stanje što se tiče železnice katastrofalno.
Ono što je takođe bitno, a što nismo pričali danas je da, ako slučajno država ne reaguje vezano za Koridor 10 i prugu Beograd – Bar da mnogi evropski vozovi za koji vi želite da se prikačite će nas zaobići i otići na Koridor 10, a mi ćemo se i dalje voziti Ćirom i Šargarskom 8, to je neprihvatljivo. Pretpostavljam i za ovu Vladu da će uložiti puno napora da bi otklonila neke nedostatke čak i što se tiče tih magistralnih pruga koje se ulivaju u taj Koridor 10 i tu prugu Beograd – Bar da će uložiti mnoga sredstva. Otprilike treba u narednih desetak godina da uloži četiri do pet milijarde da bi pruge bile konkurentne i da bi se prevozilo što veći broj robe i putnika na tim prugama.
Mi smo na član 18. takođe reagovali amandmanski, vezano za odredbu pristupa korišćenja železničke infrastrukture. Naša namera, naša intencija je bila pre svega, kao što rekoh da poboljšamo tekst zakona, ali i da ukažemo vama, gospodine ministre da neke stvari mogu da se promene. Dakle, mi smo tražili u članu 18. stav 1. posle reči "korišćenja železničke infrastrukture" dodaje se reč "detaljno", to znači za kompletan pregled železničke infrastrukture, ostali tekst ostaje isti.
U istom članu, posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi – upravljač infrastrukture dužan da odmah obavesti železničke prevoznike i železničkog prevoznika, zatim, sopstvene potrebe da je došlo do promene podataka u izjavi o mreži. O čemu se ovde radi? S obzirom da smo imali mnogo železničkih nesreća vezano za iskakanje vozova i da naš operater sadašnji koji je obavljao ovaj deo posla nije adekvatno reagovao i nije javljao mašinovođama da ima problema na železnici dobro bi bilo da prihvatite ovaj amandman.
Šta ste nam vi odgovorili? Vi ste nam rekli da ne prihvatate ovaj amandman iz jednog prostog razloga zato što je njegova sadržina već predviđena članom 19. Predloga zakona. Međutim, član 19. govori nešto drugo. Izjava o mreži i njena izmena i dopuna donosi i objavljuje upravljač, on jeste donosi i upravlja, ali mi smo tražili da se to odmah stavi. Znači, da se odmah to prontno da se reaguje, kako ne bi došlo do nekih nesreća. Iz ovog razloga, ja očekujem gospodine ministre, iz ovog suvislog objašnjenja da ćete vi prihvatiti ovaj naš amandman ili u potpunosti dopunjava ovaj član 19. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Mrkonjiću, predstavnici Vlade, danas na dnevnom redu su tri zakona u objedinjenoj raspravi,  vezaću se, kao i sve ostale moje kolege za jedan zakon, to je Predlog zakona o železnici.
Na prvo čitanje ovog zakona vidimo poruku Vlade, Vlada želi da nas približi EU, ne "Šarganskom osmicom", ne "Ćirom", nego jednim brzim, ekspresnim vozom. Da bi, ovaj zakon zaživeo mora da postoje određeni uslovi. Pre svega, država mora da bude pravno jaka na celoj teritoriji svoje države. Da li je Srbija jaka na celoj teritoriji? Nije. Druga stvar, u oblasti u kojoj se donosi zakon, to je železnica, pre svega da li je ta oblast, taj resurs spreman da inkorporira jedan ovakav zakon i da li je spreman da odgovori jednom ovakvom zakonu? O tome ćemo u toku ove moje diskusije.
Mnoge države u okruženju gospodine ministre su donosile ovakve zakone. Prvo one zemlje koje su ulazile u EU, pre svega mislimo na Rumuniju, na Bugarsku. Međutim, iako su prilagođavali ove zakone evropskoj legislativi, mislim da i do dan danas ovi zakoni nisu mogli da se realizuju u tim zemljama jer nisu spremni bili državni kapaciteti za tako nešto, njihovi sistemi nisu bili spremni da odgovore jednom ovakvom zahtevu da liberalizuju svoje železničko tržište.
Druga stvar, da bi se ovaj zakon primenio moramo da imamo kvalitetnu infrastrukturu. Da li Srbija, "Železnice Srbije" imaju kvalitetnu infrastrukturu? Šta znači to? To znači da imamo kvalitetne pruge, kvalitetne vozove, da imamo kvalitetne lokomotive, da imamo kvalitetnu logistiku koja prati tu železničku infrastrukturu. U kakvom je stanju taj naš resurs? Jednom rečju u katastrofalnom, kao što je i naša država.
Bojim se nečeg drugog ministre. Ako država u najskorijem vremenu ne reši problem Koridora 10 mislim da će taj Koridor 10 ostati mrtva tačka na papiru, mrtvo slovo na papiru, već će evropski vozovi za kojim svi vi ovde žudite ovde zaobići Koridor 10 i preći na Koridor 4. To je obaveza ove Vlade da u narednom periodu reši taj problem, da uloži u Koridor 10. Naša procena je da i magistralne pruge koje se ulivaju u Koridor 10 i u prugu Beograd – Bar mora se uložiti 4 milijarde evra da bi one bile konkurentne, da bi se elektrificirale, da bi bile kvalitetne i da pre svega na dobit ima i Koridor 10 i pruga Bar zbog tih magistralnih pruga.
Da podsetimo građane Srbije u kakvom stanju se nalazi naša železnička infrastruktura. Čuli smo ovde da je izgrađeno 3800 kilometara železnice, da je 3160 kilometara u funkciji, da je jedna trećina elektrificirano dok je standard evropski, upamtite 50%, da je svega 7% dvokolosečne pruge, a da je standard evropski 36%. Da na našim prugama naše lokomotive koje su stare po četrdeset godina jure čak i do 40 kilometara u nekim delovima jure između 10 i 30 kilometara, to se odnosi pre svega na Grdeličku klisuru prema Kuršumliji. U ovom trenutku, verujte mi, od pruge od Beograda ka Leskovcu voz prelazi za šest sati. Kada se ona izgradila 1886. godine tada se prelazilo za pet sati. Onda možete da vidite u kakvom stanju je ova naša infrastruktura. Očekujem od ove vlade da u narednom periodu modernizuje taj Koridor 10.
Sam zakon, gospodine ministre, izazvao je izuzetno veliku polemiku i kod samih železničara. Sam direktor Železnice nije zadovoljan ovakvim zakonom jer kaže da u ovom trenutku kada ovaj zakon stupi na snagu biće to neravnopravna utakmica. Da će mnogi operateri biti privilegovani, a mnogi će biti diskriminisani. To su njegove reči, samo citiram direktora. On kaže dalje da Železnice Srbije nemaju sve potrebne dozvole i sertifikate da mogu da prevoze robu i putnike na određenim prugama u Srbiji. Međutim, ono što je iskustvo iz okolnih zemalja je to da su to železničke uprave upravo svojim operaterima dodelili i dozvole i sertifikate, a svi oni novi operateri su morali da podnose zahteve za dozvole i sertifikate. Ovim zakonom i Železnice Srbije moraju da podnesu zahteve za sertifikate i za dozvole.
Na kraju, takođe, moram reći da razvijene ekonomske zemlje su rešili to na jedan korektan način. Prvo su modernizovale svoje operatere, svoje železnice, pa su onda tek ušli u reformu i liberalizaciju železničkog tržišta. Tako rade pametne zemlje, tako rade zemlje koje žele da sačuvaju svoj resurs. Zbog toga Železnice Srbije će biti u nezavidnom položaju, neće biti u ravnopravnom položaju. Zašto recimo, nije se moglo pomoći Železnicama Srbije, kao što se pomoglo JAT. U tom smislu ste mogli da razmišljate da naše železnice budu konkurentne ostalim operaterima.
Ovaj zakon, poštovani ministre, trebao je da uđe u Skupštinu još odavno, da bude izglasan u ovoj Skupštini još odavno, ali zbog svađa u samoj vladajućoj strukturi iz jednog prostog razloga zato što je jedna AP, koja sebe smatra evropskom regijom tela, u vlasništvu "Železnice Srbije" i da raspolaže njima i to je dobro što ste radili, što niste dozvolili.
Međutim, ja vas pitam i to je pitanje na koje želim da mi odgovorite, šta ćemo sa 330 kilometara železnice na Kosovu? Njihova knjigovodstvena vrednost je dve milijarde evra. Da li ćemo se odreći tog resursa kao što smo se odrekli teritorije i naroda na severu Kosova ili ćemo pak nešto učiniti za te naše železnice? To je pitanje na koje takođe želim da mi odgovorite.
Takođe, poštovani prijatelji, mi smo svi ovde govorili u predizbornoj kampanji, a to vidim i sprovodi se, da ćemo se boriti protiv korupcije, da ćemo donositi antikoruptivne zakone. Međutim, ovaj zakon demantuje to. Kako je moguće da ministar odlučuje o svemu gde su pare, kada se uslovi za ostvarivanje nadoknade obaveze javnog prevoza, materijalne nadoknade za sertifikate? Zar to nisu mogle da rade komisije od asocijacija upravo ovih operatera? To je i moj predlog.
Inače, gde god da su ministri mogli da koriste ta novčana sredstva, danas su u zatvoru, to ne mislim na vas gospodine ministre, pričam generalno, pričam globalno da je to moglo da se reši na jedan korektan način.
Još jedna bitna stvar, poštovani prijatelji, ako smo se već u kampanji zalagali da ćemo raditi na departizaciji i potpisali one važne dokumente koje je ponudio gospodin Dinkić, potpisala i vaša politička opcija, u ovom zakonu se predviđa da direktora direkcije imenuje Vlada na predlog ministra. Nećete mi reći valjda ministre da ćete nekoga iz DSS tamo predložiti? Evo, Miška Petkovića. Ja ne verujem da ćete njega predložiti, pretpostavljam da će neko iz SPS to biti. Najbolje bi bilo da to uradite na konkursu, jer smo se za to zalagali u toku predizborne kampanje.
Iskoristiću priliku sada gospodine ministre da vas pitam još jednu bitnu stvar, a vezanu za moj kraj, za Koridor 10 koji prolazi kroz Grdeličku klisuru. Vi znate da vas je zbog te situacije vaš kolega Živojin Stefanović vam je podneo krivičnu prijavu, vama i gospodinu Duliću i gospodinu Drobnjaku, zato što niste ispoštovali zahteve lokalne samouprave. O čemu se oni odnose? Sad ću vas podsetiti.
Naime, mi smo tražili da trasu Koridora 10 koju je projektovala naša direkcija, implementirate. Dakle, da trasa Koridora 10 prođe pored motela "Predejane" sa petljom koja će se odvajati za taj motel, za tu mesnu zajednicu. Znate, taj motel "Predejane" je najbolja privatizacija u 2003. godini. Zapošljava 150 radnika i hrani šest stotina usta. Znači, to je jedini privredni subjekat u tom delu opštine Leskovac.
Ako vi zaobiđete taj motel "Predejane", to će biti čekaonica smrti. Mnogi ljudi će se iseliti sa tog prostora, verujte. Zato, očekujem od vas u narednom periodu da nam date jasne stavove, hoće li pored motela "Predejane" sa petljom biti Koridor 10 ili ne, da znamo i mi kako da reagujemo iz lokalne samouprave? Ako tako ne bude, poštovani prijatelji, mi ćemo morati na sledećoj sednici Skupštine da podnesemo zahtev da nam odobrite datum, kako bi južna Srbija postala punopravni član Srbije, da građani južne Srbije postanu građani prvog reda, a ne građani drugog reda kao što su do sada.
Gospodin Dačić je rekao jednu bitnu stvar kada je imao sastanak u Nišu sa predsednicima opštine vezano za jug Srbije, vlast sa juga Srbije sete se samo kad su ratovi. Inače, da vas podsetim da iz Jablaničkog okruga je otišlo 12.500 ratnika, rezervista na Kosovo, mnogi se nisu ni vratili sa Kosova.
Eto, gospodine Mrkonjiću, možete da razmišljate i u tom pravcu, da pomognete jug Srbije, jer smo ovde doneli jedan zakon o ravnomernom regionalnom razvoju. Ako želite da ravnomerno regionalno Srbiju razvijate, onda morate da prihvatite inpute lokalne samouprave. Mi ćemo ako treba i doći kod vas da zakažemo sastanak, da pričamo o tome. Mi smo čak i bili spremni na neke radikalne poteze, da blokiramo taj deo puta, ali želimo da čujemo vašu reakciju, kako ćete vi odreagovati.
Dakle, DSS što se tiče ovog zakona je amandmanski reagovala, to ste mogli da vidite. Mi smo pre svega hteli da poboljšamo ovaj tekst zakona, da ga upodobimo sa našim resursima, sa našim podnebljem, a ne da ga upodobimo sa evropskom legislativom.
Dakle, ako želimo da napravimo ubuduće kvalitetne zakone koji ćemo koristiti i koji će biti realni, koji će moći da se ostvare, onda poslušajte inpute DSS, prihvatite te amandmane i videćete da je to neka realnost.
Gospodine ministre, na kraju, ako ste planirali da nas u EU uvedete ili ekspresnim vozom ili "Ćirom", molim vas, recite mi, kada će to biti? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Mrkonjiću na ovako iscrpnim odgovorima, ali mi niste dali odgovore na neka pitanja koja sam postavio.
Znate da smo mi iz DSS glasali za taj ruski kredit jer smatramo da je ulaganje u infrastrukturu i te kako bitno. Kada je reč o motelu "Predejane" i Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru mi smo sve dozvole i sve idejne projekte podneli državnoj komisiji. Međutim, bili smo odbijeni. U stvari nismo imali odgovore od strane te državne komisije.
Ono što mene zanima u ovom trenutku a niste mi dali odgovor na to pitanje – šta ćemo sa 330 kilometara pruge na Kosovu? Nemamo informacije. Nisam dobio odgovor od vas. S obzirom da je knjigovodstvena vrednost tih pruga i kompletne logistike oko dve milijarde evra da li ćemo se mi odreći tog resursa? Naročito na severu Kosova je najveći natalitet Srba, 1200 dece se godišnje rodi na tom prostoru. Tamo živi oko 50.000 Srba. U mom gradu živi oko 165.000 stanovnika, 600-700 dece se godišnje rodi. Zamislite ako im ukinemo tu železnicu kako će oni dolaziti do Beograda i do Srbije? Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, uvaženi predlagači zakona, kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o radu, DSS je amandmanski reagovala, ukupno smo podneli četiri amandmana na ovaj zakon. Oni su i te kako suvisli, osnovani. Naša ideja, kada je reč o ovim amandmanima, bila je pre svega ne da ulazimo u sukob predlagačem, već da ponudimo kvalitetna zakonska rešenja, da promenimo tekst zakona i da preciziramo određene zakonske odredbe.
Tako u članu 1, hteli smo pre svega, po povratku sa porodiljskog bolovanja, da se trudnica u dogovoru sa poslodavcem pismenim putem izjasni kako će koristiti 90 minuta, da li će to biti u kontinuitetu ili će, pak, napraviti pauzu. To je bila naša ideja, kada je reč o ovom amandmanu.
Inače, kada je reč o samom zakonu, sam poslodavac je rekao, a to želim da istaknem ovde, da je cilj zakona pre svega da se pomogne ovoj kategoriji žena, ujedno i borba protiv bele kuge. Podsetiću sve narodne poslanike, to sam rekao i u raspravi u načelu, da je naša nacija jedna od najstarijih nacija u Evropi, četvrta po starosti po strukturi stanovništva, a deseta u svetu i da mi moramo određenim zakonskim rešenjima, pre svega boreći se protiv bele kuge, da podstaknemo mlade parove da ulaze u bračne zajednice, te da žene shvate trudnoću kao nagradu, a ne kao greh, u onom slučaju kada rade.
Takođe smo istakli ovde da je ovaj predlog zakona trebalo da predloži samo resorno ministarstvo, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike jer taj zakon o radu čekamo već skoro dve godine i nikako da dođe u ove skupštinske klupe, a imamo najave da će doći. U tom kontekstu, očekujemo da taj zakon o radu što pre dođe u ove skupštinske klupe jer je to jedna od sistemskih borbi protiv bele kuge.
Takođe smo istakli da je ovaj zakon trebalo da prođe jednu javnu raspravu i da imate impute i od strane poslodavaca i od samih sindikata, na koji način treba rešiti ovaj problem jer je stvarno bilo puno problema, puno prigovora i sama Asocijacija za evropske integracije govori da su žene upravo najviše dobijale otkaz kada su ostajale trudne. To je ono čemu ćemo mi, kao narodni poslanici, određenim zakonskim rešenjima stati na put. Ta zakonska rešenja moraju pre svega biti konsekventna prema neodgovornim društvenim poslodavcima. Takođe, ta zakonska rešenja moraju da motivišu mlade bračne parove, a i žene i da samim tim zakonskim rešenjima menjamo svest poslodavaca.
Dakle, ovo je samo jedan mali korak u borbi protiv bele kuge. Treba načiniti stotinu njih da bi se promenila demografska struktura stanovništva u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Gospodine Stefanoviću, ja razumem vašu dobru nameru, ali vidim razliku između usmenog i pismenog dogovora sa poslodavcima. Usmeni dogovor isto ne mora da važi za poslodavca. Ali, pisanim putem, žena koja se dogovara ima bar neki pisani dokument za koji može da se veže.
Ja sam ovde naveo na desetine primera iz preduzeća koje se zove "Jura", fabrike koja je izgrađena u Leskovcu. Naime, na desetine žena je dolazilo kod mene upravo da mi sugerišu da su dobile otkaz u radnom odnosu zato što su ostale trudne, iako imamo već Zakon o radu koji štiti te žene. Jednostavno, poslodavac se ne pridržava tog zakona iz jednog prostog razloga – zato što inspekcijski organi ne rade dobro svoj posao i zato što je sindikat u tim preduzećima fiktivan, zato što smo smi siromašno društvo i sindikat ne želi da diže halabuku oko toga.
Zato mislimo da ovaj naš amandman tačno precizira na koji način će žena u dogovoru sa poslodavcem rešiti da koristi tih 90 minuta i trebalo bi ga prihvatiti. Opet kažem, razumem vašu dobru nameru, razumem vašu ideju, ali mislim da je naša ideja sugestivna i tačno precizira na koji način žena može da koristi ovu pauzu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo poslanici, uvaženi gospodine Stefanoviću, predlagaču ovog zakona, na početku moram konstatovati jednu činjenicu, da od 35 govornika, kad su u pitanju izmene i dopune ovog zakona, moram reći da je 16 muškaraca, što govori da i mi koji smo nečiji očevi, roditelji, supruzi, itekako mislimo na vas žene i itekako ćemo podržati ovaj predlog zakona.
Već dva dana raspravljamo o izmenama i dopunama ovog Zakona o radu, čiji je predlagač naš uvaženi kolega, gospodin Stefanović koji je rekao i ohrabrio nas da ubuduće i sami iniciramo neke zakone. Moram podsetiti ovaj visoki dom da je poslanička grupa DSS u prošlom mandatu predložila 24 zakona, nijedan nije bio na dnevnom redu, što znači da ipak privilegiju imaju oni poslanici koji, 32, evo, ispravljaju me, imaju privilegiju poslanici koji su u vlasti.
Ideja samog zakonopisca, da se pomogne porodiljama i trudnicama koje su zaposlene, je itekako dobra ideja i oko te ideje ćemo se svi saglasiti, postići ćemo konsenzus da ipak toj ženskoj kategoriji trebamo pomoći.
Naime, s obzirom da u Srbiji hara bela kuga, kako rekosmo, i da, gledajući poslednji popis, Srbija ima 300.000 manje stanovnika, to je jedan grad Niš, da je naša nacija jedna od najstarijih nacija u Evropi po strukturi stanovništva, četvrta u Evropi, gospodine Stefanoviću, možda niste znali, a deseta u svetu. Dakle, država mora jednim kvalitetnim zakonom, pre svega, da pomogne i da motiviše mlade ljude da stupaju u bračne zajednice, da motiviše žene da rađaju što više, da ostavljaju pokolenja, da da jednu sigurnost ženama koje su zaposlene i da one shvate materinstvo kao poklon, a ne kao greh i da će država stati iza njih.
Bilo je mnogih primera i mnogih diskriminacija. Same žene su se žalile mnogim asocijacijama, inspekcijskim organima, sudijama, da su marginalizovane, da su otpuštane dok su bile na tom trudničkom bolovanju. Bilo je primera, recimo, da su se žene po povratku sa trudničkog bolovanja vraćale na neka niža radna mesta, sa nižim koeficijentom i nisu mogle da prehrane svoju porodicu. Dakle, radi se o jednoj društvenoj neodgovornosti poslodavaca.
Sama asocijacija evropskih integracija, obraćam se vama, gospodo evropejci, je konstatovala da je 93% žena izgubilo posao dok je bilo na trudničkom bolovanju, da inspekcijski organi uopšte nisu reagovali jer su bili, tako se kaže –u dobrim odnosima sa poslodavcima, i da sudovi nisu promptno reagovali, već su određene presude donošene tek posle šest meseci.
Takvih primera imam i ja u Leskovcu. Ja dolazim iz Leskovca, tamo je otvorena jedna fabrika za proizvodnju kablova "Jura". Ona upošljava veliki broj radnika. Međutim, sigurnost žene tamo, kada ode na trudničko bolovanje, nije nikakva. Pre svega, tamo su fiktivni sindikati i oni ne reaguju na otkaze koje daje poslodavac. Sindikati ne reaguju, ne reaguje država, i ja, u kontaktu sa tim ženama, upravo želim da prenesem vama svima ovde da ipak imamo problema u Leskovcu i nadam se da, posle donošenja ovakvih izmena i dopuna zakona, da ćemo te probleme rešiti.
Očekujem, kada se donese celokupan Zakon o radu, da će određeni mehanizmi tog zakona biti mnogo oštriji i konsekventniji prema poslodavcima, prema onim poslodavcima koji se ne ponašaju korektno prema trudnicama i prema porodiljama. Zapravo, mi moramo, donoseći takve zakone, da menjamo i svest poslodavca.
Ovaj zakon predviđa, kao što rekosmo, pomoć ženama, naročito trudnicama i porodiljama, dok su na porodiljskom bolovanju. Takođe im daje jednu sigurnost, relaksira ih na jedna način, kad se vrate sa tog trudničkog bolovanja, da mogu da iskoriste tu pauzu od 90 minuta da nahrane svoju decu, da budu pored svog deteta, što je i te kako dobra situacija.
Međutim, mi smo ovde hteli da pričamo da postoji još mnoge stvari koje nismo uzeli u obzir. Mnoge moje kolege su govorile o tim primerima, pa želim i ja da ukažem šta smo mogli i na koji način smo mogli da razmišljamo. Zapravo, mogli smo da razmišljamo d,a po povratku sa trudničkog bolovanja, sama žena se dogovori sa poslodavcem da dobije bolovanje, još šest meseci odsustva, šest meseci sa smanjenom platom od 60%. Mogli smo da govorimo o ženama koje žele da idu na veštačku oplodnju, jer biološki ne mogu da dobiju pokoljenje, pa da se njima obrati pažnja, da se sklone od nekih težih poslova koji obavljaju.
Iz tih razloga, gospodine Stefanoviću, trebalo je biti javne rasprave što se tiče ovog zakona. Trebalo je uključiti i one određene asocijacije, ustanove, referentne ustanove, koje bi možda dale određene inpute, sugestije da ovaj zakon i ovaj predlog zakona bude kvalitetniji. Takođe, trebali smo otvoriti jedan socijalni dijalog sa poslodavcima, kako ovaj zakon ne bi bio mrtvo slovo na papiru i kako bi ga oni ubuduće poštovali.
Da bi se država suprotstavila toj beloj kugi sigurno mora da reši određene socijalno-ekonomske probleme. Država mora da reformiše svoj socijalni i zdravstveni sistem, da poveća dečije dodatke, a naročito za manju decu. Znam da država u ovom trenutku grca u dugovima, ali država mora da se sama reformiše. Donoseći jedne kvalitetne zakone moramo pomoći ovoj kategoriji žena, koje su stvarno u jednom nezavidnom položaju.
Demokratska stranka Srbije, kao što znate, reagovala je amandmanski na ove izmene i dopune zakona. Očekujem, gospodine Stefanoviću, da ćete vi naše amandmane izanalizirati, jer mi sa predlogom amandmana nismo hteli da ulazimo u sukob sa vama, nismo hteli da polemišemo, nismo hteli da vam se suprostavljamo, već da odredimo određene zakonske odredbe koje preciziraju izmene i dopune ovog zakona. Nadam se da ćete i određene naše amandmane prihvatiti.
Takođe, moramo naglasiti ovde, poštovane dame i gospodo, da usvajanjem ovih izmena i dopuna zakona mi usklađujemo naše radno zakonodavstvo sa Konvencijom o materinstvu, Međunarodna organizacija rada - Konvencija 153, koju je ova skupština izglasala još 2010. godine.
Na kraju, gospodine Stefanoviću, moram reći da je ovo možda jedan mali korak ka poboljšanju trudnica i porodilja. Međutim, da bi se promenila demografska slika u Srbiji, mi moramo načiniti stotinu ovakvih malih koraka da bi Srbija ubuduće imala veći natalitet. Neprimereno je da mi već dve godine čekamo Zakon o radu da uđe u skupštinsku proceduru, s obzirom da su se mnoge okolnosti promenile i u samoj državi i s obzirom da smo izgubili mnoga radna mesta. Da bi sačuvali ova radna mesta, mi moramo menjati Zakon o radu. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre Dinkiću, pre svega da razjasnimo oko ove bušotine i vi ste svesni toga da je to bila avantura prethodnog gradonačelnika Leskovca, koje je građane Leskovca koštala milion i trista hiljada evra. Na 1500 metara, nađena je termalna voda sa 53 stepena, tako da nije mogla da se eksploatiše uopšte. Znači, to je bila jedna avantura koja je skupo koštala sve nas u Leskovcu, a i građane Srbije.
Kada je reč o ovoj tački dnevnog reda, gde govorimo o raznim sporazumima, ugovorima, o kreditnim aranžmanima, ja ću da se skoncentrišem na dva kreditna aranžmana, to je sa Ruskom Federacijom, ruski kredit, gde će Srbija dobiti negde oko 800 miliona dolara i kredit iz Kuvajta, tj. od Fonda za arapski ekonomski razvoj, gde ćemo od Kuvajta dobiti negde oko 25 miliona dolara. Dakle, oba ova kredita iskoristiće se za revitalizaciju železničkih pruga, za izgradnju nekih novih objekata ili za kupovinu dizel motornih vozova.
Svi dobro znamo da Srbija jeste zadužena zemlja, da je apsolutni javni dug negde oko 18,7 i da je od 2008. godine rastao 113%. Međutim, mi iz DSS imamo jasan stav kada se sredstva ulažu i u infrastrukturu i u proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i uvek ćemo vas podržati. Međutim, uvek ćemo vas kritikovati kada vi uzimate kredit za budžetski deficit i za javnu potrošnju.
Ova dva kredita, rekli smo, se uzimaju da bi se revitavizovala srpska železnica. Želim pre svega da kažem da je stanje u srpskim železnicama katastrofalno, kao i u državi. Vi za stanje na železnicama niste krivi, jer ste zatekli stanje. Želim ovog puta da pojasnim šta je to katastrofalno u srpskim železnicama.
Svi dobro znate da mi imamo preko 3800 kilometara železnice. Zatim, te železnice su stare izmešu 40 i 60 godina i da se vrlo teško voziti po njima. Na njima se postiže brzina oko 40 kilometra na sat. Na nekim mestima, naročito u regionu južne i jugoistočne Srbije juri se već brzinom od 10 do 30 kilometara. Ja se nadam posle uzimanja ovih sredstava da će se to stanje itekako poboljšati.
Zatim, moramo reći da u Topličkom kraju, narodno veselje prosto kada dođe voz. Igra se Kozaračko kolo, ministre, pošto vozovi ne saobraćaju redovno. Pisane su i peticije, međutim, odgovor je da nema dovoljno lokomotiva. Ja se nadam da posle ovog kredita će biti dovoljno lokomotiva i da će vozovi saobraćati. U tom delu Srbije, ne samo da vozovi iskaču iz voznog reda, nego iskaču i iz šina što je itekako opasno i za putnike i za uopšte železnički transport.
Pruga od Beograda do Soluna napravljena je još 1886. godine. Tada se pravcem od Beograda do Leskovca, dakle ja dolazim, išlo negde oko četiri i po sata. Sada se putuje negde oko šest sati. Možete da shvatite u kakvom nam je železnica stanju.
Međutim, ja se bojim nečeg drugog, gospodine ministre, da Koridor 10 ostane mrtvo slovo na papiru, ako država ne reaguje i ako država ne rekonstruiše taj Koridor 10. Pretnje su da će nas zaobići evropski vozovi, da će ići putem Bugarske, Rumunije, da će ići putem Koridora 4. Zato država, gospodo Evropejci, mora da reaguje hitno, promptno, ako želite u EU brzim šinama i brzim vozovima ETŽ, koji idu po 300 kilometara na sat da idete, ili ćete pak ići Ćirom. Bojim se da ćete tako stići u EU tek 2050. godine, možda 2060. godine, ako nas EU hoće u svoj zagrljaj.
Sad da se osvrnemo na ove kredite o kojima danas pričamo sa Ruskom Federacijom, a to je izvozni kredit koji je uzela Republika Srbija, oko 800 miliona dolara i iskoristiće se za izgradnju nekoliko deonica, etapa, kao što svi znamo, već smo čuli to. Prema Pančevu drugi kolosek koji treba da se elektrificira, prema pruzi Valjevo – Loznica, verovatno treba da se radi, da se spoji sa Republikom Srpskom centralna i zapadna Srbija, na pruzi Beograd – Bar, na Koridoru 10, 6, lokacija ukupne dužine 110 kilometra i da se kupe dizel motorni vozovi koji će se koristiti u prevozu putnika.
Međutim, ovaj sled događaja, odnosno potpisivanje ovog ugovora ima neku hronologiju. Prvo su se sastali predsednici država, pa je potpisano strateško partnerstvo između državnih železnica Rusije i srpskih železnica i na kraju je došao konačan ugovor. I gle čuda, potpisnik ovog konačnog ugovora ste vi gospodine Dinkiću i meni je izuzetno drago, s obzirom da ste imali rezerve prema ruskom kapitalu, što ste vi potpisnik ovog ugovora. Nadam se da ste evoluirali kao političar i da podržavate jednu ovakvu stvar, izuzetno mi je drago.
Kada je reč o drugom kreditu, to je kredit sa Kuvajtskim fondom za arapski ekonomski razvoj. Radi se o deset miliona dinara, ali ne srpskih, već kuvajtskih. Kad konvertujemo, to iznosi oko 25 miliona dolara. On treba da se utroši za izgradnju beogradske železničke stanice "Centar", prva faza. Treba da se napravi 37 hiljada metara kvadratnih, da se izgradi osam koloseka, četiri pomoćna i pet perona, kao i konstrukcija za tunel da bi se ovaj objekat "Prokop" u celini napravio. Počeo je da se gradi još 1977. godine. Do sada je utrošeno 35 miliona dolara. Da bi se napravio, mora da se utroši još oko 150 miliona. Kako će država naći pare, o tome ćemo tek pričati.
Inače, za ukupan beogradski čvor, koji bi trebao da bude u funkciji, treba da se potroši još oko 350 miliona. Do sada je potrošeno oko 600 miliona evra. Nadam se da će država takođe obezbediti sredstva.
Gospodine Dinkiću, ne znam da li ste razmišljali o javnom privatnom partnerstvu, uopšte o finansiranju srpskih železnica? Postoji i ta mogućnost, taj model finansiranja, pa eto prilike da počnete da razmišljate da možda nađete strateške partnere koji žele da vide neki svoj interes.
Gospodine Dinkiću, želim da pošaljem poruku sa ove sednice, a to je poruka svih nas ovde, da je ova Vlada napravila jedan otklon od glavnog finansijera Srbije, a to je EU. Dakle, mi smo kao DSS govorili da trebamo da proširimo saradnju na ekonomskim principima sa svima, i sa zemljama EU i sa zemljama BRIKS, sa zemljama trećeg sveta, arapskim zemljama. Danas govorimo o svim tim zemljama koje ulažu u Srbiju. Oni su zainteresovani da ulažu u Srbiji, samo trebamo da im damo određene projekte da finansiraju.
Mi danas imamo izgradnju mosta preko Borče. Evo, Rusi finansiraju izgradnju određenih železničkih koloseka. Zatim, danas govorimo i o ulaganju Arapskih Emirata. Gospodin Vučić ide da pregovara u Angoli za neke investicije. Sve je to dobro. Dakle, dobro je da Srbija privuče što više stranih investitora koji će ulagati u Srbiju. Nije dobro da Srbija ima štetu zato što će biti "članica Evropske unije". Sporazum o stabilizaciji koštao je Srbiju prethodne četiri godine 600 miliona evra. Toliko imamo manje u budžetu. Svi to dobro znamo.
Dakle, DSS, kao što ste rekli, podržavaće uvek ovakve zakone i ovakva zaduženja koja imaju za cilj ulaganje u infrastrukturu, u proizvodnju i u otvaranje novih radih mesta. Dakle, u nama ćete imati strateškog partnera, međutim, ako se krediti uzimaju, kao što sam rekao, za popunu deficita u budžetu, imaćete i te kako velikog kritičara. Zahvaljujem.

Kada sam govorio otoklonu prema EU, mislim na politički otklon. Inače, mi kao stranka i te kako želimo da sarađujemo, normalno i kada budemo uzeli tu odgovornost da vodimo državu, sa svim zemljama i na evropskim na ekonomskim principima, sa svim zemljama BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, koji sada neki od njih ulažu, ali mnoge od zemalja i EU nas uslovljavaju državnim integritetom da bi sarađivali sa nama i da bi mi ušli u EU.
Mi smo tu veliki kritičari, gospodine Dinkiću. Ne želimo da nas niko ucenjuje. Ta naša politička neutralnost poslaće jasnu poruku da smo interesantni za sve zemlje koje žele da ulažu u Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Vlade, na početku moram takođe da izrazim zadovoljstvo što ste danas ovde prisutni, s obzirom da smo vas čekali na nekoliko odbora za rad i socijalna pitanja. Tamo smo usvajali i vaš izveštaj, po Poslovniku o radu, ministar je taj koji treba da brani taj izveštaj. Vi se niste pojavili, ali se nadam da ćete ubuduće biti prisutni i na tim sednicama i da ćete pri podnošenju izveštaja normalno odgovarati i naša pitanja.
Danas govorimo o dvema konvencijama vezanim za rad i socijalna pitanja. To su međunarodne konvencije koje je usvojila Međunarodna organizacija rada broj 150 o administraciji rada i broj 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje. Ove dve konvencije bi trebalo da podstaknu program pristojnog zapošljavanja, o kojem je već bilo reči ovde u ovoj Skupštini.
Moram takođe istaći da su ove dve konvencije faktički pomoćna sredstva ili određene pretpostavke za otvaranje novih radnih mesta, za očuvanje starih radnih mesta, za stvaranje jedne nove politike o radu koja će se kontrolisati u nekom narednom periodu. Ali, složićete se sa mnom, gospodine ministre, koliko mi ovde konvencija usvojili, ako privreda Srbije nije jaka, nema ništa od otvaranja novih radnih mesta. Ako država ne uloži posebne napore da dovede strane investitore ili pak domaće investitore, da to reguliše na jedan poseban način, da kreira tu ekonomsku politiku, donese kvalitetne zakon, tek tad ćemo moći da pričamo o otvaranju i očuvanju novih radnih mesta.
Ako možete, gospodine predsedavajući, da prekinete na čas zbog gospodina Borka Stefanovića. Zahvaljujem se, gospodine Stefanoviću, na tome što ste mi omogućili da se obratim ovom narodnom parlamentu. Zahvaljujem i vama što pratite.
Složićete se sa mnom sigurno, reč je o tome da Vlada Republike Srbije je ta koja mora da kreira politiku zapošljavanja i da u toku kampanje svi oni koji su govorili da će biti otvaranja novih radnih mesta je palo u vodu. Oni čak nisu uspeli ni da sačuvaju ona radna mesta koja smo i te kako imali.
Dakle, prvo ću se osvrnuti na Konvenciju o administraciji rada. Ovu konvenciju usvojile su preko 72 zemlje. Inače, suština usvajanja ove konvencije je da se relaksira rad državnog aparata koji se bavi problematikom rada i socijalne politike, određeni predmeti se prenesu na neke druge agencije, na lokalne samouprave ili druge institucije, a ne to da rešava par ministarstava koji se bave ovom problematikom. Treba podići kompletnu infrastrukturu, administraciju koja će kreirati jednu politiku rada i socijalne politike. Normalno, tim sistemom mora da se koordinira, a ujedno i da se ne ugrozi autonomija poslodavaca i samih radnika.
Druga, pak, konvencija je Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje. Vi dobro znate da je ovu konvenciju ratifikovalo preko 30 zemalja, svega 18 zemalja EU, namerno to apostrofiram, znači, ne sve zemlje EU. Dakle, mi smo u međuvremenu, 2003. godine, doneli Zakon o zapošljavanju i prvi put u našem zakonodavstvu mogućnost da se otvore ovakve privatne agencije za zapošljavanje. Sada u ovom trenutku ih ima negde oko 50 i one se bave ovom problematikom.
Ono što je sigurno anomalija je da pojedine agencije uzimaju određena materijalna sredstva od onih ljudi koji zapošljavaju na osnovu članarina. Očekujem da Ministarstvo u tom smislu reaguje, kako bi otklonilo tu anomaliju, da se to ubuduće ne bi dešavalo.
Takođe, ova konvencija predviđa usku saradnju između Nacionalne službe za zapošljavanje i samih privatnih agencija za zapošljavanje jer je procena da na tržištu ima mogućnosti i da jedna institucija i da druga institucija rade. Kamo sreće da obe institucije rade u punom kapacitetu, Srbija danas ne bi imala nezaposlene, u to sam uveren i u to sam siguran.
Dakle, kada je reč o ovim Nacionalnim službama za zapošljavanje možemo reći da je država za ovu godinu odredila preko milijardu, za rashode 178 filijala ili ispostava ove službe, a na evidencijama te službe, kao što smo čuli, špekuliše se negde između 700 i 800.000 ljudi koji čekaju na posao.
Međutim, moje mišljenje je da nije suština baviti se problematikom zapošljavanja već kako ojačati privredu i kako nadomestiti tu dinamiku zapošljavanja, odrediti tu dinamiku zapošljavanja. To me podseća na prethodnu Vladu koja je govorila da ćemo, bila je socijalna i odgovorna Vlada, gospodine ministre, vi ste bili u toj Vladi, koja je govorila da će kada budu došli na vlast zaposliti 200.000 stanovnika i da je svetska ekonomska kriza u stvari šansa za Srbiju i da će za Srbe kroz tu svetsku ekonomsku krizu omogućiti nova radna mesta, međutim to se nije desilo.
Takođe, je dobro otvoriti ovde pitanje i socijalne pravde. Pominje se da negde u Vladi Republike Srbije postoje rođaci koji koštaju građane Srbije, poreske obveznike u bruto iznosu oko milion dinara. U to ne bih da verujem, pretpostavljam da te ljude znate, ali ako je reč o socijalnoj pravdi – kako je to moguće da oni tolika sredstva primaju, a ljudi ili građani ove Srbije, recimo građani Jablaničkog okruga imaju svega 15.000 dinara platu.
Izneo bih vam neke podatke kada je reč o stepenu nezaposlenosti. Dakle, u Jablaničkom okrugu, odakle dolazim, iz Leskovca u 2008. godini stepen nezaposlenosti je bio negde oko 32-33%, sada je negde 45% stopa nezaposlenosti. Nezaposlenost nije retoričko pitanje već je to državno pitanje, nacionalno pitanje i tome treba da se donese jedan konsenzus. Ako država vodi pametnu politiku i otvara radna mesta odakle dolaze migracije stanovništva, to su najsiromašniji delovi ove Srbije, sigurno ćete imati podršku u DSS. Međutim, bojim se da smo malo zakasnili kada je reč o tim migracijama da se određeni delovi Srbije i te kako prazne, a s obzirom da fizika ne zna za prazan prostor, i znate ko će se naseliti na tom prostoru, verovatno neko ko nije poželjan.
Dakle, ono što nama smeta kada je reč u obrazloženju ove deklaracije, a to je da se ovom deklaracijom, donošenjem ovog zakona, približavamo harmonizaciji, zakonodavstvu EU.
Malopre sam namerno rekao i apostrofirao jednu konvenciju o ovim privatnim agencijama i zapošljavanju, usvojenoj u EU, u svega 18 zemalja. Znači, sedam zemalja nije usvojilo ovo, a mi se približavamo zakonodavstvu EU. Imali smo prilike da takođe, raspravljamo o jednoj konvenciji o izdržavanju lica gde, u samoj EU tri zemlje nisu usvojile upravo tu konvenciju, to su Engleska, Danska i severna Irska, a mi smo prva zemlja van EU koja usvaja tu konvenciju.
Zato ta snishodljivost, sigurno ne treba ići na taj način, ta servilnost nam ne treba, već jednostavno vi znate stav DSS, da Srbija treba da bude politički neutralna, da sarađuje sa svim zemljama, pa i zemljama EU, zemljama BRIKA, SAD, pa i nekim arapskim zemljama koje mogu da doprinesu otvaranju novih radnih mesta ovde na teritoriji Srbije.
Dakle, u tom kontekstu Vlada treba da razmišlja, da se okrene drugim tržištima. Mi kao DSS smo ponudili jedan program zove se – Nova industrijalizacija. Vidim da pojedina ministarstva implementiraju određene zakonske odredbe ili odredbe iz tog našeg ekonomskog programa što je dobro i što mi pozdravljamo. Dobro je bilo i da vaše ministarstvo pogleda taj naš ekonomski program i nadam se da ćete kroz taj program uvideti na koji način ova država može da uposli određen broj ljudi. Zahvaljujem se.

Hvala.
Nisam iz one političke opcije koja je na evropskom putu. Član sam DSS. Na početku moram da izrazim žaljenje što ova vladajuća većina ponovo u ovu tačku dnevnog reda uvršćuje određene zakone koji nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Nastavlja se praksa koja je postojala u prošlosti, iako je stranka koja je sada stožer vlasti kritikovala to. Nadam se da će se to ubuduće otkloniti.
U mojoj diskusiji ću govoriti o zakonu o potvrđivanju protokola o merodavnom pravu iz oblasti izdržavanja. Radi se o jednom protokolu privatnog prava koji je donet pod okriljem međunarodne Haške konferencije za privredno pravo. Dakle, ovaj naziv protokol je naziv za jedan dokument koji treba da bude funkcionalna veza između konvencije koja je doneta 2007. godine. Sa ovim protokolom treba da ima zajednički cilj, a to je da promoviše ovaj dokument, ovaj akt, što stoji u preambuli ovog predloga zakona o merodavnom pravu obaveze izdržavanja.
Dakle, mnoga rešenja su i te kako korektna i povoljna, a naročito za izdržavana lica. Samim tim i mnoge pravne norme koje su ugrađene u ovaj akt idu u prilog tome da se lakše donese odluka o izdržavanim licima, a naročito u specifičnim situacijama, međudržavnim i međugraničnim elementima. Ovaj akt o kome danas pričamo, ovaj protokol je samostalni protokol i sklon je tome da njemu mogu da se pridruže druge zemlje koje nisu potpisnice Konvencije, a koja je potpisana 2007. godine.
Razlika između konvencije i ovog akta je u tome što se konvencija primenjuje samo na one zemlje koje su potpisnice istog ovog akta, dok ovaj protokol ima formu erga omnes ili prema svima obavezujući tj. da zemlje koje nisu potpisnice ovog akta, ove konvencije i zemlje koje su potpisnice moraju uskladiti svoju pravnu regulativu sa ovim aktom. Onaj poverilac koji pokreće postupak iz zemlje koja nije potpisnica ovog akta može da očekuje sve privilegije i benefite ovog akta. Primera radi, ako je otac iz Austrije, a majka iz Srbije, pa dete pokreće tužbu za izdržavanje pri sudu u Srbiji, srpski sud može da prihvati austrijski ili srpski zakon. To je taj merodavni zakon. Međutim, ovaj akt na jedan korektan i kvalitetan način propisuje kako da se na taj način reaguje.
Moram istaći da ovaj protokol ima kvalitativnih odredbi. Primera radi, visina izdržavanja, gde se uzimaju u obzir visina dohotka tuženika, zatim i prohtevi izdržavanog lica, pa se na osnovu toga donosi jedan kvalitetan zaključak vezan za visinu izdržavanja. Takođe, ovaj akt zadire u javni poredak zemalja potpisnica i zemalja koje nisu potpisnice, već radi u svom obimu delovanja.
Srbija je zemlja koja je potpisnik ove konferencije o privatnom pravu još 2001. godine. Srbija je donela devet konvencija na osnovu preporuka ove konferencije. Kada smo bili u sastavu SRJ ili samostalni imali smo preko devet konvencija. Jedna od najbitnijih je Konvencija o zaštiti deteta i nju je podržalo preko 100 zemalja, bilo potpisnica ove konferencije, bilo onih koje nisu potpisnice.
Nadam se da je glavni motiv za donošenje jednog ovakvog protokola, jednog akta, pre svega, pomoć našim građana po iseljenju, jer svi dobro znamo da se stara zemlja Jugoslavija raspala, mnogi građani Srbije su otišli u zemlje zapadne Evrope, gde su stekli mnoga poznanstva, tamo se oženili, udali, dobili porodice. Ovaj protokol treba da štiti njihove interese. U zadnje vreme imamo veliku migraciju. Znate dobro da se svake godine iz Srbije iseli 30-32 hiljade ljudi ka zemljama zapadne Evrope trbuhom za kruhom. Njima treba da pomogne ovaj protokol.
Ovaj protokol je verifikova EU, 25 zemalja EU, sem Velike Britanije, Danske i Irske i da bi se on aktivirao treba još jedan pravni subjekat da ratifikuje ovaj protokol. Srbija je prva zemlja van EU koja će ratifikovati ovaj protokol.
Nadam se, gospodine ministre, da ćemo posle ove verifikacije ovog protokola doneti jedan zakon o privatnom pravu. Nadam se da ćete reagovati, jer će ovo biti šlagvort za tako nešto i da ćete reagovati. Imali smo obećanja prethodne Vlade, a i ove vlade. Ne mogu da kažem, delovalo se, radilo se po ovom pitanju, ali je činjenica da nemamo jedan kvalitetan zakon koji će obraditi jednu ovakvu materiju. Nadam se da ćete uskoro izaći pred ovaj parlament sa jednim kvalitetnim predlogom zakona.
Na kraju bih želeo da vam sugerišem određenu stvar. Dakle, u obrazloženju stoji da se ovaj zakon donosi kako bi se usaglasili sa zakonima EU, sa legislativom EU. Međutim, za nas iz DSS, ovaj zakon se donosi zbog građana Srbije, pa onda zbog EU, jer znate da DSS želi da bude politički neutralna i iz tih razloga vam kažem da taj zakon moramo doneti zbog građana Srbije, zbog svih onih ljudi koji su zasnovali porodice u mnogim drugim zemljama, a otišli su trbuhom za kruhom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DSS u raspravi u načelu su između ostalog isticali da ovaj zakon treba da suzbije, pre svega, kriminal, stopu kriminaliteta, kao i mnoge špekulativne radnje.
U prilogu ovoj mojoj diskusiji govori to da stepen kriminaliteta u Srbiji iz godine u godinu raste, stepen korupcije iz godine u godinu raste, o tome govori i govorio je, gospodin Dežer, predstavnik EU u Srbiji.
Naši amandmani su, koje smo podneli, poslanička grupa DSS je podnela 27 amandman, hteli da spreče ovaj način i da pomognu, pre svega zakonopiscu, zakonodavcu da suzbije kriminalitet, špekulativne radnje. Međutim, meni je stvarno žao što on to nije prepoznao u naši amandmanima i nijedan amandman nije prihvaćen. Kada je reč o amandmanu na član 84, mi smo umetnuli dva stava koja treba da pomognu, pre svega, Komisiji za zaštitu prava, da to bude jedan kontrolni paket koji će pomoći pri odabiru strateškog partnera, naručiocu posla.
U objašnjenju koje smo dobili od strane predlagača, kaže se da bi to i te kako puno zakomplikovalo dalji deo rada, dalji deo posla. Mislim da ništa ne može da zakomplikuje ni jedan član ovog zakona, ako ta sugestija bude dobronamerna i ako ta sugestija ima jedan korektivan faktor, a to je kontrolni mehanizam, da pomognemo, pre svega našim privrednim subjektima, koji u ranijem periodu nisu mogli da dođu do određenih poslova, iako su imali određene, maltene iste reference, kao i strani strateški partneri.
Imamo primera na Koridoru 10, 2010. godine, 2011. godine kada su konkurisali i naši privredni subjekti, svega su četiri od 15, koliko je bilo raspisanih javnih tendera, oni dobili posao. Dakle, naša namera je pre svega bila da pomognemo, kao što rekoh, zakonopiscu, da iskoreni određene korupcije i da ne stvara sumnju u ovaj zakon. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Kao što sam rekao, poslanička grupa DSS je podnela 27 amandmana, i to je jedna trećina od ukupnih amandmana koji su se našli u vezi ovog zakona. Bilo je tu dobrih amandmana, ne samo naše poslaničke grupe, već i drugih poslaničkih grupa.
Međutim, i ovaj amandman, kao i ostali amandmani koje je podnela naša stranka, nisu prihvaćeni. Iz kog razloga? Ne znamo. Objašnjenje je isto kao i za član 84, a to je da će stvoriti konfuziju. Hteli smo da ovima amandmanom stvorimo jedan kontrolni paket, a vezano za nadležnosti republičke komisije. Tako samo tražili da u članu 139. posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja kaže – odlučuje o predlogu podnosioca zahteva, o kontroli opravdanosti kriterijuma za dodelu ugovora.
Moj kolega, Dejan Mihajlov, i ja pričali smo o tome kako je bilo mnogo nepravilnosti u prethodnom periodu, a vezano za našu građevinsku operativu na Koridoru 10, vezano za "Ikarbus" u gradu Beogradu i mnoge druge nepravilnosti. Na ovaj način smo hteli da podstaknemo predlagača zakona da prihvati ovaj amandman kako bi ovaj zakon bio što transparentniji, jasniji i kako bi ga približili svima onima koji su zainteresovani za ovaj zakon, a i da građani Srbije imaju uvid kako se njihova sredstva troše. To je bio cilj i intenca našeg amandmana, ovlašćeni predlagač ga nije prihvatio. Nama je žao, ne samo što ovaj amandman nije prihvatio, nego što nije prihvatio i mnoge druge amandmane koje smo ponudili. Dakle, koncept našeg predloga amandmana i ovog zakona izgleda da nije isti.