Naučili smo, i završavam rečenicu, da ne slušamo šta ko priča nego da gledamo šta ko radi.

Gospodine ministre, razumeo sam vašu intervenciju. Vi hoćete da kažete da imate keca u rukavu koga ćete primeniti posle 31. decembra. To bi možda bilo sa nekog državnog stanovišta potpuno opravdano da mi lojalno verujemo u to.
Ono zbog čega mi ne verujemo u to jeste vaše dosadašnje ponašanje. Da ste vi vodili tu politiku do sada u državnim interesima Srbije, onda bismo mogli mirno da sačekamo 31. decembar, da sa nekim poverenjem sačekamo to maestralno rešenje koje ne treba otkrivati protivniku i da onda svi 1. januara proslavimo ne Novu godinu nego stupanje na snagu rešenja koje će biti superiorno.
Međutim, problem je u ovim stvarima o poverenju. Uzmimo samo te izbore kako su se obavili, počev od odredaba sporazuma, preko plana za implementaciju, preko puštanja centra izbornoj komisiji da učini sve što treba itd. Zašto bi mi onda verovali vama kao ministru jednog resora kada cela Vlada u kojoj vi radite vodi konzistentnu politiku predaje Kosova? Jel bi mi trebalo da verujemo da u 99% slučajeva je vaša politika pogrešna a u jednom procentu, a to je ovaj zakon je ispravna? Prosto, radi se o atmosferi koja je loša, koja nije dobra za državne interese i koju je kumovala ova Vlada svojim jednostranim potezima. To je kontekst zašto mislimo da ovaj zakon, koji treba da stupi na snagu 31. decembra ne daje rešenje.
Ako 31. decembra vi donesete zakon u kojem ćete obezbediti da ovi sudovi nastave da budu u pravnom i sudskom sistemu Srbije, mi ćemo vam prvom narednom prilikom to znači prvom skupštinskom raspravom odati priznanje. To nemojte da sumnjate, ali, sada mi sumnjamo u to.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, potpredsednice Skupštine, poštovani gospodine ministre, ponovo, još jednom razmatramo jedan zakonski paket koji bi trebalo da reformiše naše pravosuđe, naš sudski sistem. To se događalo i 2008, 2009. godine. Uzgred budi rečeno, kada je išao prvi paket zakona krajem 2008. godine i počeo da se sprovodi tokom 2009. godine, Evropska komisija u svom izveštaju o napretku je pohvalila reformu pravosuđa u Srbiji i taj paket zakona.
Potom, kada se videlo da to nije išlo kako treba, ona je preko svojih stručnjaka pripomogla da se donesu amandmani i promene tih zakona, zajedno sa Venecijanskom komisijom. To je urađeno krajem 2009. godine. Opet stvar nije išla dobro, podigla se cela pravnička struka Srbije, društvo sudija, davali su mnoge predloge koji su zaista bili dobri i racionalni ali se oni nisu oglašavali.
Hoću da vam kažem da te pohvale su relativne. U poslednjem izveštaju Evropske komisije, imamo takođe pohvalu za reformu pravosuđa u Srbiji, kao što je to bilo i 2009. godine. Prema tome, nemojte se mnogo povoditi za time, nije njima stalo toliko do racionalne reforme pravosuđa, nego im je stalo do toga da završene neke svoje političke poslove u Srbiji. Ako i Vlada to učini i završi ih onako kako oni žele, oni će pohvaliti i reformu pravosuđa i reformu privrede i zakonodavstva u raznim sektorima života itd.
Znači, prosto moj savet, kao čoveka koji to prati, jeste da radite što više sami a da Venecijansku komisiju pre svega, ne Evropsku komisiju jer to jeste stručni organ Saveta Evrope, konsultujete kada je to potrebno.
Čuli smo mnoge stvari ova dva dana u vezi sa ovim zakonima koji su na dnevnom redu. Gospodine ministre, čuli smo vaša veoma duga izlaganja o raznim aspektima toga, dakle i o sudijama i o njihovom statusu i dostojanstvu, o sudovima, o mnogo čemu. Vi ste to u jednom epskom narativnom stilu izlagali satima i prosto se ostavlja utisak da vi gradite jednu divnu kuću pravosuđu u Srbiji, sa lepim rečima to objašnjavate itd, ali moj utisak i utisak mog poslaničkog kluba jeste da vi istovremeno i podrivate temelje ovog pravosudnog sistema.
Naime, Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava jasno govori o tome. Vi ste taj teritorijalni aspekt organizacije sudstva uredili makazama. Prosto ste odsekli jedan deo teritorije Srbije i rekli – ovde sudovi više ne postoje. To ste uradili u jednoj zakonskoj formi, u jednoj odredbi, koja naravno ne glasi tako i ne može se odmah izvesti ovaj zaključak koji sam ja rekao, ali ću pokušati da ga dokažem.
Naime, kažete u članu 12. – osnivanje sudova, javnih tužilaštava nadležnih za teritoriju Autonomnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji, njihova sedišta i područja na kojima se vrši nadležnost uređuje se posebnim zakonom.
Sada se čovek pita, odakle ideja o posebnom zakonu za jedan deo sudskog sistema Srbije, njenog teritorijalnog organizovanja? To se ne vidi ni iz ovog zakona ni iz obrazloženja. Razume se, svi znaju da osnov ovog člana 12, ove odredbe koja bi trebala da se realizuje makazama, je u prvom sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. U tački 10. tog sporazuma stoji da će sudovi biti integrisani u sudski sistem Kosova i da će taj sudski sistem biti jedinstven.
Uzgred budi rečeno, naš Ustav, član 142. stav 1. kaže – sudska vlast jedinstvena je u Republici Srbiji. Ako je jedinstvena sudska vlast u Republici Srbiji, kako onda vi možete da se ponašate i da postupate po jednom sporazumu koji zapravo remeti jedinstvo sudske vlasti u Republici Srbiji, a istovremeno tim aktima, prihvatanjem tog sporazuma onda posledično i ovog zakona i ovog člana 2, delujete na jedinstvenosti sudskog sistema Kosova?
To je jedan totalni apsurd gospodine ministre i ta vaša priča prosto je jedna kuća na pesku, kojoj su temelji podriveni. Temelj svakog sudskog sistema jeste Ustav te države i njegove odredbe. Vi ste ovo preduzeli u jednom jako delikatnom sudsko-pravnom trenutku. Dobro znate da je taj sporazum koji je osnov ovog vašeg člana 12. i člana 17. posledično, da je on predmet ocene ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom.
Niste se obazirali uopšte na jedno nepisano pravilo, da kada je neki predmet ocene pred Ustavnim sudom, nemojte ga prethodno uređivati u nekom zakonu. To nije dobar postupak iako vi formalno imate pravo na to.
Prema tome, ako je ovaj sporazum predmet ocene, ako on ima jako puno manjkavosti onda poštujte tu situaciju i nemojte apriorno uređivati posebnim zakonom jednu materiju koja je predmet ocene.
Gospodine ministre, podsetio bih vas da taj sporazum o kojem govorim nije objavljen u „Službenom glasniku“ Srbije. On navodno ne postoji, ali po tom sporazumu obavljaju se radnje. On proizvodi obaveze i postupke državnih organa i građana Srbije, građana Srbije na KiM. Oni su prekjuče izašli na izbore ili bolje rečeno bojkotovali su te izbore, potom sporazum.
Prema tome, vi hoćete da primenite nešto što se ne može primenjivati, što nije objavljeno i što je predmet sudskog postupka, postupka najvišeg suda koji štiti Ustav i ceo sistem zakona u Srbiji Ustavnog suda Srbije.
Vi ste, dakle, mogli potpuno drugačije da postupite. Mogli ste da ne dirate ove odredbe, da zadržite odredbe o tom delu sudskog sistema Srbije koje se nalaze u postojećim zakonima, pa da prepustite političkoj situaciji nekakvo krajnje rešenje.
Kao prvo, poseban zakon nije poznat ovom Ustavnom sistemu, osim ako nije slučaj o posebnom Zakonu o suštinskoj autonomiji na Kosovu i Metohiji, ali koliko ja vidim ovaj poseban zakon se ne tiče tog posebnog zakona, nego nekog koji vi anticipirate da će postojati.
Pravite tu strašne prekršaje i običajne i zakonske i zapravo remetite čitavu ovu zgradu koju ste tak divnim rečima opisivali u vašim izlaganjima koja su trajala satima i satima tokom ova dva dana.
Ako ste u nešto ubedili poslanike, ubedili ste ih u to da nepisano pravilo da ministar može neograničeno da odgovara na pitanja poslanika, da, zaista je to i slučaj, vi ste zaista neograničeno odgovarali i jedino vam je to bilo ubedljivo. Sve ostalo je bilo onako, nešto se primalo, nešto se nije primalo, bar što se mene tiče, ali ono što je najvažnije, jeste da ovu najbitniju stvar niste dotakli.
Vi ste samo jednom rečenicom u uvodnom slovu pomenuli ovaj proces koji treba da se izvrši jednog dana, ali zapravo niste ulazili u ovu ustavnu materiju tog procesa, koja vas zaista obavezuje iako ste vi činilac izvršne vlasti, vaša oblast je pravosuđe, vaša oblast je vladavina prava i vaša oblast je pravna država. Vi kao ministar tome morate da doprinesete, a ne da doprinesete razaranju tog Ustavnog sistema na koji možete da napravite kakvu god hoćete zgradu sa mnogim garancijama za sudove, sudije, itd, ali ona neće funkcionisati, to je njen problem, jednostavno, nemate osnov poverenja u ono što ćete uraditi, ako ste spremni da tako lagodno pređete preko člana 142. i preko obaveza Ustavnog suda da reguliše tu materiju svojom sudskom ocenom, svojom presudom.
Maločas ste rekli da biste voleli da svaki sudija javno izađe i da kaže, obrazloži pred javnošću svoju odluku. Ohrabrite i predsednika Ustavnog suda Srbije da to učini. On se samo jednom javno oglasio kada je polemisao sa šefom jedne stranke, koja je podnela taj predlog, brkajući uredbe o kojima govori. Brkajući Uredbu o integrisanom upravljanju granicama iz 2011. i Uredbu o administrativnim prelazima iz 2002. godine. Da li je to način na koji vi želite da se predsednik Ustavnog suda obraća javnosti?
Sve je to koloplet pitanja na koja bi trebalo da odgovorite, da bismo uopšte znali na čemu se nalazimo sa našim Ustavom, sa temeljom pravnog sistema i sa svim onim što podrazumeva dobar osnov za jednu sudsku vlast i jedan pravosudni sistem, ukupno gledano. Eto, toliko, pa ako bude prilika, imaćemo još šta da kažemo.

To što ne pominjete Briselski sporazum govori o ozbiljnosti vašeg pristupa. Vi se oko njega obrćete kao mačka oko kaše. Naime, taj Briselski sporazum, on demontira sve institucije Republike Srbije na Kosovu i Metohiji i one koje rade i one koje ne rade, koje rade opštine, potom razne funkcionalne institucije, kao što su zdravstvo, obrazovanje, itd, potom sudske institucije, on ih demontira. Zašto mislite da su sudovi izuzeti iz ovog pravila koje postoji u Briselskom sporazumu? Da li vi ne mislite da je on postao merodavan i regulativan za rad Vlade? Briselski sporazum je regulativniji za rad Vlade, nego Ustav Srbije.
Ako hoćete da se malo bolje raspitate o tome, pročitajte plan Marti Ahtisarija. Tu je sve lepo napisano na šta će da liče te institucije Republike Srbije, kada Kosovo dobije takozvanu nadgledanu nezavisnost.
Prema tome, to što vi ne pominjete sporazum nije stvar vaše pravničke korektnosti, nego prosto jednog političkog straha. Vi niste transparentni kako bi se to moderno reklo. Uhvatite se u koštac sa dokumentima koji regulišu postupanja. Tvrdim da su oni neustavni, antiustavni, protivzakoniti.
Vi možete da pričate kako hoćete priču o tome da ste našli rešenje za jedan sektor koji se zove sudski sistem. Pa, kakvo ste rešenje našli? Jednim vašim tumačenjem Ustava. Znate, ministar da tumači Ustav i da onda postupa po toj interpretaciji, to nije bilo viđeno do sada.
Vi ste protumačili da se član 182. može ticati svakog posebnog sektora uređenja, jer postoji poseban zakon za sudsku autonomiju, ali može biti posebnih zakona koliko hoćete.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To je to tumačenje koje je proizvoljno. Postoji jedan poseban zakon o suštinskoj autonomiji, taj ustavan koga ste tako odredili i po njemu se mogu meriti drugi zakoni koji nisu posebni, nego su obični, redovni zakoni. To je ono što proizilazi iz onog što jeste član 182.
Ovde ste prosto izmislili jednu konstrukciju i na njoj napravili ovaj član koji je poguban po posledicama za sudove u Mitrovici i na Kosovu. Možete da pričate koliko hoćete da ste sa njima u vezi i da ih vodite, ali vodite ih na panj za klanje.

Gospodine ministre, vi ste izvršili zamenu teza. O suštinskoj autonomiji može svako da misli na svoj način, da je interpretira. To jeste jedan opšti pojam koji dopušta njegovu konkretizaciju na različite načine. Ali, ako ta odredba Ustava upotrebi zakon u jednini, onda je to jedan zakon, jedan poseban zakon o suštinskoj autonomiji. O tome se radi.
Naime, ne možete vi od tog jednog zakona praviti više zakona ili više posebnih zakona. Po našem ustavnom sistemu jedna autonomna pokrajina ima statut, a druga ima poseban zakon o suštinskoj autonomiji. Obe imaju različite načine kako se donose. To je, razume se, posledica situacije u kojoj smo se našli. Mi smo mogli 2006. godine da odredimo ustavni položaj Kosova u detaljima kako to može da učini Statut AP Vojvodine, nego smo ostavili jedan poseban postupak za njegovo usvajanje. Ali, ishod tog postupka je potpuno jasan ustavno. To je jedan poseban zakon o suštinskoj autonomiji.
Kada je reč o sudijama i sudovima na Kosovu, upotrebio sam jedan izraz koji je možda bio neprimeren i nije se ticao vas lično, ali moram da vas podsetim da su sudije u Mitrovici pre pet i po godina, marta 2008. godine, branili taj srpski sud svojim telima, sve sudije, bilo ih je oko 50, pa i sudsko osoblje. Oni su 17. marta te godine bili nasilno odvedeni u prištinski zatvor. Tada je država stala iza njih. Istog popodneva su se vratili, zato što je Vlada, ne država, to izvojevala.
Hoću da vas podsetim na taj čin da su ljudi bili spremni da žrtvuju svoju slobodu radi tog suda u Mitrovici.
(Predsedavajuća: Vreme.)
On je više nego sud. On je institucija Republike Srbije, gospodine predsedniče. Zato ne treba da dirate te stvari koje su regulisane ovako kako su regulisane u današnjem zakonu. Zato smo mi amandmanima tražili da se to manje-više vrati. Može da deluje i Osnovni i Viši sud u Mitrovici i Prekršajni sud. Može da deluje i Odeljenje Upravnog suda i Apelacionog suda, sve to može, drugde ne može. Gde može – može, gde ne može – ne može, ali je važno da Srbija ima svoje institucije. O tome se radi.

Gospodine ministre, opet ste pobegli od teme kada ste dali onu analogiju sa zakonom. Ne govorim o zakonu, govorim o posebnom zakonu. On je u jednini. Zakon je u jednini, a primenjuje se kao množina. To je jasno. Dakle, poseban zakon je u jednini i on ostaje kao jedan zakon, jedinstven. Namerno niste uzeli primer posebnog zakona, nego zakona kao takvog.
Kada je reč o sudu u Mitrovici, morate da vodite računa o hronologiji. Mesec dana pre tih događaja Albanci su proglasili nezavisno Kosovo. UNMIK nije reagovao. On je rekao – ja ću se postaviti ili mi ćemo se postaviti statusno neutralno. Šta je Republika Srbija mogla tu da uradi? Mogla je da preuzme UNMIK institucije u svoje ruke, one koje je mogla.
Mi smo organizovali tada izbore na celom Kosovu u 24 opštine i to je bilo jedini odgovor. UNMIK je prećutno to prihvatio. Sudije su same odlučile da preuzmu sud u Mitrovici iz tog statusa UNMIK u status Ustava Srbije. To je bila njihova volja i odgovor na opasnost da će UNMIK taj sud predati Albancima. Sada Albanci više nisu u statusu privremenih organa samouprave, nego nezavisne države. To je taj interpretacioni kontekst koji morate imati u vidu kada govorite o tome. To su bile akcije države, vrlo žive akcije koje su odgovarale na trenutne situacije, kao i 2004. i 2008. godine, kada kao refren ponavljate da država nije ništa prihvatila.
Znate, taj napad na Čaglavicu u dva sata između 17. i 18. marta, on je zaustavljen reagovanjem države. Sutradan posle podne Savet bezbednosti imao je vanrednu sednicu i o tome je doneo određene zaključke. Sam UNMIK i KFOR su počeli drugačije u bezbednosnom pogledu da se tu ponaša, a vi ponavljate kao neki drugi da smo mi organizovali samo moleban. Iza te akcije bilo je puno stvari koje su se događale, o kojima mi ne pričamo, misleći da ljudi to znaju, ali kada već ne znaju, što onda ne pitaju?

Poštovani narodni poslanici, ovom prilikom bih postavio pitanje Ministarstvu pravde i državne uprave ili Ministarstvu za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu ili i jednom i drugom ministarstvu, pošto zaista ne znam kome pripada tema o kojoj ću da govorim, a to je
problem Zakona o ministarstvima, razume se, a ne ove teme.
Naime, pitanje je kada će ta ministarstva ili jedno od njih, a Vlada da usvoji to, napraviti i sačiniti Predlog zakona o nadležnosti AP Vojvodine ili predlog zakona ili predlog izmena zakona o nadležnostima?
Ustavni sud Srbije je doneo svoju odluku o ovom pitanju, koje je pokrenula DSS u ovom parlamentu pre četiri godine. Tu odluku je doneo pre godinu i po dana, u maju 2012. godine i tom odlukom su poništene neke odredbe, ali ne samo neke nego značajne, suštinske odredbe tog zakona i veliki broj tih odredaba, 22. Od tada niko nije našao za shodno da donese predlog zakona. U međuvremenu za ovih godinu i po dana Vojvodina je funkcionisala po svom Statutu, koji je samim tim što su odredbe zakona bile stavljene van snage, bio neustavan, sve do momenta kada to zaista može da se kaže, na osnovu nove odluke Ustavnog suda od pre neki dan, da je i Statut neustavan.
Primećujete kako se vreme odugovlači i kako se vreme kupuje i kako se ništa ne radi na ovom važnom planu za državnu organizaciju Srbije. Jednostavno imamo jedan prazan hod pravni za funkcionisanje Vojvodine i za to u ovom trenutku veliku odgovornost nosi Vlada baš zato što nije na vreme donela predlog zakona o kome govorim i za koji tražim da nam da odgovor – da li će ga doneti i kada će ga doneti?
Da je Vlada blagovremeno učinila svoj deo posla i dao parlamentu taj predlog, da je parlament taj predlog usvojio posle diskusije, izmena itd, verovatno da bi Ustavni sud imao više razloga da stavi van snage određene odredbe Statuta Vojvodine i verovatno da bi taj Statut brže da se usaglasi sa tim zakonom. Sve vreme se zapravo ništa nije radilo i to jeste problem Vojvodine danas što se Ustav ne primenjuje.
U Vojvodine zapravo i u Srbiji šire postoji jedna dosta perverzna konstitucionalna logika koja kaže da bi zapravo Ustav trebao da bude statutaran, a ne Statut ustavan i po toj logici se zapravo traži promena Ustava i lakše je promeniti Ustav nego ga primeniti. To je ta perverzija političkog i ustavnog života u Srbiji.
Pre nekoliko godina, pre četiri godine sam postupak je bio neustavan. Ako se sećate, prvo je donet Statut u Pokrajinskom parlamentu, pa se onda na osnovu tog Statuta donosio Zakon o nadležnostima. U ustavnom zakonu se nalaže drugačije – prvo, Zakon o nadležnostima pa onda Statut prema tom zakonu. Ali i sada posle četiri godine se ne postupa tako i to jeste moje pitanje za Vladu – zašto Vlada nije učinila svoj deo posla? Ustavni sud je sporovozno, puževskim koracima uradio svoj deo posla posle četiri godine, ali hajde nešto je uradio.
Doduše, i on je u ovoj odluci o ustavnosti Statuta doneo jedan član koji kaže da će se odluka primeniti za šest meseci tj. primeniti za šest meseci ukoliko Vlada ne učini nešto u usaglašavanju sa Ustavom. Tih šest meseci je opet kupovina vremena zato što se polako indukuje diskusija o Ustavu Srbije pa se samo insistira da se Ustav promeni, pa onda Ustavni sud, pošto je lojalan prema Vladi, ostavlja maksimalan period, koji mu inače zakon dopušta, od šest meseci da se i taj Statut usaglasi ili ako hoćete, da se promeni Ustav. Sada snage koje su za promenu Ustava imaju šansu da forsiraju u javnom životu tu raspravu.
Imate jednu sportsku disciplinu koja se u našem političkom životu jako razvila, a to je bacanje kladiva na Ustav Srbije, a niko ne gleda da li treba menjati i zakon i Statut prema onim odredbama kako je to Ustav zahtevao, a te odredbe nisu specifične odredbe Srbije i njenog političkog života i njene države, nego su zapravo način kako se akti o teritorijalnim jedinicama donose u svim državama koje imaju sud nacionalne teritorijalne jedinice, od federalnih jedinica, regiona itd.
Jedino u Srbiji ide naopako, kako pre četiri godine, tako i sada.
Zbog toga je ovo pitanje i molili bismo brzi odgovor, da bismo nastavili u parlamentu da diskutujemo o tome. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u obrazloženju ovog predloga budžeta dali ste jedan mali osvrt na međunarodni ekonomski kontekst, na ekonomsku situaciju, koja u svakom slučaju utiče, ako ne i predodređuje ekonomski položaj Srbije, pa i njen budžet samim tim.
Vi ste se držali parametara i brojki koje je dao MMF, možda sasvim s pravom. Tu lepo piše da je predviđanje globalnog rasta 3,6% za 2014. godinu, a predviđanja za ekonomski rast u EU je 1,5% za uniju kao celinu, a 1% za evro zonu. Ovde je MMF, kada poredimo te brojeve sa onima koji se daju u samoj EU, procene za 2014. godinu, malo dao vetar u leđa uniji. Kao što je 2012. godine predviđao rast od nula do jedan posto, pa je unija ipak bila u recesiji. Imala je 0,5% u celini unije, a minus jedan posto rasta za evro zonu.
Ako samo pogledate te brojeve i izuzmete EU iz ovih globalnih projekcija razvoja za 2014. godinu, doći ćete do zaključka da je taj razvoj bez unije daleko veći, jer unija sa svojom stagnacijom vuče taj prosek ka manjem broju. To je 3,6. Zašto ovo govorim? Zato što se Srbija u svojim ekonomskim odnosima, trgovinskim odnosima i celoj perspektivi vezala za uniju. Unija se nalazi već pet godina u recesiji.
Dakle, iduće godine, 2014. godine, ulazi u šestu godinu recesije, bez perspektive izlaska iz takvog jednog stanja. On ima strašne probleme javnog duga, budžetskih deficita država članica i kontrole tih deficita od strane komisije.
Nema nikakvog razvojnog budžeta Srbije sve dok je ona u toj meri strateški vezana za EU i tu je problem. Tu je problem i planiranja i prihoda i rashoda i trgovinske ravnoteže ili neravnoteže itd.
Samo primera radi, ovaj problem Ukrajine, on zapravo u svojoj osnovi ima bolju ponudu Rusije u trgovinskom, u svakom materijalnom pogledu u odnosu na EU. Rusija je dobila tu Uniju čistim računanjem, dakle računicom koju je Vlada Ukrajine izvela i otud njeno odbijanje potpisivanja Sporazuma o pridruživanju. Ovo sve što se dalje događa to je, da kažem, čista politika.
To govorim upravo zato što to nije perspektiva za Srbiju i ovaj budžet jeste štedljivi budžet zato što i EU pravi štedljive budžete. Prosto, Srbija je u svemu tome podražava na daleko nižem stepenu razvoja privrede i svega toga.
Samim tim, u delu ovog budžeta koji se odnosi na onu besplatnu pomoć EU Srbiji vide se posledice ovakvog jednog stanja. Predpristupna pomoć koju Unija daje Srbiji od 2008. godine naglo je pala za 2013. i 2014. godinu, sa nekih 205 miliona na 160 miliona evra i ova današnja je, kad sve zbrojite, projekcija za 2014. godinu isto tolika.
Prema tome, nije sad bitno da se na osnovu predpristupne pomoći dobije veliki novac, ali to jeste pokazatelj slabog izbora ekonomskog partnera, strateškog izbora ove države.
Postavlja se pitanje odakle vam u tom članu 4. one komponente za koje Unija daje novac, pa onda izdvaja za rast administracije ili za jačanje administracije nekih 120 i nešto miliona, pa za rast prekogranične saradnje 19 miliona, kada Unija u planu budžeta za 2014-2020. godinu za predpristupnu pomoć, gde potpuno drugačije planira, bez ovih komponenti, u krajnjoj liniji, Unija duguje Srbiji već od momenta kada je Srbija postala kandidat marta 2012. godine, sredstva za one druge tri komponente koje nije davala dok je bila u statusu predkandidata. Zašto? Zato što nije imala para. Eto, to su problemi naše ekonomije generalno, iz kojih proizlazi ovakav budžet kakav imamo i koji je, inače, nerealno planiran i vrlo verovatno da ćemo ići i na rebalans ovog budžeta.
Još samo par reči o delu budžeta koji se tiče Kosova i Metohije. Kao što je Vlada eliminisala Kosovo i Metohiju iz svog, tako da kažem, državnog okvira, tako je i ovaj budžet refleks toga.
Gospodine Krstiću, vi niste knjigovođa u ovoj Vladi. Vi ste ministar, dakle politički funkcioner jednog političkog organa. Imajte u vidu da sudelujete u ovom procesu pravljenja ovog budžeta.
Ono što se tiče Kosova, to je prazna forma. To je nešto iza čega ne postoji ništa realno opipljivo, čak ni u odnosu na budžet za 2013. godinu. Nema transfernih sredstava za opštine na Kosovu. Pominje se samo jedan postupak davanja naloga za izvršavanje obaveza na Kosovu. Ne pominju se u članu 33. oblasti na kojima će se ti novci trošiti. Ne pominje se takođe ni tabela korisnika tih sredstava, što je sve bilo 2013. godine i, konačno, budžet je manji za jednu milijardu.
Eto, to je taj ekvivalent državne politike koji se u ovom budžetu vidi na isti način na koji se vidi ta državna politika. Kosovo je pušteno i u budžetu niz vodu, kao što je učinjeno u državnoj politici.

Poštovani članovi Vlade, poštovani predsedniče Vlade, pitanje koje postavljam upućeno je predsedniku Vlade, a tiče se izbora na Kosovu i Metohiji.
Dakle, red je da se u ovoj Skupštini o ovoj sudbinskoj stvari, koja će se dogoditi za dva-tri dana i koja preti da se Srbija nasilno liši najmanje 130 ili 140 hiljada svojih građana, red je da se u ovoj Skupštini nešto kaže o tome, makar deseti govornik kao što sam ja danas.
Naime, ti izbori su neizbori ili antiizbori i to je svima jasno. Još se ne zna ni birački spisak po kome će se ti izbori obavljati, niti se zna birački list i šta će na njemu stajati, na dva-tri dana pre izbora.
Što se Vlade tiče, gospodine predsedniče, ona je uspela da na Kosovu stvori atmosferu straha kod Srba, a u Srbiji da stvori atmosferu nezainteresovanosti. Možda je i ovo moje pitanje kao desetog govornika o toj stvari posledica takve jedne atmosfere koja je stvorena u Srbiji, ali je mnogo dramatičnija ova koja je stvorena na Kosovu. Ljudi se jednostavno boje, prepadnuti su, a najviše
pretnjama Vlade i pretnjama ljudi iz Vlade koji ih teraju na te izbore na koje oni neće da idu. Teraju ih raznim ucenama i raznim porukama da, ukoliko ne izađu, neće dobijati plate, izgubiće posao ili razne vrste zarada i primanja koja dobijaju od Republike Srbije, razume se, po njenim zakonima i po njenim pravnim propisima.
Gospodine predsedniče Vlade, postaviću vam jedno pitanje koje će biti vrlo jednostavno, a veoma je značajno zbog toga što vi o toj stvari niste nikada konkretnu stvar rekli, odnosno konkretan odgovor dali. Mnogo ste o tome govorili od 19. aprila, kada je potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, o mnogim stvarima, a i mi smo o tome mnogo govorili. Mi smo imali neke tvrdnje u pogledu karaktera i prirode tog sporazuma i to je publici jasno. Ono što nije jasno, jeste ovo što ću vas ja pitati, pa prosto imate priliku da sada kratko i jasno odgovorite.
Pitanje je sledeće. Ukoliko bi se desilo da se posle ovih izbora, ma kakvi oni bili, konstituišu srpske opštine na Kosovu i konstituiše zajednica srpskih opština, u kojoj državi će to biti opštine i zajednica opština? Molim vas što konkretniji odgovor na to pitanje.

Gospodine predsedniče Skupštine, vi možete meni da date reč ali morate prvo da oduzmete reč govorniku koji govori ili da mu skrenete pažnju da stane.    Dakle, hoću sada da odgovorim.
Naime, gospodine predsedniče Vlade postavio sam vam to jednostavno pitanje samo zato da bih razbistrio ili doprineo razbistravanju jezika i objašnjenja oko svega ovoga. Ceo problem sa Srbima na Kosovu jeste što oni zapravo osećaju i znaju šta Vlada radi ali Vlada to neće da im kaže. Njima je jasno, razume se, nisu oni nepismeni politički i živeli su 14 godina u vrlo teškim prilikama. Njima je jasno da se ovi izbori održavaju po zakonima Kosova i jasno im je da je to rešenja podržala Vlada Srbije. Jasno im je da će tim izborima biti ukinute institucije koje su do sada postojale i koje su bile direktno vezane za deo sistema lokalne samouprave Srbije. Jasno im je da prelaze iz jedne države u drugu.
Dakle, nisu oni u problemu oko toga šta se sa njima događa i ko im radi o glavi, ali njima smeta što Vlada to ne kaže. I što Vlada kaže sledeće, ono što ste vi sada ponovili – nećemo priznati nezavisno Kosovo. Znate šta, možda postoji vaš dogovor sa tim novim suverenima Srbije počev od Nemačke, to sam sad čuo da je Nemačka novi suveren Srbije jer je ona rekla da postoje pravne institucije pa je to tako, pa ste se i vi tako ponašali i u prvom i u drugom mandatu.
Može da se dogodi da oni i neki drugi zahtev podnesu i ostatku Srbije pa da se isto tako mi ponašamo. Znate taj problem je u jasnom stavu, a problem je sledeći i oni ga vrlo dobro znaju. Ako je to tako, onda vi to recite, ali nemojte da poturate kukavičije jaje njima. Znači, oni treba svojim glasovima da potvrde da ulaze u drugu državu, da menjaju institucije države Srbije za institucije države Kosova. Dakle, da oni glasaju za to, a da vi ostanete čisti pred istorijom pošto vi bože moj tvrdite da ne treba da priznate nezavisnost Kosova.
E, o tome se radi. Zato je pitanje kratko i jasno, ne bili ste vi konačno rekli o čemu se radi. Ali, vi se bojite da ako to kažete da će vam pasti smokvin list i da će car biti go. Pa neka bude go zato što svi znamo šta radite. Eto, o tome se radi i zato je to pitanje tako jednostavno. Na tako jednostavno pitanje ne možete da odgovorite. Pričate veliku priču o istoriji, o angažmanu, o knjigama, o profesorima itd, i to nema veze sa ovim. Vi znate da sam lično, praktično u toj temi od 2001. godine, nezavisno od moje profesije.
Da bih vam dao mogućnost da još jednom nešto kažete, postaviću još jedno pitanje, koje je važno gledajući te izbore. Naime, opet je jednostavno. Da li vi kao Vlada Srbije imate ili ćete imati bilo kakav uvid u brojanje glasova i u iskazivanje rezultata ovih izbora? To me prosto zanima zato što u tim vašim dogovorima sa Prištinom, koji nisu tako da kažem transparentni, ne piše u sporazumu i u planu implementacije. Nije jasno na osnovu čega će centralna izborna komisija proglasiti rezultate, i da li su oni podložni kontroli, bilo kakvoj kontroli od naše Vlade ili neke sene službe?

Gospodine predsedniče Vlade, vi ne da ste izgubili samo kompasa u politici, nego ste izgubili glavu danas, jer ne odgovarate na pitanja, a ono što govorite ponovili ste ovde bar 30 puta na različita pitanja. Vi imate refren, imate ploču koju ste stalno okrećete, to je pokvarena ploča, ali upotrebite je kada je potrebno da zamajavate, kao što i ove Srbe zamajavate sa vašom pričom.
Ponovo poredite neuporedive stvari. Mi poznajemo u istoriji fenomene okupacije i secesije, i svega toga, i na to nekada ne može da se utiče. I Srbija i Vlada Srbije na to ne može da utiče. Ono što može da se utiče jeste da se dobrovoljno to ne prihvati. Dakle, ovde imamo jedan iznuđeni akt koji vi poredite sa jednim dobrovoljnim voljnim političkim aktom, a to je potpis na Sporazum o normalizaciji odnosa koji predaje Srbiju Kosovo. To je ta razlika gospodine Dačiću koji ne znam da li ćete razumeti. Ali, to vi radite. U tome je problem i u tome je ta glavna razlika. Znači, vi ste na vlasti, svaka čast, ali ste upotrebili sva sredstva da na njoj ostanete, i to tzv. međunarodnoj zajednici tj. zapadnim zemljama dajete plezir koja će vas pomoći da ostanete na vlasti. Demokratska stranka Srbije je imala takav izbor ali ga nije preuzela.
Kada je o izboru reč, gospodine Dačiću, i kada je o izborima reč, da ipak treba imati neko pravo izbora, treba da postoji. Zašto vi stalno umesto tih Srba govorite? Kao prvo, oni su građani Srbije. Treba da uživaju sva prava po zakonu, pa i prava primanja koja primaju od Republike Srbije. Znači, vi umesto njih i u Briselu i ovde u Skupštini govorite šta je njihov interes. Pa dobro nisu oni maloletni. Oni su 14 godina živeli pod tim uslovima pod kojima žive, pa su se opredelili da nastave da žive, a Srbija je obavezna da ih pomogne u tome. Dakle, od visokih političkih pitanja i zaštite prava, pa sve do finansiranja.
Sada ste vi odjednom došli do zaključka da su Srbi na Kosovu teret svima nama ovde u Beogradu i u Srbiji, i da treba tog tereta da se otarasimo kao bube na reveru da bismo otišli u EU, a da biste vi ostali na vlasti zato što biste postali favoriti takve jedne strukture. Nemojte tu činjenicu da pokrivate raznim pričama koje nemaju veze sa temom o kojoj govorimo.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, svi smo mi, celokupno javno mnjenje Srbije, svedoci izbornog haosa na Kosovu i Metohiji.
Pitanje koje želim da postavim se tiče Vlade ili nekoga u Vladi ko je odgovoran za ove izbore, ne znam da li je to Ministarstvo državne uprave, što bi bilo normalno ili Ministarstvo za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, što bi takođe bilo normalno, ili je pak Kancelarija za KiM ili neka posebna ličnost. Povodom izbora i ove situacije na Kosovu, u javnom mnjenju od naših političara pojavljuje se uglavnom premijer Dačić, potpredsednik Vučić, predsednik Nikolić, ali nikoga ne vidimo od ministara koji bi možda trebalo da budu zaduženi. Ovo možda zapravo govori da u samoj Vladi vlada nered povodom ovih izbora i da ne postoji resor ili ministarstvo ili ličnost koja prati odgovorno i kompetentno ove izbore. To da je na terenu apsolutni haos, to je svima poznato i zbog toga bih hteo da postavim pitanje onome ko je odgovoran u Vladi, a neka oni sami vide ko će odgovoriti na ovo pitanje.
Naime, tek pre par dana saznali smo da je birački spisak gotov. On se pravi u Prištini, u Centralnoj izbornoj komisiji. Vidimo da se tu pojavilo nekih 8.5 hiljada Albanaca koji navodno imaju boravište severno od Ibra, a oni će biti deo tog biračkog spiska i deo izbornog procesa, vidimo da puno ljudi koji su se prijavili na onaj formular iz Prištine, od izbeglih i raseljenih lica, nisu na tom spisku, vidimo da RIK nema nikakve veze sa ovim izborima, kao da se održavaju u inostranstvu, a izgleda i da se održavaju u inostranstvu. Dakle, ima puno čudnih stvari, anomalija, nezakonitih radnji i postupaka i trebalo bi bar neko iz ove Vlade da objasni o čemu je reč.
Ono što je poslednje, činjenica je da zbog ovih 8.400 Albanaca sada se stvar fokusira, dakle na sever Kosova, ali ne samo zbog ove činjenice, već zbog toga što biračko telo severnog Kosova, većinom Srbi, ne žele da izađu na ove izbore, bojkot je vrlo očigledan, njihova borba protiv tih izbora je jasna i sasvim je izvesno da će jedan ogroman procenat bojkotovati ove izbore. Te, prema tome, Vlada sada nastoji da kompenzuje taj broj sa nekim ljudima iz ovog spiska koji je formiran u Beogradu, a poslat u Centralnu izbornu komisiju, od kojih su neki, kao što znamo, prihvaćeni u birački spisak i po svoj prilici se tu priprema određena nelegalna radnja ili manipulacija. Dakle, imamo dovoljno razloga da se zapitamo – o čemu je ovde zapravo reč, o čemu se ovde radi, ko ovde kolo vodi, ko kosi, ko vodu nosi? Meni se čini da naši državni organi vodu nose, a da organi na Kosovu vode glavnu ulogu ovde, a oni su im samo kao neki servis koji treba da dopuni te biračke spiskove određenim brojem ljudi i tu se, na toj relaciji, stvaraju neke tenzije i to je kao glavna tema naših političkih istupa i onoga čime se obaveštava javno mnjenje.
Naime, moje glavno pitanje sada, i to hoću da postavim predstavnicima vlasti, jeste – gde će, na kom mestu glasati raseljena lica u užoj Srbiji, tj. u Srbiji van Kosova? To pitanje je potpuno nejasno, iako neke informacije imamo o načinu kako će se odvijati izbori na Kosovu i one zapravo svedoče o ovom haosu o kome govorim, apsolutno je nejasno ovo prvo. Postoje određene špekulacije da biračkih mesta u Srbiji neće ni biti. To znači da ovi ljudi, kojih je neznatan broj u odnosu na broj raseljenih lica, će glasati poštom. Postavlja se pitanje – da li je to tačno? Neka što pre neko iz Vlade odgovori – gde će biti određena biračka mesta, ili pak, ako toga neće biti, da li će se glasati poštom? Ako je tako, gde će se sabirati ovi glasovi, ovi koverti kojima će ovi nesretnici glasati i ko će brojati te glasove? To su stvari koje su sasvim nejasne. Sasvim je sigurno da se te činjenice drže u tajnosti, zato što ovo o čemu govorim, eventualno da će oni glasati poštom i tako veliki broj ljudi, zapravo govori o jednoj otvorenoj mogućnosti falsifikata i manipulacije. Zato, uz ostale informacije koje tražimo, tražimo i ovaj konkretan odgovor što pre.
Na kraju, samo jedna poruka. Izlazak na izbore je izlazak iz Srbije.

Poštovani narodni poslanici, gospodine predsedniče Skupštine, imali smo prilike juče da iz usta predsednika države Tomislava Nikolića čujemo da Srbi treba da izađu na lokalne izbore na Kosovo, da bi dobili legalitet i legitimitet kod međunarodnih institucija.
To je dakako čudna izjava, budući da je izlaskom Srba na ove izbore krši i ruši legalitet i legitimitet države Srbije, njenog Ustava, njenog unutrašnjeg uređenja, a krši se i Rezolucija 1244, kao garant međunarodnog položaja Srbije.
Upravo hoću da postavim pitanje u vezi sa tokom priprema za ove izbore i stanjem legalnosti, u vezi sa ovim pripremama. Mi smo poslednjih dana svedoci rasprave između Beograda i Prištine u vezi sa novim biračkim spiskom, koji Centralna izborna komisija pravi sa imenima ljudi koji su se navodno prijavili na novi birački spisak, tj. prijavili se za izbore na Kosovu i Metohiji, a reč je o interno raseljenim licima, tj. izbeglicama koji navodno imaju pravo da učestvuju na ovim izborima. Problem je, što Centralna izborna komisija Kosova ne prihvata, dakle, sva imena koja su se navodno prijavila oko 40.000, već samo nekih šest sedam hiljada.
Naime, osnovno pitanje jeste koji je merodavan birački spisak u ovoj stvari? Da li neki imaginarni i novonastali kosovski ili je reč o biračkom spisku Srbije? Srbija ima biračke spiskove, na kojima su imena interno raseljenih lica. Oni su dakle bili dužni da se prijave na druge biračke spiskove, na one koje pravi Centralna izborna komisija. Poznato je da su ispunjavali nekakav drugi formular na kome je uredno stajalo republika Kosovo i na kome je uredno stajao znak Kosova lažne države.
Dakle, osnovno pitanje jeste - koji je pravni osnov za prijavljivanje Srba koji žive u Srbiji, a izvorno su nastanjeni na Kosovu i Metohiji, na ove biračke spiskove? Dakle, pitanje je vrlo jednostavno, javnosti se to jednom mora objasniti, jer ako je u pitanju potvrda legaliteta, onda se pitamo da li tim legalitetom Kosovo treba da izađe iz Srbije, ili treba da ostane u Srbiji.
Preko ovog pitanja o biračkom spisku i o pravnoj osnovi svih ovih radnji, građani će najzad da se obaveste o čemu se zapravo radi, i ako je njima potpuno jasno o čemu je ovde reč, ali hajde da vidimo i na ovom primeru koliki je legalitet ovih akata, koje vlasti Srbije danas povlače.

Javio sam se za repliku.

Dakle, po članu 27.        
Gospodine predsedniče Skupštine, vi ste pred kraj prethodeće rasprave rekli da ćete mi dati reč koju sam tražio na bazi replike. Strpljivo sam čekao, vi ste zaključili raspravu, odredili pauzu i očekivao sam da će da se nastavi tamo gde smo stali, imajući u vidu i ono što ste rekli. Sada nastavljate diskusiju kao da se to nije dogodilo.
Dakle, molim vas da se vratite na ono što zapravo sami i rekli. Hvala.