Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministri, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja.
Da je bilo sreće, mi bismo danas govorili i o nekim drugim tačkama dnevnog reda. Pre svega o Izveštaju Revizorske državne institucije, o završnom računu, da je bilo sreće, ovaj budžet bi još 1. novembra bio ovde u skupštinskoj proceduri.
Izdvojio sam svoje mišljenje na razdeo 21, koji govori o sredstvima koja su upućena Ministarstvu rada i socijalne politike. Ako kompariramo određene zemlje u EU, kao što je, recimo, Portugalija, koja je gabaritno jednaka našoj zemlji po broju stanovnika i po površini, onda ćemo videti jednu disproporciju. Naime, Portugalija mnogo više ulaže u socijalnu politiku, mnogo više daje svom najsiromašnijem sloju nego što je to Srbija, četiri puta više. Portugalija u tom smislu izdvaja oko četiri milijarde dinara.
Kada je reč o ovom pitanju, ja sam se usko vezao i za jedan problem koji muči građane Jablaničkog okruga, tj. ratne vojne rezerviste. Ovih dana je bio jedan protest ratnih vojnih rezervista koji su protestovali zato što im država nije ispunila one obaveze koje im je obećala, a to su zaostale ratne dnevnice. Na Kosovu se borilo 15.000 rezervista iz Jablaničkog okruga. Mnogi od njih se nisu vratili sa tog prostora.
Država im je obećala da će im nadoknaditi te ratne dnevnice. Sam gradonačelnik, koga je policija čuvala prekjuče, 100 naoružanih policajaca, jer su rezervisti hteli da se vide sa njima i da popričaju, jer im je on obećao da će ta sredstva biti isplaćena, a od toga ništa nije bilo. Vi u ovom budžetu niste pokazali iole malo dobre volje da pomognete tim ljudima.
Naime, mi smo kroz jedan amandman pokušali da vam pomognemo, dobro bi bilo da razmotrite taj amandman, da ga pogledate, jer je amandman dobar i odličan i da učinite gest dobre volje. Nadam se da će tako i biti i to rezervisti Jablaničkog okruga očekuju od vas.
Kada je reč o ovom budžetu, kako reče naš predsednik Vlade, gospodin Cvetković, reč je o jednom razvojnom budžetu, on je plod razgovora MMF i Vlade Republike Srbije. Međutim, poslanici DSS će u raspravi u načelu i u pojedinostima dokazati da se ne radi o razvojnom budžetu već da se radi o jednom razornom budžetu za privredu Srbije i za standard građana Srbije.
Naime, ono što nas i te kako muči jeste što Vlada Republike Srbije ulaže u ono što je svojevremeno govorila da je posao decenije, a to je u stvari prevara decenije, ulaganje u „Fijat“. Naime, ove godine je Vlada opredelila preko 150 miliona evra za „Fijat“, iako Vlada Republike Italije ne pomaže fabriku „Fijat“, mi smo se opredelili da im i te kako pomognemo.
Zatim, Vlada se opredelila da 100 miliona evra stavi kao garanciju u depozitu za sve one firme koje će biti kooperanti sa tom budućom fabrikom „Fijat“, kao i ono što nama nije jasno i to želimo da nam objasnite, gospođo ministre, dva miliona evra za konsalting usluge. Naime, mi znamo da postoji već kooperativna firma između „Fijata“ i Vlade Republike Srbije i ne razumemo zbog čega tih dva miliona, kada jedna firma već radi posao. Bojimo se da će ta sredstva biti iskorišćena u neke druge svrhe, možda sredstva plasirana u neku narednu kampanju, u neke naredne izbore koji će se raspisati.
Takođe, očekivali smo od ove vlade da puno više ulaže u poljoprivredu, s obzirom na to da je poljoprivreda grana privrede koja je najviše izgubila u jednostranoj primeni Sporazuma o stabilizaciji. Očekivali smo mnogo više sredstava i subvencija upravo u ovoj privrednoj grani. Red veličine kažu da je oko 150 miliona, a indirektno oko 300 miliona, izgubljeno zbog jednostrane primene Sporazuma o stabilizaciji.
Evo prilike da podstaknete razvoj poljoprivrede, da pomognete seljaku, da pomognete poljoprivrednim proizvođačima na taj način što ćete povećati subvencije upravo u poljoprivredi i da poljoprivreda bude jedan generator razvoja cele privrede Srbije.
Na kraju, ono što želim da poručim građanima Srbije, radi se o jednom razornom budžetu, a ne o razvojnom, kako nam je ovde predstavio premijer. Dobro bi bilo da pogledate amandmane DSS, da ih usvojite i da odbranite ono što se odbraniti ne može. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, ja bih da se zahvalim u ime DSS što ste prihvatili ovaj amandman. Zamolio bih vas da ubuduće slušate sa pažnjom naše amandmane, jer su osnovani i suvisli.
Nadam se da ćete danas u toku diskusije prihvatiti takođe određeni broj naših amandmana, kao što rekoh, jer su kvalitetno i dobro napisani, u skladu sa ovim zakonom, a pre svega brane prava žena i muškaraca, gde su negde u manjini. U tom smislu se još jednom zahvaljujem. Nadam se da ćete sa pažnjom slušati naše amandmane i prihvatiti još koji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ministre, možda imam moralnu obavezu da branim ovaj zakon, pošto sam manje zastupljen pol u svojoj porodici, dva prema jedan, iz tih razloga sa zadovoljstvom branim pravo i žena, a kao što rekoh, i muškaraca.
Naime, činjenica je da ćemo se svi složiti u ovoj skupštini da je ovakav zakon Srbiji i te kako potreban, da je bilo sreće, on bi mogao da se donese i mnogo ranije, da nije bilo vanrednih parlamentarnih izbora. Spada u jedan set antidiskriminatornih zakona. Međutim, ono što kažu pravnici, da određene pravne norme nisu dobro formulisane, nisu pravnog karaktera, pa tako u pojedinim članovima imamo formulacije: „bilo bi dobro“, „treba da nastojimo“, „podrazumeva se“. Amandmanima smo nešto uklonili, nešto ste vi prihvatili, gospodine ministre, i to je dobro, na taj način smo i pravno regulisali i postavili ovaj zakon.
Mi smo uložili amandman na član 13. takođe, gde smo tražili od vas da izbrišemo stav 3. ovog člana, koji kaže – plan mera i izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana poslodavac je dužan da dostavi ministarstvu nadležnom za poslove ravnopravnosti polova.
Mi smo hteli na ovaj način da rasteretimo formalnosti poslodavaca. Ako je poslodavac zadužen da obezbedi lične dohotke, sredstva, da obezbedi tržište i da plasira određenu robu na tom tržištu, onda ne treba da se bavi ovim formalnostima.
Ovim formalnostima treba da se bavi inspekcija rada. Iz tih razloga, pošto inspekcija rada ima velike nadležnosti, kada je reč o antidiskriminatornim zakonima, s obzirom da inspekcija rada ovde na ovom članu ne radi puno, u tom smislu smo hteli da vam sugerišemo da bi trebalo da prihvatite ovaj naš amandmana, da određene ingerencije date inspekciji rada, a u slučaju da poslodavac koji zapošljava preko 500 radnika ne ispunjava tu obavezu, onda ga treba sigurno kazniti. Zahvaljujem.
Inače, još jedno sam hteo da kažem, da sugerišem gospođi Plavšić, ne želim da izazivam repliku, „Zdravlje“ Leskovac je momentalno poslodavac koji zapošljava 720 radnika, međutim, sa tendencijom da se broj radnika smanji. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nema ministra, da i njega pozdravimo, predstavnici Vlade, meni je žao što gospodin ministar sada nije tu, možda bi i prihvatio ovaj amandman, racionalan. Uz jedno korektno objašnjenje, mislim da postoji mogućnost da se ovaj amandman prihvati.
Naime, uložili smo amandman na član 18, koji govori o uznemiravanju seksualnom i seksualnom ucenjivanju, jer smo tražili da se briše stav 2. Naime, mnogi poslanici u načelnoj raspravi govorili su, čak su iznosili određene primere, na koji način su poslodavci ucenjivali određene radnike ili radnice, kako god hoćete, da bi oni opstali na tom radnom mestu ili pak napredovali u nekoj hijerarhiji.
Član 18. stav 2. kaže – Okolnostima koje ukazuju da je izložen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju zaposlenih, pismenim putem obaveštava poslodavca i traži efikasnu zaštitu.
Naime, mi smo tražili da se ovaj stav izmeni i da on glasi ovako: ''Ukoliko zaposleni smatra da je izložen uznemiravanju, seksualnom uznemiravanju ili seksualnom ucenjivanju, pisanim putem obaveštava poslodavca ili inspekcijsku službu i traži efikasnu zaštitu''.
Zašto inspekciju i službu? Šta će se desiti ako je poslodavac upravo taj koji ucenjuje i uslovljava seksualno radnika? Na koji način će se zaštititi radnik, ako nema drugostepeni organ ili neki nadzorni organ?
U tom smislu, predložili smo da inspekcija vrši nadzor ako se požali radnik ili radnica i da oni ustanove da li se radi o seksualnom ucenjivanju ili uslovljavanju.
U tom smislu, mislimo da je amandman korektan, da je suvisao i da amandman treba prihvatiti. Obrazloženje koje smo dobili od Vlade ne odgovara i nije dobro. Opet kažem, žao mi je što ministra nema ovde, da prihvati ovaj amandman, jer je amandman izuzetno korektan i suvisao. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici Vlade, malopre niste bili prisutni, ministre, kada sam obrazlagao amandman na član 18, gde se menja stav 2. Lepo bi bilo da vas obaveste vaše koleginice, nadam se da ćete i taj amandman prihvatiti, jer je suvisao i obrazložen.
Kada je reč o amandmanu na član 21, moram dati jedan šlagvort i podsetiti građane Srbije, a i vas, gospodo poslanici, da je 2004. godine donet Zakon o narodnim poslanicima, gde je obavezno da na svakoj listi ima najmanje 30% žena. Analogno tome, odborničke liste na lokalu takođe treba da imaju 30% žena.
Imamo u parlamentu 56 žena, imamo pet ministara, imamo četiri poslanice, jednu predsednicu i tri potpredsednice, što je i plod tog zakona. Znači, mi smo dali jedan domaći zadatak i očekivali smo od ovog zakona da razradi ovu materiju i da napravi pomak u demokratizaciji Srbije.
Naime, naši amandmani su konzistentni po pitanju normative od 30%, u članu 21. koji govori o kolektivnom pregovaranju, sindikat i udruženje poslodavaca treba da nastoje da prilikom obrazovanja odbora za pregovore, u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, obezbede najmanje 30% predstavnika manje zastupljenog pola, odnosno broj predstavnika manje zastupljenog pola proporcionalno učešću tog pola u članstvu u sindikatima u udruženjima poslodavaca.
Naime, kao i prethodni amandmani koje su obrazlagali moje kolege iz poslaničke grupe DSS, mi zahtevamo da se broj 30% briše i da se upiše 50%. Nadam se da ćete prihvatiti ovaj naš amandman jer je izuzetno razložan. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, u petak smo govorili o ovim amandmanima i moram napomenuti da su amandmani na član 39. i 40. komplementarni i treba ih gledati u celini.
Kada smo govorili da je kroz sport najlakše promovisati neku novu državu, neku novu naciju, kao što je veštačka tvorevina koja će nastati u Vojvodini, tada smo polemisali sa ministrom Čiplićem, koji nam nije dao odgovor da li član 39. u stavu 1. tačka 3. daje mogućnost AP Vojvodini da stvori reprezentacije. Međutim, njegovo objašnjenje je bilo - majke mi, nećemo stvoriti reprezentacije.
Naime, morate da znate da je sport najveći brend Srbije, a da su sportisti heroji ove nacije.
U tom smislu posle te naše diskusije imao sam na desetine poziva od strane sportista iz Vojvodine koji su zbunjeni da li ih čeka sudbina sportista Crnogoraca, koji su morali da se dvoume da li će igrati za reprezentaciju Srbije ili za reprezentaciju Crne Gore.
Ovim članovima 39. i 40. dajete mogućnost da se ustoliči paralelna vlast. Ona tačno sada postoji u Vojvodini. Imamo i sportski savez, imamo i fudbalski savez i ostale saveze. Međutim, ovim nadležnostima dajete ingerencije kao što ima republički sportski savez, kao što ima republički fudbalski savez i u tom smislu vas molim da ovaj amandman prihvatite, jer smo hteli upravo da ispravimo ovu nepravilnost, da onemogućimo AP Vojvodini da negde u budućnosti stvori neku novu reprezentaciju.
U tom smislu, pitam gospođu Kolundžiju da li je zakonopisac ovog zakona hteo upravo to, da promoviše neku novu državu, neku novu reprezentaciju koja će se zvati AP Vojvodina? Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, drago mi je da vas vidim, nije vas bilo ceo dan ovde sa nama u poslaničkim klupama.
Naime, poslanici DSS su danima upozoravali, u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, da ovaj zakon nije dobar, da je protivustavan, da derogira Ustav, da suspenduje Ustav, da svara određeni novi uslov za državu u državi. Mi smo podneli amandman na član 39, a koji govori o prenosu nadležnosti u vezi društvene delatnosti - sporta. Vi znate da jedna država najlakše svoju promociju može da izvrši preko sporta, preko svojih sportista.
Obzirom da Vojvodina ima i grb i zastavu, pretpostavimo da određeni Frenk Sinatra iz Vojvodine napravi himnu, eto prilike da Vojvodina sa svojom reprezentacijom, a to joj dozvoljava ovaj zakon koji omogućava AP Vojvodina da napravi određene ugovore sa određenim regijama i pošto imate sve ove komponente, postoji hipotetička mogućnost da se u budućnosti odigra utakmica između Vojvodine i Kosova. To je tačno, to je činjenica. Na taj način ćemo videti u svečanoj loži možda vas, gospodine Čipliću, ne verujem pošto ste republički organ, možda gospodina Pajtića sa gospodinom Tačijem.
Dakle, naša namera je da u ovom članu izbrišemo tačku 3. koja utvrđuje program međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za AP Vojvodinu. Šta to znači? To znači da Vojvodina, kao AP, može da organizuje međunarodna takmičenja i da na tim takmičenjima učestvuje i njena reprezentacija, bilo u fudbalu, bilo u odbojci, košarci, vaterpolu ili u nekom drugom sportu.

Gospodine Čipliću, ovde jasno piše u tački 3) stava 1, kaže – utvrđuje program međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za AP Vojvodinu. Koji su to interesi za AP Vojvodinu? Ja sam malopre rekao, znači AP Vojvodina ima i grb, ima i zastavu, postoji mogućnost da dobije i himnu u nekoj perspektivi. Ima, kažu da ima.
S obzirom da ima mogućnost kroz ovu tačku da organizuje međunarodni sport, ko će se pojaviti kao subjekat na takmičenju? Možda Srbija. Ne, ovde je organizator AP Vojvodina. Znači, prijaviće se neko iz AP Vojvodine. Zvala se ona reprezentacija ili selekcija, to je svejedno.
Objasniću da u Velikoj Britaniji, kao međunarodno-pravno priznatoj državi, postoje reprezentacije poput Engleske, Velsa, Severne Irske, ali nemaju zakon o prenosu nadležnosti. Jedna je država. Oni su regulisali to na sasvim drugi način, a ovo ukazuje na to da u budućnosti možemo da očekujemo novu reprezentaciju Vojvodine.
Ovako je radila i Crna Gora pre nego što se otcepila od Srbije. Šta je radila? Formirala je svoju reprezentaciju, tj. savezi su imali izričitu naredbu da formiraju reprezentacije i pre nego što se otcepila, oni su već igrali utakmice i sa Albanijom, i sa Hrvatskom i sa Bosnom. Znači, već su se pripremali za tako nešto. Očekujemo to i od AP Vojvodina.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, drago nam je što vas vidimo u ovoj skupštini, jer smo prošli put prekinuli sastanak zato što Vlada nije imala izvestioca za ove zakone.
Naime, gospodine Obradoviću, upozoravali smo gospodina Mlađana Dinkića, kada je bio ovde kao ministar koji je izveštavao ispred Vlade, da je zakon vrlo loš, da je diskriminativan, nehuman, da je protivustavan, na šta se on oglušio. Zatim smo mu ponudili dva rešenja. Jedno od rešenja bilo je da povuče ovaj zakon iz skupštinske procedure, jer je trebalo da ovaj zakon da prođe novu javnu raspravu, novi socijalni dijalog sa sindikatima, i to sa reprezentativnim sindikatima, koji su amandmanima pokušali da poprave ovaj zakon. Druga varijanta je bila da prihvati naše amandmane.
Mi smo kroz formu amandmana ponudili jedan drugi zakon, drugi koncept zakona, novi naslov zakona, i mislim da je mnogo humaniji, korektniji i da taj zakon i te kako odgovara radnicima.
Predložili smo amandman na član 1. i zatražili da brišemo reči u stavu 1: „ukupno maksimalni broj“, tj da se menjaju rečima: „postupak određivanja maksimalnog broja“.
Ovo je uzročno-posledična veza s članom 2, koji studiozno i analitički određuje na koji način treba da se utvrdi broj radnika u republičkoj administraciji.
S obzirom na to da je amandman korektan, da je dobar, očekivali smo od Vlade da prihvati ovaj naš amandman jer, kao što rekoh, i te kako popravlja suštinu zakona, naročito taj član 1. u stavu 1. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvažena ministarko Kalanović, mi smo u načelnoj raspravi govorili da jedno ministarstvo zalazi u delokrug drugog ministarstva. Naime, zakonopisac ovog zakona je Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, a po logici stvari trebalo je da bude Ministarstvo za lokalnu samoupravu i državnu administraciju. To bi bilo isto, gospođo Kalanović, kao kada biste vi pisali zakon o osnovnom sistemu obrazovanja i ušli u resor gospodina Žarka Obradovića. Znači, to je otprilike taj parametar. Normalno, prekršili biste Zakon o Vladi. Zato smo upozoravali da je na taj način prekršen Zakon o Vladi i da Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj nije trebalo da piše ovaj zakon, već ovo drugo resorno ministarstvo koje sam malopre spomenuo.
U tom smislu, hteli smo da ispravimo tu nepravdu. U članu 8. ovog zakona predložili smo da nadzor i praćenje ovog zakona, tj. implementaciju ovog zakona vrši ministarstvo koje je resorno za to, a to je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Međutim, Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj ovde daje vruć krompir jednom drugom ministarstvu, to je Ministarstvo finansija, koje treba da isprati ovaj zakon i njegovu implementaciju. Smatramo da ovim amandmanom postižemo cilj ovog člana i vraćamo u nadležnosti jednom resornom ministarstvu delokrug, a to je da se bavi državnom upravom i praćenjem ovog zakona. Zahvaljujem.

Ovde je branio zakon gospodin Mlađan Dinkić, koji je rekao da su ga oni pisali; Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj je pisalo zakon o kome sada pričamo. Ne vidim razlog zbog čega branite ministra kada vas je on sam u Skupštini demantovao. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministar, vidite koja je prednost ministra u odnosu na poslanike, može da popije kafu kada god to želi. Mi tu čast i privilegiju nemamo.
Činjenica je da će u republičkoj administraciji ostati negde oko 28.400 radnika, što predviđa ovaj zakon, a da će oko 2.800 radnika izgubiti posao. Podsetiću vas, gospođo ministre, da je 2005. godine urađena prva racionalizacija, kada ste bili i vi u toj vladi. To je prva vlada Vojislava Koštunice. Tada je na principu dobrovoljnosti otišlo preko 2.900 radnika. Ukupno je otišlo 3.165.
U ovom zakonu o kome danas pričamo, tog principa dobrovoljnosti nema. Naime, Vlada se odlučila da se obračuna sa svojim političkim neistomišljenicima, a ovaj zakon jeste pogodno tlo za tako nešto, na taj način što će se uvesti vanredno ocenjivanje.
O jednom amandmanu koji je Poslanička grupa podnela na član 10. govorila je gospođa Milica Vojić-Marković, a ja ću govoriti o članu 10. st. 4. i 4a, o zaštiti radnika od strane socijalno odgovorne Vlade. Predvideli smo da nakon dobijanja ocene, u roku od sedam dana službenik ili radnik ima pravo da se žali toj komisiji. Rekli smo da je najbolje da u toj komisiji budu i predstavnici sindikata, pa tek tada, posle iscrpljivanja tih stvari, može da se povede upravni spor.
Mislimo da je ovaj amandman izuzetno kvalitetan i dobar i da bi se s tim složili i socijalni partneri, sa kojima niste obavili razgovor o ovom zakonu. Takođe smo rekli da je dobro da se ovaj zakon povuče iz procedure i da ponovo prođe određenu javnu raspravu, gde bi svi relevantni faktori bili zadovoljeni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministar, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, zamolio bih vas da mi uračunate vreme i za peti amandman, znači, ukupno četiri minuta bih govorio, pošto su amandmani kompatibilni. Može? Znači, moraću da se javim. U redu.
Počeli smo da pričamo o jednoj stvari koja se zove zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji. U početku, moram reći, ne izazivajući repliku, da se uopšte ne slažem sa svojim kolegom Miletićem Mihajlovićem, koji je rekao da ste vi kompetentni ovde da dođete. Mislim da niste, već je ovde trebalo da sede gospoda Marković, Dinkić, da je trebalo da nam oni odgovaraju na pitanja, a ne vi, jer se radi...
(Verica Kalanović, s mesta: Bez obzira što znam sve o Leskovcu?)
Bravo. Mislim da je trebalo da oni dođu i oni treba da odgovaraju na određena pitanja.
Takođe smo rekli, u raspravi u načelu, da ovaj zakon nije dobar, da ga treba povući, i ponudili smo vam jedno dobro rešenje kroz formu amandmana, koje je trebalo da prihvatite. Niste prihvatili. Moje kolege su pokušale da vas ubede da su ti amandmani suvisli i osnovni i da ih treba prihvatiti, da je to jedna forma zakona koji će biti mnogo humaniji nego ona koju vi predlažete.
Međutim, dolazim iz Leskovca, bio sam načelnik Okruga i sve znam, kao i vi, o Jablaničkom okrugu. Bojim se da će mi vreme nedostajati, ali ću se kasnije javiti da vam pričam. Dolazim iz okruga i opština koji imaju manje od 15.000, a i opština koje su i veće od 15.000 stanovnika. S obzirom na to da su tim opštinama transferom smanjena sredstva, Leskovcu je smanjeno 120 miliona, pitam vas – kada će Leskovac dobiti tih 120 miliona koje mu je Republička vlada smanjila transferom? Da li znate? Ne znate, niko ne zna.
Druga stvar, privatizacija, koristiću vreme Poslaničke grupe, u Jablaničkom okrugu je katastrofalna. Od 129 preduzeća, svega tri do četiri je korektno privatizovano i tih tri do četiri rade korektno. Znate koja su to – "Zdravlje", Mlekara "Leskovac", neke firme koje rade.
Međutim, ono što je karakteristično za ovaj zakon je to da je on podložno tlo za otpuštanje političkih protivnika, kao što se i desilo u Leskovcu. Tačno je da je pre formiranja nove vlasti podeljeno preko 45, kako ste vi rekli, rešenja o stalnom radnom odnosu, ali niste rekli drugu činjenicu – da ste vi i vaši koalicioni partneri zaposlili još 52. To niste rekli, to ste ispustili i to vam odgovorno tvrdim.
Gradonačelnik Kocić, s kim imate dobru komunikaciju, zaposlio je čak i svog šuraka i, zamislite, dao mu platu 1.000 evra. ''Demokratski šurak'' dobio platu 1.000 evra. Vaš direktor pozorišta, gospodin Rakić, otpustio 14 radnika, od toga, sedmoricu iz DSS-a, nijednog iz G17 plus. Znate li zbog čega? Zato što ste vi eksperti, jer pozorište ne bi moglo da funkcioniše bez radnika iz G17 plus, a mi smo tom istom direktoru zaposlili ženu pre dve godine, iako ga nismo uslovljavali da bude član DSS-a, a on se kod vas učlanio pre godinu dana, mesec dana pre nego što će se formirati nova vlast.
Znači, jedan lojalan član, pravi član G17 plus. Učlanio se mesec dana pre nego što ste došli na vlast u Leskovcu. Svaka čast. Lepo ste rekli. Nastaviću kasnije, o drugom amandmanu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Biće mi zadovoljstvo ponovo da polemišem s ministarkom, ako ona to želi. Spreman sam za tako nešto, pošto sam se pripremio za ovaj set zakona.
Naime, moram da vam kažem iskreno da mi iz DSS-a nismo protiv racionalizacije. Ta racionalizacija mora da bude transparentna, javna, a ne da se kriterijumi određuju paušalno. Zamislite, gradonačelnik Leskovca je rekao da mu je izuzetno žao što će samo 347 radnika otići iz lokalne samouprave, pazite, samo 347. To je 347 porodica, puta četiri, preko 1.200 radnih usta ostaje bez posla.
Napomenuo sam da je izuzetno loša privatizacija urađena u Leskovcu. Svi su zapošljavali u lokalnoj samoupravi, počevši od DSS-a, ne aboliram sebe, pa preko drugih stranaka – G17 plus, DS-a, SRS-a i svih ostalih stranaka. Ljudi su našli uhlebljenje jedino u toj lokalnoj administraciji.
Normalno je da racionalizacije treba da bude. Mi smo predlagali, pošto je Leskovac velika opština, peta opština u Srbiji, sa preko 160 hiljada stanovnika, da to bude na principu novih opština, da se lokalna samouprava relaksira na taj način što će se otvoriti neke nove opštine, pa će ta predimenzionirana radna snaga otići u te nove lokalne samouprave, kao što su Vučje, Grdelica, Brestovac, Pečenjevci, da ne nabrajam još, tamo ima potrebe za određenim brojem lokalnih samouprava. Znači, to je bila naša ideja.
Ono što želim da vam postavim kao pitanje, izuzetno je bitno, pošto smo ovih dana usvajali Zakon o komunalnoj policiji. Pošto je Leskovac grad od preko 50 hiljada stanovnika, imaće potrebu za otvaranjem novih radnih mesta. Mi, s jedne strane, otpuštamo administraciju, a, s druge strane, uposlićemo određeni broj stanovnika. Takođe, usvojili smo Zakon o stambenim agencijama, koji će, isto, morati da dobiju novu radnu snagu. Kako će se to desiti? Postavio sam pitanje i u lokalnom parlamentu – da li će prioritet imati ljudi koji gube posao? Ne. Prioritet će imati samo stranački ljudi, pod znacima navoda, tako je rečeno. Dakle, svi oni koji su deo vladajuće koalicije moći će da se zaposle u tim novoformiranim institucijama, agencijama, a ostali neće moći.
Dakle, ono što sam i potvrdio. Ovaj zakon je izuzetno dobro tlo, pogodno tlo za sukob i odstranjivanje političkih neistomišljenika. Ono što će biti i te kako loše po građane Leskovca, jeste što se ovaj zakon već primenjuje. Gradonačelnik Leskovca, bez ikakvih uputa Skupštine, bez ikakvih uredbi Vlade, već primenjuje ovaj zakon.
Da li ćete vi, kao Vlada, reagovati na tu njegovu drskost, nadobudnost, pošto, kažem, bez ikakvih odluka, bez ikakvog zakona, on već uveliko otpušta radnike po Leskovcu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, kao i u prethodnom zakonu – o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, u članu 8. tražili smo da reči: „poslove finansija“, zamenimo rečima: „državne uprave i lokalne samouprave“.
Radi se o istoj stvari – kršenje Zakona o Vladi po dva osnova. Jedan – ministarstvo, kao što je Ministarstvo za ekonomiju i ravnomerni regionalni razvoj, na čijem je čelu Mlađen Dinkić, zadire u nadležnosti drugog ministarstva, a to je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a posle toga Ministarstvo za regionalni razvoj predlaže da nadzor nad ovim zakonom vrši Ministarstvo finansija. Znači, ovaj amandman je suvisao i u skladu sa Zakonom o Vladi.
Nadamo se da ćete prihvatiti ovaj amandman i na taj način poboljšati ovaj zakon. Zahvaljujem.