Hvala, gospođo predsedavajuća. Samo ću vas zamoliti, pre toga, da mi kažete koliko moja poslanička grupa ima vremena. (Predsedavajuća: Pet minuta i 20 sekundi.) Hvala, gospođo predsedavajuća.
Što je moj kolega Vladimir Milentijević rekao i iza čega, jasno je, stoji svaki normalan građanin ove zemlje, jeste da niko ne može biti protiv toga da treba pokrenuti bilo koju industriju, naravno i građevinsku industriju, u ovoj zemlji. Malo je, doduše, čudno da tu industriju pokreću upravo oni koji su je sahranili, ali hajde da verujem da su došli pameti pa to žele.
Ali, ono što je sporno za DSS jeste način na koji želite to da pokrenete, zapravo suspendujući sve zakone koje smo doneli u ovoj Narodnoj skupštini, koji su zaista pozitivni propisi u ovoj zemlji – Zakon o javnim nabavkama, Zakon o planiranju i izgradnji, ali i međunarodne ugovore čiji je potpisnik Srbija, recimo Cefta ugovor.
Nije mi jasno zašto ne menjate Zakon o javnim nabavkama ako vam se on već toliko ne sviđa. U stvari, kad malo bolje razmislim i posle ove današnje diskusije potpuno mi je jasno zašto. Upravo zbog toga što želite da zadržite da svi drugi igraju po istim pravilima koje ste propisali, sem da se ta pravila odnose na vas. Vi biste nekako elegantno da ih zaobiđete i da se ona na vas ne odnose.
Moram da kažem, a i vi ste to istakli, da postoje situacije i da Zakon o javnim nabavkama te situacije predviđa, kad je moguće da se taj zakon ne primenjuje na određene situacije, ali da vi, i to vam je nekako malo, i tu pokušavate da se provučete. Ono što je danas sasvim jasno, posle ove diskusije koja je otprilike pri kraju, jeste očigledna namera predlagača da Zakon o javnim nabavkama stavi van snage pozivanjem na pravna načela, da kasnije donet i poseban zakon derogira primenu zakona koji je ranije donet i koji je opšteg karaktera.
Dakle, budući da je Zakon o javnim nabavkama sistemski zakon koji uređuje tu oblast i budući da je činjenica da je Srbija, prema analizama, na 83. mestu po korupciji u svetu, sa vrlo visokim indeksom korupcije od 3,5, poslanička grupa DSS zaista ne može da prihvati da vi derogirate Zakon o javnim nabavkama na bilo koji način.
Možete nam objašnjavati da to nije istina, ali ako derogirate neke elementarne stvari, kao što je to da nema javnog poziva, kao što je to da kažete da postoji mogući nadzor (apsolutno se ne slažem s tim, nadzor mora biti obavezan), zatim ukidate prigovor, onda ne možemo da govorimo o tome da primenjujete zakon. Prosto, ne primenjujete ga.
Nemojte da pominjem sada izveštaj DRI i onu čuvenu priču, koja vam je i te kako poznata, o potrošenih 11.000.000 evra – bez javne nabavke, bez konkursa, bez poziva, bez ičega, direktnom pogodbom – za komarce, krpelje i ambroziju.
Vama je verovatno potpuno jasno da DSS nikada neće prihvatiti način na koji vi pokušavate da trošite novac poreskih obveznika građana Srbije. Ono što je za nas princip vršenja vlasti jeste da se za što manje novca dobije što veća vrednost, odnosno da za što manje novca građani Srbije dobiju najveću moguću uslugu.
Da bi se to moglo ostvariti, potrebna je javnost postupka i potrebno je nadmetanje ponuđača. Zbog toga je potpuno nejasno zbog čega želite da preskočite upravo ove stvari koje su i te kako važne – javnost, otvorenost i, na neki način, nadmetanje ponuđača.
Kada to ukinete, vi naravno otvarate vrata za korupciju, a to je ono o čemu horski pričaju predsednik Vlade, ministar Dačić, ministarka Malović, o tome priča i predsednik Srbije Boris Tadić. A za to vreme, dok se to horski priča, mi smo toliko napredovali na toj listi, sa 85. mesta po korupciji mi smo došli na 83. mesto. Bojim se da sa ovim zakonom idemo dalje.
Vidim da se nekoliko mojih kolega pita zbog čega se pominju elementarne nepogode. Dolazim iz Kolubarskog okruga, koji je imao nesreću da u proteklih mesec dana, zahvaljujući nesposobnosti i neodgovornosti vaše vlade da ne platite protivgradne rakete, strada od grada dva puta i od poplava više puta. To je ogromna šteta za Kolubarski okrug, ali najveća šteta za Kolubarski okrug jeste ova vlada, koja je najveća elementarna nepogoda i bojim se da niti je bilo, niti će biti veće štetočine za Kolubarski okrug i za celu Srbiju. Hvala vam.

Gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, u ime DSS smo podneli amandman na član 25. i to smo smatrali da posle stava 3, koliko ima u ovom članu 25, treba dodati i 4. stav koji glasi: "Univerziteti su dužni da sve druge interne rokove vezane za oblast magistarskih i doktorskih studija usklade sa odredbama prva tri stava ovog člana".
Zbog čega smo podneli ovaj amandman, koji je vrlo sličan jednom od prethodnih, gde smo govorili o vrlo širokom i kreativnom, naročito fleksibilnom tumačenju univerziteta, kada su u pitanju studenti koji su po starom zakonu upisali magistarske, odnosno doktorske studije.
Javila nam se jedna velika grupa studenata, o tome sam govorila gospodinu ministru kada je dolazio u poslaničku grupu, sa različitih fakulteta, sa žalbom da nemaju elementarne uslove da ispolažu svoje ispite i na kraju prijave i odbrane magistarski rad upravo zbog toga što fakulteti vrlo fleksibilno tumače ovaj zakon i smatraju da ovi studenti treba samo u onim klasičnim rokovima, koji su za redovne studente koji polažu osnovne studije, da polažu i ispite na magistarskim i doktorskim studijama.
Upravo zbog toga smo precizirali ovim novim dodatnim stavom 4. da je važno da fakulteti usklade i dinamiku i vremenske odrednice sa predloženim i prolongiranim rokovima koje ste dali u ovom zakonu. Sasvim je u redu što ste dozvolili da se ovi rokovi prolongiraju.
Hoću da kažem da i magistarske i doktorske studije podrazumevaju niz koraka, ne samo ono klasično kako tumače fakulteti, polaganje magistarskog, odnosno doktorskog ispita, nego i niz ispita koji treba da ih dovedu do toga da prijave rad i da polože ovo.
Zbog toga mislim da je važno da prihvatite ovaj naš amandman, jer biste tim studentima pomogli da završe svoje magistarske studije, odnosno doktorske studije u nekom optimalnom roku. Tumačeći na način na koji fakulteti tumače rokove, vrlo specifično, znači, nemate pravo da izađete svakog meseca, nego imate pravo kao i redovni studenti osnovnih studija da izađete u tri ili četiri roka, tako je vrlo teško uskladiti ovaj zakon koji ste ponudili i polaganje magistarskih i doktorskih disertacija.

Gospođo ministar, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na drugu glavu gde su uslovi za obavljanje poslova veštačenja, na član 6, koji se odnosi na stručnost. Pre svega, to su oni uslovi stručnosti da neko fizičko lice bude imenovano za veštaka.
Tražili smo da se posle tačke 3) doda tačka 4) koja glasi – da je po svojim ljudskim i moralnim kvalitetima dostojno za rad u svojstvu veštaka, te da s obzirom na prirodu njegovog redovnog posla se može očekivati da će se veštačenje obaviti objektivno, uredno i na vreme.
Ono što smo mi želeli da dodamo ovim uslovima stručnosti, gde vi propisujete da ima odgovarajuće stečeno visoko obrazovanje, najmanje pet godina rada u struci, da poseduje stručno znanje, pokušali smo da dodamo i tačku 4), onaj neophodan uslov da neko bude dostojan za obavljanje ove vrlo značajne i vrlo odgovorne funkcije pri donošenju sudskih odluka.
Zapravo smatrali smo da je vrlo potrebno pooštriti uslove za obavljanje poslova veštačenja. Zbog toga smo i dodali ovaj uslov četiri.
Volela bih da me posluša gospođa ministar, jer pokušavam nju da ubedim da prihvati amandman. Mislim, ne znam šta je sporno. Gospođo ministar, pokušavam vas da ubedim. Iznosim argumente u korist našeg amandmana.
(Predsedavajući: Gospođo Vojić Marković, izvolite. Niko vas ne remeti u vašem izlaganju.)
Slažem se, ali ne vidim da iko sluša ovo što pričam, bar niko od onih koje bi trebalo da ubedim. Pokušavam da iznesem argumente koji su u korist ovog amandmana koji smo napisali kao poslanička grupa.
Dostojnost da neko vrši funkciju sudskog veštaka je takođe vrlo važna za obavljanje poslova veštačenja, a vi ih niste predvideli u članu 6. Zbog toga smo smatrali da je potrebno da je kao 4) tačku unesemo u član 6. Smatrali smo da je potrebno zaista pooštriti ove uslove za obavljanje poslova veštačenja i to je s razlogom.
Navešću vam to kroz jedan primer. Očigledno da sudski veštaci vrlo često nisu svesni visoke odgovornosti koju imaju pri donošenju nekih sudskih odluka i načina na koji se te sudske odluke utiču kasnije na živote ljudi.
U valjevskom sudu je doneta presuda na osnovu veštačenja veštaka građevinske struke. Stranka se nije zadovoljila ovom odlukom, žalila se i u daljem postupku je dokazano da je mišljenje veštaka doneto na osnovu falsifikovanih dokumenata – knjige rada, građevinskih dnevnika itd, jer je bilo jasno, i to je pisalo u samim tim materijalima koje sam imala priliku da vidim, da je istovremeno jedan isti kamion, sa istim registarskim oznakama, isti tip kamiona, isti proizvođač se istovremeno nalazio na tri razna mesta i na tri razna mesta tovario građevinski materijal.
Pošto je to u fizici naravno nemoguće, a i u realnom životu nemoguće, očigledno je bilo da se radi o tome da su dokumenti falsifikovani. To je dokazano, ali presuda nije oborena. Veštak je ostao i dalje sudski veštak, i dalje doprinosi takvim sudskim odlukama.
Prosto, ovde postavljamo pitanje: Da li je veštak mogao da bude objektivan? Da li je mogao da bude stručan? Da li je znao da su dokumenti falsifikovani? Očigledno jeste, jer da je čitao, doduše, poprilično je veliki materijal, ali da je čitao, već na 10. strani je imao uvid o tome da se jedan predmet ne može nalaziti na tri različita mesta u isto vreme.
O tome pokušavamo da govorimo ovde. Nije u pitanju njegova stručnost. To je potpuno jasno i treba jasno reći. Ovde se radi o nečem drugom. Zbog toga smo smatrali da neko ko radi takve stvari ne može da bude sudski veštak. Vrlo je važno to pitanje dostojnosti nekog, neke ljudske osobine, ljudski kvaliteti koji se mogu podvesti pod to dostojnost. Zbog toga smo smatrali da je vrlo važno da se unese kao 4) tačka u članu 6.

Hvala gospodine predsedavajući, hvala gospođo ministar. Drago mi je što ste ipak slušali šta govorim. Naravno da sam vrlo zadovoljna što je ovo što smo mi predlagali prihvaćeno u zakonu, pa bez obzira na koji način, ko ga je potpisao, ali me niste uverili da je kriterijum za prihvatanje amandmana to ko je potpisnik.

 Nije mnogo zahvalno tumačiti šta je kolega hteo da kaže, ali prosto imam potrebu da pojasnimo neke stvari u vezi sa ovim zakonom, da poboljšamo Predlog zakona, pa ću na taj način da branim ovo što je kolega Šami napisao.
Dakle, u članu 6. stav 2. vi ste napisali: Izuzetno od stava 1. ovog člana (ona stručnost kada je u pitanju, visoko obrazovanje), za veštaka može biti imenovano lice koje ima najmanje završenu srednju školu, pa zatim, ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem.
Ovaj drugi deo rečenice - ako za određenu oblast veštačenja nema dovoljno veštaka sa stečenim visokim obrazovanjem je prilično nejasan i prosto pravi konfuziju jer otvara mogućnost čim nije jasan, čim nema precizno onako određenje, za razne vrste zloupotreba i očigledno je da su se i ranije u praksi na osnovu svih ovih stvari dešavale mnoge zloupotrebe.
Ako veštak ili onaj ko hoće da bude veštak nema završenu visoku školu, odnosno ima završenu srednju školu i ako je uslov visoka škola, ako recimo nema u Šapcu veštaka sa visoko spremom, imate u Valjevu. Ako već putuju i advokati, i sudije, i stranke i svi ostali, zašto ne bi i veštaci putovali? Dakle, imate stručnjaka u nekoj opštini koja je blizu ili ne mora da bude ni blizu ako postoji neki veštak koji je zaista kvalitetan i radi dobro svoj posao.
Ali, mislimo da ste vi zapravo hteli da nam kažete nešto drugo i na taj način smo mi svoj amandman i napisali. Dakle, to bi trebalo da znači da u Republici Srbiji nema odgovarajuće visokoškolske ustanove za neku oblast za koju treba da se veštači, pa onda možete da dozvolite i ovaj uslov da veštak ima završenu srednju školu.
I tome u prilogu recimo, ono što je kolega Krasić komentarisao, za oblast kinologije kada treba neko da vam veštači, nemate, ako posmatramo formalno ne postoji škola za obrazovanje kinološkog sudije, ali postoji postupak za sve to i verovatno vam onda to može biti neko ko je završio srednju školu.
Dakle, mi smo pokušali, kolega Šami zapravo je pokušao u ime poslaničke grupe DSS da popravi amandman time da neko ko ima završenu srednju školu može biti veštak pod uslovom da u Republici Srbiji nema odgovarajuće visokoškolske ustanove. Jer ako kažete – nema dovoljno veštaka, to je, koliko vam je to pet, deset, dvanaest ili samo u toj opštini u kojoj je sud, znači potpuno je proizvoljno i nije precizno. Zato smatramo da treba prihvatiti naš amandman.

Hvala gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ko je sinoć imao prilike da malo pogleda kako su mediji izveštavali sa naše sednice od juče posle podne i onaj ko je danas imao priliku da pogleda prva izdanja novina mogao je da zaključi samo jedno – ova vladajuća koalicija koju oličavaju DS, SPS i koalicija oko nje, i G17, jeste najviše zaslužna za povratak devedesetih  godina u Srbiji.

Dakle, devedesete godine prošlog veka ponovo su u Srbiji. Inflacija kao u ono vreme, glad, ljudi umiru od gladi, siromaštvo, svaki deseti građanin Srbije je siromašan, korupcija koja je na jako visokom nivou i danas ukidanje građanskih prava i sloboda.

Doduše, nije lepo od nas, koji, kažete, juče, pokušavaju da skrenu pažnju na članove zakona koji ste napravili da biste mogli zakonski da prisluškujete, da to kažemo. Nije lepo da govorimo jezikom koji nije politički korektan, pa ne treba da kažemo da prisluškujete i da ukidate građanska prava i slobode, nego treba da kažemo da presrećete informacije. Nažalost, ni jedno ni drugo nisu odlike demokratskih društava i, nažalost, nemate priliku da objasnite građanima, jer ne možete da objasnite ono što ne postoji realno. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Dame i gospodo narodni poslanici, nemam razloga ni da se prepoznajem, a ni ne prepoznajem i sve je u vašim rukama, možete slobodno moju biografiju da tamburate kako hoćete, obaveštajne službe su, očigledno, pod vašom kontrolom, hoćete i da prisluškujete.

Nemam ništa protiv, ali ne radi se o meni lično. Izvolite, gospodo, i moju političku stranku, takođe, pretamburajte, vidite da li je neko nešto zloupotrebio. Da jeste, već biste vi to za dve godine uradili.

Potpuno sam sigurna da morate naći da je neko kriv za ono što ste vi obećali, a ne možete da ispunite, ali jedini ko je kriv jeste nepristojna Vlada i nepristojni premijer. Oni su krivi za sve ono što su obećali, a što nisu ispunili!

Ne mogu da verujem da neko danas ima hrabrosti, kada se govori o konkretnom zakonu, da poteže argument, koji je to argument – sve je u redu, kaže, evropski standardi ovo poznaju. Apsolutno ne poznaju, gospođo!

Bila sam vrlo precizna. ''Zadržani podaci integralni su deo komunikacije, podjednako važni kao i sadržina.'' Prepisan je citat iz podataka za Evropski sud za ljudska prava. Pogledajte, molim vas, Ustav, član 41. je još precizniji – privatnost komunikacije jeste zagarantovana. Toliko je precizno, to su, gospodo, argumenti. To što vi pričate paušalne priče o tome da li ko, šta, plaši, ne mora da plaši, sve piše, u vašim zakonima sve piše. Samo treba da ih čitamo.

Ono što jeste kraj ove priče, jeste da ste pretvorili državu u policijsku državu. Juče sam vas opomenula, Nikson je zbog neovlašćenog prisluškivanja pao. Pašćete i vi, jer hoćete da prisluškivanje pretvorite u ono što je institucija. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, celu ovu priču, potpuno istu, o visokim evropskim standardima koji važe u ovoj zemlji, slušali smo svi mi, i narodni poslanici, i građani Srbije, kada su bili zakoni vezani za reformu pravosuđa, kada smo slušali kako će pravosuđe biti efikasno, kako će biti rasterećeno ovoga ili onoga. Danas dobijamo od Evrope jasan signal da je to potpuno jedan promašaj. Evropa od vas traži da reterirate stavove, da vratite ceo proces za šest koraka unazad i tako dalje.

Sve ovo isto o visokim standardima slušali smo kada je bio Zakon o informisanju. Toliko je taj zakon bio dobar, ocenjen kao visokoevropski i sve ostalo, dobili smo povratnu informaciju. Kada su bili zakoni o nacionalnim savetima, takođe, visoki evropski standardi, ali naravno, samo priča ovde u Skupštini. Na prvoj probi, sada kada su bili izbori za nacionalne savete, sve ono što vam je rekla opozicija, pokazalo se u praksi kao potpuno realno.

Vaša priča o visokim evropskim standardima lomi se samo na jednoj stvari. Polovina od tih država koje vi navodite, odnosno pojedinci iz tih država tužili su svoje države Evropskom sudu za ljudska prava za pojedine članove iz zakona koje navodite. I, upravo se vode postupci o tome.

Mnogi zakoni su pali. Pročitajte i taj detalj, gospođo, ili čitate samo ono što vama ide u prilog. Vrlo je zanimljivo da u nedostatku argumenata, koristimo poluargumente. Kada se pozivamo na istinu, pročitaćemo poluistinu, a onaj drugi deo nećemo. Tako ćemo i da ispričamo građanima. Ali ne moramo da pričamo građanima ni vi, ni ja. Građani žive u ovoj zemlji i građani znaju šta ih je snašlo sa ovom vladom. Građani znaju da će moći da žive i da dišu slobodno, da jedu, da se školuju i da idu kod doktora, i da ne brinu kakve su im vakcine, samo kada vi odete, a to će biti jako skoro, gospođo. Hvala vam.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 20. stav 7. napisali ste sledeće - broj ispitnih rokova je šest, a termini održavanja ispitnih rokova utvrđuju se statutom visokoškolske ustanove.

DSS smatra da umesto tačke treba da stoji zarez i da se kaže – s tim što su obaveze januarski, junski i septembarski ispitni rok. Moje obrazloženje će biti vrlo jednostavno. Kada ste došli u poslaničku grupu DSS da obrazložite zakon, jedna od rečenica koja je meni onako bila jako važna jeste da ste ovim zakonom, ovim izmenama i dopunama išli zapravo u susret studentima, što je sasvim u redu.

Jednostavno jedan od načina, jedan od ustupaka studentima da stignu do začaranog broja ovog trenutka 48, a zapravo 60 bodova kasnije, jeste uvođenje šest ispitnih rokova i naš amandman je pošao od te činjenice, ali smo s druge strane pošli od još jedne činjenice, a to je da zapravo fakulteti vrlo fleksibilno i vrlo kreativno tumače postojeći Zakon o obrazovanju.

Navešću vam nekoliko primera, zamoliću vas prosto za komentar ovog poslednjeg, jer je vrlo važan. Jedna velika grupa studenata ga je navela kao primer i traži odgovor od vas.

Recimo, vrlo je kreativno tumačenje rokova studenata magistarskih i doktorskih studija. Jednostavno, mnogi fakulteti polaze od činjenice da ih to preterano ne interesuje i onda stavljaju iste rokove kao i za studente osnovnih studija, odnosno ljudi nemaju nikakve mogućnosti da ispolažu svoje ispite u nekom roku do 2010. godine.

Naročito je kreativno tumačenje zakona kada je u pitanju školarina i to je zaista veliki problem. Poslednjih godina je sve veći problem, jer mnogi fakulteti koji su zapravo negde na glasu i zapravo su vrlo traženi zaista bez imalo srama podižu tu svoju školarinu na toliko visok nivo da je to jednostavno više neizdrživo.

Ovog trenutka samo 12 od 31 fakulteta Beogradskog univerziteta je zadržalo školarine iz prošle godine, ostali su podigli školarine za 10%, pravdajući to činjenicom da su teška vremena i da oni ne dobijaju materijalne troškove od države, što je obaveza države i možda bi trebalo o tome da se povede od računa. Prosto se onda dešava da građani, odnosno oni koji imaju decu na fakultetu, plaćaju ono što država neće da uradi.

Ono što jeste naročito kreativno tumačenje, pročitaću ga – fakulteti prebacivanje sa magistarskih studija, dakle, radi se po starom sistemu studiranja, na doktorske naučne studije - Bolonjski sistem, tumače kao novo upisivanje na prvu godinu doktorskih, umesto recimo na treću godinu, pa se to dešava čak i u slučajevima kada su studenti već davali ispite na magistarskim studijama ili su neki čak i prijavili magistarski rad.

Ovde naravno fakulteti tumače da je reč o prebacivanju, zato što je važno da studenti ponovo plate školarinu, koja naravno nije ni mala, niti je jednostavno platiti. Ono što je isto tako teško razumeti jeste, a s druge strane, i vrlo lako razumeti, jer su studenti dovedeni do situacije da su u pitanju rokovi 2010. godina i da su oni morali da plate tu školarinu, i da jednostavno prihvate tumačenje fakulteta, iako mnogi studenti misli, ja takođe mislim da je reč upisivanju, a ne o prebacivanju i da je školarina koja se plaća dva puta nezakonita.

To su neke stvari zbog kojih smo mi, zbog takvog kreativnog načina, smatrali da je važno da fakultet u svom aktu kaže koji su to ispitni rokovi i da obavezno budu ispitni rokovi koje smo naveli. Znači, januar, jun, septembar. Hvala vam.

Prosto, ako sam dobro razumela gospodine ministre, između tih finih nijansiranih odnosa, između ministarstva i s druge strane fakulteta kolateralna šteta su građani, koji su takođe u teškoj ekonomskoj situaciji.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, moram da reagujem, prosto, zato što, evo, već nekoliko sati slušamo ono što se racionalno ne može objasniti na način, kako se to pokušava, zakukuljiti, zamumuljiti, da se obrazloži racionalno nešto što je potpuno smešno.
Dakle, građani Srbije bi mogli to što je ovoliko komplikovano da razumeju samo iz nekoliko jednostavnih rečenica. Recimo, kada bi morala da se traži odluka suda, to bi moglo da devalvira rad BIA. U tom slučaju, prvo bi morao da se obavesti predsednik suda, koji bi zatim morao da obavesti tužioca. Na kraju, to bi moralo da se zavede u pisarnici, a pisar Pera bi mogao da se hvali koga prisluškuje. Tako je jedan predstavnik vladajuće koalicije, u nekoliko rečenica, objasnio ovaj zakon. Nemojte da se čudite, gospodo iz vladajuće koalicije zašto se govori o prisluškivanju, čitali smo novine.
Dalje, moram da kažem da se ovde radi o jednoj vrlo opasnoj zameni teza i nije čudo što se ovoliko upiru ljudi iz vladajuće koalicije da te teze zamene na ovaj način. Govorili su koji su sve zakoni doneti, govorilo se o tome, šta je sve postavka i šta je prethodilo ovom zakonu koji oni pokušavaju da proture kao kukavičije jaje.
Nisu rekli dve stvari. Ponovo govorim, jedina prava demokratska vlada, Vlada Vojislava Koštunice, zaista je uradila veliku stvar za demokratiju u ovoj zemlji samo tim što je formirala dve institucije – institut Poverenika za informacije od javnog značaja i Zaštitnika građana. Te dve institucije su izuzetno važne za razvoj demokratije u Srbiji i jesu važne za zaštitu ljudskih prava građana.
Ako u ovoj zemlji Zaštitnik građana i Poverenik ukazuju da nešto nije u redu, valjda bi trebalo da pokušamo da čujemo šta oni govore ,a ne da govorimo na način na koji se danas ovde govori – oni plaše javnost. Oni ne plaše javnost. Njihova obaveza je da upozore javnost na ono što nije u redu i gde se, na kojim mestima krši zakon i krše ljudska prava.
Još nešto da kažem, kada već pominjem te vlade Vojislava Koštunice, donet je i Ustav 2006. godine. Imamo član 41. u Ustavu gde jasno stoji – tajnost sredstava komuniciranja je nepovrediva. Dakle, krajnje jednostavno, krajnje precizno, ne treba dalje da komentarišem.
Pominjemo nekoliko puta evropske standarde. Izvolite, gospodo, pročitajte šta kažu evropski standardi. Zadržani podaci, o kojima danas govorimo, jesu integralni deo komunikacije, podjednako važni kao i sadržina same komunikacije. Dakle, potpuno je jasno, ako ste pročitali, to znači samo to. Pravnik nisam. Kod mene su stvari mnogo jednostavnije nego kod pravnika.
Prethodilo je ovom zakonu, doduše, u jednom zgusnutom roku, jer smo dobili u petak, nekoliko vrlo važnih stvari. Oni koji su zakon pažljivo čitali govorili su da postoje određene nepreciznosti koje mogu da dovedu do zloupotreba, pa se moglo pomisliti da su te nepreciznosti slučajne, ali kada su odbijeni amandmani Zaštitnika građana, onda je bilo potpuno jasno da se ovde nije radilo o slučajnim nepreciznostima, nego o namernim nepreciznostima koje treba da dovedu do toga. Tome u prilog, o tim namerama, ide i to što smo dobili po hitnom postupku ovaj zakon, iako, zaista, da li će procedura njegovog donošenja da se produži dva ili tri dana ništa naročito ne bi promenilo, a došlo bi do javne rasprave. Dakle, zakon je došao bez javne rasprave. Stručna javnost o njemu se nije izjašnjavala.
Zahvaljujem i gospođi Grubješić koja je govorila ko su članovi radne grupe, to je jako zanimljivo, jer obično kod zakona to ne znamo, pogotovo kod onih koji interesuju javnost, kao, recimo, Zakon o informisanju, tada nismo mogli da saznamo, ni preko BIA, ko su članovi radne grupe. Sada smo dobili informaciju ko su članovi radne grupe, ali u medijima pojedini članovi radne grupe, govorim o gospodinu Veljanovskom, kažu da oni nisu pisali Predlog ovog zakona, da su napisali neku drugu verziju i tu drugu verziju pominje i Zaštitnik građana, a pominje i Poverenik za informacije od javnog značaja.
Ovde je bilo nekoliko verzija zakona. Jedna, najgora od njih, došla je ovde u Skupštinu, na ovakav način. U prilog ovoj mojoj tvrdnji govori i to da se neke vladajuće partije, neke koje su sada u vlasti, vrlo uzdržano drže kada je ovaj zakon u pitanju, govorim o socijalistima koji kažu da će i oni da podnesu amandmane na ove stvari na koje je i Zaštitnik građana podneo. Dakle, jedna priča se malo osvetljava.
E sad, da li ćemo da zovemo prisluškivanje to što neko treba da zna ko je pričao, sa kim je pričao, kada je pričao, odakle je pričao, koliko dugo je pričao, kojom vrstom veze je razgovarao, dakle, potpuno je smešno ne reći da je to prisluškivanje. Možete ga zvati kako hoćete, to je to.
Moram da vas podsetim, gospodo demokrate i gospodo iz vladajuće koalicije, Nikson je zbog neovlašćenog prisluškivanja pao u Americi, a vi u ovoj zemlji, koju hoćete da pretvorite u policijsku državu, želite da institucionalizujete prisluškivanje. To je vrlo opasno! Ne igrajte sa svim tim! Nemojte, nipošto, govoriti da je potreba društva to što hoćete da uradite.
Govorite o Ustavnom sudu i kako treba tražiti od Ustavnog suda nešto da tumači. Gospodo, niko od vas ne pominje jednu stvar – nedavno je Ustavni sud oborio neustavnu odredbu člana 55. važećeg Zakona o telekomunikacijama, jer je otvarao mogućnost da se bez odluke suda ako je to propisano nekim drugim zakonom, kao što ovim pokušavate da uradite, ili sa njom, može narušiti privatnost komunikacija.
Vodite računa. Mnogo je bezazleniji taj član 55. u tom zakonu, nego što su ovi vaši članovi, ovde, danas pred nama. Dakle, nemojmo praviti priču o tome da se stvari zakukuljuju, hajde da govorimo jednostavnim jezikom, otvoreno, da građani zaista razumeju o čemu govorimo, a da iza toga ne postoje neke priče koje ne postoje i ne piše u zakonu. Hvala vam.

Tražim pravo na repliku… Onda se pozivam na Poslovnik, član 104, dostojanstvo Skupštine.
Poslanik je obmanuo javnost da nisam rekla istinu kada sam govorila o presudi Ustavnog suda. Imam je ovde kod sebe, pa bih volela da pročitam šta piše u njoj, u jednom delu – Ustavni sud je ustanovio da sporna odredba, to je član 55, omogućava i bez naloga suda aktivnosti korišćenja uređaja kojim se ugrožava ili narušava privatnost, ili poverljivost pisma i poruka koje se prenose telekomunikacionom mrežom. Prema oceni suda time se narušava ustavno pravo na tajnost pisma, to je član 41, i drugih sredstava komunikacije i zato je zaključio da osporavana odredbe nije u skladu sa vrhovnim aktom zemlje Srbije.
Dakle, ono što sam rekla kada sam govorila o tome da imamo proglašen neustavnim član 55. važećeg Zakona o telekomunikacijama, bila sam potpuno u pravu, a iz ovoga što sam pročitala to možete da vidite. Hvala.

Danas sam ceo dan ovde na sednici i vrlo pažljivo pratim šta se dešava, naročito, pažljivo pratim one delove koji se odnose na moje izlaganje, tako da sam zaključila da na osnovu člana 101. imam pravo da…

Pozvala sam se na član 104.

Dobro. Mogu li sada da nastavim povredu člana 104?