Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja po pitanju Zakona o izbeglicama.
Uz sve vaše uvažavanje, gospodine ministre, meni je žao što danas nije ovde sa nama prisutan gospodin Krkobabić, potpredsednik Vlade, jer je on zadužen da se bavi problemima izbeglica, čak ima u svom kabinetu savetnika za izbeglice, pa samo u tom smislu čekali i njega da dođe ovde da elaborira ovaj zakon.
Kada je reč o Zakonu o izbeglicama mi moramo reći da Srbija ima veliki broj izbeglica, čuli smo malopre da je među pet zemalja u svetu, prva u Evropi. Ti ljudi su našli mogućnost stanovanja u kolektivnim centrima, neki su privatno stanovali, neki su čak i kupili stanove, neki su se integrisali u našem društvu, neki su otišli u treće zemlje, tako da taj problem izbeglica od 992. godine još nije adekvatno rešen.
Ovaj zakon koji danas treba da donesemo, treba da bude normativna pretpostavka za trajno rešenje, jer prethodni zakon nije odoleo zubu vremena. Iskreno rečeno, mi iz DSS smo i te kako zahtevni u tom smislu, jer je taj zakon još 2006. godine prošao na Vladi Republike Srbije, ali zbog vanrednih parlamentarnih izbora nije ušao u skupštinsku proceduru. Meni je žao što je ova socijalno odgovorna vlada skoro dve godine na vlasti, a nismo imali ovaj zakon u proceduri ovde u Skupštinu.
Kada je reč o ovom zakonu moramo reći da ovaj zakon rešava trajno stambeno pitanje izbeglica. Ima oko 3,5 hiljada domaćinstava koji trajno treba da reše svoj stambeni status. Međutim, ono što je anomalija ovog zakona jeste što je u koliziji sa Zakonom o socijalnim stanovanju, o čemu je reč? Reč je o tome da je na osnovu programa SIRP, koji je podržavala Vlada Republike Italije, a takođe i HABITAT, organizacija UN, izgrađeno u sedam gradova određen broj socijalnih stanova, u koje su se uselile izbeglice, ali ima i socijalnih slučajeva.
Taj zakon, Zakon o socijalnom stanovanju, ne dozvoljava da izbeglice kupuju te stanove. Mi smo upozoravali upravo ovde, opozicija je upozoravala, da taj zakon nije dobar zbog ovih stvari o kojima sada pričam. Međutim, vladajuća većina se oglušila u vezi toga.
Prema tome, vi morate promptno da donesete novi zakon o socijalnom stanovanju, kako bi tim ostalim porodicama, ima ih 530 domaćinstava, pomogli da otkupe stanove po povoljnim cenama. Nadam se da će ova vladajuća koalicija to omogućiti ovim ljudima, jer oni to zaslužuju. Normalno, vama je vrlo lako da menjate te zakone. Mi smo usvojili Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju pre četiri meseci, a, evo, sada ga menjamo, pa tako očekujem da će i ovaj zakon da se promeni što pre, kako bi ovim ljudima, koji sada nisu u mogućnosti da kupe stanove,, na taj način bilo omogućeno da otkupe te stanove po povoljnim uslovima.
Moramo istaći da su, takođe, mnoge lokalne samouprave uradile akcione planove što se tiče izbeglica. Mi smo, evo, u Leskovcu, da se pohvalimo, usvojili jedan akcioni plan za otkup seoskih domaćinstava i poljoprivrednog zemljišta i na taj način pomogli izbeglicama i interno raseljenim licima da se integrišu u lokalnim samouprava. Naravno, to je dobra poruka i za one ljude koji se vraćaju iz zemalja EU po Zakonu o readmisiji, da mogu da nađu svoje utočište i da se vrate na svoja ognjišta.
Ono što očekujemo od ove vlade Republike Srbije jeste sveobuhvatna akcija, da u jednom diplomatskom maniru razgovara sa zemljama u okruženju, pre svega sa Hrvatskom, jer Hrvatska je zemlja koja nije rešila taj problem i status izbeglica. Ona je rešila problem i omogućuje povratak samo onim izbeglicama koje nisu rešile trajni status u Srbiji. Međutim, one izbeglice koje su rešile trajni status imaju zabranu dolaska u Hrvatsku.
Bosna i Hercegovina stvarno je to rešila na jedan korektan način, kao i mnoge druge zemlje. Slovenija je čak omogućila i penzionerima da primaju penzije, onima koji su nekada radili u Sloveniji.
Dakle, tri su osnovna uslova da bi ovaj zakon uspeo, a to je, pre svega – hitno donošenje ovog zakona, zatim, usklađivanje sa Zakonom o socijalnom stanovanju, kao i jaka diplomatska aktivnost, pre svega Ministarstva inostranih poslova, ali i ove vlade.
Mi očekujemo da vi na jedan korektan način pomognete svim ovim ljudima. Zahvaljujem. (Aplauz)

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, na početku bih vam zahvalio što ste prihvatili amandman poslaničke grupe DSS i rekao par reči o ovom amandmanu.
Amandman se odnosi na član 16, koji govori o povredama i obavezama učenika. Radi se o lakšim i težim povredama. Lakše povrede reguliše opšti akt ustanove, a teže povrede se regulišu ovim zakonom. Hteli smo preventivno da delujemo i na đake i na studente i na njihove roditelje, jer su konsekvence za te povrede velike, a to su predisključenje i isključenje iz doma.
Dakle, u članu 16. stav 3. u tački 10) posle reči "upotreba alkohola'' dodaju se reči ''opojnih droga, odnosno psihoaktivnih supstanci". Na taj način se povećava bezbednost samih učenika, studenata, povećava se bezbednost i radnika koji rade u domu, a ovaj amandman je bitan i za opšte zdravlje studenata, kao i da apostrofira neunošenje alkohola, narkotika i opojnih sredstava u dom.
Još jedanput zahvaljujem u ime poslaničke grupe DSS što ste ovaj amandman prihvatili.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, obratio bih se i građanima Srbije, samo ne znam da li sa „dobro veče“ ili „dobro jutro“, ne znamo kada će ići ovaj prenos, Poslanička grupa DSS u raspravi u načelu je govorila da je ovaj zakon i te kako bitan za buduće generacije i u tom smislu je obradila ovaj zakon na taj način što je predložila određen broj amandmana koji bi promenili tekst zakona.
Član 4. odnosi se na ciljeve i zadatke predškolskog vaspitanja i obrazovanja. U stavu 2. tačka 1) glasi: „stvaranje uslova za kvalitetan život, igru, učenje, i to ...“. Predložili smo da se u članu 4. stav 2. posle reči „igru“ dodaje zapeta, a posle reči „učenje“ dodaju se reči „učestvovanje“. Ostali tekst ostaje isti.
Hteli smo da usaglasimo ovaj član zakona sa Konvencijom UN o pravima i zaštiti deteta. Znamo da su osnovna četiri stuba te Konvencije o pravima i zaštiti deteta preživljavanje, zaštita, razvoj i učestvovanje. Mislimo da je amandman suvisao i osnovan i da ga treba prihvatiti.
Gospodine ministre, razmislite još jednom, jer ovaj zakon se na taj način usaglašava sa Konvencijom UN o pravima i zaštiti deteta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Koliko smo čuli od ministra, ovaj amandman je prihvaćen.

Da budemo malo pragmatični, da smo imali papir, mišljenje Vlade, možda ovo sada ne bih komentarisao.
Podneli smo amandman na član 5. Predloga zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, sa novim stavom koji glasi: „Način i uslove ostvarivanja programa vaspitno-obrazovnog rada na stranom jeziku propisuje ministar.“
Upravo ovo što je pričala gospođa Donka Banović, treba apostrofirati da je ministar taj koji će precizirati način upotrebe jezika nacionalnih manjina i da je to njegovo apsolutno pravo kao inokosnog organa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsednice. Poštovano predsedništvo, poslanici, ministre, kao što i sami vidite, poslanici DSS-a su i te kako dobro radili na ovom zakonu. Meni je žao što ste, gospodine ministre, prihvatili samo pet naših amandmana, mada ste mogli svih tridesetak, koliko smo predložili.
Naime, mi smo predložili još jedan amandman na član 6, stav 4, koji glasi (radi se o evidenciji i javnim ispravama): „Na osnovu evidencije koju vodi, predškolska ustanova, odnosno škola koja ostvaruje program pripreme pred polazak u školu (u daljem tekstu: pripremni predškolski program), izdaje javne isprave o pohađanju pripremnog predškolskog programa, i to: prevodnicu o prelasku deteta iz jedne u drugu predškolsku ustanovu, odnosno školu, koja ostvaruje pripremni predškolski program, i uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa.“
Mi smo tražili da se reč „uverenje“ zameni rečima „uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu“. Zbog čega? Naime, veliki broj pripadnika romske populacije upisuje decu i na osnovu toga ostvaruje socijalnu pomoć. Da bismo ih motivisali da ta deca i dalje idu u školu, mi tražimo da u tekstu člana 6. stoji – uverenje o završenom pripremnom predškolskom programu. Veliki je broj škola za osnovno obrazovanje odraslih gde su najveći početnici upravo iz romske populacije. Da se ovo ne bi dešavalo i da vas ne bi na taj način uslovljavali, očekujem da prihvatite ovaj amandman, upravo iz ovog razloga koji sam obrazložio. Zahvaljujem.

Vi ste, gospodine ministre, napomenuli da na taj način želite da određenu decu socijalizujete. Znači, kvalitetnija bi bila socijalizacija ako oni završe pripremni predškolski program, vremenski da ga završe.
Postoji namera određenih ljudi da upisuju decu samo da bi ostvarili socijalni dodatak i dečiji dodatak. Znači, mi ih ovim uslovljavamo da njihova deca završe taj pripremni period i na taj način se socijalizuju.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, ministri, predstavnici Vlade, iako je ovaj zakon rađen devet godina, sistematično analizirajući ga vidimo da ima neke nedostatke. Naime, Poslanička grupa DSS uložila je amandman na član 9. stav 1. koji kaže: „Jedinica lokalne samouprave osniva predškolsku ustanovu za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa, u skladu sa aktom o mrežama predškolskih ustanova.“
Mišljenja smo da bi zbog kvalitetnije i racionalnije nastave trebalo smanjiti na pedeset, jer su ovo uslovi samo, a to bi trebalo posebnim aktom propisati, za glavni grad Beograd, eventualno Novi Sad.
Naime, određene lokalne samouprave zloupotrebljavaju sredstva koja im šaljete i vaspitači koji se bave ovom problematikom nisu motivisani. Tog dana sam razgovarao, pričam za slučaj u Leskovcu, sa direktorkom ove ustanove, koja je kazala da njeni vaspitači nisu primili platu šest meseci. Dobio sam podatak od vas da redovno servisirate i transferišete sredstva prema lokalnim samoupravama. Na vama je, gospodine ministre, da sada proverite gde ta sredstva idu. Očekujem da i vi adekvatno reagujete, možda nekom budžetskom inspekcijom, da proverite ove nedostatke u ustanovama.
Što se tiče amandmana, mislim da je amandman suvisao i da treba da ga prihvatite, a da posebnom uredbom, što se tiče vaspitnih grupa, propišete za glavni grad Beograd, ili možda Novi Sad, Niš ili veće gradove gde možete da organizujete i do sto vaspitnih grupa. U manjim sredinama to može do pedeset. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, gospodo narodni poslanici, ministre, očekivao sam, gospodine ministre, da ćete prihvatiti ovaj amandman na član 22. Poslanička grupa DSS je reagovala na ovaj član u stavu 2, koji glasi (zarad građana, radi se o pripremnom predškolskom programu): „Pripremni predškolski program za decu koja nisu obuhvaćena redovnim programom predškolske ustanove organizuje se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa zakonom i statutom predškolske ustanove, odnosno škole.“
Mišljenja smo, gospodine ministre, da u ruralnim sredinama gde nemamo škole a imamo domove kulture možemo adaptirati određene prostorije, da deca ne bi pešačila i po deset kilometara do vrtića ili predškolske ustanove. Sela su nam ostala prazna, veliki broj ljudi emigrira. Dobro je da prihvatite ovaj amandman, kako bismo zaustavili migraciju. Između ostalog, mi ovim amandmanom zaustavljamo migraciju i omogućavamo deci iz nekih ruralnih sredina da budu deo tih predškolskih ustanova baš u svom mestu, a ne da odlaze kilometrima i kilometrima daleko, u neko drugo selo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću i ja da budem dobronameran, kao i kolega Dimitrijević, pošto su amandmani slični.
Naime, zbog reforme školstva smo predvideli da u nekoj budućoj nomenklaturi stoji upravo ova sestra tehničar jer smatramo da svojom kompetencijom osigurava uvažavanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, kao i unapređivanje vaspitnog rada i nege. Kao što rekoh, pošto je u toku reforma srednjeg obrazovanja, postoji mogućnost da se ovo zvanje ugradi u ovaj zakon; to zvanje bi i te kako unapredilo rad predškolskih ustanova.
Iskoristiću šansu da vas obavestim, pošto nisam dobio to saznanje što se tiče školskog odbora u Leskovcu, ekonomska srednja škola, da je urađen ponovo izbor iz Saveta roditelja i da očekujemo da na narednoj sednici lokalni parlament potvrdi ovaj izbor Saveta roditelja, kako bi direktorka mogla da radi u skladu sa zakonom, i da će skupština da se ponaša i da više neće kršiti Zakon o osnovama sistema obrazovanja...
Vratiću se na amandman. Mislim da je amandman osnovan i da ga treba prihvatiti kako bismo poboljšali tekst zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, pozdravio bih i predstavnike Vlade, ali ih ne vidim ovde, a oni su nam i te kako bitni za određene informacije, jer smo hteli da postavimo određena pitanja vezana za ove tačke dnevnog reda, ovo je pravi galimatijas predloga od strane vladajuće većine. Tu imamo samo predlagača Vesnu Marjanović ispred Odbora za kulturu, a očekivali smo nekoga od predstavnik Vlade da nam da pojedinačna objašnjenja.
Naime, usredsrediću se na predlog kandidata za izbor za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije i pričaću o toj temi. Normalno, postavio bih i neka pitanja, ali ne verujem da ću dobiti odgovor od bilo koga.
Pre nego što bilo šta kažem o kandidatima, dobro je da upoznamo građane Srbije šta je Agencija i šta je njen delokrug posla. Naime, Agencija je samostalni pravni subjekt, nezavisna od bilo kog državnog organa, kao i regulatorno telo nadležno za oblast telekomunikacija koje ima svoj organ, koje ima svoj savet. Savet odlučuje, ima devet članova i oni su ugledni građani ove zemlje, stručnjaci iz oblasti medija, pravnici, ekonomisti, stručnjaci iz oblasti telekomunikacija. Rad Saveta je javan i transparentan, može svako da prisustvuje tom radu.
Međutim, ono što je problematično i što nas brine, to je da danas biramo jednog kandidata, a prethodnom kandidatu mandat je istekao pre godinu dana, tačno 17. februara. Znači, nešto više od godinu dana nemamo člana Saveta. Postavljam jedno prosto pitanje – zbog čega do sada nismo izabrali kandidata za člana Saveta? Koji je razlog što mi danas nemamo Savet koji može da radi u punom sastavu, u punom kapacitetu? Da li je to svađa vladajuće koalicije koja nije usaglasila kandidata, da li nije došlo do konsenzusa u samoj vladajućoj većini ili je, pak, nešto drugo? To ne interesuje samo nas poslanike, interesuje i građane Srbije zbog čega godinu dana Savet ne radi u punom sastavu. Vidim, nemam odgovor, možda vi, potpredsedniče Skupštine, znate zbog čega godinu dana... Ne verujem da znate, ali nema predstavnika Vlade koji bi mi odgovorio na to pitanje.
Druga stvar koju sam hteo da kažem tiče se samih kandidata. Imamo predlog dva kandidata, to su gospođa Gordana Suša i Božidar Zečević. Zanima me kao običnog građanina, jer nisam pravnik, da li gospođa Suša ima pravo, pošto je bila predmet interesovanja vladajuće većine na prošloj sednici, i mogućnost ponovne kandidature za člana Saveta, pošto već jednom nije izabrana kao kandidat vladajuće većine? Ovde imam stenograme i zapisnike koji kažu da je od 128 poslanika 120 poslanika glasalo za, a osam je glasalo protiv. Da li na taj način gospođa Suša nije prošla? Da li ona ima mogućnosti da se kandiduje ponovo na javnom konkursu za člana Saveta? To je jedno pravno pitanje na koje želim da mi odgovorite. Ako ima, da li ste se usaglasili oko toga da li će gospođa Suša proći kao kandidat?
Ružno je igrati se imenom gospođe Suše, jer je ona jedan od poznatijih novinara na našoj medijskoj sceni.
Drugi kandidat je gospodin Božidar Zečević. Sagledavajući njegovu biografiju i njegov CV vidimo da se radi o jednom stvarno dobrom kandidatu, kvalitetnom, koji bi verovatno, uzimajući ove njegove reference u obzir, i te kako doprineo kvalitetnom radu Saveta RRA.
Iz ovoga se vidi da su kandidati... Odnosno, pošto ih je predložio Odbor za kulturu, a njihovi predlagači su Udruženje novinara i Udruženje kulturnih radnika, verovatno su uticajni u svojim sredinama, od ugleda i autoriteta. Nije lepo da se igrate sa kandidatima i imenima ovih ljudi. Siguran sam da opet nemate konsenzus oko imena kandidata koji će proći u Savet RRA i očekujem da na nekoj od narednih sednica ponovo raspravljamo o ovoj tački.
Dva su razloga zbog čega ne želite da imenujete kandidata. Prvi razlog je razdor u vladajućoj većini jer nemate jedinstvo oko kandidata koji će proći u Savet, i drugi razlog – zato što se plašite rada tog saveta.
Gospodine Novakoviću, pre početka ove sednice niste uvrstili u dnevni red predlog DSS-a da se raspravlja o izveštaju državnog revizora.
Po toj logici, očekujem da je razlog zbog čega nećete predložiti kandidata to što se plašite izveštaja Saveta za neka buduća vremena, jer Savet je taj koji kontroliše sve medijske kuće koje imaju nacionalnu frekvenciju, a pošto Demokratska stranka, vladajuća većina, kontroliše sve te medije, velika je cenzura. Njima je mnogo lakše da gospodin Šaper vodi kompletnu cenzuru, nego da Savet RRA radi svoj posao.
Napomenuću vam jednu stvar. Vojislav Koštunica je otišao sa vlasti pre skoro dve godine. On je samo jednom u toku dve godine bio na nacionalnom servisu, a kada uključite nacionalni servis, televizor, videćete da svakodnevno prodefiluju predstavnici vladajuće većine: DS, G 17, SPS. Prosto me je strah da otvorim frižider, da njih ne vidim u frižideru, jer, verujte, ovo me podseća na period pre 2000. godine, kada je na RTS-u bio samo Slobodan Milošević. Sada su tu Boris Tadić, Vuk Jeremić, Mlađan Dinkić, Ivica Dačić i mnogi drugi.
Očekujemo, ako budete usvojili predlog kandidata, da taj savet počne da funkcioniše i napokon radi svoj posao i da ovakve anomalije ubuduće otklonite. Zahvaljujem.

Hvala. Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ministre, predstavnici Vlade, pred nama su dva zakona iz oblasti prosvete. Pošto smo usvojili jedan ''krovni'' zakon, Zakon o osnovnom sistemu obrazovanja, vreme je bilo da razradimo tu materiju.
Međutim, moram na početku izraziti žaljenje zbog toga što su ova dva zakona sublimirana u jednu tačku i zato što se o njima ne raspravlja posebno. Mislim da i vi delite moje mišljenje, kao i vaše kolege, da je o ovim zakonima trebalo pričati ponaosob.
Dobra je praksa, gospodine ministre, što ste posetili Poslanički klub Demokratske stranke Srbije. Vi ste jedan od nekolicine ministara koji posećuju redovno poslaničke klubove, gde prezentuju svoje zakone, gde u bliskom kontaktu s poslanicima primaju određene sugestije, određene inpute, i nadam se da ste pregledali naše amandmane, koji su suvisli i kvalitetni, i da ćete određene amandmane ugraditi u ove zakone.
Kada pričamo o prosveti, onda moramo da znamo da je to jedan od osnovnih stubova jedne zemlje i zato je bitno kakve ćemo zakone danas doneti, zbog budućih generacija. Mnogo je bilo eksperimentisano u prošlosti s našim generacijama, što se i odrazilo na te generacije, kao i na celokupno naše društvo. Poslanička grupa Demokratske stranke Srbije je ozbiljno i studiozno pristupila ovim zakonima, uradila je određeni broj amandmana, koji su, kao što rekoh, suvisli i osnovani. Neki su tehničke prirode, neki su suštinske prirode. Naša intencija je bila da popravimo tekst zakona.
Kada je reč o zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, možda ću ponoviti ono što su rekle moje kolege, da je ovaj zakon rađen skoro devet godina, verovatno, studiozno, i da se dugo čekalo na njega. Ovaj zakon je trebalo možda mnogo ranije da se donese, jer nije pet do dvanaest, već je dvanaest i petnaest za nas, za našu naciju, kad je reč o njegovom donošenju.
Ako pogledamo statističke podatke, da je naša zemlja treća od pozadi po broju obuhvatanja dece predškolskim ustanovama, onda je trebalo ovaj zakon mnogo ranije da donesemo. Ne imputiramo da ste vi krivi za ovaj zakon, ali će sigurno nacija pretrpeti određene konsekvence.
Mi smo analizirali ovaj zakon i na osnovu toga imamo određene sugestije. Pre svega, gospodine ministre, imamo sugestije kada je reč o jeziku.
Ovde je bilo polemika o tim dvojezičnim odeljenjima. Naime, mišljenja smo da ste vi, kao inokosni organ, taj koji treba da propiše dvojezično ostvarivanje vaspitnog rada, da odredi način korišćenja jezika nacionalnih manjina i da to treba uskladiti s ovim zakonom.
Takođe ste rekli, gospodine ministre, da su Republika, autonomne pokrajine, lokalne samouprave, dužni i jedini koji mogu osnovati predškolske ustanove.
Ono sa čime se ne slažemo u ovom članu, to je mogućnost formiranja ustanova za od pet do sto vaspitnih grupa. Mislimo da je to veliki galimatijas i da je najbolje formirati odeljenja do 50 grupa, zbog kvalitetnijeg rada, kvalitetnijeg praćenja vaspitača i profesora pri radu.
Naime, određene lokalne samouprave su se žalile da ne mogu na taj način reagovati, pa smo proverili tu mogućnost. Oni su se žalili da Ministarstvo prosvete ne šalje dovoljno transfere i da ne mogu organizovati ta odeljenja.
Međutim, iz samog Ministarstva smo dobili dokument da vi na vreme transferišete sredstva prema lokalnim samoupravama, a druga je stvar što oni ta sredstva koriste u druge svrhe. Time bi trebalo da se pozabave druge institucije, mislimo na budžetsku inspekciju, koja treba da preispita ove stvari.
Kada je reč o osetljivim grupama, vi ste u jednom članu naveli, u nomenklaturi, koje osetljive grupe imaju prednost pri upisu. Mislimo da je taj amandman u koliziji sa Zakonom o diskriminaciji, pošto te socijalne grupe još nisu definisane. Mi smo uložili jedan amandman koji samo govori o osetljivim grupama. Mislim da to tako treba da ostane.
Kada je reč o stručnoj službi, o vaspitačima i o drugim ljudima koji se bave vaspitno-obrazovnim radom, videli smo jedan propust, verovatno, tehničke prirode. U poglavlju 5. stoji da treba pedagoški asistent, a u članu 35. ga nema. Verovatno je greška tehničke prirode i verovatno ćete to uvrstiti u član 35. koji govori o tim vaspitačima.
Mi smo amandmanom zatražili da taj pedagoški asistent ima najmanji treći stepen obrazovanja, kako bi mogao da se bavi tim poslom. Toga u ovom zakonu nema, pretpostavljam da je opet tehničke prirode i da ćete vi to, takođe, implementirati u ovaj zakon.
Drugo, pošto je reforma srednjeg obrazovanja, pretpostavljamo da ima prostora i za druge obrazovne profile, pa smo tako mislili da bi bilo dobro da u ovoj nomenklaturi vaspitača stoji i – pedijatrijska sestra tehničar, koja bi mogla, sa svojom kompetencijom, da se u toj nomenklaturi nađe.
Ono što je bitno, gospodine ministre, mi smo tražili jednim amandmanom da školovanje za pripremni predškolski program mora biti besplatno, kao što je i osnovno školovanje, samo da se naznači u tekstu zakona da će tako i biti.
Kada je reč o zakonu o učeničkom i studentskom standardu, DSS je ozbiljno pristupila ovom zakonu, analizirala ga je, jer mislimo da je ovaj zakon i te kako bitan za buduću inteligenciju, za one ljude koji će u nekom narednom periodu voditi ovu zemlju, a mi smo ti koji treba da im stvore uslove i pretpostavke da se kvalitetno školuju. Mi smo uložili određeni broj amandmana, naročito oko uslova prijema u učeničke i studentske domove, kao i njihove obaveze i prava, posebno u vezi s upotrebom i konzumiranjem narkotika, jer mislimo da su takvi studenti i učenici latentna opasnost za sve one koji žive u studentskim domovima.
Iskoristio bih priliku, gospodine ministre, da vas upoznam s jednim problemom koji se desio u lokalnoj samoupravi Leskovac. Znate ko je tamo predsednik Skupštine opštine, ne bih sada da pričam o imenima. Naime, SO Leskovac je na prethodnoj sednici imenovala članove školskog odbora i saveta roditelja. Normalno, to je u školi urađeno na kvalitetan način, onako kako nalaže Zakon o osnovama sistema obrazovanja. Tajnim glasanjem su izabrana tri roditelja, dostavljen je zapisnik školskoj upravi.
Vi znate da je tripartitni školski odbor. Lokalna samouprava je izglasala te ljude, da bi na sledećoj sednici, bez ikakvih argumenata, razrešila iste te članove i sada Ekonomska škola "Đuka Dinić" u Leskovcu ima samo šest članova školskog odbora, što je veliki paradoks i sramota za samu lokalnu samoupravu, jer je na brutalan način prekršila Zakon o osnovama sistema obrazovanja.
Dakle, očekujemo od vas da reagujete, gospodine ministre. Mi smo podneli i krivičnu prijavu prema načelnici društvenih delatnosti zbog falsifikovanja ovog dokumenta. Takođe ćemo se obratiti i Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu da poništi ovu odluku Skupštine, a nadam se da ćete vi iskoristiti svoj autoritet i pomoći ovoj školi da popuni taj školski odbor. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre, predstavnici Vlade, naime, činjenica je da smo se svi složili ovde da je jedan ovakav zakon Srbiji i te kako potreban. Složili smo se sa činjenicom da Srbija već ima ovakav zakon i nama nije jasno da u roku od dve godine ovaj zakon postane potpuno anahron.
Naime, ovaj zakon se donosi iz jednog prostog razloga što je veliki pritisak jedne javne medijske kuće i na osnovu toga mi menjamo danas zakon o nedoličnom ponašanju na sportskim priredbama.
Podsetiću vas da pre dve godine je ministar Jočić prezentovao osnovni Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, većina poslaničkih grupa i one koje su u poziciji i opoziciji su rekle da je zakon izuzetno dobar, da je zakon proevropski i da zakon ukoliko se primenjuje biće i te kako dobar po Srbiju.
Nije nam jasno bilo zbog čega je dopunu zakona vršilo Ministarstvo pravde, a ne Ministarstvo unutrašnjih poslova i zbog čega u toj radnoj grupi nije bilo mesta za Ministarstvo sporta, koje je moglo da doprinese dopuni ovog zakona.
Ono zbog čega sam se javio je amandman na član 4, gde želimo jasno da preciziramo određene stvari. Član 4. stav 1. govori da pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama u smislu ovog zakona smatra se naročito, a tražili smo da se izmeni tačka 10) koja glasi – nošenje šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica.

Rekli smo na početku da je ovaj zakon izazvao veliku pozornost šire javnosti i nas poslanika. Kada je reč o ovom amandmanu na član 6, o kome je govorila gospođa Janković i gospodin Popović, moramo upoznati i građane Srbije da je ova odredba prepisana iz engleskog zakonodavstva i da ne znam na koji način može naići na primenu kod nas.
Naime, ono što je novina u ovom zakonu je to što je zakonopisac omogućio organizatoru da je on taj koji obezbeđuje zapravo službu bezbednosti koja će biti prisutna na stadionu. Ta služba mora imati sertifikat od strane MUP. Ako ta služba obezbeđenja prekorači neke granice i upotrebi silu, treba pismenim putem da obavesti organizatora, a on pismenim putem da obavesti MUP.
Bojim se da ovaj mehanizam nije dobro razrađen. Mi smo o ovome pričali i na Odboru za omladinu i sport, gde su bili gospodin Ćosić i državni sekretar Homen. Naime, saglasni smo otprilike da je to nešto što tek treba da se reši nekim podzakonskim aktima. Treba neki vremenski period da prođe kako bi se služba obezbeđenja morala uigrati zajedno sa MUP.
Iz tih razloga apelujemo na ministra i na predstavnike Vlade da prihvate ovaj amandman, kao što rekoh, nije dovoljno razrađen taj mehanizam na koji će način delovati službe obezbeđenja, kako će izolovati pojedince, ako do sada i policija nije mogla da reaguje na njihove probleme.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, i ja ću, kao i mnoge moje kolege, govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Iako po ovoj tački imamo 11 zakona, usredsrediću se upravo na ovaj zakon.       
Kada je reč o nasilju, to je jedna nepoželjna društvena pojava koju izazivaju pojedinci ili grupa ljudi.
Mi smo danas imali prilike i u parlamentu da vidimo jedno nasilje, a vezano za dnevni red, gde je 11 zakona spakovano u jednu tačku dnevnog reda, pa bih vas pitao kakve veze ima, recimo, zakon o vanrednim situacijama sa parničnim postupkom ili zakon o nepokretnosti sa viznom liberalizacijom u Izraelu. Po mom mišljenju, ovde nema nikakve logike. Nadam se da će mi neko iz vladajuće koalicije odgovoriti da li je uopšte trebalo da donosite ovako nakaradni dnevni red. Inače, sportske priredbe stvaraju mogućnost za kršenje javnog reda, za skrnavljenje sportskih objekata i eskalaciju sukoba. Naime, može doći do tuča određenih navijača i, na kraju krajeva, što niko od nas ne želi, do smrti.
Sigurno je da je ovakav zakon Srbiji i te kako potreban, ali Srbija ima ovakav zakon. Naime, 2007. godine gospodin Dragan Jočić je prezentovao ovom parlamentu Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Mnoge opozicione stranke, i tadašnje i sadašnje, koje sede u parlamentu, govorile su da je ovaj zakon dobar i da je to proevropski zakon koji će i te kako sprečiti nasilje na našim sportskim terenima. Međutim, to se nije desilo.
Naime, vi ovim kozmetičkim promenama želite da priznate svoju grešku da se nasilje na sportskim priredbama nije desilo. A zbog čega? Upravo zato što se ovaj zakon nije adekvatno primenjivao. Primenjivao se samo selektivno. Moj uvaženi prijatelj gospodin Željko Tomić je pričao o nekim slučajevima, poput Žike Anđelkovića, koji je stolicama gađao navijače na sportskim terenima a nije sankcionisan zbog toga.
Znači, da ste pravovremeno primenjivali odredbe ovog zakona, mi ne bismo imali razloga da donosimo ovakve zakone u Skupštini.
Drugi vid nasilja, koji se desio danas, u stvari je nasilje Vlade nad nama poslanicima. Naime, Vlada je poslala samo Zakonodavnom odboru da raspravlja o ovom zakonu, a ne matičnom Odboru za omladinu i sport.
Žao mi je što Vlada na taj način diskriminiše određene odbore, a upravo je Odbor za sport taj koji je trebalo da da određeno mišljenje i da predsednik Milan Vučković prezentuje danas ovde stav Odbora za sport, a ne da sutra raspravljamo o tom zakonu na Odboru za sport, gde će takođe biti uvaženi predstavnici Vlade. Znači, to je takođe jedno nasilje Vlade, koje nije primereno.
Ono što je novina u ovom zakonu je, u stvari, ono što ste prepisali iz engleskog zakonodavstva. Dobro bi bilo da podsetimo građane Srbije da se svojevremeno na Hejselu, na utakmici, desila jedna tragedija. Naime, veliki broj engleskih navijača huligana učestvovao je u tuči protiv italijanskih navijača i bilo je na desetine mrtvih. Onda je tadašnja premijerka Engleske Margaret Tačer naredila resornom ministarstvu da se donese jedan dobar zakon, kako bi se sprečilo nasilje na engleskim sportskim priredbama. I to se i desilo.
Poučeni tim iskustvom, i mi smo pokušali da donesemo jedan dobar zakon i mislim da smo 2007. godine i te kako dobar zakon doneli i prezentovali ovoj Skupštini, ali je greška, opet kažem, što ova vladajuća većina neadekvatno primenjuje taj zakon.
Poslanici DSS-a napisali su određeni broj amandmana. Očekujemo da te amandmane prihvatite jer su suvisli i jasni, i i te kako mogu da se implementiraju u ovaj zakon.
Kada budete izglasali ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, onda ga treba i primeniti. Da bi jedan zakon bio dobar, on i te kako treba da se primenjuje.
Zahvaljujem i nadam se da ćete prihvatiti naše amandmane u Danu za glasanje.