Zahvaljujem. Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nadam se da ćete me podržati u težnji da ovu diskusiju vratimo u nešto mirnije tokove i da se vratimo na temu o kojoj pričamo.
Kada se nađete u prilici u kojoj se sada nalazim, da govorite o stvarima koje su opštepoznate i o kojima su mnogi drugi pre vas već govorili, može vam se desiti da priliku pretvorite u nepriliku i zapadnete u neke od zamki. Naime, možete postati neizrecivo dosadni, ako ponavljate sve ono što su vaši prethodnici rekli, a može se desiti i da u pokušaju da objasnite nešto što je već svima jasno, na neki način, dovedete svoje slušaoce u poziciju da budu povređeni ili da imaju utisak da ste ih potcenili.
Trudiću se da izbegnem obe zamke, ali ću vas unapred zamoliti za izvinjenje ukoliko do toga dođe.
U tom smislu, možda upravo zbog toga, želim da sa vama podelim jedan lični doživljaj, a to je moja prva asocijacija na reči koje se ovde, danas, najčešće spominju, kao i ovih dana, a to je pre svega reč – porez. Ova asocijacija vezana je za moje dugogodišnje profesionalno iskustvo psihologa praktičara i ona se odnosi na jedno pitanje koje je sadržano u jednom, mogu da kažem, najkorišćenijem testu inteligencije za decu, a pitanje glasi – zašto je potrebno da se plaća porez?
Ovo je jako teško pitanje za decu mlađeg uzrasta i za decu niže inteligencije, zbog toga što oni prosto ne znaju na koji način funkcioniše društvo.
Zatim, nisu u stanju da apstraktno misle, znači malo dugoročnije i, na kraju, nisu u stanju da prevaziđu fazu egocentrizma u kojoj se nalaze. Već za nešto stariju decu, inteligentniju, osnovnoškolce, ovo nije teško pitanje. Oni sa lakoćom odgovaraju da je potrebno da se porez plaća da bi se finansirali zajednički troškovi, da je potrebno da funkcionišu bolnice, škole, da se grade putevi.
Uverena sam da ni za jednog starijeg građanina Srbije, a svakako i za nas ovde, to pitanje nije teško i da se mi svi oko njega slažemo.
Znam koje je pitanje za nas teško. To je ono prvo sledeće pitanje. To je pitanje poreske politike. Ali, već ovaj jedan stepenik nas vodi do jako složene rasprave o tome šta je ispravna poreska politika i do rasprave koju kvalifikovano mogu da vode samo uskospecijalizovani stručnjaci, i ja ću se izviniti nekima što ću upotrebiti reč koju oni ne vole, koju mogu da upotrebe samo eksperti.
U tom smislu, u punoj meri predstavljam građane Srbije, jer kao i oni jako malo znam o ovim pitanjima i ostaje nam da verujemo ekspertima. Kao obrazovani laik verujem ekspertima i poštujem svaki dan koji su posvetili učenju ove jako složene problematike. U tom smislu, zaista verujem svim znanjima koja poseduje i gospodin Božidar Đelić, i gospodin Mlađan Dinkić i ovde prisutan gospodin Vlahović, i mnogi drugi stručnjaci, profesor Labus i drugi.
Međutim, nažalost, često dođemo u situaciju, našim građanima poznatu, kada dva stručnjaka imaju tri mišljenja. Šta onda raditi, dame i gospodo?
U ovoj situaciji preostaje nam samo poverenje. Možemo ga imati u jedne ili druge stručnjake. Vi, naravno, znate kojim stručnjacima verujem. (Glasovi: Tema.)
Tema, naravno, jeste poverenje i jeste poverenje u poresku politiku koju vodi jedna ili druga grupa. Mislim da sam to dovoljno razložno objasnila za one koji pažljivo slušaju.
(Predsedavajuća: Molim vas da ne dobacujte.)
Dakle, dame i gospodo, vraćamo se na temu poverenja. Tema poverenja takođe ima dva aspekta. Ima jedan koji je iracionalan, neko vam je prosto simpatičan ili nije, i ima onaj drugi koji je racionalan, a vezan je za prethodno iskustvo. A, šta govori prethodno iskustvo građana Srbije?
Dame i gospodo, moram na ovom mestu da vam kažem da ne spadam u branitelje bilo čijeg lika i dela. Naprotiv, zalažem se za demokratske, nasuprot autoritarnim obrascima u društvu. Dakle, ničiji lik ne nosim na reveru, a u srcu nosim samo likove svoje dece, porodice i svojih prijatelja. Ali, ovo što ću reći...
(Predsedavajuća: Molim vas da se malo vratite na temu.)
... je istina, ona je objektivna i to je ono što je realno. Građani Srbije veruju Mlađanu Dinkiću. Oni veruju aktuelnom ministru finansija, kao što su verovali guverneru Mlađanu Dinkiću. Zašto? Zbog prethodnog iskustva. Zato što su monetarnu politiku koju je on vodio osetili na svom džepu. I, ma koliko smišljali i fabrikovali afere, ma koliko se trudili da one budu maštovite, one to, nažalost, nisu. Poseduju nedostatak kreativnosti i svoje promotere čine smešnim.
Građani Srbije Mlađana Dinkića vezuju za stabilan dinar i zato mu veruju. A, zašto treba verovati aktuelnom ministarstvu finansija? O tome smo govorili pre nešto više od mesec dana, kada smo usvajali budžet. Oni su predložili budžet za koji su mnogi tvrdili da je nerealan.
Predložili su poresku politiku koja jeste tema, složićete se, za koju su takođe mnogi tvrdili da je nerealna. Međutim, evo, već ovo skorije iskustvo učinilo je da to nije tako.
Mi imamo veoma realan i veoma ostvariv budžet. Govorili ste da neće biti moguće finansirati budžetske rashode, da će budžetski prihodi biti pod znakom pitanja. To nije tako. Mi imamo realan rast u budžetskim prihodima, budžet se puni u očekivanom tempu, finansiraju se svi budžetski rashodi, inflacija neće biti veća od očekivane. Naprotiv, ona će biti manja. Ovaj budžet jeste razvojni, jer će omogućiti privredi da se razvija. Privredni rast je već zabeležen u prvim...
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratite na temu.)
Ovo je tema. Tema je poreska politika. Zato je potrebno usvojiti akcize na dizel, koje jesu tema, nadam se da ćete se složiti. Zašto je poterbno usvojiti ih? Zbog toga da bi se ovaj budžet i dalje održavao onako kako je to u korist svih građana Srbije.
I, zašto je još potrebno? Zbog toga što, a to ste već čuli, ako treba ponoviću, raskorak između cene benzina i cene dizela ne treba da bude tako visok. I kako će se to odraziti, dame i gospodo, na standard građana? Pozitivno će se odraziti, zato što svi proračuni govore o tome da će očekivana inflacija biti u onim razmerama koje su predviđene. I zbog toga što će se, čak i ukoliko se čitava cena povećanih akciza ugradi u maloprodajne cene, one samo sa 0,4 procenta ugraditi u troškove, odnosno u inflaciju.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Da li smo mi, u stvari, spremni da nadrastemo sebe same? Da li smo spremni da opšte interese stavimo iznad pojedinačnih? Da li smo spremni da razmišljamo malo dugoročnije i jesmo li, konačno, spremni da individualni i partijski egocentrizam stavimo negde ispod zajedničkog interesa...
(Predsedavajuća: Upozoravam vas na prekoračeno vreme.)
... i ispod interesa svih građana Srbije? To je danas, dame i gospodo, pitanje, kao što je i mnogih drugih dana to osnovno pitanje u ovoj skupštini. Zahvaljujem.

Zaista se zahvaljujem gospodinu Vlahoviću što je pojasnio neke stvari koje sigurno, mnogima od nas, nisu jasne.
Želim da mu kažem da je pogrešno protumačio moje izlaganje. Ne mislim da polemišem sa gospodinom Vlahovićem oko nekih tema, jer svakako nisam dorasla tome. Ali sam ukazala u svom govoru na ono što je činjenica, a to je da gospodin Vlahović ima različito mišljenje od drugih stručnjaka i nema potrebe ponovo obrazlagati sva ta stručan mišljenja. Građani mogu da veruju jednima ili drugima na osnovu svojih iskustava. To je samo ono što sam rekla.

Jako mi je žao što me gospodin nije dobro razumeo, ali možda je to zato što nisam najbolje objasnila. Ne radi se o tome ko je ličan, a ko je bezličan.
Radi se o demokratskim i autoritarnim principima. U demokratskim društvima ne postoje velike vođe kojima se bezrezervno veruje i ne postoje vođe koje se nose na reveru i lepe njegove slike na autobuse. Znači, u demokratskim društvima svaki građanin je dovoljno "ličan", kako bi gospodin rekao, odnosno svaki građanin ima dovoljno individualnosti i tako funkcioniše i stranka G17 plus. Svaki član njene stranke ima pravo na sopstvenu individualnost i ne trebaju nam nikakve velike vođe koje bismo nosili na reverima i u koje bismo se zaklinjali. To je jedna stvar.
Druga stvar o kojoj je govorio gospodin – zaista bih volela i očekujem od čuvara srpske tradicije da znaju da se srpski patrijarh ne raspoređuje na svoje mesto.
Što se tiče priče o gospodinu Mlađanu Dinkiću, molim vas da jednom zauvek zaboravite priče o čarapama i nekakvom oružju. Jako vas je pogodila ovih dana fotografija na kojoj se vidi ko je nosio oružje, dame i gospodo, i ko je to oružje uperio na srpske studente.
Prema tome, molila bih vas, nađite neku fotografiju na kojoj gospodin Dinkić ima čarapu i nosi oružje. To ne možete da nađete, zato što mi ne baratamo oružjem. Dame i gospodo, mi baratamo nekim drugim sredstvima, kao što su, recimo, znanje. Toliko o tome, dame i gospodo.
Još nešto želim da vam kažem – vi ne možete znati šta je 5. oktobra nosio Mlađan Dinkić, iz prostog razloga jer vi niste bili tamo. Mlađan Dinkić predvodio je, kao i mnogi časni političari i građani ove zemlje, revoluciju protiv vašeg režima i vi ste tada bili na nekim drugim mestima.

Zahvaljujem što sam konačno dobila reč. Uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, uverena sam da ću govoriti u ime svih poslanika G17 plus kada kažem da smo mi u ovom parlamentu i u političkom životu Srbije prisutni iz dva osnovna razloga: to je naše ubeđenje, pre svega, da možemo doprineti poboljšanju materijalnog položaja građana Srbije, a drugo da u Srbiju možemo vratiti makar delić dostojanstva i pravde. I jedan i drugi od ovih razloga deo su ovog zakona o kome govorimo danas i zato ćemo mi ovaj zakon podržati.
Moj prijatelji koji se bave pravom često mi kažu da pravo i pravda nisu isti pojam. Verujem im, jer oni to dobro znaju, ali takođe ostajem u uverenju da zakoni jesu put do pravde i zato sam duboko uverena da ovaj zakon, o kojem raspravljamo danas, jeste jedan od takvih veoma značajnih koraka, jer on ispravlja neke veoma značajne nepravde.
Naravno da smo svesni činjenice da ovaj zakon nije savršen, kao što nije savršen ni jedan zakon, ali složićete se sa mnom da osnovni problem Srbije u prethodnom periodu nisu bili loši zakoni, već nedostatak političke volje da ovi zakoni budu dosledno sprovedeni.
Naravno da ovaj zakon možemo zajedno popravljati i poslanička grupa G17 plus takođe je podnela neke amandmane koji će ovaj zakon učiniti još strožim. Međutim, mi verujemo da je on u osnovi dobar i da je prihvatljiv. Dobar je, između ostalog, zbog toga što zahteva da ljudi koji se bave javnim funkcijama prijave svoju imovinu. Mi nemamo problema sa članovima ovog zakona.
Nemamo problema čak ni sa mogućnošću, a nemamo ni bojazan pred tom mogućnošću, da ovo prijavljivanje imovine može postati javno i da u jednom trenutku građani Srbije mogu saznati ko koliko imovine ima pre, a koliko posle vršenja javne funkcije. Naprotiv, verujemo da je to dobro i naši ljudi koji su na javnim funkcijama već su javno prijavljivali svoju imovinu.
Doduše, članovi poslaničke grupe mogu imati jedan problem sa tim. Mogu se u jednom trenutku naći posramljeni pred građanima Srbije što posle uredno, na vreme i sa visokim prosekom završenih visokih škola, posle dugih godina prakse u prosveti, zdravstvu ili u nekim drugim oblastima, neće imati, nažalost, šta da prijave.
U ovom delu mi delimo sudbinu građana Srbije i posebno onog srednjeg sloja koji je ubrzano propadao prethodnih godina. Naš novac se odlivao, dame i gospodo, i svi dobro znamo u čije džepove i na čije račune je odlazio. Ja sam u mom Leskovcu, a vi u svojim gradovima i svi zajedno na nivou Srbije imali smo prilike da pratimo rast jedne nove klase koja se stvarala pred našim očima. To su oni ljudi koji su dolazili sa margine društva, sa ivice zakona, najčešće nisko obrazovani, najčešće loših manira, ali zato uvek dovoljno besprizorni i drski da se late tuđeg.
Ali oni danas nisu naša tema. Naša tema su oni drugi, ljudi koji su imali moć, koji su imali poluge vlasti, koji su imali informacije i koji su ovima drugima dozvolili da unište srpska preduzeća, srpsku privredu, srpske institucije i da unište moralne vrednosti na koje smo se svi oslanjali.
Između ostalog, da učine nečasnom, nažalost, profesiju kojom se i mi ovde bavimo i da stvore jedno uverenje kod građana Srbije da se politikom ljudi bave iz ličnog interesa. Sve je ovo bilo moguće zato što je sukob javnog i privatnog interesa bio moguć, i zato što su ljudi birali privatni interes.
Neću govoriti o pojedinačnim primerima i mislim da nije neophodno, ali ću vas podsetiti da je u prethodnom periodu bilo mnogo takvih prilika. Da su prijavljivali svoju imovinu neki vrlo visoki funkcioneri bivših vlasti, ne ulazeći u to koja je vlast bila, ne bi došlo do mogućnosti, u vreme kada se zdravstveni sistem Srbije urušavao, kada je zdravlje nacije značajno opadalo po svim pokazateljima, počevši od smrtnosti odojčadi do povećanja oboljevanja od nekih drugih bolesti, da je jedan ministar zdravlja zaradio i izneo iz ove države ogromnu količinu novca. On je to učinio za vreme vladavine režima kome je i sam pripadao.
Međutim, za vreme vladavine jednog drugog režima, on je taj novac hladno, pred očima i javnosti Srbije, podigao sa svog računa u Švajcarskoj i odneo neznano kuda. Ko mu je u tome pomogao - ne znamo.
Takođe, u vreme kada je naša zemlja bila pod tim čuvenim sankcijama i kada nismo imali diplomatske odnose ni sa kim, ćerka šefa diplomatije gomilala je novac na jednom stranom računu. I o tome smo takođe bili obavešteni. Kako je to bilo moguće i da li je to sukob interesa? Ne da je samo sukob interesa, nego postoje osnovane sumnje da se tu radi i o nekim krivičnim delima.
Ali, uprkos tome što imamo veoma stručne sudije, što imamo sudove, što imamo te čuvene pravosudne ispite, nije bilo političke volje da se dokaže da ovi ljudi jesu kršili zakon, u šta zaista duboko verujem.
Dame i gospodo, ovo je suština zakona za koji ćemo mi glasati. Naravno da mogu stajati primedbe da ovaj zakon jeste skup, da njegova primena jeste skupa i da su možda previsoke sume koje su predviđene za plate ljudi koji će raditi u odborima. O tome se može razgovarati.
Međutim, ova primedba bi bila mnogo više opravdana da Srbija, nažalost, uz uvažavanje svih napora prethodne vlasti da je učini zemljom koja je manje korumpirana, odnosno u kojoj je korupcija na nižem nivou, nije i dalje zemlja paradoksa.
Naravno, uverena sam, mada ne stojim najbolje sa brojkama, da će čitava količina novca koji bude potreban za, recimo, sprovođenje ovog zakona, na godišnjem nivou biti manja od 2,4 milijarde dinara, koliko je samo u jednom danu i samo jednim potezom vraćeno velikom vladaru Srbije, našem dobrotvoru, čuvaru srpske tradicije. Naravno, mi ćemo učiniti sve da ovaj zakon spreči takve mogućnosti.
Verujem da će novac koji bude potreban za sprovođenje ovog zakona sigurno biti manji i od novca kojim je Srbija oštećena zbog šećerne afere. Verujem da će novci na računima ovih ljudi, časnih, poštenih i stručnih, koji budu radili na sprovođenju ovog zakona, biti manji od novca koji su zaradili neki mlađani šefovi kabineta i neki malo stariji, ali zato daleko iskusniji savetnici za bezbednost.
Dakle, mi ćemo za ovaj zakon glasati iz tri osnovna razloga. Pre svega, glasaćemo zbog toga što on ima finansijski i materijalni efekat na poboljšanje standarda građana Srbije. Zatim, glasaćemo zbog toga što on donosi pravdu i jednakost građanima Srbije, što će sada svi građani moći pod jednakim uslovima da dobijaju kredite, kupuju automobile, kupuju stanove i niko neće biti povlašćen zato što će neki političar da da dodatne informacije ili mogućnosti nekom bogatom građaninu.
Na kraju, glasaćemo za ovaj zakon zbog toga što on vraća dostojanstvo ljudima koji se bave javnom profesijom i ljudima koji su na javnim funkcijama, te će, nadamo se, to biti razlog da ovim poslom, kojim se mi bavimo, počne da se bavi sve veći broj časnih, poštenih i onih ljudi koji imaju šta da daju Srbiji u ime interesa svih građana Srbije i cele naše zemlje.

Takođe želim da reagujem na ovo izlaganje, pogotovo što je sada potvrđeno, naknadnim izlaganjem kolege. Dakle, uvažavanje Narodne skupštine podrazumeva da se jedni drugima obraćamo sa dužnim poštovanjem. Izgled ili seksualne sklonosti bilo koga od nas ne mogu biti predmet razmatranja ove skupštine, a pogotovo izgled potpredsednice Narodne skupštine.
Tražim da se Administrativni odbor izjasni o povredi Poslovnika.

Poštovane dame i gospodo poslanici, nisam se juče javila za repliku. Juče sam pomenula da G17 rado diskutuje sa svim političkim protivnicima koji imaju argumentovane i jasne razloge. Međutim, jako je teško odgovoriti na diskusiju koja je logički nedosledna i jezički netačna. Imate, malo, problema da je razumete.
Pošto sam po drugi put prozvana, moram da kažem da sam sinoć razmišljala o tome da je malo neugodno, da mogu da dovedem gospodina Cvetanovića u neugodnu poziciju time što ćemo raspravljati o moralu, obzirom da je to kategorija kojom se moja struka bavi, a u svojoj struci radim već 18 godina, za razliku od gospodina Cvetanovića koji u struci nije radio.
Šta još reći? Pominjanje u ovom parlamentu žene od 90 godina, koja je nepokretna, nemoralno je i neumesno samo po sebi. Čak i da je ona akter nekih političkih događaja, kada je ona nečija baka onda je to udar na jednu od osnova srpske tradicije, a to je porodica. Molila bih vas da ubuduće naše porodice poštedimo naših diskusija.

Poštovane dame i gospodo poslanici, danas smo se na samom početku svog rada suočili sa jednim važnim pitanjem: hoćemo li produženo diskutovati, debatovati za i protiv vlade, ili ćemo formirati vladu i dati joj mandat da rešava otvorena pitanja građana Srbije.
G17 plus je uvek za dobru i argumentovanu raspravu, zato što poštuje mišljenja svojih političkih protivnika i zato što i sami imamo veoma dobre argumente. U slučaju vlade, naši argumenti su ljudi koji će preuzeti određena ministarstva i koji, budite uvereni, imaju veoma jasne, precizne, konkretne i, pre svega, ostvarive programe i rešenja za pitanja koja se postavljaju pred ova ministarstva.
No, danas je G17 plus odlučan da podrži ovu drugu opciju, a to je brz i efikasan rad parlamenta, čiji će rezultat biti formiranje vlade koja će početi da radi i rešava probleme. Zašto smatramo da je to važno? Dame i gospodo, dolazim iz okruga Leskovac, sa juga Srbije. Jug Srbije može biti poznat po mnogim stvarima, ali poslednjih petnaestak godina jug Srbije poznat je nažalost, pre svega, po svom dubokom i ekstremnom siromaštvu, koje samo ilustruje siromaštvo svih građana Srbije i cele Srbije.
Dame i gospodo, na jugu Srbije stopa nezaposlenosti dostigla je 40%. Skoro svaki drugi građanin je nezaposlen. To je realnost sa kojom se njihove porodice suočavaju svakoga dana. Oni koji su zaposleni, 24% njih samo je fiktivno zaposleno, jer su zaposleni u tekstilnoj industriji, koja je na jugu Srbije doživela potpuni kolaps.
Čitave varoši juga Srbije odumiru zbog ovog problema: Grdelica, Lebane, Vučje i mnoge druge varoši. U devet od 13 opština juga Srbije zaposleni u privredi ostvaruju dohodak koji je ispod linije siromaštva, što znači da zarađuju manje od 5.500 dinara mesečno.
Lebane, grad na jugu Srbije, poznat je po jednom crnom rekordu, a to je činjenica da su prošle godine zaposleni u privredi ove opštine ostvarivali dohodak od 1.500 dinara mesečno. Ruralno siromaštvo juga Srbije takođe je veoma duboko. Seosko stanovništvo je siromašno i živi ispod linije siromaštva, u procentu od 42%, a od toga 22,7% građana na jugu Srbije, koji žive u selima, žive ispod linije ekstremnog siromaštva.
Za kraj jedan najtužniji podatak, dame i gospodo, u jugoistočnoj Srbiji 16,8% dece živi ispod linije siromaštva, što znači da roditelji svakog šestog deteta nisu u prilici da svom detetu obezbede osnovne uslove za život. Neću preterati ako kažem da su ova deca gladna.
U svetlu ovih podataka, dame i gospodo, postavlja se razumno pitanje: imamo li mi danas prava da diskutujemo o tome da li treba ili ne treba formirati vladu, imamo mi moralnih prava, možemo li čiste savesti i gledajući Srbiju u oči da je zamolimo da sačeka još nekoliko meseci da je izvedemo na nove izbore i da započnemo nove političke kampanje? To je danas osnovno pitanje. G17 plus ima kategoričan odgovor na ovo pitanje. Jasno je da mi ta prava nemamo.
Naravno da smo svesni toga da ova vlada nije savršena i da neće biti savršena. Ona, pre svega, nema nešto što je prethodna vlada imala, a to je nepodeljeno i unapred, na veresiju, dato poverenje građana, javnosti, političkih analitičara, međunarodne zajednice.
Ali, ova vlada ima nešto drugo, ona ima rešenost da to poverenje zaradi svojim radom i rezultatima rada. Složićete se da ovo treba poštovati i da je najmanje što joj možemo pružiti prilika da radi. Zato je G17 plus u ovoj vladi, jer će dobiti priliku da radi u korist građana Srbije. Zato će poslanici G17 plus dati poverenje ovoj vladi, koja je spremna da u ovom teškom trenutku preuzme odgovornost.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poslanici sa liste G-17 plus podržaće ovaj zakon, zbog toga što veruju da on nudi neka dobra rešenja, pre svega u ovom delu koji se tiče ostvarenja prava žena, manjina i osoba sa invaliditetom.

Mi znamo da ova rešenja nisu idealna i da postoje mnogo bolja. Naravno da bi bilo bolje ako bi osobe sa invaliditetom, makar one koje se kreću uz pomoć pomagala, bile u prilici da dođu do glasačkih mesta, a kada bismo mi bili u prilici da otklonimo građevinske barijere koje ih u tome sprečavaju. Naravno da verujemo da bi bilo bolje da u parlamentu bude 52% umesto 30% žena. Međutim, obzirom da su neka rešenja u ovoj situaciji nemoguća, mi ćemo ovaj zakon podržati kao jedno prelazno rešenje.

Dame i gospodo, posebno ću govoriti o ovom delu zakona koji reguliše neke principe rodne ravnopravnosti. A zašto? Zato što verujem da su to principi koje niko od nas ne može da dovede u pitanje iz jednog osnovnog razloga. To je razlog zbog koga se svi mi pozivamo na neke demokratske principe, na jedan od osnovnih pre svega, a to je onaj gde tvrdimo da predstavljamo sve građanke i građane Srbije.

Neke poslaničke grupe, mogu reći mnoge poslaničke grupe, rado se pozivaju na ovaj princip, govoreći da u svojim redovima imaju predstavnike raznih socijalnih struktura, različitog obrazovanja, različitih zanimanja.

Međutim, zaboravljamo jednu osnovnu činjenicu: pre no što smo počeli da se obrazujemo i da se delimo po socijalnom statusu ili zanimanju, mi smo već bili podeljeni u dve osnovne grupe.

Naime, svojim rođenjem podeljeni smo na dva pola, a u najranijim godinama našeg života počeli smo da usvajamo ponašanja koja su karakteristična za neki od ovih rodova. Zbog toga, dame i gospodo, svako onaj ko ne predstavlja ravnopravno ove dve grupe ne može da pretenduje da predstavlja građane Srbije u celini.

Kako je to trenutno u našem parlamentu? Mislim da smo već čuli podatak da se među nama nalazi svega 25 žena, što je lako izračunati, to čini 10% u ovom parlamentu.

Sa ponosom ističem činjenicu da od ovih 25 dama, 10 nas sedi u poslaničkih redovima G-17 plus, i to, dame i gospodo, nije zbog toga što nas je zakon primorao na to, to je zbog toga što G-17 plus veruje u principe rodne ravnopravnosti, to je zato što su ovi principi ugrađeni u naš statut i što se u našoj stranci žene nalaze u svim stranačkih organima, na visokim stranačkim funkcijama i na svim mestima odlučivanja.

Ovim još jednom G-17 plus pokazuje da zaista radi u skladu sa onim što govori i u šta veruje.

Znam i suprotne argumente. Oni koji dolaze od protivnika pozitivne diskriminacije i koji govore da je pozitivna diskriminacija ipak pozitivna diskriminacija, sve one koji se pozivaju na ove argumente, veoma rado bih videla kako se takmiče u bacanju trojki sa Peđom Stojakovićem. Zaista me interesuje da li bi se mnogi od njih unapred povukli smatrajući da je ovakva utakmica besmislena i da li bi oni koji ipak odluče da u njoj učestvuju mogli da ostvare bilo kakve rezultate ukoliko ne dobiju izvesnu prednost u startu.

To je suština pozitivne diskriminacije. Ne mogu se različite grupe ili pojedinci takmičiti pod istim uslovima ukoliko nemaju iste startne pozicije. Zašto, dame i gospodo, žene i muškarci nemaju iste startne pozicije? Zbog toga što je već vekovima na sceni rodna, odnosno polna diskriminacija.

Da li je to tako? Pozvaću se na par brojki i reći ću vam da u svetu od 1,3 milijarde siromašnih, žene čine 70%, a 66% ženskog rada je neplaćeno, nasuprot samo 25% do 30% muškog. Ženska zarada iznosi od 60% do 70% muške zarade. Prema podacima Ujedinjenih nacija, žene obavljaju dve trećine svetskog rada. One zarađuju samo jednu desetinu svetskog prihoda i poseduju samo jedan procenat svetske imovine.

Reći ću vam da u Srbiji situacija nije bitno drugačija i da jedan značajan dokument, o kome ćemo mi ovde tek razgovarati, a koji je izradila radna grupa prethodne Vlade, Strategija za smanjenje siromaštva, eksplicitno priznaje da su u Srbiji žene više nego muškarci ugrožene siromaštvom.

Osim toga, dame i gospodo, u Srbiji 80% vlasništva stečenog u braku vodi se na muškarce. Naravno, 80% kućnih poslova obavljaju žene, a 80% žrtava seksualnog nasilja u detinjstvu su žene.

Od broja diplomiranih studenata 60% su žene, ali od ukupnog broja univerzitetskih nastavnika samo 15% su žene. Žene čine 60% specijalista i 58% magistara i doktora nauka, ali žene zauzimaju samo 19,3% rukovodećih pozicija.

Naravno, žene čine, kao što svi znamo, 52% biračkog tela, a na mestima odlučivanja ima ih manje od 5%. Kako je u našem parlamentu već smo videli. A kako je u skupštinama opština? Evo, više od polovine opština u Srbiji ima jednu ili nijednu ženu odbornicu, a one koje imaju odbornice u tim opštinskim sazivima zastupljene su sa manje od 5%.

Mislim da su ovo brojke koje slikovito govore o tome da mi nemamo istu startnu poziciju i da na neki način treba ujednačiti našu utakmicu. Na kraju ću citirati Meri Robinson, koja je rekla: "Društvo u kome se ne čuje glas žena nije manje žensko, ono je manje ljudsko".

G17 plus glasaće za ovaj zakon zato što podržava prava žena, osoba sa invaliditetom i manjina, ali glasaće i za sva druga zakonska rešenja koja će omogućiti da se uklone građevinske, jezičke i psihološke barijere, koja će omogućiti osobama sa invaliditetom da ostvare sva svoja ljudska prava. Glasaće za sva zakonska rešenja koja će pomagati deci, slabima, starima, nemoćnima i siromašnima, zato što G17 plus želi da naše društvo bude više ljudsko, zato što G17 plus želi da gradi Srbiju kao državu po meri svih svojih građana.