Podneli smo amandman da se u članu 60. stav 2. menja i glasi: ''Mišljenja veća iz stava 1. donosi se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi članovi odgovarajućeg veća, s tim da pravo glasa imaju oni koji su u radnom odnosu bar šest meseci. (Objasniću posle i zbog čega.) Izjašnjavanje o mišljenju veća vrši se tajnim glasanjem.''
Naime, postoji mogućnost pri zaključivanju ugovora na početku škole godine da direktor možda krije neko radno mesto, čuva radno mesto za sebe kada bude abdicirao sa mesta direktora. U tom smislu može uposliti na to radno mesto nekog pripravnika, radnika koji može po direktivi glasati za direktora.
Zato predlažemo da u roku od šest meseci taj koga primi na nastavničkom veću ima pravo glasa o nekim važnim odlukama. Mislim da je amandman logičan i da ga treba prihvatiti, jer poboljšava stanje u školi i ništa više.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja, a u vezi zakona o socijalnom stanovanju.
Meni je žao, gospodine ministre, što se niste pojavili na tom Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja da nam vi lično prezentujete ovaj zakon, jer smo imali i te kako puno pitanja da vam postavimo, već su zakon prezentovali vaši državni sekretari.
Moram na početku reći da je ovaj zakon izazvao veliku pozornost građana Srbije, veliku pažnju i to naročito nekih socijalnih kategorija koje nisu uvršćene u ovaj zakon. U tom smislu, postavio bih vam određena pitanja u ime građana Srbije.
Naime, veliki broj građana Srbije je godinama izdvajao sredstva kroz socijalne fondove za stambenu izgradnju, a nikada od države nisu dobili svoj stan. Po principu socijalne pravde, da li će oni kroz ovaj zakon moći da ostvare ta svoja prava i da li će moći da dobiju svoj stan? Pošto kroz ovaj zakon vidimo da ne mogu njihova prava da se ispune, pitam vas – da li može kroz princip nacionalne strategije, kada budemo usvojili tu nacionalnu strategiju stanovanja, da li će biti uvrštena?
Druga stvar, nigde se eksplicitno ne spominju interno raseljena lica, izbeglice, a vi znate da Srbija ima veliki broj izbeglica. Nismo krivi ni vi ni ja što su oni ovde, već nepravedni ratovi koji su vođeni i oni od države i te kako očekuju da im pomogne, u smislu izgradnje svojih domova ili kupovine po nekim jeftinijim cenama stanova.
Takođe, moramo voditi računa i o ljudima iz readmisije, koji će se vratiti ovde u Srbiju. Znate da je Srbija usvojila taj zakon i veliki broj azilanata će doći ovde u Srbiju. Normalno, i njima bi trebalo ponuditi kupovinu stanova po nekim socijalnim kategorijama.
Ovde bih uvrstio i borce rata od 1991. godine, kao i invalide rata od 1991. godine, koji su ratovali i krvarili za ovu zemlju, opet kažem u nekim nepravednim ratovima. Normalno, tu treba baciti akcenat i na porodice poginulih boraca, koji bi takođe trebalo da dobiju stanove, ili besplatne ili po nekoj nižoj socijalnoj ceni.
Vi ste ovim zakonom predvideli i formiranje nacionalnih agencija i lokalnih agencija. To je ono što mene interesuje. To su neprofitne organizacije. Dolazim iz grada koji ima već lokalnu agenciju, to je Leskovac. Vi i ja smo već jednom razgovarali o tome.
Inače, naš predsednik opštine Slobodan Kocić želi da ukine tu agenciju, pa mene zanima da li je on disident ove vlade ili vašeg ministarstva i da li ste vi u kontaktu s njima bili, da li će ta agenciju uopšte opstati?
Ta agencija je iznela svoj plan, projekat na Skupštini, koji je prihvaćen, međutim, nadobudnost našeg gradonačelnika u smislu da mora da se ta agencija ugasi, stavio je već tu tačku na dnevni red već za sledeću Skupštinu. U tom smislu vas pitam da li ćete mu sugerisati, a to zanima i te kako građane Leskovca, da odustane od te svoje ideje?
I na kraju bih vas podsetio da su poslanici DSS uložili veliki broj amandmana. Svi su osnovani, suvisli, i te kako mogu da poboljšaju ovaj tekst zakona. U tom smislu se nadamo da ćete razmotriti sve ove naše amandmane i da ćete usvajanjem tih amandmana dobiti jedan kvalitetan zakon.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, pred nama su dva zakona, Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i Predlog zakona o udžbenicima i ostalim nastavnim sredstvima
Zadržaću se samo na prvom zakonu, Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja. Na početku jedna mala digresija. Čak smo i mi južnjaci, ministre, kažu za nas da imamo samo dva padeža, primetili da u ovom zakonu ima puno gramatičkih grešaka i to vam je dobar signal da ovaj zakon ponovo u proceduru uđe tek na jesen kada ispravite te gramatičke greške.
Inače, niko iz DSS ne spori da je Srbiji i te kako potreban ovakav sistemski zakon, kvalitetan zakon. Da smo čuli od vas u uvodnom izlaganju da je otprilike oko 1.350.000 građana Srbije je polupismeno ili nepismeno, da je 350.000 građana nepismeno, da nemaju čak nijedan razred škole, a milion ima od jedan do tri razreda škole. U principu to je jedan od razloga što je Srbiji potreban jedan kvalitetan zakon o obrazovanju.
Međutim, mi se sporimo s vama u nečem drugom. Za nas je nejasan razlog zbog čega je ovakav način donošenja ovog zakona, pre svega po hitnom postupku, u vreme školskog raspusta i druga stvar, vi ste rekli u svom elaboriranju da je bilo javne rasprave. Mi tvrdimo da nije bilo javne rasprave. Za nas je javna rasprava kada se uključuju i sindikati, i stručne službe, i kada se uključuju nevladine organizacije, i osoblje iz škola i mnoge druge strukture.
Imam ovde izjavu predstavnika sindikata, koji smatraju da ovaj zakon nije dobar naročito u onom domenu sistema finansiranja školstva u nekom budućem vremenu, a vi ste rekli da će to biti otprilike 2014. godine, da će ostati od 15 do 20 hiljada nastavnika bez posla. Oni kažu dalje da je ovakav sistem finansiranja bio primenjen u Rumuniji, Bugarskoj i Sloveniji, koja puno više izdvaja sredstava od Srbije za školstvo i da se i tamo taj sistem finansiranja nije pokazao dobar.
Moja koleginica Milica Vojić-Marković govorila je da će poslanička grupa i poslanici DSS govoriti o nekim posebnim zakonskim načelima. Tako želim da govorim o strukturi i delegiranju u školskim odborima. Vi ste preuzeli iz prethodnog zakona to tripartitno delegiranje, tri iz nastavničkog veća, tri iz lokalne samouprave i tri iz saveta roditelja.
Smanjili ste broj delegata u školskom odboru u školama za osnovno obrazovanje, što mi mislimo da je u redu, iz prostog razloga što tamo ide ubrzano školovanje, za jednu godinu se dve godine završavaju. Roditelji bi se menjali svake dve godine. To je u redu. Međutim, mi mislimo da ovo rešenje nije bilo dobro primenjeno u praksi, a kasnije ću vam jedan eklatantan primer navesti. Mislimo da je najbolje da ovde damo prednost nastavnicima, da iz nastavničkog veća idu petoro, da idu dvoje iz lokalne samouprave i dvoje iz saveta roditelja.
Pri biranju direktora nastavničko veće zna najbolje ko je najbolji kandidat, jer je upućeno na njega, neposredno je s njim i zna njegove reference. To je jedan od razloga koji nas je opredelio zbog čega mislimo da u školskom odboru treba da bude pet iz nastavničkog veća.
Jedan primer na koji sam hteo da vam kažem desio se u Leskovcu u školi „Desanka Maksimović“, ne znam da li ste čuli. Naime, tamo je smenjena direktorica. Vidim da se pomoćnik hvata za glavu, jer verovatno zna o čemu se radi. Smenjena je direktorica u školi „Desanka Maksimović“, zove se Stana Stanković, dok je bila na bolovanju. Tamo je promenjena lokalna vlast i mi nemamo ništa protiv, SPS je ostala u vlasti sa DS, promenjen je školski odbor. Odjednom su počeli da menjaju naglo direktore po školama, ne poštujući instituciju konkursa.
Naime, ta žena je imala pravo još godinu i po dana da bude direktor, a to je ustanovio i inspektor, nadzorni, koji je poslao vama zapisnik. Neću da sumnjam u vašu iskrenost. Želim da mi imenujete onog ko nije dostavio da vi u roku od 15 dana morate da se izjasnite po tom zapisniku.
Vi se niste izjasnili. Žena je smenjena i to na bolovanju dok je bila, sa svim doznakama. U tom smislu zamolio bih vas da pošaljete jasnu poruku svim načelnicima školskih uprava, svim prosvetnim inspektorima da se takve stvari ubuduće ne dešavaju. Bojim se da će ovo biti praksa za ubuduće.
Ovaj zakon ima neke dobre osobine. Mi smo pohvalili član 12. koji predviđa formiranje saveta, pre svega Nacionalni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Međutim, sporimo se oko jedne stvari, sporimo se oko toga da li taj savet treba da imenuje Vlada ili savet treba da imenuje Nacionalni obrazovni savet. Po nama treba da ga imenuje Nacionalni obrazovni savet, da bi depolitizovali upravo ovaj savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Poslanici DSS su uložili veliki broj amandmana, čuli ste od mog uvaženog kolege Zorana Šamija, oko 52 amandmana. Nadam se da ćete ih sve razmotriti i da ćete određene amandmane uvrstiti u ovaj predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, pred nama je Predlog zakona o komunalnoj policiji. Inače, poslanici Demokratske stranke Srbije su u raspravi u načelu kritikovali ovaj zakon i određene zakonske odredbe jer misle da nisu dobre.
Naime, ovaj zakon nije dovoljno razrađen. Mislimo da ovaj zakon ne definiše odnos između komunalne policije i raznih inspekcijskih stručnih službi. U prilog tome govori ovaj naš amandman na član 5. koji kaže da se briše stav 1: „Komunalna policija preduzima hitne mere zaštite životne sredine, zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, zaštite od požara i druge zaštite iz nadležnosti grada“ itd.
Mišljenja smo da komunalna policija nije dovoljno edukovana i obučena da preduzima hitne mere, naročito što se tiče zaštite građana u vezi s protivpožarnom zaštitom i elementarnim nepogodama. Naime, ona se meša u delokrug poslova određenih stručnih službi, a naročito vatrogasne službe, službe za civilnu zaštitu, koja kroz formu štabova saziva određene subjekte koji se bave ovom problematikom.
Mišljenja smo da je ovaj amandman dobar i da ga i te kako treba prihvatiti, jer on na ovaj način razrešava dileme oko toga koje ingerencije ima komunalna policija, a koje ingerencije imaju ostale službe. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, poštovana ministre, poslanici DSS-a su u raspravi načelu i u pojedinostima kritikovali ovaj zakon i kroz formu amandmana ponudili sasvim novi zakon o regionalizaciji Srbije.
Smatramo da su strukture kao što su savet, kao što je agencija i razne asocijacije, suvišne, preglomazne i skupe za građane Srbije.
Podsetiću vas da je, kada je ovde inaugurisana Vlada Mirka Cvetkovića, rečeno da će nova vlada raditi na tome da relaksira državnu upravu za otprilike 8.000 novih radnih mesta. Ovim zakonom, Vlada demantuje samu sebe.
Smatramo da je ovaj naš amandman i te kako osnovan i da ga treba prihvatiti. Hvala lepo.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, moje kolege i ja smo podneli amandman na član 40, koji kaže: "Oblasna asocijacija podnosi godišnji izveštaj o poslovanju regionalnoj agenciji u svom regionu i Nacionalnoj agenciji. Po potrebi, regionalna agencija, Nacionalna agencija i Ministarstvo mogu zatražiti dodatne izveštaje o poslovanju. Nacionalna agencija i regionalna agencija jednom godišnje vrše vrednovanje rada oblasnih asocijacija. Bliže uslove i kriterijume za vrednovanje iz stava 3. ovog člana propisuje ministar nadležan za poslove regionalnog razvoja."
Naime, mi smo u našem konceptu ravnomernog regionalnog razvoja naveli da su ove oblasne asocijacije bespotrebne i da ovaj posao može raditi Nacionalna agencija.
Žao mi je što ta nacionalna agencija nije formirana još pre dve godine, kada je usvojena strategija ravnomernog regionalnog razvoja, koja je trebalo da bude nosilac te strategije, a što se tiče te strategije, svi su dali pozitivno mišljenje, čak i vaše ministarstvo. Obezbeđena su sredstva za tu strategiju, a ta strategija je jedan predlog dobrih namera.
Žao mi je što vaše ministarstvo nije razmišljalo u tom kontekstu da ta agencija treba da se otvori još pre dve godine, kada su postojali uslovi, a na čelu je bio Mlađan Dinkić, koji je, po sugestijama Vlade, trebalo da formira ovu agenciju, koja je trebalo da bude nosilac ove strategije ravnomernog regionalnog razvoja.
Strategija ravnomernog regionalnog razvoja se, inače, implementirala i u nekim drugim zemljama, kao što je Grčka, recimo. Napravili su jednu strategiju još pre 20-30 godina ... Nastaviću kasnije.

Hvala, gospodine predsedavajući. Poštovana ministarko, dragi, poštovani poslanici, završio bih započetu misao iz prethodnog izlaganja, kada sam pričao o strategiji ravnomernog regionalnog razvoja, kako se to sprovodilo u Grčkoj.
Grčka je onog trenutka kada je ušla u EU počela da implementira svoju strategiju ravnomernog regionalnog razvoja, naročito u delu severozapada Grčke koji je devastiran i opustošen. Naime, oni su, implementirajući ovu strategiju, doveli veliki broj investitora, koji su investirali u taj deo i taj deo Grčke sada uopšte nije devastiran.
Očekivali smo od ovog zakona i mi sa juga Srbije da će se to desiti, npr. u Jablaničkom okrugu. Podsetiću vas da je Jablanički okrug najsiromašniji okrug na jugu Srbije. Ima negde oko 240.000 stanovnika, šest opština, dve su devastirane po kriterijumima Vlade. Očekivali smo da zakon o regionalnom razvoju donese nešto dobro Jablaničkom okrugu.
Podsetiću vas da su građani Jablaničkog okruga i te kako glasali za ovaj ustav, da su prepoznali u članu 94. taj podsticaj ravnomernog regionalnog razvoja države. Naime, država se obavezuje, u članu 94, da ravnomerno regionalno razvije svaki deo svoje teritorije, pa smo to očekivali i od ove vlade.
Malopre ste komentarisali s gospodinom Velimirom Ilićem situaciju u Lebanu i Bojniku. Reći ću vam da je gospodin Velimir Ilić, dok je bio u Vladi Vojislava Koštunice, i te kako puno asfaltirao. To su priznali čak i sadašnji čelnici drugih stranaka, kao što je Živojin Stefanović iz SPS-a. Velimir Ilić, koji je bio u Vladi Vojislava Koštunice, asfaltirao je 100 km na jugu Srbije. Podsetiću vas, Koridor 10, put M9, koji povezuje Tulare sa bugarskom granicom i mnoge seoske i regionalne puteve. Nastaviću svoju misao kasnije.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, zamolio bih vas da pogledate s vaše leve strane, gde sedi Poslanička grupa G17 plus, koliko imate poslanika, iako vi branite ovaj zakon kao predstavnik G17 plus, što govori o tome koliko je interesovanje vaše poslaničke grupe.

Dobro bi bilo da se obratimo i građanima Srbije i da im kažemo – dobro jutro, pošto će ovaj prenos gledati u ranim časovima. Poslanici i Poslanička grupa DSS-a, kada je bila rasprava u načelu, upozorili su vas da je ovaj zakon izuzetno loš i da ga treba povući, iz prostog razloga što komada Srbiju i ne donosi ništa dobro građanima Srbije. Zato smo u formi amandmana pokušali da izmenimo ovaj nacrt zakona, zato što zakon, kao što rekoh, ništa ne valja.
Međutim, Vlada je odbila sve naše amandmane, navodeći da nisu dobri i ne uklapaju se u ovaj koncept regionalizacije Srbije. Moram vas podsetiti da smo zahtevali da se briše kompletan član 6, iz prostog razloga što mislimo da oblasti, pre svega, ne postoje u našem ustavu, a zatim, zato što se uvođenjem ovih oblasti stvaraju nova radna mesta. Po našem mišljenju, okruzi mogu obavljati taj deo posla, iz prostog razloga jer imaju stručnu službu, mogu na adekvatan način obavljati taj deo posla.
Na ovaj način šaljemo jasnu poruku građanima, da ove strukture, nove institucije samo služe za zapošljavanje novih kadrova G17 plus i da je ovo jedan taktički trik gospodina Mlađana Dinkića, koji želi da uposli novu radnu snagu. Hvala vam.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, u načelnoj raspravi sam pomenuo ovaj amandman.
Radi se o kaznenoj politici zakonodavca. Vi ste nam u jednoj formi, kada ste bili u poseti našem poslaničkom klubu, objasnili zbog čega su u ovoj normi ove kazne. Meni je drago što ste i vi saglasni s tim da kazne treba da budu mnogo veće, međutim, Zakon o krivičnom postupku vam upravo to ne dozvoljava.
Podneli smo amandmane i na ostale članove, što se tiče i fizičkih lica, i preduzetnika i pravnih lica. Ubuduće se neću javljati pošto imam informaciju od vas zbog čega niste prihvatili ove naše amandmane. Imamo neku satisfakciju zato što se slažete sa onim što smo uočili, a naš je cilj krajnji bio da zaštitimo zadnju instancu u tom lancu, a to je sigurno kupac.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, pa i ovi amandmani na članove 83, 84. i 85, kao i u prethodnom zakonu, govore o tim kaznenim odredbama, o pooštravanju kazne prema određenim subjektima na koje se odnosi ovaj zakon.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani predstavnici Vlade, ovaj set zakona o poljoprivredi je izazvao izuzetno veliku pozornost i pažnju, ne samo javnosti Srbije, već vidim i vašeg ministarstva, pošto nikad kompletnije jedno ministarstvo nije bilo u Skupštini. U to ime vam se i zahvaljujem. Udostojili ste nas da branite ovaj zakon. Ono što je DSS predlagala pri usvajanju dnevnog reda su sledeće stvari: da se ovaj set zakona podeli u dve tačke dnevnog reda, i to na zakon o rakiji, zakon o vinu i etanolu, da to bude posebna tačka, a ovi ostali poljoprivredni zakoni da budu druga tačka. Međutim, skupštinska većina se nije opredelila da pričamo odvojeno i drago mi je što ste to podržali, gospodine ministre, jer ste vi i kao tehnokrata i kao političar svesni da bi diskusija bila puno kvalitetnija da pričamo odvojeno o tim stvarima.
Zarad javnosti da podsetimo građane Srbije da prethodna Vlada, na čijem je čelu bio Vojislav Koštunica, napravila je jedan kvalitetniji ambijent i po prvi put ova privredna grana – poljoprivreda, počela je da izvozi, imali smo suficit u izvozu. Mi smo se nadali da će i ova vlada gospodina Mirka nejakog nastaviti tim putem i da će i oni pokušati da učine puno za ovu privrednu granu. Međutim, to se nije desilo. Napravili su nekoliko kardinalnih grešaka. Između ostalog, smanjili su sredstva u budžetu za poljoprivredu, takođe i u rebalansu su smanjena sredstva za poljoprivredu. Ono što je pogubno za poljoprivredu, to je jednostrana primena SSP od strane Vlade Republike Srbije.
Mi smo i tada upozoravali da će ti proizvodi koji se uvoze iz EU biti izuzetno konkurentni što se tiče naših poljoprivrednih proizvoda, biće puno jeftiniji nego naši poljoprivredni proizvodi. Međutim, i tada kada smo upozoravali, vladajuća većina je ostala gluva.
Dolazim sa juga Srbije, iz grada Leskovca, gde dve trećine ljudi živi u ruralnim sredinama. Znači, grad kome gravitira oko 144 sela. Nekada smo bili razvijeni industrijski centar, zvali su nas "Mali Mančester".
Mi vidimo šansu upravo u razvoju poljoprivrede, iz prostog razloga što imamo dobre resurse i komparativne prednosti u odnosu na druge regione. Naime, pomenuću te resurse, pre svega ljudske resurse. Rekao sam da imamo oko 144 sela i mahom se ti ljudi već bave poljoprivredom, već su se restruktuirali iz prostog razloga pošto je industrija uništena u leskovačkom kraju.
Takođe, moram pomenuti da imamo taj edukativni faktor. Naime, imamo poljoprivrednu školu, imamo tehnološki fakultet, o njemu ću nešto kasnije, sa smerom prehrana. Takođe, najveći smo izvoznici višanja, ako hoćete da znate. Preko milion stabala višanja imamo u našem kraju i preko 500.000 stabala krušaka i jabuka.
Ono što boli našeg seljaka, što je upravo ta njegova višnja skuplja nego višnja Poljaka i Mađara, iz prostog razloga, malopre sam napomenuo, zbog jednostrane primene SSP-a. Vrlo je teško izvoziti tu višnju u EU.
Moraćemo da tražimo neko drugo tržište. Ako vam kažem da su tu višnju kupovali proizvođači kao što je "Dr Etker", onda vam je jasno o kakvom kvalitetu višnje se radi, pošto ste vi ministar i znate da je ta suva materija možda najkvalitetnija u toj oblačinskoj višnji.
Takođe smo veliki proizvođači i povrtarskih kultura, kao što su paprika i paradajz. Nekada smo imali razvijeniji taj stočni fond i u tom smislu smo i brendirali naše roštilj meso, koje je poznato širom Srbije. To su sve te komparativne stvari, gde mi očekujemo sistemsku pomoć Vlade, tj. zakonsku pomoć Vlade, da ćemo razviti poljoprivredu na našem prostoru i u toj privrednoj grani i te kako vidimo veliku šansu. Takođe, ono što očekujemo od države da sistemski nastupa, to je da zaustavi tu migraciju. Upravo bi ovakvi zakoni trebalo da zaustave migraciju.
Mi sa juga Srbije imamo godišnju migraciju oko 2.200 stanovnika. To je jedna mala Crna Trava, najmanja opština u Srbiji. Znači, cela Crna Trava se seli sa juga Srbije, a kako fizika ne zna za prazan prostor, pretpostavljam da znate s kim se graniče Jablanički i Pčinjski okrug, pretpostavljate ko može da naseli taj prazan prostor i u tom smislu očekujemo pomoć države.
Ono što smo kritički govorili o ovim zakonima, mi smo u formi amandmana to i podneli. Naročito smo zainteresovani oko skladištenja, gde smo amandmanom pokušali da upravo oko prinudne naplate sugerišemo da pri prvoj aukciji treba poljoprivredni proizvod da bude 100% tržišna cena, iz prostog razloga što kada se nađe na tržištu, a postoji mogućnost da ta roba bude deficitarna na tržištu, da ne bi nakupci kupili tu robu.
Mislim da je ovaj amandman suvisao i osnovan i da bi ga trebalo prihvatiti.
Ono što smo pričali malo ranije, kada ste bili u našem poslaničkom klubu, to je da te kaznene odredbe zakona, kao što su zaštita bilja, zaštita ishrane, bolesti bilja, mi smo hteli kroz kaznenu politiku da pošaljemo jasnu poruku svim onim činiocima koji učestvuju u tom procesu da treba na jedan efikasniji način to da rade.
Naime, čitali smo u medijima da je inspekcija obišla veliki broj regiona i zaplenila veliku količinu pokvarenog voća i povrća, oko 326 kg, koliko sam dobio informaciju. Takođe je zaplenila preko 350 kg robe čiji je rok istekao i preko pet tona poljoprivredne robe koja nema deklaraciju.
U tom smislu, hteli smo da pošaljemo poruku i građanima Srbije, a i svima onima koji se bave tom delatnošću, da treba da poštuju pravnu državu, da treba da poštuju zakone i da treba da vode računa o krajnjoj distanci, a to je kupac, koji i te kako može da ima velike posledice kad kupuje tu zatrovanu hranu, tu trulu hranu. U tom smislu smo reagovali tim kaznenim odredbama. Međutim, vi ste nam objasnili da ste i vi za to, ali niste mogli da reagujete iz prostog razloga pošto je zakon limitiran u tom smislu.
Kada je reč o zakonima o vinu, rakiji i o etanolu, razgovarao sam sa predstavnicima tehnološkog fakulteta, sa profesorima i studentima, možda su se oni i vama obratili i hteli su u toj nomenklaturi stručnjaka da i njih ugradite, jer smatraju da imaju mesta pod suncem u tom zakonu i da su i te kako bitan faktor u proizvodnji vina i rakije.
Očekujem da te amandmane prihvatite. Neke kolege su i pisale te amandmane i ako ste već prihvatili zahvaljujem vam se, i te kako će biti bitni za naše studente i profesore sa tehnološkog fakulteta.
Takođe očekujem da se ovi zakoni što pre implementiraju u stvarnosti, ali se bojimo da zbog nedostatka sredstava neće moći tako brzo i dinamično da se implementiraju. Takođe, očekujemo da veliki broj amandmana poslanika DSS prihvatite, kao i amandmane ostalih opozicionih kolega. Mislimo da tim amandmanima možemo kvalitativno izmeniti tekst svih ovih zakona.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, pred nama je zakon o turizmu i rasprava u pojedinostima. Poslanici DSS su u raspravi u načelu govorili da ovaj zakon nije dobar, zakonodavac nije vodio računa o ravnomernom regionalnom razvoju i da je ovaj zakon izuzetno centralizovan, što je i te kako pogubno za ovu društvenu delatnost, a za nas i te kako bitnu, za turizam.
Naime, da pojasnimo građanima Srbije. U članu 14. Vlada ima mogućnost da proglasi određeni prostor turističkim prostorom. Takođe, postoji mogućnost da odredi titulara koji će upravljati ovim prostorom i koji će moći da koristi i građevinsko zemljište i da razvija infrastrukturu i mnoge druge poslove koje mu je opisala Vlada.
A ono što smo hteli ovim amandmanom da postignemo, to je da lokalne samouprave budu strateški partner Vladi, odnosno jedan odnos između Vlade i lokalne samouprave, pa smo u tom smislu zahtevali od Vlade da pre nego što proglasi turističkim prostorom određeni prostor dobije saglasnost od lokalne samouprave.
Naime, mnoge lokalne samouprave su ulagale u infrastrukturu, ulagale u hotele, restorane, u druge turističke objekte koje Vlada proglašava turističkim prostorom. U tom smislu očekujemo da se ovaj amandman prihvati, jer mnoge lokalne samouprave su i prihodovale određena sredstva od tih turističkih objekata u svoj budžet. Ovim novim zakonom oni sva ta sredstva gube i nemaju projektovana sredstva u budžetu. Zato predlažem Vladi i resornom ministarstvu da prihvati naš amandman, kako bi dobile na značaju i lokalne samouprave. Hvala. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, podneo sam amandman na član 6. i namera ovog  mog amandmana je da pomognem u realizaciji projekta i programa crkvi i tradicionalnih verskih zajednica.
Naime, ova vlada u projekciji svog budžeta nije odvojila dovoljna sredstva za realizaciju programa crkve i tradicionalnih verskih zajednica. Iz tih razloga kažemo da ova vlada nije odvojila dovoljno sredstava za započete crkvene objekte, za rekonstrukciju starih i renoviranje starih crkvenih objekata.
Setimo se samo martovskih demonstracija 2004. godine, kada su albanski separatisti i albanski teroristi oskrnavili veliki broj naših svetinja na Kosovu, oskrnavili veliki broj naše kulturne baštine na Kosovu. Moje mišljenje je da ovih 300 miliona je samo kap u moru pomoći našoj crkvi i u izgradnji ovih verskih objekata na Kosovu.
Takođe bih vas podsetio da su prethodne dve vlade Vojislava Koštunice više izgradile verskih objekata od Drugog svetskog rata do 2003. godine nego bilo koja druga vlada do sada.
Iz tih razloga očekujem da ova vlada prihvati moj amandman, kako bi očuvali našu kulturnu baštinu na Kosovu, kako bi naša crkva, SPC, mogla i dalje da funkcioniše na KiM.
U to ime, očekujem od vas, gospođo ministre, da prihvatite ovaj moj amandman i nadam se da ćete to i uraditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana ministre, uložio sam amandman na član 5. iz više razloga. Prvi razlog je što iz ovog amandmana stoji preko 15 hiljada potpisa ratnih vojnih rezervista, koji kažu za sebe, pre svega, da su diskriminisani, da su građani drugog reda, da su obmanuti, da su prevareni u toku izborne kampanje.
Naime, o čemu se radi? U toku predizborne kampanje naš predsednik suveren Boris Tadić obišao je Toplički okrug i da se tamo ne bi radikalizovali protesti ratnih vojnih rezervista iz Topličkog okruga, njima je u vidu socijalne pomoći podeljena određena svota novca i obeštećeni su. To traže i ratni vojni rezervisti iz Leskovca.
Drugi zahtev zbog čega sam podneo ovaj amandman je zaključak Skupštine opštine Leskovac, koja je na zadnjoj sednici koja je otprilike završena pre desetak dana, donela jedan zaključak i prosledila ga Vladi Republike Srbije, da po hitnom postupku reši problem ratnih vojnih rezervista sa juga Srbije, tačnije iz Jablaničkog okruga.
Očekujem da ovaj amandman podrže i moje kolege, poslanici iz pozicije, naročito iz DS, koji su pričali u toku predizborne kampanje da će rešiti problem ratnih vojnih rezervista i da će oni i dalje biti obeštećeni. Naime, 300 miliona koje sam opredelio za ratne vojne rezerviste odnose se na prvu ratu, dok država ne reši sistemski ovaj problem, a ovaj problem je izuzetno kompleksan. Nadam se da će država u što skorije vreme rešiti ovaj problem. Takođe, pretpostavljam, gospođo ministar da ćete prihvatiti ovaj amandman, jer od vas to očekuju 15.000 ratnih vojnih rezervista iz Leskovca. Hvala.