Zahvaljujem gospodinu guverneru što je imao razumevanja za amandmane koje smo do sada podneli, one koje je usvojio, a nevezano samo za pojam „pismen“ i „pisan“, dakle, da se sada bavimo malo i onim drugim, bitnim delom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Podneli smo kao Poslanička grupa NS amandman na član 19. stav 1. tačka 5). Posle reči „Narodne banke Srbije“ briše se zapeta, a reči „ili zvanični srednji kurs ili kupovni ili prodajni kurs banke“ menjaju se rečima „odnosno zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije“, tako da tekst u zagradi glasi: „kupovni ili prodajni kurs Narodne banke Srbije, odnosno zvanični srednji kurs Narodne banke Srbije“.
Smatrali smo da ova izmena treba da se unese u zakon upravo da bi zakon imao onu doslednu ulogu da zaštiti korisnike finansijskih usluga, jer je u uslovima potpune liberalizacije finansijskog tržišta u Srbiji sasvim dovoljno što je poslovnim bankama omogućeno da samostalno kreiraju svoje kursne liste. Ako je već intencija predlagača zakona zaštita prosečnog korisnika finansijskih usluga, najčešće kredita, u Srbiji, onda je neophodno da se krediti indeksirani u stranoj valuti vezuju isključivo za zvanične kurseve NBS.
Naime, ko god je jednom samo bacio pogled na kursne liste po bankama video je nesrazmeru na tim kursnim listama koja omogućava dodatni ekstraprihod po osnovu kursnih razlika u menjačkim poslovima na dnevnoj bazi. Smatramo da ovu praksu ne treba dozvoliti u nekim dugoročnim kreditnim relacijama, jer ona omogućava bankarima u Srbiji da nad građanima Srbije, nad korisnicima finansijskih usluga, izvrše jedno fino, da budem konkretnija, čak i grubo razbojništvo uz kamatnu stopu koju oni vrlo često, govorim o korisnicima kreditnih usluga, ne mogu da isprate do kraja i često su u situaciji da ne mogu da opsluže otplatu kamata.
Smatrali smo da je ovo bolje rešenje u članu 19.
Vrlo kratko ću izneti naše obrazloženje, mada je amandman veoma dug, a odnosi se na stav 1, na stav 4. i na to da se posle stava 4. doda novi stav. U smislu zaštite korisnika finansijskih usluga, smatrali smo da je smisao ovog amandmana identičan amandmanima na član 19. stav 1. tačka 5) i član 21. stav 1. tačka 6).
Poštujem ono što je guverner usvojio, odnosno amandman Odbora koji se u interesima poklapa sa onim što smo i mi zastupali, tako da je naše obrazloženje, u suštini, istovetno – ukoliko je intencija predlagača zakona zaštita prosečnog korisnika ove vrste finansijskih usluga, onda je logično da se i depozit sa ugovorenom valutnom klauzulom veže isključivo za zvanične kurseve NBS. Takođe, uvažavanje razloga za usvajanje amandmana na gorepomenute članove automatski povlači i usvajanje ovog amandmana radi očuvanja konzistentnosti teksta zakona.
U praksi se često dešavalo da banke telefonom ili na drugi sličan način obaveštavaju deponente o detaljima produženja ugovora o depozitu, pa je logično obavezati ih da to čine u pisanoj formi. Takođe, neophodno je novim stavom istaći prekluzivnu prirodu roka ostavljenog deponentu u stavu 4, kako bi bile jasne posledice nekorišćenja mogućnosti za raskid ugovora.
Ugovor se uvek oslanja i mora da proističe, da proizilazi iz teksta zakona. Bez obzira na to što ste vi odbili naš amandman pozivajući se na to da se sve to precizira ugovorom, smatramo da će se ugovor oslanjati na zakon. Hvala.
Biću vrlo kratka. U članu 24. stav 2. posle reči „dužna je da o tome“ dodaju se reči „u pisanoj formi“. Ovo sada nije ni gramatičko, ni leksičko, ni pravopisno pitanje. U praksi se svakodnevno dešava da banke nikako ili na neadekvatan način obaveštavaju svoje klijente o izmenjenim okolnostima korišćenja, na primer, tekućeg računa i tome slično. Zato ovde treba naglasiti obaveznost obaveštavanja u pisanoj formi, koja ima zaista onu specifičnu težinu, rekla bih, za korisnika finansijskih usluga, odnosno, on ima konkretan i dugotrajniji trag o tome šta banka od njega očekuje ili šta mu nameće kao neko novo pravilo.
Smatrali smo da bi se u članu 38. u stavu 7. reči „gubitke nastale po tom osnovu“ mogle zameniti rečima „buduće gubitke koji su posledica neblagovremenog postupanja banke po prijavi“.
Smatrali smo da je ova formulacija logički i hronološki preciznija od one u Predlogu zakona, možda čak i stroža u odnosu prema korisnicima finansijskih usluga i bankama, odnosno strože precizira njihov odnos.
Htela sam samo kratko da se obratim ministru, obzirom da je naš amandman usvojen. Ministar je rekao jednu statistiku koja nam je vrlo imponovala kao poslaničkoj grupi, koja je od početka ovog saziva vrlo aktivno radila po pitanju svih zakona, vrlo odgovorno i mislim da spadamo u grupu sa najviše usvojenih amandmana, što pokazuje ozbiljan pristup.
Odmah da vam se zahvalim što ste imali razumevanja za naše amandmane, jer od 11 usvojenih amandmana, šest usvojenih amandmana su amandmani poslaničke grupe Nova Srbija.
Toliko o našem radu. Čisto da vam se zahvalim na razumevanju koje ste pokazali za naše amandmane, bez obzira što dolaze iz opozicione poslaničke grupe.
Možda smo suviše favorizovani po pitanju usvajanja amandmana, ali zaista smatramo da smo to odgovorno uradili. Mislim da je ovaj amandman mogao biti usvojen, obzirom da smo predložili da se u članu 6. stav 6. menja i glasi: "Ministar ekonomije i regionalnog razvoja nadležan za dragocene metale (u daljem tekstu: ministar), nakon pribavljenog mišljenja Direkcije za mere i dragocene metale, bliže propisuje tehničke i druge zahteve iz stava 5. ovog člana." To je bio naš predlog. Amandman je odbijen, ali s obzirom koliko je usvojeno, mislimo da je mogao biti i ovaj.
Samo kratko ću reći da, u sučeljavanju argumentacije za odbijanje našeg amandmana, sasvim je prihvatljivo ono što je ministar rekao i zadovoljni smo tim obrazloženjem.
U članu 14. stav 1. posle reči „sud“ briše se tačka i dodaju reči „na predlog organa nadležnog za poslove registracije ili drugog zainteresovanog lica“.
U obrazloženju za ovaj amandman smo naveli da smatramo da je ovde prvenstveno potrebno naglasiti spregu između nadležnog suda i Agencije za privredne registre kao organa koji po službenoj dužnosti dolazi u posed osnivačkih akata privrednih društava i samim tim je najpozvaniji da pravovremeno reaguje i proceni da li osnivački akt ima nedostataka predviđenih članom 13. zakona. Takođe treba naglasiti i mogućnost da i druga zainteresovana lica kod nadležnog suda pokrenu postupak za utvrđivanje ništavosti osnivačkog akta. Smatramo da se ovako ne zna ko pokreće predmetni postupak kod nadležnog suda.
Pročitali smo obrazloženje kojim ste odbili amandman, ali smatramo da je mogao da bude prihvaćen.
Podržavajući u potpunosti ono što je rekao kolega Antić mi smo smatrali da je, po analogiji sa pominjanjem postupka likvidacije, ovde potrebno pomenuti i postupak stečaja kao, nažalost, deo našeg svakodnevnog privrednog ambijenta. Smatramo da bi ovaj amandman mogao biti prihvaćen.
Poslanička grupa Nove Srbije je podnela amandman na član 46, gde smo tražili da se u stavu 2. tački 2) reči „pet godina“ menjaju rečima „dve godine“.
Smatramo da je neopravdano ostaviti rok od čak pet godina kao zakonski okvir za unošenje uloga u ostale oblike privrednih društava. Mislimo da je krajnji rok predviđen u članu 46. stav 2. tačka 1) potpuno primeren i ostalim oblicima organizovanja privrednih društava, a ne samo akcionarskim društvima s obzirom na to da je poenta unošenja upisanih uloga normalno funkcionisanje privrednih društava, bez obzira na njihovu pravnu formu.
Napominjemo da član 47. stav 1. zakona predviđa da lica iz člana 46. stav 1. stiču udeo, odnosno akcije društva samim preuzimanjem obaveze unosa, tako da je stvarno rok od pet godina neprimereno dug.
U obrazloženju kojim je odbijen ovaj amandman između ostalog je rečeno da se rok koji je propisan u postojećem tekstu ovog člana usklađuje sa evropskim direktivama koje predviđaju da se ti rokovi mogu propisati u rasponu do pet godina.
Znači, upravo smo imali to – do pet godina. Do pet godina je neki krajnji limit, ali smo mi smatrali da su u postojećem funkcionisanju, kakvo je poznato u Srbiji, dve godine opravdan rok. Ali, prihvatili smo odbijanje amandmana.
Amandman na član 48. smo podneli sa ciljem da se stav 2. menja i da se dosta tih tačaka izmeni. Samo bih ukratko rekla naše obrazloženje.
Jasna je namera predlagača zakona da napravi distinkciju između javnih akcionarskih društava i svih drugih oblika organizovanja privrednih društava, ali mišljenja smo da to u ovom slučaju nije opravdano. Smatramo da obavezu koja je Predlogom zakona kao takva predviđena samo za javna akcionarska društva treba nametnuti kao univerzalnu i ostalim privrednim društvima. U suprotnom, došlo bi do pravne nesigurnosti i neizvesnosti u pogledu vlasničke strukture takvih privrednih društava ukoliko bi im bilo prepušteno da se diskreciono opredeljuju hoće li nekog od članova isključiti po ovom osnovu.
Uostalom, u stavu 5. ovog istog člana zakona se kaže da je društvo u obavezi da upozori takvog člana da će u slučaju propuštanja ispunjavanja obaveze u naknadnom roku biti isključen iz društva. Ovde se ne ostavlja diskrecioni prostor koji se pojavljuje u stavu 7, što dovodi do kontradikcije.
Predloženim rešenjem se svi ovi nedostaci eliminišu, pa smo smatrali da bi ovaj amandman mogao biti usvojen.
U obrazloženju ovog amandman krenuću od vašeg obrazloženja kojim ste odbili amandman. Rekli ste: „Amandman se ne prihvata iz pravno-tehničkih razloga, obzirom da je nekompletan jer na kraju rečenice nije precizirano o odredbama kog zakona je reč.“
Pročitaću samo amandman i naše obrazloženje. Naime, mi smo tražili da se u članu 56. posle stava 2. doda stav 3. koji glasi: „Članovi društva nesaglasni sa odlukom o nevršenju procene vrednosti nenovčanog uloga iz stava 1. ovog člana, koji su posedovali udele ili akcije koje predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva na dan donošenja odluke o upisu udela, odnosno izdavanju akcija putem nenovčanog uloga imaju pravo da od društva, odnosno nadležnog suda zahtevaju procenu vrednosti nenovčanog uloga shodnom primenom odredaba člana 55.“
Mislilo se, naravno, izostavili smo „ovog zakona“, što ste ocenili kao tehnički nedostatak, a smatram da biste uz ispravku ovog amandmana mogli da ga usvojite.
Naše obrazloženje kaže: „U praksi je bilo nebrojeno mnogo primera ,friziranjaʼ finansijskih izveštaja, pa tu u velikom broju slučajeva ne bi pomagala ni urađena revizija. Smatramo da je stoga logično ostaviti i u ovom slučaju mogućnost za članove društva koji poseduju 5% ili više udela u kapitalu da traže procenu vrednosti nenovčanog uloga od strane nezavisnog organa kako bi zaštitili svoje vlasništvo.“
S obzirom na to da je u pitanju odnos prema vlasništvu i ono što se garantuje zakonima, mislim da je bilo svrsishodno usvojiti ovaj amandman, a ovu našu tehničku grešku nastalu pri podnošenju amandmana bismo mogli da otklonimo.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća i odsutni gospodine ministre, poslanička grupa Nove Srbije je podnela ukupno devet amandmana na ovaj zakon, od kojih je osam usvojeno, što govori prvo o tome da smo zaista ozbiljno shvatili ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o drumskom saobraćaju i da smo se oko njega zaista iskreno angažovali da doprinesemo kvalitativno poboljšanju zakona.
Dakle, ovo je jedini amandman koji nije prihvaćen. Pretpostavljam da je ministar bio rukovođen time da prihvati amandman Odbora koji je sličan i da je svakako to poboljšalo ovaj član 33. gde smo želeli da poslušamo i pomognemo taksistima koji su izrazili jednu ozbiljnu želju i nameru, predlažući nam da podnesemo ovakav amandman, da se uvede ozbiljniji red i ozbiljnija kontrola u ovu službu koja je vrlo važna u životu svih građana.
Mi znamo koji su tu problemi sa inspekcijskim službama, mi znamo koliko oni muku muče da se zaista svojim teškim radom oduže kroz plaćanje poreza državi, da budu građani prvog reda i svakako da su želeli ovim amandmanom da se transparentno reši njihov status, jer znamo koliko uopšte ona siva zona otežava rad ovakve jedne službe.
Nadam ste da ste usvajajući druge amandmane, amandman Odbora, svakako vodili računa da ovoj službi, da taksistima ove zemlje učinite mnogo bolji i lakši rad.
Dame i gospodo narodni poslanici, NS je podnela amandman na član 116. stav 1. gde tražimo da posle reči "izvršenja" stoje reči "uz nalaz sudskog veštaka".
U obrazloženju smo rekli da je tendencija predlagača zakona da se u izvršenjima isključi uloga veštaka neprihvatljiva s naše tačke gledišta, bez obzira na cilj koji se pritom želi postići. To je da se postupak ubrza. Isključivanjem veštačenja kao procesne radnje u ovom delu postupka mogle bi se proizvesti posledice čestih zloupotreba, a što naravno nije u interesu kako poverilaca, tako i dužnika. Svaka mogućnost koja ostavlja prostor neke zloupotrebe u zakonu bi trebalo da bude predviđena i vrlo tačno, eksplicitno rešena članom koji to uređuje.