Na današnjem dnevnom redu su set ili paket zakona, pošto ne može biti set nešto što jedno sa drugim nema nikakve veze, izmene i dopune Zakona o turizmu, kao i izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti i izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj i izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Dakle, pošto smo utvrdili da ne postoji to nešto što bi trebalo da bude zajedničko za ovaj paket zakona, odnosno za to što bi trebalo da bude objedinjena rasprava, sad ostaje samo da utvrdimo da resorni ministar za telekomunikaciju gospođa Jasna Matić tek nema nikakve veze ni sa jednom od ovih zakona, tako da danas narodni poslanici treba da raspravljaju sa ženom koja nije nadležna za ovu materiju, o dva potpuno različita seta zakona.
Mi smo u maju mesecu 2009. godine doneli Zakon o turizmu. To je bio jako obiman zakon. Danas imamo, godinu i po dana posle toga otprilike, 67 članova koji se menjaju. To je negde nešto malo manje od polovine zakona je za godinu i po dana na promeni.
Šta se dogodilo? Da li je tada bilo loše planiranje, da li se tada prepisivao zakon iz nekog drugog centra, pa sada vidimo da on nije upotrebljiv ili tek se nešto drugo dešava? Fakat je da danas imamo situaciju da polovinu zakona treba da promenimo.
Ono što su nas upozoravali ljudi iz različitih oblasti turizma mora da bude rečeno. Jedna od tih stvari je činjenica da 23 specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju su tražile pomoć Narodne skupštine, kako bi ostvarile svoja zakonom određena prava i osigurana prava, i kako bi došle u poziciju da budu potpuno ravnopravne sa svim ostalim nosiocima turizma u ovoj zemlji.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu, specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju biće u potpuno neravnopravnom položaju u odnosu na druge nosioce turizma, recimo, domove, odmarališta koji takođe pružaju turističke usluge, ali istovremeno i na druge bolnice, naročito na privatne bolnice.
Izmenama i dopunama Zakona o turizmu je predviđeno da banjske bolnice za rehabilitaciju, koje su budžetski korisnici, za kapacitete mimo ugovora za Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, moraju da traže saglasnost resornog ministra, u ovom slučaju ministra ekonomije, što je paradoks svoje vrste, em je to jedan strašno veliki centralizam, em je u suprotnosti sa onim što se u sledeće tri tačke, koje su objedinjene ovde, kaže da treba da dovedu do decentralizacije i onda imamo situaciju da u jednom zakonu uvodite centralizam, jedan vrlo surovi centralizam, a s druge strane pričate da imate neke zakone u kojima to rušite.
Specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju su u raznim dosadašnjim situacijama u proteklim godinama preživele razne faze, pa su sada u poziciji da za jednu polovinu svojih smeštajnih kapaciteta, što je oko 3.500 postelja, imaju ugovor sa Republičkim zavodom zdravstvenog osiguranja, a za ovu drugu polovinu, odnosno 3.500 postelja izlaze na tržište sa tom ponudom i onda moraju da dožive situaciju da za tu drugu polovinu traže saglasnost od ministra ekonomije, odnosno ministra turizma, koji se očigledno razume i u ekonomiju i u turizam, jer već u drugom mandatu turizam ne pušta nikom drugom, iako je to vrlo važna grana za razvoj Srbije.
To znači da ministar ekonomije ima diskreciono pravo da odluči ko će se baviti turizmom i pod kojim uslovima, što nigde na svetu ne postoji, i negde na svetu ne postoji kada je u pitanju demokratska Vlada, jer je to posao koji treba da radi neko potpuno drugi i nikako ne treba da bude dato diskreciono pravo nekome da o tome odlučuje.
To nas dovodi do pitanja korupcije, a onda dolazimo do toga da smo mi po pitanju korupcije, iako se javno zalažemo za borbu protiv korupcije, i dalje samo padamo na lestvici. Sada smo negde 83. na toj lestvici. Moram da postavim pitanje – šta bi tek bilo da nije tako dramatična i važna borba protiv korupcije u ovoj zemlji?
Sada se ministar ekonomije, odnosno turizma, setio specijalnih banjskih bolnica za rehabilitaciju, ali to je samo trenutno stanje. Setiće se on vrlo brzo domova i odmarališta, kada budu u situaciji da od njih mogu da uzmu neka sredstva.
Šta još vrlo interesantno? Interesantna je činjenica da tražite da se ovo odobrenje koje ministar ekonomije treba da izda specijalnim banjskim bolnicama za rehabilitaciju važi samo godinu dana. Da li je moguće da neko ko radi u Vladi, ko treba da organizuje život institucija i ustanova u ovoj zemlji ne zna za planiranje duže od godinu dana? Ne mogu da verujem da neko ozbiljan može da veruje da neka ustanova, neko odmaralište, neka institucija planira isključivo na godinu dana.
Šta je sa dugoročnim planiranjem? Da li ste čuli nešto o tome ili je planiranje samo dok ova Vlada traje, a kad ova Vlada ode sa ove scene, što treba što pre da se dogodi da bi građani Srbije mogli da dišu i žive, onda više planiranje ne mora da postoji?
Šta je još problematično? Ako se usvoje ovakve izmene i dopune Zakona o turizmu, onda specijalne banjske bolnice za rehabilitaciju moraju da smanjuju svoje kapacitete i da otpuštaju radnike, onda će se ispuniti obećanje iz kampanje gospodina dotičnog ministra da 200 hiljada ljudi bude u vezi sa nekim poslom, odnosno ovde će 200 hiljada ljudi ostati bez posla za mandata ove Vlade, a obećanje je bilo da će 200 hiljada ljudi zaposliti.
Sada bih volela da pomenem ova tri zakona i četvrti koji se odnosi na izmene i dopune Zakona o Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, koji je ovde usvajan takođe da kažem da su i ova sledeća tri zakona – izmene i dopune Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj, izmene i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza su zapravo ćefovi istog tog ministra.
To su zakoni koji imaju samo jedan isti cilj, a to je – kako da za novac građana Srbije popunimo stranačke fondove, jer narečeni ministar je shvatio da njegova stranaka više nema šanse da se pojavi na parlamentarnom nebu Srbije i pravu rezervnu stranku ujedinjeni regioni Srbije, koja takođe košta, pa je vrlo važno da se svakom zakonu nađu sredstva građana Srbije za izdržavanje ovih stranaka i za buduću kampanju narečenog ministra i njegovih stranaka.
Šta je to smislio gospodin ministar Dinkić, koji se ovde nikad ne pojavljuje kada govorimo o ovakvim zakonima? Evo šta je smislio. Sedište Fonda za razvoj će biti preseljeno u Niš do kraja novembra, sedište Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza će u buduće biti u Užicu. To valjda treba da bude poklon Užicu za onako loš Zakon o regionalnom razvoju, a sedište Nacionalne službe za zapošljavanje će biti u Kragujevcu.
Neverovatno je ali moram da pomenem i ovo da je Nacionalna agencija za regionalni razvoj već preselila svoje sedište iz Beograda u Zaječar i to su sve gradovi koji treba da budu gradovi odakle će kampanja gospodina Dinkića da krene i da se podigne, jer su tu ljudi koji će predstavljati te ujedinjene regione.
Ono što moramo da odgovorimo na ovo pitanje, on kaže na objašnjenju ovog zakona da je sve to u cilju decentralizacije i dekoncentracije. Moram da postavim nekoliko pitanja – da li je nekada gospodin ministar pročitao neku od knjiga iz oblasti sociologije, koji objašnjavaju šta je to decentralizacija?
Decentralizacije nije preseliti jedno sedište u neko drugo. To nema nikakve veze. Niko normalan ne može pričati o tome da ne treba da bude Užice, nego Valjevo, da ne treba da bude Niš, nego Valjevo, da ne treba da bude Kragujevac, nego Valjevo, jer onda ćemo mi da se između sebe pretačemo koji je to grad važan još za Srbiju, osim ovih u kojima su ovi ministrovi miljenici iz njegovih ujedinjenih regiona.
To neće sebi dozvoliti DSS. Ona hoće da načelo na kome počiva ovakva selidba komentariše i ukaže građanima Srbije da to nema nikakve veze sa decentralizacijom, nikakve veze sa racionalizacijom, jer će u početku, kaže u obrazloženju zakona, ceo rukovodeći kadar iz ovih institucija da putuje tamo gde će biti ova nova sedišta, što ne znam koliko je pametno, putuje nam tužilaštvo, putuju nam sudovi, putuje nam sada i administracija.
Imaćemo jedan putujući cirkus na putevima, a institucije će biti prazne. Dalje kaže, a ako slučajno neće da putuju, to on njima kaže no, no, mi ćemo u tim malim sredinama zaposliti neke nove mlade ljude koji će, sad dodajem ja, biti nosioci naše političke razvojne kampanje i koji će verovatno sa radnim stažom od 0,2 meseca postati direktori tih važnih institucija.
Da ne govorim o tome da te institucije to što im premestite sedište nikakve veze nema sa njihovim radom.
U obrazloženju stoji da će se sad dalje u drugim gradovima, da se mi iz Valjeva recimo ne osetimo ugroženim, tu napraviti filijala, pa ćemo imati jednu novu mrežu administracije koja će bogami i te kako da košta građane Srbije, a zapravo će biti politička mreža ujedinjenih regiona kako bi oni na sledećim izborima ipak ušli u Parlament.
Dakle, pošto sam obrazložila koliko su smešne sve ove stvari koje vi hoćete da nam poturite pod parolom decentralizacije i dekoncentracije, a to naravno ne može da bude, ja upravo moram da kažem da je znači, zajedničko za ovaj prvi zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu za ova tri to što je namicanje para za svoju stranku, gospodina Dinkića, a sve o trošku građana Srbije.
Da kažem još jednu stvar, prosto da podsetim one koji to rade. Na političkom nebu postojao je i bio je ministar gospodin Dušan Mihajlović, slučajno moj Valjevac, imao je stranku Nova demokratija. Pošto je radio sve ovo isto što je radio gospodin Dinkić, on je shvatio da je najbolje da promeni ime svojoj stranci i da se ona od onda zove Liberali Srbije.
Ni oni tada nisu uspeli da ubede građane o tome da su oni neka nova stranka, pa pretpostavljam da gospodin Dinkić mora raditi neki novi spin građanima Srbije jer ovako kako misli da se zaboravilo to što je radio od 2000. godine do danas izgleda da neće moći, izgleda da građani Srbije konačno mogu da pamte ono što traje malo više od 10 godina.

Gospođo predsednice, samo bih vas molila da, ako je moguće, ministar bude u sali kada govorimo, zato što ljudi koji su ovde i kojima se zahvaljujem što uvek uredno dolaze i na odbore i ovde, ne mogu da nam odgovore, a mislim da je poslovnička obaveza ministra da bude prisutan kada poslanici govore.
Vladajuća većina u ovoj Skupštini je smislila čarobnu formulu kako zakoni da teku, kao na pokretnoj traci, a da se o njima govori jako malo ili da se uopšte ne govori, a da sve to ima privid demokratije, kao što i način na koji se vode sednice ima privid demokratije, kao i način na koji se vodi država ima privid demokratije. To je tzv. marketing demokratija.
To se zove upravo tako kada se objedini rasprava o svemu i svačemu, što naročito nema mnogo veze, ali prosto to je paket zakona, kako vole da kažu ljudi u ovoj skupštini, jer to zapravo i jeste paket zakona.
Kako to izgleda u praksi, imali smo prilike da vidimo u aprilu i maju mesecu 2009. godine kada je 16 zakona iz oblasti zaštite životne sredine i tri konvencije bile objedinjene u jednu raspravu. Znači, to je 19 vrlo važnih stvari o kojima smo imali prilike da pričamo po jedan minut, ja kao ovlašćena jedan minut i nešto malo više od jedne sekunde.
Tada je zadatak tih zakona bio da promeni sistem zaštite prirode u Srbiji, da jako doprinese promeni navika građana Srbije i da promoviše ekološka načela. Tada je u sali, kao i sada bilo nešto malo narodnih poslanika, diskusija prošla nezapaženo, sve to prošlo mirno, tiho, kobajagi javno.
Ako se gospoda sećaju, poslanička grupa DSS je podnela veliki broj amandmana, jer su tako u grupi zakoni zaista bili i neprecizni i neoperativni i neefikasni i mi smo tada smatrali da je naš zadatak da doprinesemo poboljšanju tih zakona, jer smo smatrali da je vrlo važno da se oni usvoje.
Osamnaest meseci posle tog aprila, odnosno maja 2009. godine, evo nas opet na istom, doduše, sada je ponovo u paketu, nije 19 zakona, odnosno 16 plus tri konvencije, nego je osam zakona, tako da ću kao ovlašćena imati stvarno mnogo vremena da govorim o tome, dva minuta po zakonu i još nešto kusur sekundi.
Sve će to biti tako i objedinjeno, kao što i jeste objedinjeno i babe i žabe i novi zakon i zakoni koji trpe izmene i dopune i sve će to biti fino, tiho, da se slučajno niko od građana ne doseti o čemu se ovde radi.
Na prvom dnevnom redu imali smo dva zakona vrlo bliska, sasvim normalno da su bila povezana i u setu, Zakon o biocidima i hemikalijama i bilo je normalno da se o njima raspravlja i da se raspravlja toliko dugo, međutim, dnevni red je proširen u danu kada smo glasali o dnevnom redu. Ubačeni su novi zakoni i sada bih malo o tim zakonima komentarisala.
Za početak da počnem sa Zakonom o hemikalijama. Najveća novina, bar kako se ovde danas predstavlja, uopšte moram da komentarišem jednu stvar. Danas ovde svi ovlašćeni govore o ovim izmenama i dopunama Zakona kao da je opozicija donosila prethodne zakone, kao da su oni bili loši, a sada se popravljaju.
Dakle, isti ljudi koji danas ovde sede isto su nas vatreno ubeđivali na odboru i ovde da su zakonu ekstra, da su u skladu sa evropskim direktivama i sa standardima, iako nisu bili, mi smo podnosili amandmane na to, kao što ni sada nisu svi. Sada nas isto tako vatreno ubeđuju da su upravo ove izmene i dopune one koje treba da usvojimo, jer će one značajno popraviti zakone.
Dakle, hemikalije. Najpre novina da se omogući da se propisana dokumentacija u neophodnom postupku pred agencijom, koja je prilično obiman materijal, moram da priznam, može dostaviti na engleskom jeziku. Agencija očigledno jako dobro zna engleski pošto traži da joj se izveštaj o bezbednosti hemikalija može dostaviti na engleskom jeziku.
Vama je akcenat na to ''može'', a meni je akcenat na to što kaže Ustav, pa vas upozoravam da kršite Ustav član 10, stav 1. i 2. – u Republici Srbiji u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćirilično pismo.
Uzgred, objašnjenje zašto koristite engleski jezik su smešna – to je značajna finansijska ušteda, kažete vi. Kome? Sledeće je još smešnije – engleski je jedan od službenih jezika u EU. To ste napisali u obrazloženju. To je otkriće rupe na saksiji. Nema potrebe da nam otkrivate toplu vodu i rupu na saksiji, znamo mi da on jeste, ali je i španski i nemački i francuski. Zašto niste uveli mogućnost da budu i ti jezici ovde? To nema nikakvo uporište u nekom realnom razlogu.
Ovo je jedna od vaših budalaština, da usvajate sve ono što bi bilo dobro da vas ljudi imaju u vidu koliko ste spremni da idete da biste se dodvorili. To je ono u čemu se vi i ja nikad nećemo složiti', jer smatram da ono što treba da usvojimo su pozitivne evropske tekovine, a ne da se gej parada proglašava najvrednijom tekovinom EU.
Sledeća novina – u zakonu je propisana obaveza plaćanja naknade za davanje stručnih ocena. Toliko o brizi o finansijskim izdacima. Ono što dalje sledi i što je predviđeno zakonom je još skaradnije. Kažete da naknada propisana ovim zakona ne predstavlja obavezu za privredne subjekte, da oni mogu u redovnoj proceduri koja traje 526 godina da ne naplaćujete tu naknadu, da oni ne uplaćuju naknadu, ali ako hoćete da podatke dobiju brzo i ekspeditivno naknadu mora da uplate. Pretpostavljam da svi dobijate sredstva iz budžeta za vaše lične dohotke i da nema potrebe da na ovaj način orobljavate građane Srbije.
Niste predvideli da zastupnik stranog proizvođača koji dostavlja poverljive podatke koji su potrebni da upis hemikalija u registar hemikalija, vama dostavi bilo kakvu potvrdu o tome šta on predstavlja i kakav je njegov status.
Mi smo podneli amandmane. Videli smo da ste ih usvojili. Uz to ovo su, moramo da komentarišemo, i kozmetičke promene, tipa ne kaže se više reklamirati nego oglašavati i ne kaže se reklama nego oglas. Nastavljate o biocidima isto tu politiku, nije reklama nego je oglas i slično. Ponovo imate upotrebu engleskog jezika u srpskim institucijama. Ponovo vas upozoravam na Ustav jer ćemo tražiti pred Ustavnim sudom komentar toga što tražite. Ponovo imate problem sa statusom zastupnika stranog proizvođača. To su komentari, jer nemam više od dva minuta. Mogla bih malo duže i mogla sam i na odboru koji je trajao četiri i po sata.
Zatim imamo Zakon o upravljanju otpadom. Volela bih da je ministar tu jer bih ga pitala kako takav zakon, koji je vrlo komplikovan i vrlo teško primenjiv zakon, može da se popravi ovim što je predložio. Usput bih ga pitala još jednu stvar vezanu za ovaj zakon, a to je kako se ovaj zakon i njegove nadležnosti slažu sa Zakonom o komunalnoj delatnosti i sa njihovom nadležnošću, pošto očigledno tu ima velikih problema koji ovde nisu pipnuti?
Onda imamo veliki problem koji se tiče materijalnih i fiskalnih opterećenja privrede. Imam komentar gospodina Miloša Bugarina iz Privredne komore Srbije, koji kaže da je uočeno da donošenje novih zakona prati uvođenje parafiskalnih opterećenja kroz različite vidove taksi. Visine takse su neprimerene u ekonomskoj snazi privrede i predstavljaju novo povećanje troškova poslovanja. Ova kategorija plaćanja nema kategoriju budžetskih prihoda i često ide u različite novoosnovane fondove koji su van budžetske kontrole i kojima se ne upravlja na transparentan način. To je ono što je vrlo zanimljivo i o čemu treba pričati, pa ćemo pričati o tome verovatno kada budu amandmani, pošto ne možemo da se izborimo sa tim.
Zatim imamo procenu uticaja na životnu sredinu. To je Zakon iz 2005. godine, a ne iz 2009. godine, kako su ovde neki shvatili, tada su bile izmene i dopune. Ovde zaista ne mogu da komentarišem negativno, sem toga da u Ministarstvu, to je jedan vrlo komplikovan sistem za lokalnu samoupravu, ona nema kapacitete na lokalu da se bavi ovim i tu će se dogoditi da se pojavi jedan putujući krug ljudi, jedan putujući cirkus ljudi koji će uvek u svakoj lokalnoj samoupravi davati svoje analize, a ono što je za pitanje jeste: da li je moguće da u Ministarstvu u ovoj oblasti koja je i te kako važna rade samo tri čoveka?
Zakon o uticaju buke, to isto je jedna stvar koju takođe treba komentarisati i tu se ide u susret lokalnoj samoupravi. Komentariše se da se treba pomoći, da te strateške karte buke ne radi lokalna samouprava jer nema kapaciteta, što smo govorili i onda kada smo ovaj zakon donosili nego da to pređe na Agenciju za zaštitu životne sredine. Pitanje je ko će to da plati. U Zakonu ne piše, piše samo da će Vlada naći način, a mi bismo voleli da imamo odgovor kakav će to način biti.
Jako mi je žao što ove zakone ne mogu da komentarišem mnogo više, naročito Zakon o meteorologiji i hidrometeorologiji zato što je to novi zakon, ali ono što ljudi, što građani Srbije očekuju od ovog zakona jeste pitanje nepogoda, pitanje ko će da plati štete od grada, ko je zadužen da vodi računa da zaštiti građane Srbije i njihov trud, njihova polja, livade, voćnjake i slično. Dolazim iz Valjeva, problem te vrste je bio u dva navrata ove godine. Još uvek nisu regulisani ti odnosi. Vrlo vešto ste izbegli da ovo pitanje rešite ovim zakonom a bili ste dužni da ga rešite.
Ponovo ste prolongirali to. Doći će novi zakon. Kada? Ne znamo, a ne znate ni vi, pretpostavljam. Ponovo građani Srbije ostaju nezaštićeni. Ponovo se ne zna nadležnost ko će i šta da radi.
Sada bih se vratila na ono što smo komentarisali na odboru kao najznačajniju stvar, ne zbog toga što su ovi zakoni koje sam navela manje vredni, nego zbog toga što nemamo vremena u ovakvoj diskusiji, na ovakav način da govorimo važnim stvarima. Govorila bih o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, zato što će se ovim izmenama i dopunama napraviti najveća šteta zaštićenim područjima Srbije i građanima Srbije, prirodnim resursima Srbije.
Nekoliko činjenica, pre nego što počnem. Predlog je došao od ministarstva. Vlada je usvojila nacrt, bez toga da je konsultovala stručnu javnost, bez toga da je zainteresovane građane konsultovala, apsolutno arkus je ovde u Skupštini usvojen, ali očigledno nije primenjiv ministarstvu, sem kada se kaže – daje se na uvid.
Dalo se na uvid građanima nacrt ovih izmena i dopuna i našao se 17. avgusta na sajtu ministarstva. Zanimljivo je da ovaj predlog, nacrt koji se našao na sajtu, uopšte nema nikakve veze sa ovim što je usvojila Vlada.
Zanimljiva je još jedna stvar, Direktiva o staništima i Direktiva o pticama nisu zvanično provedene u Srbiji, a njihova transpozicija se upravo radi ovim zakonom. Čini mi se da su termini koji se ovde koriste uvedeni odokativnom metodom, koja je vrlo prisutna u Ministarstvu. To može izazvati probleme tokom primene ovog zakona. Mislim da to treba da imate u vidu.
Na kraju ono što moram ponovo da kažem jeste da će ove izmene i dopune doneti jako mnogo štete. To je jedan veliki korak unazad, kada je u pitanju zaštita zaštićenih područja Srbije. Naročito su problematični članovi 13. i 28. izmena i dopuna. To su uvideli mnogi, to nije moje otkriće. To su uvideli i stručna javnost vas je otvorenim pismima obaveštavala i upozoravala na štetu koju pravite. Imate pismo, koje pretpostavljam imam i ja i članovi Odbora za zaštitu životne sredine.
S druge strane, zainteresovana javnost, nevladine organizacije, 35 nevladinih organizacija su vam takođe uputili otvoreno pismo. Svi vas upućuju na to da ove izmene ne treba da radite na ovaj način, jer će one napraviti mnogo veliku štetu.
Šta se zamera ovom zakonu, ovom predlogu izmena i dopuna? Mnoga predložena rešenja uopšte odstupaju od opštih ciljeva zakona koji je ovde donet. Odstupaju i od međunarodnih standarda i odstupaju od dobre prakse u ovoj oblasti. Ponovo pominjem članove 13. i 28, odnosno 35. i 57. važećeg Zakona.
Zakon iz 2009. godine, koji ovde svi pominju i ministar je pominjao, kaže da se izmenama i dopunama reguliše režim zaštite, a to nije istina. Zakon iz 2009. godine je značajno unapredio ranije postojeći sistem trostepenog režima zaštite područja. On je vrlo dobro izbalansirao aktivnosti koje se mogu koristiti u kom režimu zaštite.
Naravno, ovaj zakon je imao svojih mana i o njima treba da pričamo. Njegova operativnost je bila vrlo problematična. Rokove koje je davao za usaglašavanje postojećeg stanja sa ovim zakonom su takođe bili neadekvatni, instrumenti za proces usaglašavanja su bili problematični, precizni mehanizmi su nedostajali i slično.
Najveći problem koji je ovaj zakon imao je neusaglašenost članova 32. i 35. Nisu bile funkcionalno usaglašene sa klasifikacijom zaštićenih područja koja su bila u članu 35. To je dodatno komplikovalo primenu ovog zakona.
Zaista smo očekivali da će izmene i dopune zakona ići u tom pravcu, da će pratiti nedostatak koji su primećeni u primeni. Međutim, ono što ste ovde napisali u ovim izmenama i dopunama, to su te izmene koje potpuno redefinišu karakter i sadržaj režima zaštite. Time se relativizuje svrha postojanja zaštićenih područja. Ta svrha i ta zaštićena područja su ključni oblik aktivne zaštite biodiverziteta.
Da vidimo kakve su izmene u pitanju ovde. Naročito su loše izmene režima u prvom i drugom stepenu zaštite. To je teritorija koja obuhvata 80 do 90% sadašnjih zaštićenih područja. Ovde predlagač u ovom delu kaže da se uvodi eksplicitna zabrana nekih aktivnosti. Isto tako se daje taksativna lista onih aktivnosti koje su delimično ili potpuno dozvoljene, a isto su tako neprihvatljive i isto toliko štetne kao i ove koje ste zabranili.
Uz to, dajete da sve to bude dopušteno, diskrecionom odlukom Vlade kroz nove zakone, kroz podzakonske akta i ono na šta naročito upozoravam, bez obaveze konsultovanja stručnih institucija, zavoda, što mislim da je nedopustivo. Čemu nam onda služe takve institucije ako ćete ovako, na ovaj način, devastirati područja bez toga da im date mogućnost da govore o tome?
Član 28. koji je dalje problematičan, kaže da on uvodi nova ovlašćenja Vlade. Vlada će dalje moći, bez jasne procedure, bez kriterijuma, bez stručne verifikacije da odobri niz zabranjenih i sa režimom zaštite potpuno nespojivih aktivnosti, radova i projekata, na osnovu slobodne procene o postojanju opšteg interesa i nacionalnog značaja.
Kako to izgleda u praksi? I do sada je to tako isto funkcionisalo. Neko proceni da postoji državni značaj, da postoji nacionalni interes i samo se dogodi nešto da se u nacionalnim parkovima pojavi neka građevina, da se pojave neke stvari koje ne priliče tom nivou zaštite.
Uzgred pominjala sam ovde, kada smo usvajali Statut Vojvodine, da nacionalni park ne može da trpi da onaj ko o njemu brine bude AP. Ili smanjite, snizite nivo zaštite, što je nedopustivo, ili prosto vidite šta ćete sa tim. Uz to, ne postoji takav primer u svetu, da nacionalni park za brigu ima nekog ko je izvan države.
Moram da prokomentarišem da ste baš potpuno izgubili kompas. Zaštitu prirode u zaštićenim prirodnim dobrima ste postavili arbitrarno. Vlada je arbitar koja o tome odlučuje. Neće biti da to može da se izvede.
Vidim da je ovde komentarisana "Natura 2000", da je to jedan od loših načina i loša mreža. Rekla bih da bi trebalo da se pobrinemo da i više od ovih 6% naše teritorije uđe u ovu mrežu, upravo zato što je važno da zaštitimo svoju prirodu. Nećemo moći da je zaštitimo. Moram da kažem samo još jednu stvar, segmenti zakona o izmenama i dopunama zakona koji su sporni, članovi 28. i 13, zapravo uopšte nisu usaglašeni i nisu prošli kroz međunarodnu verifikaciju. Sve u svemu, ne bih dalje o "Naturi 2000", imala bih još mnogo, a govoriću kasnije.
Tumačenje održivog razvoja na ovaj način na koji se ovde tumači je nedopustivo. Doći ćemo u situaciju da će nam ministar i njegovi prijatelji, pošto je očigledno da se u ovom zakonu prave rupe da bi uleteli veliki tajkuni sa velikim novcem, da bi održali određenu stranku na vlasti, graditi hidroelektrane i poneku nuklearku, objekte saobraćajne, energetske, komunalne i druge infrastrukture u režimu zaštite drugog stepena, industrijske, energetske objekte, asfaltne baze i deponije u režimu zaštite trećeg stepena.
Evo ovde, da ne izmišlja DSS, imam članak koji su potpisali predsednik Skupštine Ekološkog pokreta Srbije, gospodin Aleksić, koji tvrdi da se na mala vrata od Fruške Gore pravi deponija gde će se deponovati nuklearni otpad Srbije. Dalje, imam gospodina Milana Đurića, predsednika Centra za razvoj ekološke svesti, koji kaže da bi usvajanje ovih izmena bilo pogubno. Kaže – u Američkoj agenciji za zaštitu životne sredine "Fili" otkrili su nam da se u nacionalnim parkovima grade podzemna skloništa za opasan otpad, kao i to, da će nacionalni park "Đerdap" izgubiti tu kategorizaciju. Očigledan uticaj nuklearnog lobija.
Volela bih da ministar prokomentariše, zato što mnogo glasova govori o tome. Volela bih da konačno, pošto sam iz Valjeva, ministar prokomentariše u sklopu ovih izmena i dopuna zakona, koliko su oni pravljeni da određene firme, kao što je "Kemis" u Valjevu, prave svoje skladište, deponije, zato što su građani Valjeva vrlo uznemireni.

Gospođo predsedavajuća, meni je žao što nismo pisali pismene sastave na temu ovih predloga izmena i dopuna zakona. Neki ovde su danas dobili visoke ocene. Njih ministar nije grdio.
Drago mi je što smo mi iz DSS zaslužili ovu grdnju, zato što, jednostavno, ono što smo napisali i o čemu smo govorili je vrlo životna priča koja je potkrepljena ne nekakvim kvazistručnjacima, gospodine ministre, kako hoćete da kažete, nego od imena i prezimena i funkcija javnih, koji su javno istupili.
Nisam htela da zaplašim javnost, nego sam htela da upozorim javnost na to šta radite i kakvu štetu pravite izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Kada govorim o tome, ko su imena i prezimena, kazaću vam da su to ljudi sa Univerziteta u Beogradu. To je Biološki fakultet, potpisali su ga eminentni ljudi, neću da ih dovodimo u neprijatnu situaciju da ih vi sada grdite. Verovatno ste dobili pismo. Univerzitet u Novom Sadu, Departman za biologiju i ekologiju. Nisu to kvazistručnjaci.
Čula sam ovde o tome kako divno sarađujemo sa nevladinim organizacijama, a sve u cilju, mi smo im otvorili vrata, odškrinuli ili šta smo već odradili, a sve u cilju da se ne čuje pravo stanje stvari. Kada sam govorila o stvarima, pozvala sam se na 35 ekoloških organizacija u ovoj zemlji, potpisanih imenima i prezimenima, dakle, nevladine organizacije bave se zaštitom prirode.
Čitam vam – "Avalum" Vršac, "Cekom" Subotica, Društvo mladih istraživača – Bor, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Vojvodine, Društvo za zaštitu i proučavanje riba – Novi Sad, Društvo za zaštitu životne sredine – Stara planina Pirot, "Ekocentar" – Beograd, "Ekocentar" – Aleksandrovac, "Ekolor" – Krčedin, "Ekogradac" – Valjevo, evo mi smo svesni u Valjevu, "Ekoforum" – Beograd, Ekološki pokret "Ibar", Ekološka kuća kraj Ibra, Ekološki pokret "Bela Breza" iz Kruševca, Ekološko društvo "Dragačevo" – Guča, Ekološko društvo iz Kragujevca, "Endemit" iz Zemuna, "Optimist" iz Gornjeg Milanovca, "Grinbajk" iz Valjeva, Grupa za razvoj ekološke svesti iz Beograda, iz Kraljeva, Novog Sada, Kruševca, Kostolca, Kragujevca, Čačka, Novog Sada, Niša, Subotice, Paraćina.
Treba li još da čitam? Njih 35? To su imena i prezimena ljudi koji stoje iza ovog, njihove javne funkcije, oni nisu nepoznati ljudi.
Kada sam govorila o članku koji je izašao u novinama, pozvala sam se na novine u kojima je izašao. Nisam ga interpretirala, nisam ga prepričavala. Pročitala sam šta kaže članak i čovek koji je predsednik Skupštine ekološkog pokreta Srbije. Izvinite, to nije bilo šta. Ne može biti bilo ko na takvom mestu.

Jedina sam govorila u negativnom kontekstu, pa sam se prepoznala, kolega, pošto malo intelektualno mogu da pripazim na to šta se dešava u sali.
Dakle, moram da pitam predsedavajuću da li je moguće da smo još uvek, izašla sam na jedan trenutak napolje, pa nisam sigurna da smo još uvek u načelnoj raspravi o setu od sedam zakona?
Podsetiću, Zakon o biocidima, Izmene i dopune Zakona o hemikalijama, Zakon o upravljanju otpadom, procena uticaja na životnu sredinu, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o meteorološkim i hidrometeorološkim delatnostima. Zbunjena sam zato što se priča o svemu, samo ne o zakonima koji su na dnevnom redu.
Moram da podsetim uvaženog kolegu Milovanovića, koji očigledno nije obavešten, da se 2009. godine taj redak slučaj, koji se dogodio u hrvatskom parlamentu kada su opozicija i pozicija glasale za zakone o zaštiti prirode, dogodio i u našem parlamentu. Verovatno nije bio prisutan i olako sada kritikuje.
Ova poslanička grupa sada kritikuje vrlo ciljano zato što ima šta da kritikuje i zato što ima toliko loših stvari o kojima moramo da govorimo javno i otvoreno i vrlo precizno ih navodim. Nadam se da niste preskočili taj deo gde vrlo precizno navodim šta to kritikujem.
Mi smo glasali za te zakone. Dakle, nismo sticali jeftine i skupe političke poene. Ovo što sada govorim, iza mene stoje vrlo eminentna imena ljudi od nauke, ljudi iz nevladinih organizacija koji su se i te kako bavili ovom tematikom mnogo godina i nisu neiskusni u toj oblasti, a bogami i neki koji su pisali zakone.
Izvinjavam se, verovatno sam preterala.

Kolega, ne idem vašim putem, svaki dan se vraćam Ibarskom magistralom iz Beograda u Valjevo, pa efekti te akcije nisu vidljivi u tom delu gde prolazim.
Takođe sam učestvovala u mnogim akcijama "Očistimo Srbiju" od perioda kada sam bila u osnovnoj školi, pa do danas i verovatno ću to i dalje raditi, bez obzira ko stoji iza te akcije. Izgleda da je dobro da vas preusmerim, pa da prođete malo Ibarskom magistralom.

Dopalo mi se kako je potpredsednica ove Skupštine Gordana Čomić formulisala pitanje – da li je humano u bioskopu punom ljudi vikati vatra? Pitanje bih preformulisala i time bih odgovorila na mnoge stvari – da li je humano da u bioskopu punom ljudi vidite čoveka koji pali vatru, a iz straha od toga da vas neko ne polije vodom pristanete da ćutite?
To je moje ekološko stanovište. Moj zadatak danas ovde jeste, ma kako vi zvali pristup koji ima poslanička grupa DSS, kao ekološki talibanizam ili zelot ili kako ste već hteli da nas nazovete, moj stav je da moramo da vam kažemo stvari kakve jesu i da moramo da vas upozorimo šta radite.
Ako smatrate da treba da pristanete na amandman koji spominjete, ne znam kako to da izvedemo pošto predsednika nema danas kada je ovaj paket zakona koji je danas pred nama, a ne znam način na koji ćemo to da izvedemo, ali sam spremna da razgovaramo o tome, zato što je krajnji cilj zaštita prirode i velika šteta koju bi ovaj zakon ovakav kako ste ga naveli zaista naneo.
Ono što primećujem, za 18 meseci ste postali mnogo mudriji. Sada imate jako mnogo argumenata u korist izmena i dopuna zakona. Isto ste govorljivi kao što ste i onda kada ste nas ubeđivali da su tada napravljeni zakoni isto toliko dobri, a moje pitanje za vas, a možda i predlog, kada smo već došli dotle da nam vi centralistički određujete gde će se nalaziti postrojenje za opasan otpad, šta mislite o Subotici?

Iskoristiću priliku da postavim pitanje u ime poslaničke grupe DSS.

Dana 11. oktobra ove godine Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je Iliji Jurišiću prvostepenu presudu kojom je osuđen na 12 godina zatvora zbog izdavanja naredbe za napad na kolonu JNA, koja se povlačila iz Tuzle 15. maja 1992. godine. Dakle, 11. oktobra Jurišiću je ukinut pritvor. Na tu odluku nema pravo žalbe i on je odmah pušten na slobodu.

Ne mogu a da vas ne podsetim da je tog 15. maja 1992. godine na Brčanskoj Malti poginulo najmanje 92 vojnika, ranjeno najmanje 33 vojnika i uništen veliki broj vojnih i sanitetskih vozila.

Ilija Jurišić je, inače, uhapšen na beogradskom aerodromu 2007. godine i od tada je odmah stavljen u pritvor. U septembru 2009. godine osuđen je u Beogradu na 12 godina zatvora, kako je navedeno, jer je naredio napad na kolonu JNA, koja se povlačila iz Tuzle.

Tokom drugostepenog postupka koji je počeo 22. septembra 2010. godine izvedena je prava farsa pred sudom, jer su se video-linkom iz Sarajeva javljali uglavnom svedoci odbrane, i to ne bilo koji ljudi, nego ljudi koji su tog 15. maja 1992. godine bili na vrlo visokim položajima, kao što je bio komandant teritorijalne odbrane, načelnik službe bezbednosti, načelnik opštine i drugi.

Dakle, sudija koji je obrazložio presudu, sudija Važić, objasnio je da će se predmet vratiti pred novo sudsko veće u prvostepeni postupak, ali moram da prokomentarišem i ono što je izjavio Jurišićev advokat – Jurišić je sada slobodan čovek i nema obavezu da se odazove bilo kakvom novom sudskom postupku i da dolazi u Beograd. To je pitanje njegovog obraza – kaže njegov advokat.

Posle sramne Deklaracije Narodne skupštine Republike Srbije o osudi zločina u Srebrenici kojom su srpske žrtve postale žrtve drugog reda, posle one posete da se oda počast srebreničkim žrtvama, a ne da se oda počast i žrtvama u Bratuncu koje je predsednik Tadić ignorisao, posle današnje deklaracije gde će se nastaviti rangiranje srpskih žrtava, pa će se uvesti kategorija i žrtve trećeg reda, a neće se imati hrabrosti da se kaže da imamo žrtve koje su stradale od NATO agresije, posle svega toga, u ovoj deklaraciji danas se pominje samo jedno blago žaljenje, kao da se dogodila saobraćajna nesreća u Kinšasi, a ne da su stradali srpski civili u vreme NATO agresije.

Nije nevažno pomenuti da je tokom kampanje u BiH Željko Komšić govorio da mu je Boris Tadić obećao da će Jurišića pustiti na slobodu. Nije nevažno uvideti činjenicu da je Jurišić 11. oktobra pušten na slobodu, a da je gospođa Hilari Klinton ovde bila 12. oktobra i gospodin Tadić silno je ishvaljen za posebne zasluge. Jedna od tih zasluga biće da je i ovaj poklon BiH, da se Jurišić pusti.

Moram da postavim dva pitanja. Jedno pitanje postavljam ministru pravde, gospođi Malović, i vrlo je jasno – pod čijim je direktnim uticajem "reformisano" srpsko pravosuđe pustilo na slobodu i oslobodilo Iliju Jurišića?

Drugo pitanje je za gospodina Tadića, reći ćete da je političko, ali mora da odgovori srpskom narodu: ko je njemu dao mandat da zločince pušta na slobodu, a srpske žrtve ubija ponovo i ponovo?

Završiću samo jednom rečenicom jednog od funkcionera iz Republike Srpske, kojoj je ovim udaren jako vruć šamar – Pošto su Jurišića oslobodili odgovornosti, u presudi je samo trebalo da navedu kako niko nije ubijen u ''tuzlanskoj koloni''.

Tvrdim da poslanici DSS i te kako umeju pravno-tehnički da napišu zakone i ove amandmane, jer ih pišu svakodnevno u jako kratkom roku, pošto tako dajete zakone i vrlo smo stručni da ih napišemo pravilno. Nema smisla da govorimo o diskriminaciji, nije ovde ministar Čiplić, ali nije ni ministar trgovine, pa moramo da govorimo o zakonu.
U članu 20. stav 8. glasi: "U nepošteno poslovanje ubraja se i povreda dužnosti obaveštavanja potrošača o njegovim pravima u vezi sa medicinskim proizvodima za ljudsku upotrebu; finansijskim uslugama na daljinu; zajedničkim ulaganjem u prenosive hartije od vrednosti; posredovanjem u osiguranju; životnim osiguranjem i drugim vrstama direktnog osiguranja; prodajom finansijskih instrumenata; prospektom koji se objavljuje u slučaju javne ponude hartija od vrednosti ili njihovog prihvatanja za trgovanje, u skladu sa zakonima kojima se uređuju navedene oblasti".
Mi smo dodali još jednu oblast, stavili smo tu tačku, odnosno vašu tačku smo pretvorili u zarez i dodali – oblast potrošačkih kredita.
Mi smo smatrali da je vrlo važno da se unese oblast potrošačkih kredita u ovaj zakon. Nije nam jasno zbog čega ste vi posle dve godine, koliko je trajala javna rasprava, gde ste najavljivali da će u ovom zakonu biti regulisana oblast finansijskog poslovanja, odnosno samog odnosa potrošača sa finansijskim institucijama i bankama, kao i oblasti potrošačkih kredita, koja je nešto šira nego bankarskih kredita – odustali.
Zbog čega ste odustali od te namere, i to posle dve godine kada ste javnost već upozorili i upoznali sa tim da je to jedna od najvećih novina i svakako treba da bude nešto što stoji u zakonu, jer Srbija nema regulativu koja bi se odnosila na ovu oblast.
Ipak, odustali ste na samo jedan zahtev NBS, i to nam nije jasno zbog čega, zato što NBS kaže – eto, mi ćemo napraviti novi zakon kojim će se regulisati ova oblast, ne znamo kada će biti taj zakon. Još u načelnoj raspravi sam rekla da te dve stvari ne stoje u nekoj direktnoj vezi, da mi imamo zakone koji se tiču nekih drugih oblasti, pa sam navela trgovinu ili turizam, a ovde vi uređujete oblast zaštite potrošača u tim oblastima.
Tako isto smo smatrali da je vrlo važno da ovde unesete i potrošačke kredite i da regulišete to pitanje definitivno, jer sve dok ne bude regulisano banke će moći jednostrano da menjaju uslove kreditiranja, menjaće pojedine delove ugovora, moći će da podižu kamate bez dogovara sa klijentima.
Dakle, građani Srbije će biti pljačkani, neće imati isti tretman kao što je u zemljama iz kojih banke dolaze, nego će u Srbiji biti u jednom ponižavajućem položaju, odnosno biće velike pljačke.

Gospođo predsednice, napravila sam previd ovim papirima, preskočila sam amandman na član 85. o kome sam želela da govorim. Smatrala sam da je vrlo značajan za ovaj zakon.
Glava devet nosi naslov – Usluge od opšteg ekonomskog interesa, a naslov iznad člana 85. je – Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača. Ovde je nešto vrlo zanimljivo. Spominjala sam i u načelnoj raspravi istraživanje koje, naravno, mora biti poznato i ljudima iz Ministarstva i kompletnoj javnosti jer je rađeno istraživanje koje se tiče žalbi potrošača na određene usluge. Najveći broj žalbi se upravo odnosi na kvalitet i cene usluga od javnog značaja.
Bilo mi je vrlo interesantno da posmatram kako je to predlagač zakona obradio u ovoj glavi devet, tim pre što sam u načelu rekla da, u stvari, u ovom delu u kome se govori o onim odlukama koje su bitne za potrošača koji se tiču cene i kvaliteta usluga, koje se tiču cena, koje se tiču uslova plaćanja tu, kao što vidim, nema zaštite potrošača.
Zapravo, ministarstvo je najmanji stepen zaštite potrošača upravo u ovim najvažnijim delovima koji se odnose na sve građane, praktično svi građani koriste sve te neke usluge od javnog značaja i to su, pre svega, električna energija, gas, telefon.
To je priča koja se ovih dana pojavljuje u javnosti da će ove zime poskupeti gas. Pitanje je s kim se to dogovara poskupljenje gasa, a ne sa potrošačima, da će poskupeti električna energija, da li će je biti dovoljno pred nadolazeću zimu, da 15 gradova u Srbiji neće imati grejanje.
Znate, to je to kada ga svedete na realan nivo, kada ga spustite među obične ljude. To je ovaj zakon kada se primenjuje na nekom realnom tlu. Onda vidite da monopolisti, što se tiče ovog zakona, mogu da budu mirni. Njih zakon štiti, ali ne štiti potrošače.
Zbog toga smo mi smatrali da ovde u članu 85. posle stava 3. treba da se doda novi član koji glasi ovako – trgovac je dužan da godišnji izveštaj o sprovođenju programa za povećanje pristupačnosti usluga od opšteg ekonomskog interesa podnese ministarstvu i da godišnje izveštaje učini dostupnim javnosti.
To je ono što monopolisti upravo neće. Oni su ti trgovci o kojima ovaj zakon u ovom članu govori. Oni neće da svoje izveštaje učine dostupnim javnosti zato što onda javnost može da zna kako se obračunava struja, a to je tako jedna teška, komplikovana matematika da ljudi ne mogu da uđu u sistem da znaju da obračunaju svoju struju ili nekakve merne jedinice gde nikako prosečni građanin Srbije nema pojma o čemu se radi.
Znači, vi morate da budete naučnik da biste izračunali kako naša elektrodistribucija nama zaračunava struju. Zaista, vrlo komplikovana matematika, a svuda u svetu to je nešto krajnje jednostavno. Stavite na papir i izračunate sami i ne može da vas vara monopolista koga u ovom slučaju štiti država. Zato smo shvatili da je naš amandman jako dobar, važan i da treba da bude prihvaćen.

Moram da vas upozorim, gospođo predsednice, da ste napravili jednu grešku čitajući prvi amandman 123a, gde se gospođa Janković javila, pošto je amandman bio u istovetnom tekstu. Posle toga niste dozvolili, zapravo ste preskočili da date mogućnost poslaničkoj grupi DSS, koja je takođe u istovetnom tekstu podnela amandman. Prema mojoj računici, mi smo sad na v), član 123v. Izvinite, ali sam pratila šta se dešava.

Malo je to nezgodno zato što smo mi obeležavali slovima, pokušavajući da pravimo jedno potpuno novo poglavlje i verovatno, kao i nama kad smo slagali, i vama se potkrala greška.
Dakle, u ovom poglavlju posle poglavlja 10, koje je poslanička grupa DSS tražila da se unese, tražili smo i stavili smo naslov – Ugovori o potrošačkom kreditu. Stalno čujem kada govori neko od predstavnika Vlade, a bogami i od mojih kolega iz vladajuće strukture, oni vole da kažu da donose evropske zakone koji su u skladu sa evropskom praksom i da slede evropske direktive.
Moram da upozorim da je ovde jedna velika evropska direktiva potpuno nestala i potpuno preskočena, a ona se zove – Evropska direktiva 2008/48. Ta direktiva reguliše pitanje potrošačkih kredita i reguliše pitanje odnosa potrošača sa bankama i finansijskim institucijama. Bilo je potpuno prirodno da se ona takođe nađe u ovom zakonu, zato što je to jako važna oblast i tu su potrošači naročito izloženi zloupotrebama odnosno smanjenju njihovih prava, i to su i potrošači u Srbiji pokazali u ovom istraživanju – ova oblast se nalazi na drugom mestu.
Dakle, na prvom mestu su odnosi sa državom, koji su se pokazali kao jako nepovoljni za potrošače, a na drugom mestu su finansijske usluge, dakle, odnosi sa finansijskim institucijama, bankama i posebno oblast potrošačkih kredita.
Međutim, moram da upozorim moje kolege koje će glasati, jer su uvek glasali na štetu građana Srbije, moram da ih upozorim na jednu stvar. U Evropi posluju upravo one banke koje su danas i u Srbiji i koje su ovih godina došle u Srbiju.
Međutim, one tamo ne posluju na način na koji posluju u Srbiji. Tamo je primenjena ova direktiva, tamo postoji regulativa koja se tiče odnosa potrošača sa bankama i finansijskim institucijama i one tamo ne mogu jednostrano da menjaju uslove kredita, one tamo ne mogu da podižu svoje kamate a da ne pitaju klijente za to. Ne mogu da se ne dogovaraju o svemu tome.
Nažalost, u Srbiji potrošači, koji imaju odnos sa bankama i finansijskim institucijama odnosno koji su podigli potrošačke kredite, nisu toliko zaštićeni kao u Evropi od istih tih banaka. Ovde banke zaista menjaju uslove vrlo jednostrano, nikog ne pitajući, kamate se podižu jako brzo i zaista u nebeske visine, a država očigledno nema potrebu da to spreči, nego nas čak dovodi u situaciju da jedno celo poglavlje, koje je upravo predstavljeno kao velika i važna inovacija, i jeste to bila, nestaje u nekom jako kratkom roku, pre nego što se pojavi pred poslanicima.
Moja koleginica Donka Banović se zapitala koja je to koncepcija koju mi kvarimo ako izlazimo u susret potrošačima, odnosno građanima Srbije i udruženjima potrošača? Možda bih mogla da pokušam da odredim koja je to koncepcija.
To je koncepcija po kojoj ovu vladu uopšte nije briga za građane Srbije, koji su svi potrošači. Ovu vladu je briga za tajkune koje su napravili i za tajkune koji plaćaju njihove stranke. To je koncepcija koju mi pokušavamo da pokvarimo. Da, tačno. Demokratska stranka Srbije hoće tu koncepciju da pokvari u korist građana.

Šta je za nas važno u ovom delu teksta, u ovom članu koji smo mi naslovili kao 123đ. To je obaveza predugovornog obaveštavanja kod dozvoljenog prekoračenja računa. Znači, jedna od stvari gde su zaista potrošači bankarskih kredita i te kako uskraćeni u našoj zemlji i mi smo smatrali da je ovaj amandman, koji je prilično dugačak, ali za koji se iskreno nadam da su ga pročitali bar ljudi iz Ministarstva i klimali glavom i rekli da je u redu, iako ga nisu prihvatili, vrlo važan za građane Srbije.
Kada ne prihvatite sve ovo što smo napisali, kada ne prihvatite ni ovaj amandman, a kažete da se zakon zove – zakon o zaštiti potrošača, a pri tom uradite to da im osnovni mehanizam zaštite izmaknete ispod nogu, sklonite ga od zakona, ne razumem na osnovu čega vi zovete taj zakon – zakonom o zaštiti potrošača.
To je nešto što je apsolutno nedozvoljeno onome ko sebe zove proevropskom Vladom, jer građani Srbije u ovom trenutku i sa ovakvim predlogom zakona su daleko ispod nivoa zaštite potrošača EU koji imaju potrošačke kredite. To je fakat i to niko ne može da opovrgne.
Danas doživljavam i često se to dešava da danas nije niko i ništa rekao negativno u odnosu na naše amandmane, sem onoga što je napisao predlagač. Duboko verujem da se jedino dijalogom mogu rešiti nesuglasice, različita gledišta.
Kada imate situaciju da dijaloga nema, odnosno svi gledaju i ćute, to shvatite, obraćam se građanima Srbije, potrošačima, nema u ovom društvu, u ovoj vladi, nema u ovoj skupštini onoga ko hoće da zaštiti vaša prava, a da danas nije ovde.

Izgleda da smo uspeli da zbunimo i vas i sebe. Ali, nadam se da nećemo zbuniti građane Srbije, koji jasno prepoznaju kome je stalo do zaštite njihovih prava, kome je stalo da im ta prava ograniče.
Pošto se ovaj naš amandman odnosi na formu ugovora o potrošačkom kreditu, hoću da pročitam nešto što je vrlo značajno, a to je istraživanje tajnih kupaca Asocijacije potrošača Srbije. Većina od deset ispitivanih banaka u Srbiji ne daje jasne i precizne informacije o uslovima odobravanja kredita, naročito o uslovim promene kamatnih stopa. To onemogućava korisnike finansijskih usluga da naprave dobar izbor i da donesu racionalnu odluku o uzimanju kredita, rezultati su istraživanja koje je objavila Asocijacija potrošača Srbije.
Zanimljivo je da se ovde ne radi o nekim bankama koje su, eto, nepoznate, nego se bogami radi o bankama koje su i te kako poznate, o filijalama banaka: "Banka Inteza", "Komercijalna banka", "Rajfajzen banka", "Hipo Alpe Adria banka", "Euro banka", "Unikredit banka", "Agroindustrijska komercijalna banka" Niš, "Sosijete ženeral banka", "Vojvođanska banka", "Folks banka".
Ovde je vrlo zanimljiva jedna stvar zbog koje smo mi napisali ovaj amandman. Na zahtev klijenata da banke daju nacrt ugovora o kreditu kako bi ga kod kuće detaljno proučili, pet od 20 filijala je odgovorilo potvrdno, pet od 20. Znači, 25% banaka je ispunilo taj uslov.
Zbog toga je ovaj naš amandman i te kako važan, ali s obzirom da vama uopšte nije stalo do toga da zaštitite potrošače u odnosu sa bankama i finansijskim institucijama, odnosno kada su u pitanju potrošački krediti, meni je potpuno jasno da, ako niste pročitali ovo, mogli ste da kažete – ne, ako ste ga pročitali, verujem da ste se intimno saglasili s tim, mada ovo postavljam kao pitanje, ne znam kome.
Gospodin ministar, zaista uvažavam što je on danas ovde prisutan, ali je potpuno smešna njegova svrha, da li on sebe pita zašto on ovde sedi sem da predstavi Vladu. Ljudi iz Ministarstva, koji su verovatno i radili ove zakone, mada vidim ovde veliku listu saradnika, njima je dosadno, oni ćaskaju, jer ne mogu oni da ćaskaju s nama i to je onda jedan začarani krug u kome gube potrošači Srbije.

Smatrali smo da treba da se doda novi naslov koji glasi: raskid ugovora zaključenog na neodređeno vreme. Zbog čega smo se odlučili za ovo?
U praksi pojedinih banaka često se ograničavalo pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita, nametanjem kaznenih troškova, dok se delimično prevremena otplata čak onemogućavala. Zbog toga je neophodno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba u celini ili delimično izmiri obaveze po osnovu ugovora o kreditu, uz pravo na smanjenje troškova kredita.
Novim zakonskim rešenjem istaknuto je da davalac kredita nema pravo na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena u skladu sa planom osiguranja kredita, odnosno kada prevremena otplata ne premašuje milion dinara, kao i vremenski rok u kojem potrošač ima pravo da ponovi prevremenu otplatu sume koja se premašuje na ovaj način.
Šta je ovde vrlo važno? Naše banke imaju običaj da jednostavno ne dozvole potrošaču da prekine i raskine ugovor u nekom periodu. Mi smo svojim amandmanom napisali i jasno propisali šta su obaveze potrošača u tom pravcu, a šta obaveze davaoca kredita u tom pravcu.
Pa kažemo – potrošač ima pravo da raskine ugovor o potrošačkom kreditu zaključen na određeno vreme u svako doba. Može se ugovoriti da je potrošač dužan da davaocu kredita ostavi otkazni rok koji ne može biti duži od mesec dana. Može se takođe ugovoriti pravo davaoca kredita da raskine ugovor zaključen na neodređeno vreme, ostavljajući potrošaču otkazni rok od dva meseca na papiru ili drugom trajnom nosaču zapisa.
Može se ugovoriti pravo davaoca kredita da iz opravdanih razloga otkaže potrošaču pravo da podigne novac na osnovu ugovora o potrošačkom kreditu zaključenom na neodređeno vreme. Davalac kredita je dužan da izjavu o otkazu dostavi potrošaču pre otkaza na papiru ili drugom trajnom nosaču zapisa.
Stvarno nema razloga da se ne prihvati amandman i da se ne prihvati koncepcija koju ste vi ponudili, potrošači prihvatili, asocijacije i udruženja potrošača prihvatila, građani Srbije su upoznati, poslanici za to glasaju i lobiraju ovaj deo sale koji praktično odlučuje o ovome.
Što se tiče poslanika DSS, mi ćemo za svaki ovaj amandman glasati.

Mi smo dodali naslov koji glasi Ustupanje potraživanja, kao i novi član 123n koji glasi: "Potrošač ne gubi pravo o potrošačkom kreditu kada davalac kredita ustupi trećem licu svoja potraživanja iz svog ugovora. Za prenos potraživanja nije potreban pristanak dužnika, ali je davalac kredita da obavesti dužnika o izvršenom ustupanju".
Dakle, nama je vrlo važno to informisanje i smatramo da stvari treba da budu potpuno transparentne ili javne i u tom pravcu pišemo ovaj amandman.
Namerno čitamo svoje amandmane zato što su oni pre svega kratki, pa mogu da stanu u ovih naših dva minuta, a sa druge strane čitamo ih da javnost vidi koliko su korektni, da ne radimo na štetu ni na korist bilo koga, nego prosto pratimo jednu nauku protiv koje očigledno imaju nešto u NBS, a trebalo bi da bude obrnuto.
Nas interesuje šta u ovoj koncepciji, koju pokušavamo da smestimo ponovo u zakon, smeta NBS? Nije nam jasno da dve godine praktično, koliko traje javna rasprava, ovaj deo koji reguliše pitanje potrošačkih kredita bude u zakonu, ali onda se volšebno izgubi i ni 12 javnih rasprava posle toga ne uspe da ga vrati u zakon. Poslanici dok su govorili u načelu takođe ne uspevaju da ga vrate u zakon.
Šta je tako problematično u koncepciji u kojoj treba da se zaštite potrošači u odnosu sa bankama i finansijskim institucijama? Šta je tako problematično ako treba da se reguliše pitanje potrošačkih kredita? Mislimo da ništa tu nije problematično i upravo zato što se nema realan razlog dešava se da svako od nas ima svoje mišljenje zbog čega NBS, koja bi trebalo da bude narodna i banka Srbije, jednostavno u ovom delu regulative hoće da produži pljačku banaka i jednostavno ne želi da zaštiti potrošače Srbije od te pljačke.