Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dakle, uzeo sam reč u vezi ovog amandmana, a u vezi kancelarije za mlade i sami ste rekli da u ovom trenutku imamo oko 123 kancelarije za mlade. Mi smo vas upozoravali na Odboru za sport a i sada ljudi koji rade u tim kancelarijama zloupotrebljavaju svoje funkcije i koriste ih za stranačke promocije. U tom smislu, zamolio bih vas kao resornog ministra da obratite malo više pažnje na rad tih omladinskih kancelarija i da u nekom narednom periodu izvestite Odbor za omladinu i sport o tom pitanju. Ništa više. Zahvaljujem.

U vezi sa našom konstatacijom koju smo izneli u načelnoj raspravi, a to je da ovaj zakon nikoga ne obavezuje, niti sankcioniše, pa tako i ove kancelarije za mlade. Mi ovde ne imputiramo vama, gospođo ministre, kao resornom ministru, već uslovno da kažemo da uopšte gledano zakon ne obavezuje ni te kancelarije za mlade, niti pak lokalne samouprave da ih kažnjavaju, da ih raspuštaju. Zahvaljujem.

Pretpostavio sam da će ovaj član zakona izazvati veliku polemiku kod narodnog poslanika. Pričali smo o tome u načelnoj raspravi. Međutim, postavio bih jedno pitanje, rekli ste fond od 885 miliona – koliko je do sada Srbija povukla od tih sredstava? Da li znamo?
Druga stvar, vi kao resorni ministar možete da prihvatite ovaj amandman kad Srbija dobije status kandidata, možete izmene i dopune ovog zakona i svi zadovoljni, zadovoljna opozicija, zadovoljna vlast. Zahvaljujem.

Pošto mi već imamo Zakon o osnivanju agencije, pitam vas – koji je to poseban zakon? Ovog trenutka, pošto legalizujemo ovaj zakon, pošto ga je "Službeni glasnik" obelodanio, mi već možemo da osnujemo tu agenciju.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dakle, podneo sam amandman na član 22. i on je komplementaran na član 24, znači, dopunjuju se, imaju isti efekat. Radi se o transparentnosti. Zarad javnosti da pročitam o čemu se radi i na šta smo mi to podneli amandman. Član 22. stav 7. kaže – Ministarstvo na zvaničnoj internet prezentaciji objavljuje spisak svih učesnika u postupku odobrenih programa i projekata, sa iznosom odobrenih sredstava, kao i spisak odobrenih stipendija i nagrada iz člana 21. i 22. Mi smo tražili ovim amandmanom da iza reči "odobrenih" stoje reči "neodobrenih stipendija". Hteli smo da ovaj zakon bude što više transparentniji, da bude što više javniji, kako bi mogli učesnici i kandidati koji učestvuju u realizaciji ovih projekata u nomenklaturi imaju spisak zbog čega su oni odbijeni i zbog čega su uopšte dobili.
U obrazloženju koje smo ovde dobili od strane Vlade kaže se sledeće – amandman se ne prihvata, jer bi se objavljivanjem podataka o licima čiji je program, odnosno projekti nisu odobreni na javnom konkursu ili objavljena imena lica koja su konkurisala, a nisu dobila stipendije, ta lica bez razloga mogla bi da budu dovedena u neugodan položaj. Konkretno, gospođo ministre, ja kada bih konkurisao uopšte ne bi bio doveden u neugodni položaj, ja bih tražio informacije od vas kao inokosnog organa ili organa koji odlučuje zbog čega sam odbijen, kako će mnogi kandidati koji će pisati ove projekte za programe tražiti od vas da znaju zbog čega su odbijeni. Dobro bi bilo da prihvatite ovaj amandman, i zbog vas, a i zbog javnosti. Zahvaljujem.

Jednostavno, nisam zadovoljan odgovorom. Pitam vas, zbog čega ja, kao učesnik konkursa, ne bih mogao na internet prezentaciji da znam zbog čega sam odbijen. Ja sam na spisku, kao kandidat, ali zbog čega sam odbijen? To je suština pitanja. To je suština amandmana. Zbog čega neko ko je odbijen nije u nomenklaturi i da se navede razlog zbog čega je on dobijen? Ne vidim razlog zbog čega Ministarstvo to ne bi moglo da prezentuje javnosti.

Koristim priliku, gospođo ministre, da vam se zahvalim što ste prihvatili ovaj amandman, iako je ovaj amandman tehničke prirode. U suštini sam rekao da smo mi podneli 25 amandmana, od toga ste prihvatili tri i četvrti u toku diskusije. Dobra je praksa redovnog poslanika koji dolazi ovde da vam se zahvali što ste prihvatili ovaj amandman.

Rekao sam da su amandman na član 22. i amandman na član 24. komplementarni i dopunjuju se. Očekivao sam da ćete prihvatiti i jedan i drugi amandman zbog transparentnosti. Obzirom da se radi o diskrecionom pravu ministra kao inokosnog organa, a i u načelnoj raspravi sam govorio da se Srbija nalazi po korupciji na 83. mestu, a Vlada je ovim zakonom generator te korupcije, dobro bi bilo da ste prihvatili te amandmane i da na jedan transparentan način prikažete ovo što smo tražili ovim amandmanom. Zahvaljujem.

U članu 26. stav 1. tačka 3. podneli smo amandman – posle reči "drugo" dodaju se reči "u Kancelariji za mlade mogu raditi samo osobe starosti do 30 godina".
Dobili smo i objašnjenje od Vlade, koje kaže – amandman se ne prihvata jer je u suprotnosti sa Zakonom o zabrani diskriminacije. Rekao bih da se ovde radi o posebnoj diskriminaciji, da je u skladu i sa strategijom i sa zakonom o mladima i u tom kontekstu vi ste morali da prihvatite ovaj amandman.
Kao što vidite, DSS se upravo zalaže za prava mladih i na ovaj način, na taj način što želi da u tim kancelarijama za mlade rade upravo ljudi starosti do 30 godina. Dobra je prilika da prihvatite ovaj amandman, gospođo ministre, jer na taj način ćete i vi pomoći mladim ljudima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu zakon o mladima, kao što znamo. Pre nego što bilo kažem o ovom zakonu, podsetiću vas da ste vi svojevremeno dolazili u naše poslaničke klubove da sami prezentujete ovaj zakon, ali obzirom da ste sad bili sprečeni, a mi znamo zbog čega, pošto ste sa našim vaterpolistima doneli zlatnu medalju, mi sa ovog mesta čestitamo našim vaterpolistima, jer su jedini kolektivni sport koji se plasirao na Olimpijske igre u Londonu. Nadam se da će ih biti i više.
Sada o zakonu. Neću držati apologetske govore kao što su držali moji prijatelji, već ću pričati realno, onako kako osećam. Kada je reč o zakonu o mladima, mi smo očekivali da se ovaj zakon, pre svega, bavi preventivom, da pričamo o uzrocima i posledicama ili, pak, da je Vlada napokon shvatila da nekim kvalitetnim idejama želi da poboljša život mladih ljudi u Srbiji. No, mislimo da nemamo odgovor ni na jedno od ovih pitanja, a da se Vlada uopšte nije bavila esencijalnim problemima mladih.
U ruci držim ovaj zakon. Kao što reče neko od mojih prethodnika, on liči na deklaraciju i on je neki pamflet, ne liči na ozbiljan zakon, iz prostog razloga što ovaj zakon ne obavezuje, što nema nikakvih sankcija.
Pretpostavljam da ste imali dobru nameru, gospođo ministarka, da uradite jedan kvalitetan zakon, da napišete dobar zakon. Vi ste pogodili formu, ali suštinu niste. To je ono što ćemo mi danas kritikovati.
Danas govorimo o mladim ljudima koji će biti budući lekari, profesori, zašto ne i poslanici, mehaničari, poljoprivrednici, vodoinstalateri i stoga moramo da napravimo jedan kvalitetan ambijent kako ta armija mladih ljudi se ponovo ne bi odselila negde u inostranstvo i tamo privređivala.
Pretpostavljam, a postavljam pitanje svim poslanicima, a postavljam pitanje svim poslanicima i pozicije i opozicije, da li znaju slučajeve da je neki mlad čovek iz njihove okoline, fakultetski obrazovan, otišao zauvek i napustio svoje ognjište, otišao trbuhom za kruhom i nikada se nije vratio ili se, pak, vraća kada su raspusti. Pretpostavljam da ima takvih slučajeva i da vi takve slučajeve znate.
Neko reče da se radi o krovnom zakonu i da na osnovu ovog krovnog zakona treba da legalizujemo probnu organizaciju. Pitam sve vas, ako pričamo o krovnom zakonu, a svi znamo da se kuća gradi od temelja, pa tek na kraju krov, da li je Srbija, da li je ova vlada postavila dobre temelje za jedan ovakav krovni zakon? Naše mišljenje je da nije.
Negde oko 400 hiljada stručnjaka od 90-ih godina se iselilo iz Srbije. To je koštalo skupo ovu državu. Njihovo školovanje je koštalo oko 300 hiljada dolara. Kada to pomnožite sa 400 hiljada, država Srbija je u gubitku 12 milijardi.
Još veći gubitak se ogleda u tome što oni nisu privređivali ovde, što nisu razvijali našu zemlju. Svojevremeno taj odliv mozga postojao je u komunizmu, međutim oni su to vešto prikrivali i govorili da se radi o privrenom radu. Bili su mudri i na taj način prikrivali. Ankete govore, poštovani prijatelji, koje su sprovedene pre tri četiri meseca da apsolventi naših univerziteta, studenti završnih godina bi u ovom trenutku 63% njih otišlo u inostranstvo i tamo radilo. Radili bi bilo šta, ne u svojoj struci, samo da obezbede sebi egzistenciju. Iskreno rečeno, i ja sam tako razmišljao do 2000. godine. Međutim, video sam neku svoju šansu u tim promenama, video sam šansu u Vojislavu Koštunici i on je moje poverenje opravdao upravo u periodu od 2004. do 2008. godine, a i vi ste data bili u vlasti kada je Srbija najbolje živela, kada je prosečna plata bila 426 evra, kada je bruto društveni proizvod svake godine rastao od 6 do 7%.
Mnogi od ovih ljudi koji nisu otišli su se možda ponadali, poštovani prijatelji, da će naći svoje radno mesto u onih 200.000 radnih mesta koje je obećao Boris Tadić ili će im pomoći roditelji sa onih 1.000 evra koje je obećao Mlađan Dinkić ili su čak mislili da će im bake i deke pomoći svojim penzijama koje bi trebalo da budu 70% od ličnog dohotka. Međutim, to se izgleda nije desilo.
Umesto ova Vlada da nastavi u kontinuitetu, da radi kao što je radila prethodna Vlada, ova Vlada je sve urušila. U ovom trenutku verujte mi, Srbija je na drugom mestu po odlivu mozgova. To vi znate, gospođo ministre, na 132 mestu su se našli samo Gvineja Bisao i to je izuzetno kvalitetno društvo. Nadam se da će se to ubuduće promeniti i da će se ova država opametiti, da će napraviti jednu strategiju, ne samo da zaustavi taj odliv mozgova, već da napravi jednu strategiju za priliv mozgova. Svi oni ljudi koji su otišli ranije možda bi se vratili, ali za to treba da postoje adekvatni uslovi, optimalni uslovi koji će nadam se Vlada nastaviti ubuduće.
Jedan ruski nobelovac, Jotor Lenidovič Kopit, kaže da je za jednu zemlju, nauku jedne zemlje izuzetno pogubno kada ode 50 naučnika, stručnjaka. Naša zemlja jeste mala, ali mnogo je stručnih ljudi otišlo sa ovih prostora. Mnoge zemlje su zaustavile odliv svojih mozgova, poput Južne Koreje, Kine, Indije, ali pametnom strategijom jer su ulagale u nauku i tehniku. To se ne odnosi na vaš referat gospođo ministre, ali su i te kako puno ulagali. Daću vam primer jedne Finske, evropske zemlje, koja 75 puta više ulaže nego Srbija u nauku, odvaja 4% BDP, tj. 5,2 milijarde za razvoj nauke i tehnologije.
Treba napomenuti da i pojedini univerziteti, i to privatni univerziteti, potpiruju vatru odlaska naših mladih studenata. Imamo primer da je Beograd bio preplavljen bilbordima megatrend univerziteta gde se kaže "završi megatrand i pali". Činjenica je da na tom istom univerzitetu predaje i naš ministar prosvete Žarko Obradović i da je kako reče vlasnik univerziteta to jedna patriotska izjava. Ako tako nastavimo, verujte mi da ćemo stvarno zaustaviti odliv mozgova i da niko neće otići više, jer nećemo imati stručnjaka. I, ona poznata rečenica – ko izađe iz Srbije neka ugasi svetlo će se stvarno ostvariti.
Očekivali smo da ćete možda i ovaj zakon, ili uopšte da će Vlada rešavati probleme porodice u smislu zato što je naš narod, srpski narod jedan od najstarijih naroda, ne po istoriji, već po biologiji. Četvrti smo po starosti u Evropi, a deseti u svetu. Naši mladi ljudi tek u 32 godine se osamostaljuju, imaju neku autonomiju,beže od roditelja. Do tad ih roditelji hrane.
Ono što sam hteo da vam kažem takođe gospođo ministar je da u samoj Srbiji postoji veliki broj migracija, odlazak mladih ljudi ka većim centrima poput Beograda, Niša, Novog Sada, tako da se prazni cela ta južna Srbija i istočna Srbija, a vi znate da fizika ne zna za prazan prostor i znate da će se tu ipak neko doseliti, oni koji se graniče sa nama. I o tome moramo voditi računa. Prethodna vlast u gradu Leskovcu, odakle ja dolazim, je povela računa o tome i napravila jedan fond za mlade talente. Međutim, vlast u kojoj vi sad parcipirate, vi kao stranka, je ugasila taj fond. Petnaest učenika je mesečno primalo stipendiju od 100 evra, nije to velika para, ali itekako velika je za budžet njihovih roditelja. Međutim, ne znamo iz kojih razloga je ova sadašnja vlast to ugasila. Kakvu smo mi poruku poslali mladim ljudima? Da beže iz Leskovca, a mi smo od njih očekivali da se vrate i da budu parna lokomotiva koja će povući razvoj Leskovca.
Sada bi lepo bilo da kažem nešto i o zakonu. Kada je reč o ovom zakonu, nismo rekli ništa novo. Čak smo i na Odboru za omladinu i sport rekli da ćemo glasati protiv ovog zakona, jer mislimo da zakon nije dobar i da zakon i te kako može kvalitetnije da se uradi. Naši omladinci DSS su takođe uzeli učešće i dali nam određene inpute kada smo pisali amandmane. Napisali smo oko 25 amandmana, to ćete i videti, i hteli smo da popravimo što se popraviti ne može. Nadam se da ćete prihvatiti neke amandmane koji suštinski i te kako mogu pomoći u kvalitetu ovog zakona.
Naše osnovne zamerke kada je reč o ovom zakonu su pre svega agencija. Reći ćete mi da je to imperativno zato što EU traži to od nas da se nadgleda taj zakon o mladima. Međutim, činjenica je, pošto je samo šest zemalja u Evropi usvojilo ovaj zakon, da to nije evropski zakon i da mi svoj zakon možemo prilagođavati našim uslovima. Vi u svom ministarstvu imate državnog sekretara za omladinu. Poverite njemu taj posao, poverite njemu taj referat da se bavi tim problemom.
Druga stvar, doneli smo ovde jedan zakon o smanjenju broja radnika u državnom aparatu. Nadam se, ako će se već formirati ta agencija, da će to biti mladi ljudi, oni koji su izgubili posao na osnovu tog zakona o smanjenju broja zaposlenih. Eto prilike, a ne da bude to mesto gde će se zapošljavati stranački kadrovi.
Kada je reč o kancelarijama za mlade, rekli ste da ih ima u ovom trenutku 123 i na ovaj način, faktički ovim zakonom mi ih legalizujemo. Rekao sam na Odboru za sport, ako se sećate gospođo ministre, da je veliki broj zaposlenih u tim kancelarijama za mlade upravo iz G17 plus, čak i koriste stranačke prostorije da promovišu određene programe. To sam vam rekao, trebali ste da proverite, to je istina.
Ono što smo mi reagovali amandmanom da u tim kancelarijama treba da budu ljudi ne stari od 30 godina, zbog difolta po zakonu, jer zakon govori o ljudima od 15 do 30 godina. Ti ljudi treba da se bave tom problematikom.
Kada je reč o strategiji mišljenja smo da strategija treba da se piše na jedan duži period, na period od 10 godina, jer je to jedan trajni dokument koji treba da poštujemo i nadam se da ćete i na taj amandman reagovati, te da ćete ga prihvatiti, jer je amandman i te kako dobronameran. Finansiranje projekta, mi smo hteli da to bude transparentno, da bude javno, zato smo uložili jedan amandman gde tražimo od vas da na sajtu vašeg ministarstva prikažete sve kandidate čiji su projekti prošli i čiji projekti nisu prošli, da ljudi vide i da znaju zbog čega nisu prošli.
I na kraju, osvrnuo bih se, kao zamerka, a to je diskreciono pravo ministra. To se vidi kroz član 24.
Govorili smo i o prethodim zakonima ovde, puna su nam usta toga bila, da je Srbija po percepciji i korupciji na 82 mestu. Upravo ovakvim zakonom Vlada pokazuje da je generator korupcije. Zato smo i mi reagovali amandmanom, nadam se da ćete takođe i taj amandman prihvatiti.
I na kraju zli jezici kažu da je ovo jedan zakon koji se radi uoči izbora, da je izborni zakon. Neću da verujem u to, ali tako kažu ljudi. Kažu ljudi da je upravo zakon napravljen da bi se umrežila mreža omladinska G17 plus, tj. URS i u to neću da verujem, zle namere. Ali je, evo kaže kolega, sasvim moguće. Verujem da je tako.
Takođe, nama nije jasno zbog čega DS izlazi toliko u susret URS tj. Mlađanu Dinkuću? Da li je to zbog koalicije? Znam da nećemo dobiti odgovor na ta pitanja, ali o tome neka sude mladi
Na kraju, siguran sam, kako kaže Mika Antić, mi činimo sve da ne uradimo ništa. Tako činimo i sa ovim zakonom da ne bi uradili ništa. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, u ovoj mojoj diskusiji ću se možda i ponoviti jer nisam čuo adekvatan odgovor od gospodina Mlađana Dinkića.
Moram reći da je ovo jedan politički projekat tadašnjeg G17 plusa, sada URS, jedan predizborni zakon, s obzirom da je stranka G17 tadašnja, sada URS, marginalizovana od strane DS. Morali su da nađu jednu izlaznu strategiju. Čak je i gospodin Mlađan Dinkić podneo ostavku na mesto ministra i na mesto potpredsednika Vlade i onda, kao što rekoh, morali su da nađu jednu političku priču za sledeće izbore. Tu priču su našli u formi regionalizacije i decentralizacije.
Bojim se da je ova priča o regionalizaciji i decentralizaciji jedan predizborni trik i liči na ona obećanja koja smo imali u predizbornoj kampanji 2008. godine, kada smo obećali svim punoletnim građanima Srbije 1000 evra, kada smo pričali o penzijama, 70% ličnog dohotka, kada smo pričali o 200.000 novih radnih mesta. Zbog toga kažem da je ovo jedan predizborni trik i da ovaj zakon neće ni za živeti.
Bojim se da ovaj zakon nema podršku vladajuće većine, s obzirom da imamo 122 potpisnika, da poslanici vojvođanskih Mađara nisu potpisali ovu inicijativu za donošenje jednog ovakvog zakona, a i ovaj veliki broj amandmana ukazuje na to da nemamo većinu, ali to ćemo videti u danu za glasanje.
Postavlja se jedno suštinsko pitanje - zašto baš sada pred izbore donošenje jednog ovog zakona? To govori u prilog onoj mojoj tezi na početku. Zapravo, gospodin Mlađan Dinkić i njegova stranka je sedela u Vladi kada su obeštećenje tj. kada je Vlada ukrala lokalnim samoupravama 50 milijardi dinara i mogao je i tad da reaguje, mogao je da reaguje i onog trenutka kada je DSS pokrenula inicijativu tj. podnela krivične prijave protiv premijera, a i protiv bivše ministarke gospođe Dragutinović. Gospodin Mlađan Dinkić je govorio da gospodin Cvetković ništa ne radi niti se meša u svoj posao, pa je iz tih razloga mogao da podrži našu inicijativu.
Listao sam ovaj efekat zakona i vezano za Leskovac, dozvolićete gospodine Dinkiću da vas pitam, s obzirom da imam neke egzaktne podatke, s obzirom da dolazim iz tog mesta. Leskova koji ima 23 hiljade i 500 upošljenih, sada nešto manje, pošto ste doneli Zakon o smanjenju broja zapošljenih u lokalnoj samoupravi, 314 radnika je manje nego prošle godine, a 720 radnika u lokalnim samoupravama širom cele Srbije je otpušteno. U Leskovcu je samo 314 radnika.
Mnogi vaši direktori su radili socijalne karte, između ostalog, tražili su da se radnici izjašnjavaju kakvog su političkog opredeljenja radnici koji će napustiti i verujte mi da je 90% radnika iz DSS i SRS isterano iz opštinskih uprava i javnih preduzeća.
Vlada je pokušala da pomogne lokalnim samoupravama na taj način što je faktički izmislila Zakon o pomoći građevinskoj operativi i tako ćemo mi prvi put u Leskovcu, gospodine Dinkiću, dobiti jednu solarnu elektranu, šestu u Evropi. Ima ih pet u Evropi. Do sada, tri u Nemačkoj, dve u Španiji i mi nismo znali da je...
(Predsedavajući: Gospodine Peričiću, moja obaveza je da vas upozorim na temu. Hvala.)
Da, upravo se vraćam na temu, pa ću posle o firmarinama.
Najtoplije mesto u Srbiji, nismo znali da je to rodno selo našeg gradonačelnika Velika Boljanica. Verujte mi i tamo se gradi ta privatna solarna elektrana, i to, baš na imanju njegovog strica.
Kada je reč o firmarinama, mi smo imali najveće firmarine u Srbiji, pa smo doneli jedno diskreciono pravo a vi učestvujete u toj vlasti, da sam predsednik opštine određuje taksu o firmarinama, pa smo tek na trećoj sednici doneli nove takse, kada smo videli da ni jedan ozbiljan privrednik nije došao u Leskovac ili da otvori neka nova radna mesta.
Ono što sam hteo da vam kažem, do ovoga ne bi došlo da smo poštovali Ustav i da su donošeni određeni zakoni do 31. decembra 2008. godine i da ovaj Ustav i te kako ima mogućnost za uravnoteženi ravnomerni regionalni razvoj. Da smo do tog datuma doneli zakone o javnoj svojini i set finansijskih zakona, mi sada ne bi pričali o tome ko je autor regionalizacije ili decentralizacije Srbije, ko je titular svega toga, već bi sama država, po inicijativi, po difoltu mogla da priča o ravnomernom regionalnom razvoju.
Demokratska stranka Srbije se sigurno zalaže za razvoj i podsticaj tog ravnomernog regionalnog razvoja, gde bi lokalne samouprave bili nosioci tog samog regionalnog razvoja. Bez jakih lokalnih samouprava i prenošenja određenih prava tim lokalnim samoupravama, nema regionalnog razvoja.
Bojim se, gospodine Dinkiću, da je regionalizacija skupa igračka u rukama URS i u vašim rukama. Najbolje bi bilo za sve nas da se ovaj zakon povuče iz ove skupštinske procedure i da se postigne jedan politički konsenzus, pa tek onda da pričamo o pravoj regionalizaciji i decentralizaciji. Zahvaljujem.

Član 27. odnosi se na vođenje sednice predsedavajućeg, a to ste vi u ovom slučaju. S obzirom da me je gospodin Vlajko Senić direktno prozvao imenom i prezimenom, ja imam pravo na repliku.

Član 107, dostojanstvo Skupštine.
S obzirom da smo mi ovde poslanici isto kao i vi i vi ne smete drugačije da nas tretirate. Mi imamo svoja prava zagarantovana Poslovnikom o radu i mi nismo vaši učenici, a vi naš razredni starešina, pa da nas tamo u ćošku terate da klečimo na patosu. Mi imamo svoja prava po Poslovniku. Omogućite nam da svoja prava koristimo. Prozvan sam, direktno, imenom i prezimenom. Posle moje diskusije, gospodin Vlajko Senić, s obzirom da mi niste dali repliku, izazvali ste buru negodovanja i na taj način prekršili dostojanstvo Skupštine. Iz tih razloga, vratimo se od početka, dajte meni repliku i biće sve u redu. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poslanici Demokratske stranke Srbije su na Predlog zakona o privrednim društvima podneli desetak amandmana, a prihvaćen je samo jedan. Evo prilike da prihvatite i ovaj amandman.
Kada je reč o ovom amandmanu, mi smo tražili da se u članu 89. briše stav 6. Želeli smo da otklonimo jednu nepravdu. Naime, poslovođa i preduzetnik ne mogu da imaju istu odgovornost, niti da snose solidarnu odgovornost po pitanju imovine.
Kako je Vlada odgovorila što se tiče ovog amandmana? Vlada je rekla, tj. vi koji personifikujete Vladu – amandman na član 89. stav 6. Predloga zakona koji su podneli narodni poslanici Nenad Popović i Aleksandar Pejčić, koji glasi, rekli smo, briše se... A vi ste odgovorili: „Amandman se ne prihvata iz pravno-tehničkih razloga, s obzirom da je nekompletan.“ S obzirom na to da smo razgovarali sa pravnicima, po difoltu, ako se obriše jedan stav, sledeći stav 7. je stav 6.
Ovim amandmanom mi smo hteli, kao što rekoh, da otklonimo jednu nepravilnost. Desiće se, gospodine ministre, da niko u preduzeću ili privrednom društvu ne prihvati odgovornost da bude poslovođa, jer će snositi odgovornost. Nadam se da ćete još jednom preispitati ovaj amandman i da ćete ga prihvatiti. Zahvaljujem.

Samo bih zamolio ministra, da bi devojke koje vode stenogram zabeležile, da prihvati naš amandman na član 89. Zahvaljujem.