Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, pred nama je set ekonomskih zakona, kao i Predlog zakona o turizmu. Ja ću se fokusirati na ovaj zakon o turizmu.
Inače, moram na početku izraziti žaljenje zato što ovaj zakon nije prošao javnu raspravu i ovde nisu ugrađena mišljenja turističkih radnika, a naše mišljenje je da je javna rasprava i te kako bila bitna za ovaj zakon.
Ovaj zakon je predložilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Siguran sam da se svi ovde u sali, bar deklarativno, zalažemo za ravnomerni i regionalni razvoj. To su evropske tendencije, evropski principi, to je naša i ustavna obaveza iz člana 94. Ono što je apsurdno jeste to da ovaj zakon uopšte nema ni "r" od ravnomernog regionalnog razvoja, već je tipično centralistički zakon.
Mi sa juga Srbije, odakle dolazim, i te kako smo očekivali ovaj zakon i videli smo šansu u ovoj društvenoj delatnosti. Naša želja je da i mi uzmemo mrvice od onog prihoda od turizma koji je, kako reče ministar ekonomije i regionalnog razvoja, oko milijardu evra. Ovo kažem iz jednog prostog razloga, pošto jug Srbije i te kako ima prelepe predele i ima prelepe turističke destinacije. Na državi je, a i na lokalnim samoupravama samo da ih malo bolje urede.
Inače, jug Srbije je najsiromašniji deo Srbije. Reći ću vam još jednu stvar, da se sa tog prostora godišnje iseli preko 2.200 stanovnika i mi sa pravom očekujemo od Vlade da taj proces migracije zaustavi i da napokon ljudi ostanu na svojim mestima. A kako fizika ne zna za prazan prostor, onda vam je jasno ko će useliti taj deo juga Srbije.
Ono što sam hteo plastično da vam dočaram jeste kojim turističkim destinacijama i kakvim prirodnim lepotama jug Srbije raspolaže. Naime, jug Srbije je izuzetno bogat banjama, počeću sa Kuršumlijskom Banjom, zatim, Prolom Banja, pored Prolom Banje poznato je i novo svetsko čudo – Đavolja Varoš, pa, Sijarinska Banja, banja koja ima oko 17 lekovitih izvora i jedini gejzir u Evropi. Mogu reći da je Vlada Vojislava Koštunice i te kako puno učinila za razvoj te banje infrastrukturalno.
– Naime, napravili smo nekoliko kaskadnih bazena pored samog gejzera, olimpijski bazen i mnogo štošta. Takođe, moram u ovom trenutku pohvaliti i tadašnjeg ministra za infrastrukturu, Velimira Ilića, koji je asfaltirao svaki put do svih tih turističkih destinacija.
Ako pođemo malo južnije, onda ćemo videti da dole imamo još dve banje, to su Bujanovačka Banja i Vranjska Banja, sa svojim specifičnostima.
Verovatno niste znali da na jugu Srbije postoji najveće veštačko jezero na Balkanu, a to je Vlasinsko jezero. To je jedan nebrušeni biser ispod planine Čemernik i meni je stvarno žao zbog čega Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj nije puno ulagalo u taj deo Srbije, u Vlasinsko jezero, i nije mi jasno zbog čega nije tamo izgrađen novi ski-centar, a gradili ste ski-centre po nekim mestima gde je nadmorska visina 500 metara, koja ili imaju snega u toku zime ili ga imaju vrlo malo.
Takođe, na jugu Srbije postoji veliki broj manastira, spomenuću vam jedan, a vi ga znate, to je Prohor Pčinjski. Zatim u mom kraju, pored Leskovca postoje dva manastira, to je manastir u selu Jašunja i u selu Golema Njiva. Na jugu Srbije postoje istorijske iskopine, to je Caričin grad, Justinijan Prima iz sedmog veka posle nove ere, grad koji je u to vreme imao vodovod i te kako interesantan da se vidi i da se pogleda.
Ono što sam, takođe, želeo da vam kažem to je da mi na jugu Srbije vidimo svoju šansu i na ''Koridoru 10''. Naime, pošto čujemo disonantne tonove iz Vlade, da je moguće da nema dovoljno sredstava za izgradnju ''Koridora 10'', nas i te kako pogađa.
Naime, u razgovoru sa sadašnjim ministrom Mrkonjićem i ministrom za prostorno planiranje, gospodinom Oliverom Dulićem, pokušali smo da izmenimo iole malo trasu ''Koridora 10'', i to naročito kroz Grdeličku klisuru, jer tamo postoji jedan turistički brend, to je motel „Predejane“. Imali smo obećanja da će se to desiti, jer motel „Predejane“ je generator razvoja tog dela Srbije. Godine 2003. proglašen je kao najbolja privatizacija u Srbiji.
Inače, motel „Predejane“ godinama je dobijao prestižne nagrade, nagrade kao najbolji turistički objekat u onoj još bivšoj Jugoslaviji. Inače, taj motel ima zaposlenih oko 150 radnika i hrani oko 600 gladnih usta. Za naš siromašni kraj i te kako je bitno da Motel „Predejane“ ubuduće ne postane slepo crevo već da bude na ''Koridoru 10''.
Dobro je što ste tu, gospođo Kalanović, jer su mnoge lokalne samouprave, koje poseduju ove turističke destinacije, konkurisale kod vas u Nacionalnom investicionom planu sa svojim projektima iz turizma, ali projekti nisu prošli, verovatno iz jednog prostog razloga, pošto u tim sredinama ne participira G17, pa im onda niste omogućili da se ti kvalitetni projekti iz turizma realizuju.
Ono što nas zanima i što nas interesuje u ovom trenutku, a što se tiče ovoga zakona, zbog čega upravljač turističkog prostora ima pravo preče kupovine objekata na tom turističkom prostoru. Da li je taj član tendenciozno napisan, da li su određeni tajkuni već bezecovali određene turističke objekte i da li će oni ubuduće, kada se bude usvojio ovaj zakon, imati pravo preče kupovine i kupiti ono što je najbolje na tim turističkim prostorima?
Druga stvar, ako je ovo predložilo Ministarstvo za regionalni razvoj, nas zanima zbog čega se ovim zakonom gase regionalne agencije za turizam. Naime, i mi na jugu Srbije hteli smo da organizujemo jednu turističku organizaciju koja bi se bavila promocijom turizma na jugu Srbije, promocijom svih ovih destinacija o kojima sam vam pričao. Mislimo da naš amandman, koji smo predložili, i te kako treba usvojiti.
Takođe, mišljenja smo da prihodi od turizma i od taksi idu u paritet – 80 prema lokalnom budžetu i 20 prema republičkom budžetu. Predložili smo da u devastiranim područjima, nerazvijenim područjima, kao što je jug Srbije, taj paritet bude sto posto ka lokalnim budžetima, jer i te kako nedostaje novac tim lokalnim budžetima za neke druge razvojne projekte.
Ono što je pohvalno je to što ste predložili kategorizaciju određenih objekata i mi to pozdravljamo. Primera radi, u Leskovcu je privatizovano hotelsko-turističko preduzeće „Balkan“ pre dve godine.
To turističko-ugostiteljsko preduzeće ima nekoliko hotela, motela, restorana i, verujte mi, imamo najlepšu zgradu u Leskovcu, to je hotel „Dubočica“ i dan-danas je ruina. Investitor je počeo nešto da radi, ali već dve godine to tavori i ništa nismo dobili, iako je to najlepša zgrada u Leskovcu.
Zbog toga pozdravljamo plaćanje penala zbog nekategorizacije u roku od dve godine. Predložili smo još jednu stvar, da ta sredstva od penala idu pola – pola. Tamo se kaže, u tom članu, da se penal plaća u visini od dva miliona evra. Znači, lepo, milion evra ostavite lokalnoj samoupravi, a milion evra date republičkom budžetu. To su primedbe koje su poslanici DSS istakli kroz amandmane koje smo podneli i nadam se da ćete prihvatiti te amandmane, jer su amandmani i te kako osnovani i da će i te kako puno poboljšati ovaj zakon.
Ono što je za nas na jugu Srbije bitno, pošto nema Mlađana Dinkića, moram vas pitati, gospođo Kalanović, oni željno očekuju tih hiljadu evra od akcija prodatih preduzeća, jer na jugu Srbije se i te kako loše živi i dobro bi im došlo tih hiljadu evra koje im je Mlađan Dinkić obećao u svojoj kampanji.
Očekujemo da se to realizuje i očekujem da mi date odgovor sa oročenim vremenom kada će građani juga Srbije, a i uopšte građani Srbije, dobiti ta sredstva. Hvala najlepše.(Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, pred nama su konvencije koje mora ovaj parlament da ratifikuje. Ja ću se osvrnuti, kao i moj prethodni uvaženi kolega gospodin Vučković, pričaću o Međunarodnoj konvenciji protiv dopinga u sportu, iz jednog prostog razloga, dolazim iz te sfere. Bio sam dugogodišnji sportista, aktivno učestvovao u saveznom rangu, bio trener u saveznom rangu i sa te pozicije mislim da mi je mnogo lakše da govorim, nego bilo kom drugom poslaniku.
Međutim, u ovom predimenzioniranom dnevnom redu očekivao sam da o ovoj konvenciji pričamo ponaosob. Takođe, očekivao sam i da pre ove konvencije razgovaramo o jednom krovnom zakonu, a to je Zakon o sportu i meni je izuzetno žao što taj zakon nije ušao u ovu skupštinsku proceduru, jer na taj način šaljemo lošu poruku našim sportistima – da država ne razmišlja o njima, a to se inače i pokazalo kao loš primer i na prethodnim Letnjim olimpijskim igrama, kada je jedna sportska nacija osvojila svega tri medalje, to su dve srebrne i jedna bronzana.
Mislim na srpsku sportsku naciju, koja očekuje od svojih sportista da permanentno donose neka odličja sa velikih svetskih ili olimpijskih događaja. To je očiti primer odnosa ove vlade prema sportistima, prema mladim ljudima koji žele da uplove u te sportske vode.
Sada da se vratimo na temu, a to je doping. Kao što reče moj prethodni kolega Vučković doping je fiziološka ili hemijska supstanca koja dovodi do poboljšanja radne sposobnosti ili sportske sposobnosti. Najveća vrlina savremenog sporta jeste taj sportski duh, a najveće vrednosti sporta su pre svega fer-plej, zdravstvo, jačanje kolektivnog duha, jačanje etike, poštenja i korišćenje dopinga u savremenom sportu je upravo u suprotnosti sa ovim vrednostima, koje sam naveo.
Doping nisu izmislili sportisti niti njihovi treneri. Doping je izmišljen mnogo, mnogo ranije. Mnoge vojskovođe su davale svojim vojnicima, kako bi kod njih stvorili lažnu hrabrost, lažnu izdržljivost, lažni moral. U savremenoj istoriji vidimo da su određene zemlje poput DRN, tj. Istočne Nemačke, odnosno istočni blok je razvio tu tehnologiju doping sredstava, čak tendenciozno i namerno davao svojim sportistima ta doping sredstva, kako bi se prikazao u svetu kao velika sportska nacija. To su koristile, kao što rekoh, zemlje istočnog bloka, Nemačka, Bugarska i mnoge druge.
U savremenom sportu doping se koristi u individualnom sportu, kao što je biciklizam, atletika, plivanje. Imali smo prilike da vidimi da je pobednicima na velikim biciklističkim trkama, kao što su ''Điro d' Italija'' ili ''Tur d' Frans'', oduzimana titula upravo iz ovog razloga, jer posle doping testova videlo se da su oni koristili neka doping sredstva i zbog toga im je oduzeta titula.
Danas postoji velika baterija testova koja kontroliše korišćenje doping sredstva. Neke zemlje, kao i naša imaju Zakon o sprečavanju dopinga u sportu. Jedan od najrigoroznijih je u Italiji, gde sportista koji tendenciozno i namerno uzima doping sredstva može biti kažnjen od tri meseca do tri godine.
Kod nas, pošto i mi imamo taj Zakon o sprečavanju dopinga u sportu, naš zakon je malo liberalniji i predviđena je jedna godina zatvora za onoga za koga se utvrdi da namerno koristi doping sredstva. Postoji prva kategorija sankcija, koju uvodi Olimpijski komitet, koju uvode resorni sportski savezi, odnosi se na to da mogu olimpijski komiteti ili sportski savezi da im zabrane sportsko takmičenje ili da im oduzmu titulu.
Druga kategorija sankcija podrazumeva da tu reaguju državni organi i oni mogu doneti određene sankcije, kao što su prekršajno-pravne i pravno-krivične mere koje mogu biti, kao što rekoh, do godinu dana.
Očekujem iskreno da ovu konvenciju prihvatimo ovde jednoglasno svi zajedno, jer šaljemo jasnu poruku svetskoj i domaćoj javnosti – svetskoj javnosti da ćemo poštovati međunarodnu konvenciju i da će ona u nama videti strateškog partnera u prevenciji i eliminaciji dopinga u sportu, a domaćoj javnosti da ovo društvo štiti sve mlade sportiste koji ulaze u profesionalne vode i da je za nas mnogo bitniji ljudski život nego bilo koja medalja.
Zato, sve vas pozivam da jednoglasno usvojimo ovu konvenciju i hvala što ste me saslušali. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, ja i moje kolege Vladimir Milentijević i Dragan Šormaz podneli smo amandman na član 28.
Naime, zakon o zabrani diskriminacije uveo je jednu kategoriju, a to je kategorija poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Tamo se navodi u zakonu da na predlog Odbora za ustavna pitanja njegovu kandidaturu prihvata ili ne prihvata Narodna skupština.
Tamo se takođe navodi ko je reference i kriterijume mora da ispuni kandidat, a između ostalog – da bude pravnik, da ima 10 godina radnog iskustva i tačka 3, da ima visokomoralne kvalitete.
Mi smo predložili da se tačka 3. briše iz jednog prostog razloga, pošto ne znamo ko procenjuje njegove visoke moralne kvalitete. Ko je to? Da li postoji komisija pri Odboru za ustavna pitanja? Da li je to neka imaginarna komisija? Mi u ovom zakonu ne vidimo ko to procenjuje.
Takođe postoji mogućnost da u biografiji kandidat navede da je gej. Imao sam jednog kandidata. Da li taj kandidat ima visokomoralne kvalitete, ako u svojoj biografiji navede tu svoju seksualnu orijentaciju?
To je pitanje za vas, gospodine ministre. Na koji način vi klasifikujete visoke moralne kvalitete ovih kandidata? Iz tih razloga predložili smo da se tačka 3. briše, jer nemamo preciznu odredbu ko u stvari određuje visoke moralne kvalitete.
Još jedna druga stvar, kada pričamo o diskriminaciji, onda vam moram reći – da je sa ove strane (pokazuje na svoju levu stranu) 13 poslanika, a sa ove 43, i to je diskriminacija.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana ministre, nadam se da ste ozdravili i da ćete sa pažnjom slušati ove naše rečenice.
Naime, danas na dnevnom redu je izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji. Zakon o eksproprijaciji je donet još 1995. godine i složićemo se svi da je on zaista anahron, da je pisan u jednom drugom političkom ambijentu, odnosno već je star 14 godina, i da je i prevaziđen.
U tom smislu smo mi očekivali od vas, gospođo ministar, da donesete novi zakon ovde, novi Predlog zakona koji će biti usaglašen sa Ustavom, koji će biti usaglašen sa ustavnim principima i da će poslanici i opozicije razgovarati o tom novom predlogu.
Pošto je ovo samo šminka ovog zakona, vi ste takođe rekli da su tri razloga zbog čega se ovaj zakon dopunjuje. Pre svega, proširenjem kruga korisnika eksproprijacije, drugo, to je dopuna odredbe radi utvrđivanja javnog interesa i pod tri dopuna odredbe radi nadoknade eksproprisane nekretnine.
U tom smislu sam napisao amandman, upravo uzimajući ovaj treći razlog koji ste naveli, i u članu 15. sam predložio da se briše stav 2. S obzirom na eksproprisane nekretnine, sredstva idu iz državne kase, iz državnog budžeta, a nemamo mehanizam kontrole stručnih službi koji procenjuje tržišnu vrednost određenih nekretnina, predložio sam da se u članu 15. briše stav 2. i na taj način da pomognemo državi, građanima Srbije i poboljšamo ovaj zakon.
Pošto mi ističe ovih dva minuta, završiću. Hvala puno.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, poštovana ministre, nadam se da ćete posle ovog mog izlaganja prihvatiti ovaj moj amandman, jer nije puno komplikovan i ne iziskuje puno novaca i sredstava.
Takođe nam je drago što ste opet ovde sa nama u parlamentu, izgleda da vam je prijao ovaj put. Nadam se da ćete odgovoriti na sva ona pitanja koja je postavljala opozicija, a to je - da li će se povećati PDV, da li će porasti penzije ili se smanjiti, da li će se zamrznuti plate u javnom sektoru, da li će standard građana pasti, to su sva pitanja koja smo postavljali našim ministrima koji su vas menjali u parlamentu, ali nismo dobili odgovore na pitanja.
Već mesec i po dana kako poslanici opozicije postavljaju sva ta pitanja i kako sugerišu, ili verbalno ili preko amandmana, da Vlada nema ekonomsku i socijalnu politiku i da time ugrožava standard građana Srbije, a samim tim i privredu Srbije.
Izgleda da jedino Vlada Srbije nema paket mera, a čuli smo da sve zemlje u okruženju i maltene sve zemlje sveta u Evropi su se pripremile za svetsku ekonomsku krizu. Nadam se da će i ova vlada sa određenim paketom izaći pred ovaj parlament i da će i te kako pomoći na taj način i privredi Srbije, a i standardu građana Srbije.
S obzirom da čujemo disonantne tonove od strane predstavnike Vlade, predstavnika nekih ustanova, gospodina Jelašića, koji kaže da ne želi da brani više dinar, u prilog govori ova moja diskusija koja stoji iza toga da upravo Vlada nema strategiju, već sve ove stvari radi stihijski, nema planski način kako će ublažiti negativne efekte ove ekonomske krize.
Takođe smo govorili da ovaj set zakona, prateći zakoni budžeta, imaju samo jedan jedini cilj, a to je da nadomeste gubitak sredstava koje ćemo izgubiti od jednostrane primene SSP, neki kažu 300 miliona, neki kažu više.
Sa tih 300 miliona smo mogli da finansiramo neke kvalitetne projekte, kao što su projekti iz poljoprivrede, zdravstva, da pomognemo najugroženijim socijalnim slojevima.
Međutim, Vlada se izuzetno snishodljivo ponaša prema EU i ne mogu da razumem ovu vladu, ne mogu da razumem zemlju Srbiju da ciljno ide u dubiozu, gubi 300 miliona samo da bi se dodvorila nekim predstavnicima EU.
Predložio sam amandman na član 25, tarifni broj 25, koji govori o registraciji sportskih društava, organizacija. Želim kroz jedan klasičan primer da vam objasnim da treba da prihvatite ovaj amandman. Ova sredstva za registraciju sportskih društava i klubova za razvijene sredine, kao što je Beograd, i kao što je Vojvodina, nisu velika sredstva. Međutim, za nas sa juga Srbije, iz siromašnih područja, devastiranih područja, ova sredstva su velika.
Iako je naša težnja, nas političkih predstavnika dole na jugu Srbije, da zaustavimo iseljavanje, da stvorimo jedan kreativan ambijent, da bi tu ljudi ostali, jer u nekom selu je najbitnije da imate sportski klub, dom zdravlja, dom kulture.
Na ovaj način šaljete lošu poruku svim mladim ljudima koji žele na neki način da ostanu na selu, da se bave sportom, rekreacijom, da registracija sportskih klubova košta mnogo, a oni inače nemaju osnovna sredstva za samofunkcionisanje, za samo takmičenje.
Inače, iz tog amaterskog sporta, mogu da vam kažem, iz tog kvantiteta dolazi do kvaliteta i ta omladina, ti sportisti se selektiraju za neke veće klubove. I ne bismo imali takvu anomaliju da na ovim Olimpijskim igrama u Pekingu imamo svega tri medalje, nijedno zlatno odličje. Imali smo dve srebrne medalje. Imali smo jednu bronzu, što se tiče vaterpolista.
Da bi i dalje imali kvalitetne i dobre sportiste država mora da ulaže u sport, jer država ovu društvenu delatnost nije regulisala, nije zakonski regulisala, što je po meni izuzetno loše. Šaljemo lošu poruku svim našim budućim sportistima koji odlaze na velika svetska takmičenja da država opet i te stvari rešava na jedan stihijski način.
Imali smo primer gospodina Čavića, koji se jadao na konferenciji za štampu da mu je država obećala neka sredstva, pa su mu ta sredstva mnogo kasnije dodeljena.
U prilog ovome reći ću vam još jednu stvar, da deca prema statističkim podacima imaju preko 70% deformiteta, zatim 50% gojaznost, da ne pričamo o dijabetesu.
Kroz ovu zakonsku regulativu preduslov je da se deca i dalje bave sportom. Ne moraju profesionalno, možda kasnije ako su talenti, ali rekreativno bar, kako bi se ispravili svi ti deformiteti.
Podsetiću vas da nas čeka i najveća sportska svetska manifestacija ove godine, a to je Univerzijada. Mi smo domaćini te univerzijade. Podsetiću vas da kada je na čelu komiteta svojevremeno, kada smo dobili tu sportsku manifestaciju, bio premijer Vojislav Koštunica, posle je na to mesto predsednika komiteta došao gospodin Božidar Đelić i otkada je došao Božidar Đelić ta manifestacija ima drugačiji izgled.
Naime, Vlada je odmah uskratila određena sredstava za finansiranje te manifestacije. Imali smo pronevere kroz ugovore, što se tiče "Varteksa", i sami znate, pošto je deo tog tima i deo Vlade, na izvoru ste informacija i znate o čemu se radi.
Iz tih razloga Beograđani će biti uskraćeni posmatranja kolektivnih sportova, jer su kolektivni sportovi izmešteni u Vojvodinu. Pravilo Univerzijade je da može u prečniku od 100 kilometara da se održavaju utakmice, da se održavaju ta sportska dešavanja.
S obzirom da smo poslali lošu poruku svetu da nismo spremni za takvu manifestaciju, došli smo u situaciju da ta svetska organizacija izmesti Univerzijadu u Atinu. To se desilo još sedamdesetih godina, kada smo isto imali Univerzijadu, pa je ona izmeštena u Italiju. Postojala je mogućnost da se i sada to desi, da se Univerzijada izmesti u Atinu i da Srbija ostane bez najvećeg svetskog događaja ove godine.
Na kraju bih da zaključim, pošto očekujem da prihvatite ovaj amandman, jer nema razloga da ne prihvatite i nadam se da sam vas ubedio ovim argumentima i činjenicama da ipak treba da prihvatite ovaj amandman jer se i država obavezuje članom 94. o ravnomernom regionalnom razvoju, da će ostvariti optimalne uslove da ljudi ostanu na svojim ognjištima. To pričam vrlo često ovde, da sa juga Srbije se godišnje iseli preko 2.200 ljudi. Da bi država napravila jedan takav ambijent ona mora da se odrekne određenih stvari, pa i tih taksi, da bi određeni ljudi ostali na svojim ognjištima.
Kao što rekoh, da zaključim, da bi Srbija progledala, pre svega, ova socijalna odgovorna Vlada mora da ode sa vlasti.
Druga stvar, građani Srbije će pamtiti i tražiće sa svećom prethodne dve vlade Vojislava Koštunice, kada je BDP rastao iz godine u godinu 6 do 7%, kada su strane investicije bile od tri do pet milijardi. Znate kao ekonomista da je to tako bilo i da je standard građana povećan i te kako.
Treća stvar je, nadam se da ćete prihvatiti, jer mnogi entuzijasti žele da oforme sportske klubove, ne iz interesa već da bi pomogli ovoj hendikepiranoj deci. Hvala vam puno.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, obratio bih se i predstavniku Vlade, ali ovde nemamo predstavnika Vlade, očekivali smo u najmanju ruku da ovde dođe gospođa Dragutinović i da nam da neke odgovore na pitanja koja su nam i te kako bitna za današnju sednicu. Nemamo predstavnika Vlade, možda će neki dežurni ministar u trku da dođe ovde i da nam da neke adekvatne odgovore.
Ono što sam očekivao danas je da će na dnevnom redu biti u stvari rebalans budžeta. Onaj budžet koji smo usvojili 2008. je izuzetno loš i očekivao sam da će Vlada proslediti ovoj skupštini rebalans budžeta, kako bi ga iole malo poboljšala, da brani ono što se ne može braniti.
Vlada nam je ponudila određeni set zakona, to su ti prateći zakoni što se tiče budžeta, ili ako hoćete, taj set ekonomskih zakona koji ima samo jedan jedini cilj, a to je da nadomesti sredstva koja ćemo izgubiti jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji. To je jedini cilj ovog seta zakona koji nam je Vlada danas ponudila.
Naime, Srbija jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji, kao što svi znate, gubi negde oko 300 miliona evra. To za srpsku privredu nisu male pare, to su velike pare, a nadoknadiće ih privreda Srbije i građani Srbije kroz razne prihode i poreze.
Da objasnimo građanima Srbije dokle će trajati jednostrana primena Sporazuma o stabilizaciji. Trajaće do onog trenutka dok sve zemlje EU ne verifikuju ovaj sporazum o stabilizaciji u svojim parlamentima, kao što je ovaj naš parlament. Za sada imamo nagoveštaj da Holandija to neće nikako učiniti.
Ovih dana imamo i izjavu gospođe Doris Pak, koja je rekla da Srbija između ostalog mora da sarađuje i sa Kosovom, što znači da Sporazum o stabilizaciji uskoro neće biti verifikovan i da Srbija neće uskoro ući u EU, jer imamo jedan novi uslov.
Pošto će ovaj set zakona najviše pogoditi privredu Srbije i jednu njenu granu, a to je poljoprivreda, pokušaću da vam kroz jedan plastičan primer iz kraja iz kog dolazim objasnim kako će pogoditi moj kraj ovaj sporazum o stabilizaciji.
Naime, dolazim iz jednog devastiranog područja, iz Leskovca, grad koji je peti po veličini u Srbiji, grad koji je nekada imao razvijenu tekstilnu industriju, grad koji ima 144 naseljena mesta, tj. 144 sela, i pošto je cela privreda devastirana, mnogi građani opštine Leskovac, tj. poljoprivredni proizvođači, počeli su da se bave primarnom poljoprivrednom proizvodnjom. Normalno, prethodne dve vlade Vojislava Koštunice su im omogućile da se na adekvatan način bave poljoprivrednom proizvodnjom, na taj način što su ih motivisali kroz razne subvencije, zatim opredeljeni su krediti sa grejs periodom od tri do pet godina i to su bili povoljni krediti koje su građani Jablaničkog okruga i građani Srbije i te kako koristili.
Podsetiću vas da je poljoprivreda jedina grana u Srbiji koja ima suficit u izvozu, negde oko 450 hiljada dolara, nije nešto puno, ali ipak smo tu krhku privrednu granu stavili na staklene noge. Međutim, ovim budžetom, pošto je Vlada smanjila budžet za poljoprivredu za 25%, mi smo te staklene noge polomili i poljoprivreda teško da će moći da se izvuče iz tog gliba.
Znači, kao što rekoh, dolazim iz Leskovca, grada koji je poznat po proizvodnji ratarskih kultura, po proizvodnji paradajza, paprike, po proizvodnji voća kao što su višnje, jabuke, kruške. Reći ću vam podatak da Jablanički okrug ima negde oko milion stabala višanja, oko 500.000 stabala krušaka, jabuka, šljiva.
Imamo i kvalitetne poljoprivredne proizvode, kao što je rakija "Viljamovka", koja se proizvodi u Agrokombinatu "Porečje-Vučje", imamo najkvalitetnije roštilj meso, kao što svi znate, Leskovac je poznat po roštilju. Sada se postavlja pitanje kako će poljoprivrednik iz leskovačkog kraja reagovati na ovaj sporazum o stabilizaciji i šta će dobiti, odnosno šta će izgubiti primenom ovog sporazuma o stabilizaciji. Izgubiće puno.
Kao što sam rekao, mi smo jedni od najvećih izvoznika višanja, i ako sada imamo nelojalnu konkurenciju na našem tržištu, jer najveći proizvođači višanja u Evropskoj uniji su Mađarska i Poljska, i ako pokušamo sada da uvezemo tu višnju iz Poljske i Mađarske, biće mnogo, mnogo jeftinija, jer je subvencionirana od strane njihove države, jer se ne plaća carina za uvoz te robe ovde na našem tržištu. Bojim se da ćemo, kao što rekoh, poljoprivredu, koju smo stavili na ionako nezdrave noge, srozati na dno. DSS je ponudila paket mera, paket rešenja zakonskih kako bi pomogla građanima Srbije, jer ide u susret problemu, a problem je, kao što znate svi, svetska ekonomska kriza i mi smo u tom smislu podneli određeni broj zakona kojim bi malo pomogli privredi Srbije da bi te negativne ekonomske efekte sveli na minimum.
Tako je DSS 13. 11. 2008. godine podnela Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, 6. 11. 2008. godine Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana, 31. 10. 2008. Predlog odluke o obrazovanju komisije za praćenje svetske ekonomske krize i 8. 10. 2008. zakon o osiguranju depozita.
Na mnoge ove zakone predstavnici Vlade su se smejali, zar ne, gospodine Iliću, rekli su da nisu dobri i kvalitetni. Međutim, videli smo u kasnijem periodu da je Vlada upravo te zakone ponudila nama ovde kao jedno dobro i kvalitetno rešenje.
Ono što sam takođe primetio je da ova socijalno odgovorna, ili socijalno neodgovorna, mislim da je socijalno neodgovorna Vlada, uradila to da je u toku predizborne kampanje potpisala jedan kolektivan ugovor sa Samostalnim sindikatom Srbije i posle toga, pošto im sindikati više nisu trebali, jer su izbori završeni, predizborne kampanje nema, oni su povukli taj sporazum i imamo danas problem.
Radnici će tužiti Vladu Republike Srbije u tom smislu pošto je povukla sporazum. Povukla je sporazum i Unija poslodavaca, ona prva, a onda kasnije Vlada po inerciji, i sad imamo jedan problem socijalno neodgovorne Vlade.
Znači, "puj pike ne važi". Ono što smo potpisali u toku kampanje sad ne važi, više nam radnici nisu potrebni i sad idemo na drugi problem.
Sada se postavlja pitanje ovde šta radi Vlada Republike Srbije? Da li se ovde radi o jednom političkom mazohizmu prema EU ili pak se radi o ekonomskom sadizmu prema privredi Srbije i građanima Srbije? Na to pitanje treba da odgovori ova socijalno neodgovorna vlada.
Dragi prijatelji, pretpostavljam da će mnogi od vas, naročito iz opozicije, glasati za ovaj moj amandman i amandman mojih kolega, jer ovaj amandman predviđa da akcize na gorivo, naftu i naftne derivate ostanu iste.
Tako bi akcize za benzin ostale 27,50, a ne sada koliko se predviđa 42, nafta na 16,66, a ne kako se predviđa 26, tečni gas na 10, a ne koliko se predviđa 13. Ovo povećanje akcize u stvari bi prouzrokovali novi inflatorni talas, novo povećanje cena i poslalo bi lošu poruku svim onim privrednim subjektima iz inostranstva koji bi hteli da ulažu u Srbiju da ne dolaze ovde.
Ova vlada razmišlja i o porezu na dodatu vrednost. Juče smo čuli kao jednu od mera ubuduće, ako bude nedostatka novca u budžetu, da će biti porez na dodatu vrednost povećan. Još se ne zna, razmišlja se o tome, da kažemo tako uslovno. To je nagovestila i gospođa Dragutinović pre možda nekih 4-5 dana, kada smo čitali njen intervju.
Opet kažem, taj porez na dodatu vrednost ne treba povećavati, u stvari treba naći mehanizam naplate poreza na dodatu vrednost, jer 30% država ne naplati nikada.
U tom smislu treba razmišljati. Nadam se da će ova vlada naći način i mehanizam naplate PDV, tih 30%.
Poštovani prijatelji, toliko. Nadam se da ćete u danu za glasanje glasati za ovaj moj amandman i unapred vam se zahvaljujem. Nadam se da će Vlada prihvatiti ovaj amandman. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, poštovanje, javljam se po članu 225. i 226, imam jedno pitanje za vas. Neću vam postavljati pitanja o PDV-u, vidim da su vas time zamarali poslanici. Postaviću vam konkretno pitanje, a vezano je za vašu struku.
Naime, istovremeno sam bio načelnik jednog okruga, Jablaničkog okruga. Kroz Jablanički upravni okrug prolazi Koridor 10. Nas iz Jablaničkog okruga zanima da li će taj koridor nastaviti trasom kroz Grdeličku klisuru? Iz prostog razloga, jer imamo tamo nacionalni brend, to je motel "Predejane". Verovatno ste svraćali i vi kada ste putovali prema Grčkoj ili Makedoniji ili otuda. S obzirom da ste ministar za prostorno planiranje, nas zanima vaš odgovor, da li će trasa Koridora 10 proći tuda?
Motel "Predejane" je privatizovan pre pet godina. Privatizovao ga je gospodin Dragan Pavlović i u njega je uložio negde oko tri miliona evra. Sada motel izgleda izuzetno predivno. Motel zapošljava oko 90 radnika, u vreme sezone plus 40 i negde oko 450 gladnih usta hrani. Iz tog razloga, ako nemate odgovor na to pitanje, možete mi odgovoriti i pisanim putem, da li Koridor 10 prolazi kroz Grdeličku klisuru? Hvala puno.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo poslanici, poštovani ministre, javljam se po članu 93, gde se u stavu 3. kaže - narodni poslanik koji je na sednici odbora izdvojio mišljenje, ima pravo da govori do pet minuta.
Pošto je gospođa Čomić u tom trenutku predsedavala, verovatno je zanemarila tu stvar, nije dala reč poslanicima koji su izdvojili mišljenje na resornim odborima, u tom smislu...
(Gordana Čomić, sa mesta: Nije tačno.)
Tačno je, evo stenogram.
(Gordana Čomić, sa mesta: Nije.)
U tom smislu vas molim, ako mogu da dobijem svojih pet minuta. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, ovom prilikom bih hteo da vam se zahvalim u svoje lično ime, u ime poslaničke grupe DSS, u ime građana Jablaničkog okruga što ste prihvatili ovaj moj amandman na član 4. zakona o budžetu.
Za nas u Jablaničkom okrugu, koji ima 242.000 stanovnika, koji se prostire na 2.782 kilometara kvadratnih, ova sredstva su i te kako bitna i značajna.
Znate da u Jablaničkom okrugu imamo i dve devastirane opštine, po tim parametrima iz 2004. godine, to su Leskovac i Medveđa, i nadam se da će ove opštine i te kako znati da iskoriste ova sredstva koja ste im odobrili od privatizacije NIS-a. Naime, u Jablaničkom okrugu započete su neki kapitalni projekti, kao što su vodosistem Barje, kao što je fabrika za preradu otpadnih voda i mnogi drugi projekti. Zahvalni smo vam jer se nadamo da ćemo ovim sredstvima završiti te kapitalne projekte.
Hvala vam što ste prihvatili ovaj moj amandman i još jednom bih vam se zahvalio u ime građana Jablaničkog okruga. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, izdvojio sam svoje mišljenje na Odboru za rad, boračka i socijalna pitanja jer mislim da ovaj budžet nije dobar. Naime, ovo je politički kompromis političkih želja. Jedna odgovorna i socijalna vlada, kako ova vlada slovi, pala je upravo na tom socijalnom planu.
S obzirom da je Srbiju zahvatila svetska ekonomska kriza i da su nagoveštaji Unije privatnih preduzetnika da će radnici Srbije ostati bez 120.000 radnih mesta, da će evro i dalje da jača u odnosu na dinar, da će cena potrošačke korpe biti mnogo veća, trebalo je, dame i gospodo, da uzmete te parametre i na osnovu njih da napravite jedan kvalitetni socijalni budžet.
Podsetiću vas da je Vlada Srbije 2003. godine usvojila strategiju o siromaštvu. U to vreme je, po podacima Unicefa, u Srbiji bilo oko milion siromašnih stanovnika. Početkom 2008. godine, opet prema podacima Unicefa, Srbija je prepolovila broj siromašnih na 500.000. Ali, ovih dana smo takođe pogledali neke parametre Unicefa, koji kažu da 65% stanovništva nema dovoljno novca za hranu, dva miliona živi na rubu propasti, a bez najosnovnijih namirnica živi 310.000 dece, 1.600.000 penzionera, i to su ljudi koji jedva sastavljaju kraj s krajem.
S obzirom da imamo ove parametre o stanovništvu Srbije, nadam se da ćete uzeti u obzir sve ove činjenice i da ćete, uz amandmane poslanika DSS-a, kreirati jedan mnogo bolji i kvalitetniji budžet.
Vlada Republike Srbije je, takođe, izdvojila mnogo manje para za porodilje i trudnice, mnogo manje sredstava za dečije dodatke, za treće i četvrto dece. S obzirom na to da je srpsko društvo jedno od najstarijih u Evropi, četvrto po starosti, deveto u svetu, mislim da šaljete lošu poruku mladim bračnim parovima koji tek treba da stupe u brak, koji tek trebaju da imaju svoja pokolenja. Na ovaj način Vlada Republike Srbije demotiviše ovaj deo stanovništva.
Nadao sam se da ćete u ovom budžetu pokušati bar deo duga otplatiti ratnim vojnim rezervistima koji su krvarili na Kosovu. S obzirom da Vlada duguje oko 80 milijardi dinara toj ciljnoj grupi, očekivao sam da ćete na neki način obeštetiti te ljude. Međutim, u ovom budžetu nema stavke o dugu prema tim ratnim vojnim rezervistima.
Očekujem da ovaj budžet bude, pre svega, neostvarljiv. Ne zato što je to moja lična želja, nego zato što su relevantni faktori i činjenice da je ovaj budžet inflatoran i da će građani Srbije sa ovim budžetom imati mnogo loša iskustva. Mi iz opozicije ćemo pokušati amandmanima (kako sam čuo, ima ih preko 530) pokušati da poboljšamo ovaj budžet. Hvala puno.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, 15. je decembar i umesto da čestitamo građanima Srbije novi budžet, mi moramo da konstatujemo da je Vlada Srbije prekršila Ustav. U svakoj normalnoj zemlji gde su ministri časni i pošteni, što se tiče ovakvog gesta, ministri podnose ostavku. U nekoliko navrata naši poslanici su vam o tome i pričali i rekli da je vreme, gospođo Dragutinović, da vi već podnesete ostavku, pošto nemamo budžet još dan-danas.
Da podsetimo građane Srbije da je ovaj zakon o osiguranju depozita, tj. Nacrt zakona o osiguranju depozita DSS podnela još 8. oktobra. Taj zakon govori da DSS ide u susret problemima, a ne kao neke opozicione stranke samo da kritikuju, već mi želimo da rešavamo probleme građana. Naš Nacrta zakona govori o tome da se depozit poveća od 3 hiljade na 20 hiljada i to je ono što je realno, a država je predložila da to bude 50 hiljada evra.
Zbog čega kažemo da je normalno i realno da bude 20 hiljada evra? Naime, imajući u vidu činjenice da su prethodne dve Vlade Vojislava Koštunice ostavile budžetske rezerve oko devet milijardi i trista, toliko se baratalo cifrom, ovoj vladi da ih baštini, kad uzmemo sve realno vidimo da u ovom trenutku kad bi deponenti iz banaka povukli sredstva svoje devizne štednje da bi država bila u deficitu oko 500 miliona dinara i zbog toga kažemo da je ova cifra od 20 hiljada evra izuzetno realna.
Neke države u našem okruženju su ovim zakonom regulisale da država garantuje 50, 100 pa i više hiljada evra, međutim, s obzirom na to da smo mi jedna siromašna zemlja, naša vlada se opredelila na 50 hiljada evra što je u ovom trenutku izuzetno nerealno.
Postavljali smo pitanje guverneru Narodne banke, gospodinu Jelašiću, kolike su sadašnje rezerve naše države, pričamo o deviznim rezervama, do dan-danas nismo dobili jedan ozbiljan, adekvatan odgovor. Mislim da i sam gospodin Jelašić nema tu pravu informaciju.
Naime, država je ovih meseci da bi očuvala stabilnost dinara reagovala nekoliko puta, neki kažu oko 720 miliona evra, neki kažu i više, da bi očuvala stabilnost dinara. Poslanici DSS-a postavljali su nekoliko puta pitanje u vezi s tim i tražili da im se da odgovor na to pitanje, ali kao što rekoh, ni do dan-danas nemamo takvu informaciju.
Poslanici DSS-a, su predložili da se oformi komisija koja bi pratila efekte svetske finansijske krize. I tada ste nam se, gospodine Iliću, podrugivali i govorili da to nije potrebno, kao i u onom trenutku kad smo predložili ovaj nacrt zakona, kada ste rekli da širimo propagandu u narodu i da nema razloga da se donosi ovakav zakon. Međutim, izgleda da su poslanici DSS-a bili u pravu. Ubuduće bi bilo dobro da slušate poslanike DSS-a, jer, kao što rekoh, oni idu u susret problemu i detektuju te probleme.
Da bi se ovaj zakon održao, on mora da ima i neku svoju materijalnu logistiku. Naime, ovih dana smo čuli od ministra, odnosno od guvernera Narodne banke, gospodina Jelašića, da MMF neće dati Srbiji tih 520 miliona rezervi. Trebalo je bord direktora da zaseda na ''Nikoljdan'', 19. decembra, međutim, kako reče gospodin Jelašić, odlučio je da sastanak bude sredinom januara, i da se ta sredstva prolongiraju kako se ne bi dala Vladi Republike Srbije.
Postavlja se pitanje zbog čega MMF nije dao Vladi Republike Srbije ova sredstva? Samo iz jednog razloga. Zato što Vlada Republike Srbije ni do danas nije usvojila budžet, što je budžet u proceduru podnela ovoj skupštini 7. decembra, eto, to je osnovni razlog zbog čega MMF nije odobrio ta sredstva našoj vladi.
Čuli smo skoro premijera Cvetkovića da je on oformio Komisiju koja će pratiti efekte svetske finansijske krize, ali smo čuli i disonantne tonove od gospodina Jelašića koji govori da on o tome nema pojma i da ne zna zbog čega je stavljen za predsednika te komisije, da prati svetsku finansijsku krizu. Ti disonantni tonovi upravo stvaraju zabunu kod našeg naroda. Ti disonantni tonovi govore o tome da ova vlada nema poverenje kod građana Srbije.
Ova svetska finansijska kriza pogodiće najviše siromašne krajeve Srbije, pre svega mislim na jug Srbije, odakle i ja dolazim. Najviše će pogoditi ona mesta koja su devastirana. U Jablaničkom okrugu imamo dve opštine koje su devastirane, opština Leskovac i opština Medveđa. Stopa nezaposlenosti sada iznosi 42%, a ako Agencija za privatne preduzetnike kaže da će ove godine biti otpušteno oko 120 hiljada radnika što bi značilo da će to u narednom periodu upravo najviše pogoditi jug Srbije i da će mnogi radnici sa juga Srbije ostati bez posla.
Takođe, mnogi građani juga Srbije povukli su svoje depozite iz banaka, iz jednog prostor razloga, zato što ne veruju ovoj državi. Mnogi privatni preduzetnici razmišljaju o tome da li da nastave sa svojom delatnošću ili, pak, da ugase svoja preduzeća.
Na kraju vam predlažem, pre svega, da i dalje slušate predloge poslanika DSS-a, da sve ove stvari koje vam govore poslanici opozicije prihvatite. Lepo bi bilo da prihvatite sve ove amandmane, jer ovi amandmani bi i te kako poboljšali ove zakone. Hvala puno.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, javljam se po članu 225. i 226. Poslovnika.
Naime, u 13 časova imali smo Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja. Bio je prisutan državni sekretar, gospodin Zoran Martinović. Inače, razgovarali smo o budžetu. Postavio sam jedno pitanje koje interesuje dvanaest hiljada ratnih vojnih rezervista iz Jablaničkog okruga – kada će Vlada reagovati na njihove probleme, tj. kada će Vlada da im isplati ostatak duga ratnih dnevnica?
Dobio sam šturi odgovor, pošto gospodin Martinović nije znao odgovor na to pitanje. Inače, rekao mi je da Komisija zaseda i da traže rešenje. Znači, predlog je da se nađe sistemsko rešenje za 12 hiljada rezervista iz Jablaničkog okruga. Inače, u slučaju da Vlada ne reaguje adekvatno, tj. da ne pripremi sredstva za iduću godinu, mnogi od njih će doći ponovo pred Vladu i štrajkovati. Dakle, moj predlog je da Vlada ovaj problem reši na jedan sistemski način. Pitanje za gospodina Rasima Ljajića – kada planira da isplati ostatak ratnih vojnih dnevnica? Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva pravde, izašao sam da podržim ovaj amandman poslanika gospodina Stevanovića. Mislim da je amandman izuzetno dobar. Ako se amandman usvoji, najviše dobijaju građani Surdulice.
Naime, žao mi je što se niste vodili određenim kriterijumima kada ste predlagali ovaj zakon, a to su, pre svega, sledeći kriterijumi: ekonomska razvijenost određene opštine, a opština Surdulica je nerazvijena opština koja ima 4.000 nezaposlenih, opština koja ima 20.000 stanovnika. Trebalo je da se vodite kriterijumom da je to višenacionalna opština, gde žive u slozi bugarska manjina i srpsko stanovništvo.
Zatim, to je opština koja je, pre svega, planinska. Najudaljenije naseljeno mesto je udaljeno 40 km i nalazi se na nadmorskoj visini iznad 1.600 m na Čemerniku, a s obzirom na to da je Čemernik planina gde imamo velike padavine, sneg se zadržava duže vreme. Bojim se da ćete ukidanjem ovih sudova stvoriti problem tim ljudima. Takođe, trebalo je da vodite računa da je Surdulica, kao i ceo jug Srbije, područje sklono migraciji.
Na taj način pokazali ste, tj. ova vlada, da ne razmišljate o jugu Srbije. Naime, navešću vam jedan plastičan primer. Dolazim iz opštine Leskovac. Rukovodstvo opštine Leskovac je konkurisalo kod Ministarstva za Nacionalni investicioni plan za određene kapitalne projekte, pre svega mislim na vodosistem "Barje" i na fabriku za preradu otpadnih voda. Pošto smo dobili saglasnost, raspisan je tender da bi se pronašao izvođač. Pošto je tender uspešno urađen, izvođač je pronađen. Ali, dobili smo dopis iz Vlade Republike Srbije da ovaj kapitalni projekat Leskovac ne može da realizuje, jer nema dovoljno sredstava.
Predložiću ovih dana rukovodstvu opštine Leskovac da napišemo jedan dopis Vladi Republike Srbije gde ćemo ponuditi da sa njima potpišemo sporazum o stabilizaciji, kako bi građani Leskovca ušli u Srbiju. Ako oni to ne prihvate, mi ćemo taj sporazum o stabilizaciji jednostrano primenjivati, kao znak dobre volje, jer građani Leskovca su građani drugog reda. Građani južne Srbije su građani drugog reda.
Nadam se da će se ova vlada uzeti u pamet i da će početi da razmišlja o jugu Srbije, jer je to njena ustavna obaveza. Građani južne Srbije i građani Jablaničkog okruga glasali su za Ustav, i to u najvećem procentu - 67%. Pošto su izglasali taj Ustav, u Ustavu postoji jedna odredba, član 94, koja govori o ravnomernom regionalnom razvoju. Ova vlada to ne čini, prethodna jeste činila, Vlada Vojislava Koštunice, i u prilog tome govori podatak da je asfaltirano na stotine kilometara puteva, da je prošao Koridor 10 kroz Jablanički okrug i da su mnoge crkve obnovljene i izgrađene. Neki kažu da je posle Drugog svetskog rata u periodu od 2003. do 2007. godine u Jablaničkom okrugu adaptirano i izgrađeno najviše crkava. Mnoge škole su dobile sportske objekte. Svaka škola dobila je po kompjuter. Mnogi radnici su uspeli da spoje svoj radni staž i da spokojno odu u penziju. To je sve ono što je prethodna vlada, Vlada Vojislava Koštunice, uradila.
Predlažem poslanicima sa juga Srbije da kada bude došao dan za glasanje glasaju za amandmane koji su vezani za opštine na jugu Srbije i za ostale amandmane koje su poslanici opozicije podneli, a vama, gospodo iz Ministarstva, predlažem dva rešenja: ili da prihvatite amandman gospođe Milice Radović ili da ovaj zakon povučete iz procedure. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre, na dnevnom redu je još jedan predlog zakona koji bi trebalo da reformiše naše pravosuđe. Međutim, pre nego što je ušao u proceduru ovaj zakon, Vlada je trebalo da da odgovor na nekoliko pitanja: na osnovu kojih kriterijuma je donošena ova mreža sudova, s obzirom na to da će se, donošenjem ovog zakona, ugasiti negde oko 39 opštinskih sudova, a 19 će postati odeljenja; 300 do 400 sudija će izgubiti radna mesta, neće više raditi?
Birokratija, koja ih je opsluživala u nekim opštinskim sudovima, takođe će izgubiti posao. Šta ćemo s tim ljudima? Na koji način ćemo brinuti o tim ljudima, na koji način ćemo brinuti o sudijama i kako ćemo ih menjati, pošto je po Ustavu vrlo teško smeniti sudiju, jer je to stalna kategorija?
Ono čime je trebalo da se rukovodite, jesu specifičnosti određenih krajeva i na osnovu toga je trebalo da ovu mrežu ravnomerno rasporedite.
Ja ću govoriti o svom kraju, o Jablaničkom okrugu, o jugu Srbije, koji je jedan od najnerazvijenijih okruga u Srbiji, koji ima 242.000 stanovnika, 336 naseljenih mesta, prostire se na 277 kilometara kvadratnih, ima šest opština i, što se tiče vaše problematike, ima tri opštinska suda. Ovim nacrtom zakona vi ukidate dva opštinska suda i postavljate odeljenja, to su Opštinski sud u Lebanu i Opštinski sud u Vlasotincu.
Specifičnost moga kraja je to što je to kraj odakle se ljudi sele. Naime, sa juga Srbije, iz Jablaničkog okruga i celog tog kraja seli se godišnje, to su statistički podaci, još od pre 20 godina, znači, permanentno se iseljava po 2.200 ljudi s tog prostora. Ako izračunate, u poslednjih 20 godina iselilo se 40.000 ljudi. Takođe, geostrateški položaj Jablaničkog okruga je bitan jer se, s jedne strane, graniči sa Bugarskom, a, s druge strane, s administrativnom granicom KiM.
Ako ljudima koji žive na tim rudnim područjima ugasite sud, činjenica je da šaljete određen signal, poruku Vlade da se sa tih prostora treba seliti. Ako se seti neko da im oduzme i školu, da im ukine školu, da im ukine ambulantu, onda je to uslov da se ti ljudi s tih prostora iseljavaju.
Takođe je trebalo da vodite računa o nacionalnoj strukturi pojedinih opština, jer smo iz dosadašnjeg iskustva čuli da ste ukinuli, da ukidate sudove u opštinama Bujanovac i Preševo, koje su višenacionalne sredine, i da šaljete lošu poruku Evropi, koja upravo teži da sve te manjine pomiri i da žive svi zajedno na jednom mestu.
Reći ću vam nešto. Malopre sam, na temu migracija stanovništva, rekao da se, otprilike, 2.200 stanovnika seli godišnje sa tih prostora. Kako fizika ne zna za prazan prostor – šta mislite, ko će se doseliti na taj prostor? To su specifičnosti o kojima je i te kako trebalo da vodite računa kada ste pravili ovu mrežu sudova.
Podneo sam amandman na član 3. tač. 15. i 22. Naime, ovim amandmanom sam želeo da ostanu opštinski sudovi u Vlasotincu i Lebanu. Ja ću vam argumentovano reći zbog čega je moja intencija takva. Naime, opština Vlasotince pokriva i opštinu Crna Trava i imaju ukupno 73 naseljena mesta. Najudaljenije mesto od opštine Vlasotince je udaljeno 70 kilometara, i to je u opštini Crna Trava. Ako ukinete taj sud u opštini Vlasotince, a imate još 20-30 kilometara do Leskovca, znači da 100 kilometara nekome treba da bi došao u sud.
S obzirom na to da je to planinski kraj i, kada su velike zime, neka mesta su deset do petnaest dana zavejana, ne može se nikako probiti do njih, očekujem da prihvatite ovaj amandman i ovaj moj argument.
Opština Vlasotince, takođe, odnosno Opštinski sud Vlasotince ima 10 sudija, plus predsednik, i ima oko 3.000 predmeta godišnje, pa je i to jedan od argumenata za opstanak ovog opštinskog suda.
Ja bih vas zamolio nešto, ovako retroaktivno, pošto nisam uložio amandman na član 2. Dobio sam dopis predsednika opštine Crna Trava Slavoljuba Bagovića, koji moli da ostane odeljenje za prekršaj u opštini Crna Trava, jer je ranije postojalo odeljenje, odnosno da ostane i dalje pri Sudu u Leskovcu. Inače, odeljenja su u Medveđi, Bojniku, Lebanu, sud u Leskovcu i u Vlasotincu, dok je Crna Trava, kao jedina opština, šesta, ostala bez odeljenja. U tom smislu vas molim, ako možete, da izađete u susret predsedniku opštine, jer se radi o najmanjoj opštini u Srbiji, opštini koja ima 2.200 stanovnika. Malopre sam vam rekao, ako gledamo i tu demografsku stvar – to je jedna od najstarijih opština u Srbiji.
Ka Opštinskom sudu Lebane gravitira 119 naseljenih mesta i ima oko 13.000 predmeta godišnje, što je dobra preporuka da ovaj sud ostane, da može i dalje da se bavi ovom problematikom, a usko je vezan za opštinu Medveđa, koja je pogranično mesto, višenacionalna sredina. U tom smislu, očekujem da ćete i ovaj sud zadržati kao opštinski sud.
Takođe sam podneo amandman na član 3. tačka 22, gde su građani Pomoravskog okruga, naročito Despotovca i Ćuprije, nezadovoljni ovom mrežom sudova. Između ostalog, sud u Despotovcu je osnovan 1931. godine, što znači da 77 godina, u kontinuitetu, radi. Opština Despotovac ima oko 34.000 stanovnika i Opštinski sud ima devet sudija, plus predsednik. Znači, po veličini je isti kao i Opštinski sud u Ćupriji. To je treći sud po veličini u Pomoravskom okrugu.
Građani Pomoravskog okruga, takođe, apeluju na vas, apeluju na Vladu da ovi sudovi ostanu i da to ne budu odeljenja, već da budu osnovni sudovi. Ja znam da ste vi u dilemi, međutim, ako ste u dilemi, najbolje je da prihvatite amandman moje koleginice Milice Radović. To su potencirale i ostale moje kolege iz opozicije, moje stranačke kolege iz poslaničkog kluba DSS-a. Mislim da je to najbolje rešenje ili, pak, ako ne prihvatite amandman gospođe Radović – da povučete ovaj zakon iz procedure. Hvala puno.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, na dnevnom redu je još jedan zakon koji bi trebao da reformiše naše pravosuđe, ali bojim se da ovim zakonom nećemo reformisti naše pravosuđe. U prilog ovoj mojoj tezi govori veliki broj amandmana koji je prihvaćen i koji je podnesen od strane poslanika opozicije.

Naime, da podsetimo građane Srbije koja je osnovna funkcija Visokog saveta sudstva. Visoki savet sudstva treba da imenuje i razrešava sudije u buduće. Ovaj organ će se baviti tim problemom. Inače, ovaj organ će imati 11 članova, tri po položaju, to su: ministar pravde, predsednik Odbora za pravosuđe, predsednik Kasacionog suda. Osam članova se bira, to su, pre svega, jedan iz Advokatske komore, jedan iz redova profesora pravnog fakulteta i šest iz redova sudija.

Mi u ovom zakonu nismo videli izbor članova iz Advokatske komore, međutim, vi ste prepustili to Advokatskoj komori, nećemo to da sporimo, to je vaše pravo.

Mi smo hteli i o tome da raspravljamo, ali, podsećam da ste danas usvojili jedan amandman, gospodina Jovana Palalića, koji govori o tome da sudija koji bude izabran u taj organ mora da zamrzne članstvo u sudu u kojem je radio, a analogno tome očekujemo i od Advokatske komore da i oni na taj način odrede svom članu koji bude izabran u taj organ da taj član ima obavezu da ugasi svoju advokatsku kancelariju, jer, u suprotnom, doći će do sukoba interesa. S obzirom na to da se radi o sukobu interesa, ja bih na jedom plastičnom primeru objasnio građanima Srbije.

Postoji mogućnost da član iz Advokatske komore, tj. advokat koji se nalazi u tom savetu odlučuje o razrešenju nekog sudije, imenovanju nekog sudije, a, u stvari, ima predmet kod tog sudije. To je taj sukob interesa i očekujem od Advokatske komore da će u svom poslovniku o izboru staviti tu klauzulu da će tog člana svoje Advokatske komore koji bude u tom organu obavezati da ugasi svoju advokatsku kancelariju.

Podneo sam amandman na član 35. koji govori o predlogu kandidata iz redova sudija. Predložio sam da stoji u članu 35. stavu 1 – ''Savet donosi odluku o predlogu jednog kandidata'', ja sam tu stavio ''tri'' kandidata, ''sa najvećim brojem glasova'', a reči ''ili više kandidata'' da se brišu, ''sa svake liste, na osnovu zapisnika o utvrđivanju rezultata izbora, koji im dostavlja Izborna komisija.''

Znači, ovim amandmanom sam hteo da rešim ovaj problem na taj način što će sa svake izborne liste imati po tri kandidata i da će na jednoj, fer, demokratskoj borbi ova skupština izabrati, a to je njena osnovna ustavna funkcija da bira članove Saveta, jednog kvalitetnog kandidata, a ne, uslovno, samo jedan, jer na taj način ova skupština gubi funkcije, ona samo imenuje, a osnovna funkcija po Ustavu ove skupštine jeste da bira članove.

Iz tih razloga očekujem, ministre, da prihvatite ovaj moj amandman i da će ubuduće u članu 35. imati reč ''tri'' kandidata, a da će ova reč "više kandidata" da se obriše.

Toliko, zahvaljujem. (Aplauz.)