Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, poslanička grupa NS posle svih iznetih argumenata, koje ne bismo ponavljali, zaista neće podržati ovaj rebalans budžeta.
Ali, iskreno da vam kažem, gospođo ministar, kao narodni poslanik i građanin vaš sam navijač od početka vašeg mandata iz više razloga. Prvi je zato što ste žena kojoj su dali najodgovorniji i najosetljiviji resor u ovako teškom vremenu, drugi je zato što smo ispisnice, što bi rekli u Srbiji, znači ista generacija, a treći je što ste me kupili onom izjavom da bi ovde Hari Poter dobrodošao.
Mada mislim da su vama dali drugu ulogu, mnogo više srpsku, vaše muške kolege iz Vlade, a to je da oni od vas očekuju u ovakvim vremenima da vi budete hajduk Stanko, a to se podrazumeva da očekuju da budete kadri stići i uteći i na strašnom mestu postojati i od svega toga vi uspevate da na tom strašnom mestu postojite.
Žao mi je što niko od njih nije solidarno našao za shodno, jer budžet se ne tiče samo Ministarstva finansija, budžet se tiče svih resornih ministara u Vladi, da bar dođe da vas podrži, da sedne i da podeli s vama pažnju javnosti Srbije, da podnese deo tog tereta.
Rebalans budžeta, koji se ovako sramno kasno donosi, moram da kažem pomalo iz zasede je došao pred poslanike, nije izdržao test nijedne javne rasprave, kao što ga neće izdržati ni budžet koji je pred nama, a najvažniji zadatak vlade koja tako rado operiše pojmom svetska ekonomska kriza i ta svetska ekonomska kriza je izgovor za sve i svašta, čak i kad to ne stoji, jeste upravo bio da taj budžet donese mnogo ranije.
Mi ćemo izgleda rebalans doneti pre samog budžeta i opet će Vlada izvesti svoj čuveni manevar, a to je da se sam budžet donosi uoči Nove godine, uoči poslednjih rokova, sa velikim cajtnotom ili stiskom u vremenskom intervalu, pa onda dolaze one trgovine i nagađanja ko će da popusti, ko će da ga podrži.
Suština ovog rebalansa budžeta jeste da su pare potrošene i da poslanička većina treba da samo to ozakoni. Naravno da se mora pred javnost Srbije izneti i neka razložna situacija, i ona se najbolje i najlakše svari, tako da kažem, ako se iznese jedna socijalna slika – pa onda oni najsiromašniji, oni u narodnim kuhinjama, što ne smatram nekim komplimentom za Srbiju, da se u 21. veku ponosimo time da mi uvećavamo broj korisnika narodnih kuhinja, narodnih kuhinja uopšte i potrebe za narodnim kuhinjama – i obrazlaže se svim onim socijalnim davanjima, zemljotresom, penzionerima i ostalima kojima se obično maše uvek kad se žele prikriti neke druge stvari.
Oni koji su igrali šah, znaju kako se to zove, to je manevar odvlačenja pažnje. Prvo je vlada uradila drugi manevar, koji je bio vrlo ružan i providan u očima javnosti, neko od poslanika reče da ste vi dali tu izjavu, po vašem iznenađenju videla sam da vi niste autor toga i ne stoji vam da vi budete autor takve izjave, a to je da će poslanici u aprilu iduće godine povećati plate.
Pa se onda to računalo i izašle su cifre, pa se o tome pričalo i pisalo, a nije se pisalo i pričalo o nekim drugim troškovima koji idu naveliko, o sredstvima koja su već potrošena, nije se tako velikim ciframa u javnosti manipulisalo da se nažalost deficit povećava za celih blizu 14 milijardi, odnosno da će konačni deficit iznositi oko 120 milijardi.
To znači da smo mi toliko otprilike u dubiozi u odnosu na nekadašnjih projektovanih 49, koji su povećani na 70 i nešto i stalna obećanja kako ćemo mi to prevazići, mi, dragi građani Srbije, ipak od 49 do 129 milijardi deficita tonemo. To jeste zakon čiste fizike. To više nije ni ekonomija, to je slobodan pad, gospodo moja, u dublje dugovanje.
Dakle, to je ono što mi ne možemo, kao poslanička grupa podržati, jer ovde u ovim vrlo jasnim ciframa, iza kojih stoje ministarstva, i gazdovanje ministarstava, i zanemarivanje brige o poljoprivrednicima o kojima smo mi toliko pričali. Smanjenjem subvencija, toliko nužnih za poljoprivredu koja bi trebalo da bude motor, koji treba da nas povuče dalje, prikrilo se mnogo toga.
Vidimo da su ostale transparentne usluge po ugovoru i njih smo pominjali. Jednom sam ranije pitala, nikad na to nismo dobili odgovor, da li može neko od potpredsednika Vlade da da jasno i taksativno obrazloženje ovom parlamentu šta sadrže i koliko su plaćene usluge po ugovoru u okviru njegovog kabineta. Jer u nekim kabinetima te usluge po ugovoru iznose isto onoliko koliko iznose i plate zaposlenih.
Iza ovog rebalansa budžeta, koji je sramno zakasneo, stoje mnogi drugi troškovi i druga ispumpavanja budžeta, a ova socijalna davanja su jedna prividna dimna zavesa koja treba da nas odobrovolji, odnosno da pred javnošću Srbije to lakše prođe.
Naravno, iza svega toga stoji, gospođo ministar, potreba da vi vaše muške kolege, muške trošadžije, koji se prema budžetu ne odnose ni kao prema kao razvojnom, ni nekom drugom u onoj kvalifikaciji ekonomskih kategorija kako se budžeti nazivaju, oni se prema njemu odnose kao budžetu koji je Alajbegova slama.
Molim vas kao gospođu od struke, kao nekoga za koga znam da se prema svom kućnom budžetu odnosi vrlo odgovorno, da se prema kolegama čije političke stavove morate da uvažite, čije političke stavove delimično branite ovde pred nama upravo braneći ovaj rebalans budžeta, i političke trgovine, i dogovore i stalnog natezanja koje vidimo da se reklamiraju po bilbordima na razne načine, nemojte vi da nečiju neuspelu muzičku karijeru branite ovde, branite samo svoju stručnu karijeru, i svoju struku i svoje znanje, koje je bez sumnje veliko.
Bilo dobro da vam ne bude uzor Hari Poter i niko od tih magičnih likova, nego da to bude Laza Paču, i da vi njima jednom lupite šakom od sto, pošto zaslužuju šaku na nekom drugom mestu, ali nije damski da je tamo uputite, ali zaslužuju, verujte, da im kažete da oni svoje apetite, i svoje trošenje i svoje političke poene o trošku građana smanje.
Da zavrnu prvo slavine u Vladi, da zavrnu prvo te svoje potrebe i da zaista odgovorno prema građanima Srbije raspolažu tim budžetom, koji nije njihov profit, koji nije njihova dedovina, koji je novac građana Srbije i prirodno je da građani Srbije očekuju da najviše koristi imaju upravo oni od tog budžeta, jer to su njihova davanja koja im se moraju vratiti kroz život, kroz svakodnevni život, svakodnevne potrebe i svakodnevna davanja.
To je ono što mi u ovom trenutku možemo da kažemo o ovom rebalansu budžeta, za koji očekujem i svi znamo da će biti podržan, ali ono što je rekao juče jedan od lidera iz poslaničke većine, to je suština koja je zaista ogolela ovu današnju našu raspravu do kraja i nebitni su svi argumenti koji stoje, za koje vi dobro znate da su tačni i s kojima se slažete, bez obzira što oni dolaze iz poslaničkih grupa opozicije, jer su neoborivi.
Dakle, šef jedne poslaničke grupe je rekao – da će podržati taj budžet, jer ako ga ne podrže pašće Vlada, a to u ovom trenutku nikome ne treba. To je istina ovog rebalansa budžeta. Pašće Vlada ako rebalans budžeta ne prođe. To je istina koju nije mogao konkretnije reći i zato će ga podržati.
Ne zato što je dobro za građane Srbije, ne zato što je to stvarno stanje stvari, nego zato što će pasti Vlada. Dakle, to je izjava došla iz vaših redova koja jasno govori o stanju budžeta i o odnosima u Vladi, i odnosima Vlade prema budžetu i prema građanima Srbije. To je samo trenutni interes da se ostane na vlasti.
Molim vas da kao ministar, da kao dama, da kao neko ko je istinski stručnjak, dobro razmislite o svim argumentima koji su vam izneti, da ih preispitate, da se čvršće, energičnije, drskije postavite prema svojim kolegama u Vladi, jer ministri finansija se pamte u istoriji ovog naroda.
Navijam da vi budete zapamćeni po najboljem i da zaista u ovom trenutku odgovorno odbranite budžet i pokažete budžet građanima Republike Srbije za sledeću godinu, a možda je ipak rešenje u onome što je gospodin Čanak juče rekao – da Vlada padne i da dođu novi izbori.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje premijeru i ministru za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije, u želji da građani pre svega Sombora i ostali dobiju adekvatan odgovor na jedno važno pitanje. Šta je Vlada do sada učinila i šta čini po pitanju bilateralnih odnosa u rešavanju problema srpske imovine u Republici Hrvatskoj i obrnuto?

Naime, mi u Somboru smo se suočili sa jednim ozbiljnim privrednim problemom po pitanju firme Boreli, čiji se lokali od strane vlasnika u Hrvatskoj prodaju vrlo sumnjivo, vrlo problematično širom Srbije. Ljudi pri tome ostaju bez posla i Vlada nije učinila ništa da te ljude zaštiti od takve vrste privatizacije i omogući im da sačuvaju radna mesta, a u pitanju je privredni subjekat koji radi i realno zarađuje svoj lični dohodak.

Oni su u štrajku, pokušavaju da to pitanje reše sa Ministarstvom ekonomije. Do sada nemaju nikakav adekvatan odgovor, nikakvu adekvatnu zaštitu.

Vidimo da su se bilateralni odnosi između dve bivše republike SFRJ, a sada dve susedne države, počeli normalizovati, ali ovo pitanje niko ne rešava ili je Srbija vrlo pasivna po tom pitanju, za razliku od Hrvatske.

Recimo, konkretno u Somboru, kada je otvorena firma sa 250 radnih mesta, što svakako pozdravljamo, ceo politički vrh je došao da se slika. Svi su to pozdravili. Istovremeno, ceo taj politički vrh nije otišao u drugu firmu, gde 750 ljudi ostaje bez radnih mesta, upravo zahvaljujući ovoj vrsti nebrige koju Vlada pokazuje.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da je naš amandman na član 27. Zakona prihvaćen, kao poslanička grupa, želim da kažem u prilog onoga što smo diskutovali ranije da smo uvek želeli da budemo konstruktivni i da zahvalim što je Vlada naišla na razumevanje za naš amandman, prihvatila ga i učinila ovaj član kvalitetnijim. To je onaj skromni doprinos koji smo davali u svom radu svim predlozima zakona i pokazali da kao opoziciona poslanička grupa želimo da budemo konstruktivni i korisni Vladi RS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podneli smo kao poslanička grupa Nova Srbija amandman u istovetnom tekstu kakav je podnela i poslanička grupa SRS, odnosno koleginica Gordana Paunović Milosavljević.
Inače, tražili smo da se predloženi član briše i smatramo da ono što je koleginica pročitala upravo jeste dovoljno argumentovano da se prihvati jedan ovakav amandman. Pročitaću obrazloženje zašto je amandman odbijen i koleginicin, pa se ministar pozvao, odnosno Vlada se pozvala na iste argumente odbijajući i naš amandman.
Kaže se ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što predložena izmena člana 199. Zakona o zdravstvenoj zaštiti upravo daje mogućnost svim zdravstvenim radnicima, zdravstvenim saradnicima, kao i drugim licima zaposlenim u zdravstvenim ustanovama da pod istim uslovima propisanim ovim predlogom zakona i podzakonskim aktima koji će se doneti za njegovo sprovođenje obavljaju dopunski rad, kako kod svog poslodavca, tako i kod drugog poslodavca. Predloženim izmenama otklonjen je problem uočen u dosadašnjoj primeni organizacije dopunskog rada u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi.
Ono što je sigurno, to je da je ovo jedan fini novi oblik korupcije u zdravstvu, koji će se sigurno vrlo brzo osetiti kroz kvalitet rada i usluga. Bez obzira, gospodine ministre, koliko ste vi pokušavali to u obrazlaganju ovih predloga da negirate, mislim da će ovo biti upravo nauštrb i na štetu, mi smo tog mišljenja, građana Srbije, odnosno onih koji moraju zdravstvene usluge da koriste, onih čija je potreba za takvom vrstom usluga zaista najvažnija.
Mislim da je rečeno ovde i pomenuto malopre da lekar koji radi pre podne u jednoj ustanovi, pa posle podne prima pacijente u nekom drugom terminu, naravno, sada kada oni to plaćaju, pitamo se – kojim će se pacijentima bolje i savesnije baviti? Da li onima koji dolaze u onom zvaničnom terminu ili onima koji dolaze i tu uslugu naknadno plaćaju?
Da li to neće izazvati u stvari usmeravanje, što je do sada bila praksa, pacijenata u privatne paralelne tokove zbrinjavanja zdravstvenog stanja? Dakle, smatrali smo zaista da u zdravstvu, ovakvom kakvo jeste i ovako kako je ustrojeno, ovakav jedan vid pružanja usluge, najblaže ću reći, nije dobar.
Tada sam, a i sad ću ponoviti, rekla jednu tezu. Kako bi bilo kada bi, recimo, saobraćajni policajci, koji koriste sve resore države, na primer nedelju ili neki svoj slobodan termin posle radnog vremena dobili da za svoj groš regulišu bezbednost saobraćaja i naplaćuju kazne, odnosno da dopunsku zaradu ostvaruju na taj način. I oni su slabo plaćeni, rade jedan težak posao i zašto ne bi imali tu vrstu usluga. Mislim da bi ministar policije mogao da razmisli da na taj način stimuliše svoje ljude.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, četiri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma o međunarodnoj saradnji MUP koja su veoma važna i oni su  danas pred nama. Žao mi je što se donose ovako u kamernoj atmosferi, što pokazuje da parlament u ovom trenutku ili ne želi, vladajuća većina ne želi da shvati značaj ovih dokumenata ili ne želi da o njima ozbiljno raspravlja. Čak i broj prijavljenih govornika o tome govori.
Motivacija da se donesu ovi zakoni svakako je veoma važna, pre svega zato što su zahvaćene dve vrlo bitne oblasti modernog društva, pa i Srbije, a to su međunarodna borba protiv kriminala i, drugo, rešavanje problema nastalih usled elementarnih nepogoda, elementarnih nesreća, katastrofičnih događaja.
Dakle, ovo su četiri dokumenta kojima se danas bavimo. Kolege su u svojoj diskusiji izneli mnoge druge probleme koji se otvaraju pred građanima Srbije. Bilo bi dobro da ministar primi k znanju ono što je sad rečeno i svakako na Vladi iznese ono što je argumentovano ovde predočeno.
Međutim, poštujući sve argumente koji su izneti u okviru ova četiri sporazuma koji su pred nama, koje parlament treba da usvoji, svakako bih ispred Nove Srbije rekla da mi pre svega podržavamo sporazum koji govori o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije po pitanju rešavanja problema elementarnih nesreća, elementarnih nepogoda i drugih tehnoloških nesreća.
Dakle, Rusija ima posebno ministarstvo koje se bavi odbranom građana. To bi moglo da nas poduči upravo kako sledeću Vladu treba odgovorno organizovati i kako taj resor treba uposliti, pogotovo posle događaja poslednjih 20 godina i promena, klimatskih promena prouzrokovanih širom planete, prići ovom problemu i u Srbiji i na drugi način.
Dakle, između sva četiri ova dokumenta mi smo posebno odlučili da podržimo upravo taj sporazum, jer smatramo da je to veoma bitno za Srbiju u ovom trenutku i, kako reče jedan govornik, teško da će Srbija Rusiji trebati po pitanju takvih problema. Rusija je tu mnogo moćnija tehnološki, iskustveno, naučno i u svakom slučaju uvek spremna i uvek otvorena, s obzirom da smo na istom kontinentu i da nije tako daleko kako su neki hteli da ovde to predstave, da nam pomogne.
Kao što nam je uvek pomagala i kako smo se čak i u nekim političkim katastrofama ranije pokušavali osloniti na Rusiju kada smo čekali ono famozno rusko "njet" da reši neke naše probleme, tako je i sada potrebno da se ovim sporazumom determinišu neki odnosi da se oni pravno validno reše i da mi kao zemlja kojoj Rusija jeste naklonjena, kao država kojoj Rusija jeste naklonjena i uvek blagonaklona možemo u ovako nekim teškim momentima da računamo na tu svesrdnu pomoć jedne tako tehnološki napredne države, koja može da reši u takvim trenucima mnoge probleme sa kojima se Srbija suočava.
Međutim, ono što se nama sada otvorilo kao jedna od tema o kojoj smo govorili, svakako je i ova tužna situacija koja nas je zadesila upravo ovih dana, pa se sve to nekako poklopilo, a nismo znali da će ova tačka dnevnog reda doći upravo sada kada se desilo ovo što se desilo u Kraljevu i da ne bismo lamentirali nad situacijom u Kraljevu koja je teška i koja je opominjuća za nas i koja će testirati sve naše resurse, i humanitarne, i tehnološke, i materijalne, i ljudske i sve one ostale koje imamo, pa čak i te kooperativne sa zemljama, videćemo sada ko su prijatelji, ko su neprijatelji, jer nije mala nijedna nesreća koja se desi.
Ako je samo jedan krov pao, ako je samo jedna porodica ostala pred zimu na ulici, ako je samo jedno dete provelo neprospavanu noć zbog tako nečega, nije ni to malo i nije ni to razlog da se ne bude nad tim zabrinut.
Međutim, svakako ćemo usvajanjem ovih sporazuma pomoći MUP da još odgovornije i još ozbiljnije se bavi kriminalom kojim se bavi, naravno, ne zanemarujući ni onaj kriminal u zemlji koji je svakako aktuelan i koji se vezuje i za ova pitanja, pre svega mora se razmisliti o građevinskoj mafiji.
Ako smo ikada imali razloga da se bavimo građevinskom mafijom, mislim da je moj predsednik malopre o tome detaljnije govorio, svakako jesu i ovi događaji razlog jer Srbija nema seizmološku opreznost dovoljnu. Znamo da se prilično veliki broj ljudi obogatio upravo na poslovima neodgovorne gradnje, sumnjivim kapitalom, sumnjivim dozvolama, sumnjivim izvođačima i nesumnjivim interesima i nesumnjivim političkim vezama, prodajući vrlo skupo, preskupo kvadrate već više puta opljačkanim građanima Srbije i vrlo često ostavljajući ih baš bez tih kvadrata.
Dakle, kada se dese ovakvi događaji, već se pokazalo da Beograd ima problema u određenim delovima da ne bi mogli da neki noviji objekti, novosagrađeni objekti, renovirani objekti, dograđeni objekti, a znamo koliko je toga bilo i koliko to jeste predmet građevinske mafije i građevinske eksploatacije, na taj način ne bi izdržali jedno ozbiljnije seizmološko potresanje tla, tako da moramo mnoga pitanja da otvorimo, mnogo ozbiljnije time da se pozabavimo i mnogo ozbiljnije da stanemo pred građane Srbije, da odgovorimo na neka pitanja.
Napraviću digresiju, mada ministar nije iz tog resora, ali očekujem da to prenese na Vladi, šuška se, a to jeste predmet čestog koketiranja u donošenju zakona i uopšte priče o zakonima, šuška se o zakonu o restituciji, pa jedan od kamena spoticanja upravo kod donošenja tog zakona, kog se niko ozbiljno ne prihvata, jeste upravo građevinska mafija i svi mi to znamo i svi mi o tome ćutimo.
Dakle, i to je jedno od pitanja koje vezuje sve ove probleme i treba da bude u svakom slučaju rešeno, da ne pričam o problematičnim, korumpiranim inspekcijama koje su pri tome vrlo odgovorne i koje zaista i kada dođu ovakvi problemi kada popucaju zidovi bolnica, kada neke zgrade koje ne bi smele da u ovakvom zemljotresu popucaju, popucaju, onda moraju mnogi tu da budu odgovorni posle toga.
Nije dovoljno da mi samo nešto saosećamo i svi smo nešto humanitarni i slikamo i snimamo porodice koje su prošle loše ili tragično u ovom događaju, nego treba neko posle ovoga da odgovora za sve ono što nije preduzeto kao preventiva da bi se ova nesreća koja se desila, na koju nismo mogli uticati, ali bar da bude svakako manja i sa manjim posledicama po građane Srbije.
Gospodine ministre, Nova Srbija će svakako održati ovaj sporazum u saradnji sa Ruskom Federacijom i očekujemo da ministar za ovu podršku koju mu dajemo opravdala poverenje koje mu dajemo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana javnosti Srbije, jedna informacija u poslednje vreme zbunjuje građane Srbije. To je informacija koju je dala Vlada Republike Srbije o tome da se novčani iznos za informaciju o Ratku Mladiću i informaciju o Goranu Hadžiću isplaćuje u visini od 10 miliona evra za informaciju o mestu boravišta Ratka Mladića i milion evra za mesto boravišta Gorana Hadžića.

S obzirom da je Srbija u vrlo teškoj ekonomskoj situaciji, kao i na kraju krajeva i ceo svet, Srbija je u posebno teškoj situaciji, s obzirom da se sva socijalna davanja svode na najmanju moguću meru ili se ukidaju potpuno, građane Srbije interesuje cifra od 11 miliona evra, gde se ona nalazi u budžetu? Ministarka Kalanović je objavila da ta stavka postoji u budžetu, da Vlada Srbije ima ova sredstva za ovakve namene.

Mislim da i parlament Srbije interesuje, na kom mestu i na kojoj aproprijaciji su u budžetu ta sredstva predviđena? Nikada nismo primetili tu aproprijaciju za ucenjene glave, pa nas interesuje, kada već glasamo o budžetu, možda bismo stavili neki amandman i drugačije preusmerili ta sredstva.

Volela bih da ministarka objasni gde se u budžetu nalazi ta rezervna svota, da li je to možda u Ministarstvu za NIP i da li je to stavka koja treba da se nalazi u tom ministarstvu i odatle isplaćuje?

Druga informacija koju je objavio ministar Đelić, koga moram prvo da pitam da li on uopšte priča sa Vladom čiji je član, čini mi se kao da ne priča sa ostalim članovima Vlade, obzirom da je on rekao jednu potpunu suprotnu informaciju – da u Srbiji ne postoje lovci na glave, što pozdravljam kao informaciju i kao činjenicu - i da će taj posao da urade Vojska i policija Srbije, što jeste njihov posao.

Nas interesuje da li će taj novac predviđen za isplatu te informaciji dobiti vojska i policija Srbije kada odrade svoj posao ili se to smatra redovnim delom njihovog posla i njihovim redovnim zadacima? Dakle, to su informacije koje ne idu jedna sa drugom već potpuno poništavaju jedna drugu. Građani Srbije žele da znaju konkretno šta se o ovoj informaciji može saznati – gde su ta sredstva, ko će ih dobiti ili je još jedna laž Vlade Republike Srbije na pomolu? Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, godinu i po dana posle usvajanja sistemskih zakona kojima se uređuje oblast zaštite životne sredine i održivog razvoja, mi smo pred nečim što smo i tada predvideli da će se desiti, što ne smatram manjkavošću, jer naravno u hodu treba popravljati sve ono gde smo otkrili da postoje nesavršenstva. Dakle, mi smo pred izmenama i dopunama većine od onih zakona koje smo tada usvojili.
Ono što moram da istaknem kao pozitivno jeste da pre svega moja poslanička grupa je tada vrlo aktivno učestvovala amandmanima u kreiranju tih zakona i uz veliko razumevanje ministra, veliki broj amandmana naše poslaničke grupe je usvojen.
Ono što je za nas kompliment u ovom trenutku, nijedan od članova zakona na koje smo tada podneli amandmane i koji su izmenjeni našim amandmanima nije sada u procesu izmena i dopuna, što shvatam kao vrlo odgovoran i vrlo dalekovid pristup naše poslaničke grupe i ozbiljan doprinos ovim zakonskim rešenjima.
Ovo je jedna od najmlađih oblasti koja je uređena zakonima i, slušajući ministra, njegovo obrazloženje zašto se pristupilo izmenama i dopunama, to sam sve prihvatila sa krajnjim poštovanjem, mada sam čula da je rekao da se zbog nepreciznosti i nejasnoća, neujednačenosti, dopune praznina, posebno onog kod integralnih dozvola, proširivanja ovlašćenja i ostalih manjkavosti u dosadašnjim rešenjima zakona, odnosno svim onim manjkavostima koje su se pokazale u praksi kao smetnja u sprovođenju zakona, pristupilo se izmenama i dopunama ovih šest zakona i donošenjem novog zakona koji do sada nije bio u ovom obliku usvojen u ovom parlamentu, Predlog zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti u Srbiji.
Dakle, imamo pred sobom šest zakona, odnosno predloga izmena i dopuna zakona iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja. Prvi među njima je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, u kom zaista nismo videli da postoji nekih ozbiljnih intervencija, osim onih koje se najviše odnose na terminološke izmene, pa se reklamiranje, koja jeste strana reč, zamenjuje rečju oglašavanje. Suštinu i sadržaj tog pojma ne bih komentarisala, to će verovatno praksa posle da pokaže.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima je pokazao da je proizveo dosta problema, pogotovo kod privrednih subjekata i sada se pristupa izmenama i dopunama koje bi trebalo da olakšaju njegovu primenu u životu, odnosno da svi ti zakoni imaju smisla, samo ako oni zaista zažive u praksi i ako zaista mogu da se primenjuju, što jeste bio cilj donošenja zakona u ovom visokom domu.
Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu je zakon koji se usklađuje sa evropskim propisima i standardima. Kod svih ovih zakona smo morali da saznamo da se oni sada usklađuju sa evropskim propisima i standardima. Zaista smo bili uvereni da smo ih prošle godine uskladili sa tim standardima i da je sve to prilagođeno sa onim što je od nas zahtevano, no sada su to neki novi momenti, o čemu smo naknadno obavešteni.
Zakon o zaštiti od buke, vrlo kratke izmene i dopune, vrlo jasne, čak i veoma potrebne i Zakon o zaštiti prirode, gde smatramo da treba svakako da se spreče neke nedopustive aktivnosti i da se povede više računa, da se obrati više pažnje na amandmane koje su podneli kolege iz različitih poslaničkih grupa, koliko znam i iz pozicije i iz opozicije, na neka rešenja, jer zaista taj zakon treba da da odgovor na ono kako ćemo zaštiti ono malo dobara za ovako malu zemlju, to je veliko bogatstvo, od daljeg devastiranja, od daljeg ugrožavanja.
Zakon o upravljanju otpadom, izmene i dopune su vrlo obimne. Ova dva zakona, Zakon o zaštiti prirode i Zakon o upravljanju otpadom, izmene i dopune su veće nego što su svojevremeno bila zakonska rešenja i sva ova obrazloženja su mnogo veća nego što su izmene i dopune.
Kod ovog zakona o upravljanju otpadom bih rekla, s obzirom na to da je naša svest nešto što se najsporije menja, da mi sa tim imamo poprilično velik problem i da sve zemlje imaju taj problem sa kojim se suočavaju što se tehnologija više razvija. To je problem sa odlaganjem otpada svake vrste, sve veći, što više imamo, to bi se moglo reći običnim narodnim jezikom, više i bacamo, tako da imamo i komunalni, i elektronski, i industrijski, i klanički, i medicinski i građevinski otpad, pa ga delimo na opasni i neopasni itd.
Vrlo je teško tu oblast, zaista, urediti zakonom tako da ona na najmanji mogući način ugrožava građane, dobra i prirodu koja najviše trpi. Svako neodgovorno i nedovoljno zbrinjavanje prirode daje katastrofalne rezultate. Znate da najbanalnija seča šuma izazove eroziju zemljišta, krađa šljunka i peska iz rečnih korita dovede od menjanja tokova korita, da ne kažem ugrožavanje mostova itd, tako da zaista ta vrsta odgovornosti i ta vrsta svesti mora neprestano i neumorno da se podiže i kod građana i kod svih onih koji žive na ovim prostorima, a nas se tiče samo ono što se tiče nas, organizacija naše države i društva.
Vratiću se samo na nekoliko članova Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom, za koji smatram da je trebalo drugačije urediti. Tu je trebalo obratiti pažnju na amandmane koji su podneti. Smatram da član 1. i nije doneo neku posebnu promenu, član koji se odnosi na postojeći član ovog zakona i donosi tačku 7, 8, odnosno menja tačku 7. i 8. Član 4, koji se odnosi na lokalne samouprave, mislim da je trebalo drugačije koncipirati, jer one su i sada previše, a biće više opterećene i možda manje kooperativne na ovaj način.
Ovo će se doživeti kao određeni pritisak Vlade na svoje angažovanje i na svoje resurse. Znamo da određene lokalne samouprave pružaju otpor prema sprovođenju takvih mera, ali tu se mora naći jedna vrsta kompromisa i zaista uspešnije rešavati taj problem.
U članu 6. imamo problem za koji možemo reći da je mač sa dve oštrice. Ovde se govori o kvalifikaciji lica. Imamo tretman otpada. Nije isto tretirati otpad, ako je to sakupljanje pet ambalaže i njihovo presovanje. Tu ne mora biti apsolutno verifikovano lice, što ćete se složiti.
Ako se ta pet ambalaža posle obrađuje, na neki način se od nje nešto proizvodi, onda je u svakom slučaju veoma važno koju će verifikaciju to lice imati. Mislim da je ovaj član možda previše pojednostavio taj problem u tom delu kvalifikovanosti lica koja će se baviti otpadom. Tu treba biti vrlo suptilan i osetljiv.
U članu 10. postoji neka nejasnoća, za koju mislim da ćete otkloniti, možda prihvatanjem nekog dobrog amandmana, a koji se odnosi na član 42. postojećeg Zakona o upravljanju otpadom stav 6. posle reči – ''nije dozvoljeno'' tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči ''osim u slučajevima utvrđenim posebnim propisom''. Koji je to propis? Da li je to uredba, da li je to pravilnik, ko ga donosi? To bi trebalo, u svakom slučaju, da bude potpuno precizirano u zakonu.
Po mom mišljenju možda ključna izmena i dopuna ovog zakona tiče se član 16. koji se odnosi na član 72. postojećeg Zakona, a koji govori uopšte o, samo ću ga citirati kratko: ''Ministarstvo donosi odluku po zahtevu za odobravanje uvoza, izvoza i tranzita otpada na osnovu činjenica sadržanih u dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev, pri čemu posebno uzima u obzir'', pa je onda nabrojano šta sve uzima u obzir, i onda se tu odnosi nešto i na sekundarne sirovine.
Pojam sekundarnih sirovina; mora biti jasno, precizno određeno šta jesu sekundarne sirovine, i to postoje standardi pod kojima se nešto određuje šta jeste sekundarna sirovina. Mislim da ono što jesu sekundarne sirovine se ovde moraju odrediti jednom ozbiljnom studijom, šta kod nas jesu sekundarne sirovine.
To su neke primedbe koje imamo suštinski praktično na ove izmene i dopune zakona koje su pred nama. Ministru predlažem da vrlo studiozno pogleda sve amandmane kolega, naravno i naše amandmane, koje smo podneli na određene članove zakona, očekujući da na isti način kako je prošle godine bio, pre godinu i po dana, kooperativan u prihvatanju amandmana i permanentno prihvati one amandmane koji su se odnosili i suštinski menjali neke članove zakona u još bolje članove zakona. Svima nam je u interesu da svaki član zakona i svaki zakon ima ishodište u dobrobiti za građane Srbije, da i ovaj put prihvati sve one amandmane na zakonska rešenja koji će ga učiniti još boljim.
Mislim da će u hodu biti ono što je upravo gospodin ministar rekao, još izmena ovih zakona, da je ovo mlada oblast i da svi zajedno učimo, da svi zajedno tražimo ono najbolje što za Srbiju i građane Srbije jeste.
Mislim da nikada nije dovoljno brige, pogotovo u ovim okolnostima o sredini u kojoj živimo. Ona je iz dana u dan sve ugroženija, i to nije samo zbog bilo kakve političke volje ili činjenja, nego jednostavno zato što su tehnološki razvoj i ekspanzija takvi da smo vrlo ugroženi i vrlo neodgovorni, često nedorasli upravljanju njome.
Ono što me interesuje, a nisam videla u ovim izmenama i dopunama pred nama, a zaista bih volela da čujem od gospodina ministra, jer to jeste nešto što tišti građane Republike Srbije. Pozdravljam sve ove namere koje stoje iza izmena i dopuna. Tek na kraju ćemo se kao poslanička grupa opredeliti da li ćemo podržati ove zakone, kada vidimo koliko su oni istinski popravljeni i šta je krajnji ishod onoga što će oni doneti građanima Republike Srbije.
Interesuje me, a to interesuje i građane Republike Srbije šta je sa onim najopasnijim otpadom, koji sada neće biti predmete neke manipulacije, da li jeste, da li nije, šta jeste i čija je namera. Onaj koji to jeste u Srbiji, koji jeste dospeo NATO bombardovanjem, sva ona mesta koliko su bezbedna, šta se radi po pitanju ispitivanja, preispitivanja, utvrđivanja štetnosti tog otpada, uklanjanja i svega onoga što građani Srbije definitivno trpe?
Posledice su ozbiljne, dugotrajne, da ne kažemo večne za generacije, s obzirom na to da svi znamo koliki je vremenski interval raspadanja osiromašenog uranijuma, da ne pričamo o onome svemu što tu jeste bačeno, koliko se po tom pitanju čini …
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme poslaničke grupe je iskorišćeno.)
Imam i vreme ovlašćenog predstavnika.

Na kraju ove iscrpne rasprave, gde su svi izneli svoje argumente, ko je smatrao da treba da kaže nešto o ovim zakonima, mislim da ministar ima o čemu konstruktivno da razmisli i da prihvati značajan broj amandmana. Neću biti duga i neću iskoristi sve vreme. Želim samo da završim pitanje koje sam pokušala da postavim na kraju prethodnog izlaganja.
Znači, nisam eurofob, ja sam eurofil, ali shvatila sam da svet i Evropa, ona kojoj težimo, nema stalne ni prijatelje, ni neprijatelje, oni imaju samo stalne interese. Zašto mi ne bismo imali svoje interese? Zašto te interese ne bismo štitili svim svojim raspoložim sredstvima?
U ovom trenutku u Srbiji je sigurno javno zdravlje jedno od najvažnijih interesa, pa me samo interesuje, gospodine ministre, da li Ministarstvo uopšte ima ideju, ima plan, ima nameru, ima neku viziju kako će i kada početi zaista da se bavi ispitivanjem, utvrđivanjem, svođenjem nekih konačnih rezultata o tome koje su stvarne posledice NATO bombardovanja u Srbiji?
Ne mislim samo na one materijalne, ti se najbrže, najlakše i najkonkretnije mogu utvrditi i ti su nadoknadivi. Posledice koje Srbija trpi zbog toga i koje će trpeti i cela Evropa, htela to ili ne, mnogo su duže, mnogo ozbiljnije i mnogo opasnije, pa me samo interesuje, pošto smo mi to prošli i pošto to jeste fakat činjenica koju imamo u svojoj nedavnoj istoriji, da li Ministarstvo ima nameru da se ozbiljno bavi ovim pitanjem i da pred građane Srbije, koje to tišti, muči, i koje to pitanje interesuje, izađe u neko dogledno vreme sa nekim konačnim rezultatom i istinom o tome?

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani građani Srbije, Nova Srbija smatra ovo jednim od najvažnijih pitanja u ovom trenutku u Srbiji i ove izmene i dopune Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i Plan razvoja zdravstvene zaštite Republike Srbije smatramo toliko značajnim da je to moglo da bude gotovo referendumsko pitanje, ali znamo zašto nemamo referendum o nekim bitnim problemima u ovoj zemlji.
Smatramo da je potrebna jedna javna rasprava na onaj način na koji treba da se pitaju svi građani Srbije, jer svi građani Srbije su jednako zainteresovani za pitanje javnog zdravlja i svi građani Srbije jednako učestvuju u finansiranju ove oblasti i treba da imaju pravo da o tome više znaju i da se o tome više pitaju. Zbog toga je za nas ovo neprihvatljivo i Nova Srbija neće glasati u danu za glasanje za ova dva projekta, ali ćemo ukratko pokušati da objasnimo zašto smo protiv toga.
Pre svega, sporna je izmena članova u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, u izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, članova od 199. do 202. postojećeg zakona i 277. zakona, koji se u ovom ponuđenom rešenju briše.
Prvo da konstatujemo šta nudi postojeće stanje zakona koji se do sada sprovodio. Znači, govorim sa aspekta građana koji je korisnik ovih usluga i koga će se direktno ticati primena ovog zakona.
Znači, postojeće stanje kaže da je Zakon o zdravstvenoj zaštiti usvojen krajem 2005. godine i u članu 199. do 202. definiše modalitete obavljanja dopunskog rada za zaposlene zdravstvene radnike, lekare, stomatologe i farmaceute. Dopunski rad zaposlenih zdravstvenih radnika omogućava van punog radnog vremena obavljanje poslova iz zdravstvene delatnosti kod svog, odnosno drugog poslodavca u trajanju do najviše jedne trećine punog radnog vremena.
Treba naglasiti da su zdravstveni radnici zaposleni u državnom zdravstvu jedina kategorija službenika iz javnog sektora i državnih organa kojima zakon dozvoljava da dopunski rade u istoj delatnosti u privatnom sektoru, i pre 2005. godine ova mogućnost rada nije postojala.
Kad bismo to preveli građanima na jezik koji oni bliže i više razumeju, to bi značilo kad kažemo jedina kategorija, da bi recimo saobraćajni policajci mogli da dođu na ideju da i oni do jedne trećine svog radnog vremena, a u sklopu onoga što je kolega malopre rekao, da zarade nešto više, u Ministarstvu policije rade, npr. nedeljom na nekoj raskrsnici ili na delu auto-puta i naplaćuju kazne za svoje potrebe, a da se nešto od toga uplati i Ministarstvu.
Bila bi zanimljiva takva ideja u javno komunalnim preduzećima ili gradskom saobraćajnom preduzeću, da državne resurse neko može da koristi po nekad i za svoje potrebe, jer u pitanju su, pre svega, resursi koje su građani finansirali, gradili, dugo u njih ulagali iz svojih sopstvenih džepova, očekujući, naravno, da imaju najveću korist od postojanja takvog sistema.
Ono što je ovde sporno, takođe u prelaznim odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, član 277. koji se sada briše – zdravstveni radnik zaposlen u državnoj ustanovi u punom radnom vremenu može dopunski raditi kod privatnog poslodavca najduže do tri godine od stupanja na snagu samog zakona, tj. do decembra 2008. godine.
Sada nas interesuje da li je čitava jedna grupacija lekara dovedena u ilegalni rad ili u rad koji je nezakonit, vanzakonit ili na neki način čak podložan sankcijama nekih drugih zakona?
Ono što takođe imamo da kažemo protiv prihvatanja ovog zakonskog rešenja, to su dosadašnji efekti čl. 199. do 202. na zdravstveni sistem. Ono što je praksa pokazala, to je da su oni prilično negativni. Došlo je do pada produktivnosti državnih ustanova u redovnom radnom vremenu, čime se obezbeđuju pacijenti za dopunski rad u privatnom sektoru. Mi znamo da se to radi prilično namerno.
Zatim, došlo se do mogućnosti konflikta interesa koji podriva etičnost profesije i smanjuje standarde kvaliteta, a znamo koliko je podizanje svih standarda kvaliteta u zdravstvu neophodno i nužno.
Zatim, rast ukupne zdravstvene potrošnje, jer osiguranik pored obaveznog doprinosa plaća ponovo uslugu u dopunskom radu, i to ponovo iz džepa, koji je već jednom platio. Dakle, imamo istog lekara, istu uslugu, isti fond, isto osiguranje, a sve se to dva puta plaća, što će biti finansijski prilično neodrživo i što podriva socijalni odnos ili socijalni status stanovništva.
Smanjuje se fiskalna disciplina jer osiguranici nisu motivisani da uplaćuju doprinos, s obzirom da uslugu dobijaju tek kada je ponovo plate iz džepa. Legalizuje se konflikt interesa u državnom zdravstvu, dovodi se do urušavanja osnovnih principa solidarnosti, na kojima se bazira javno zdravstvo. Temeljno narušavanje prava pacijenata na dostupnu, pravičnu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu je takođe jedan od rezultata.
O ovakvom eksperimentu možemo da govorimo u Češkoj koja je 1990. godine pokušala tako nešto, ali je ubrzo napušten jer je došlo do tenzije između lekara i cena usluga je bila sporna, a lista čekanja obesmišljena. U Hrvatskoj je takođe ovo odbačeno zbog koruptivnosti. Nedavno je i u Republici Srpskoj ukinuta svaka mogućnost da se na taj način radi. U Sloveniji manje od 1% lekara može da radi dopunski. Dvojni rad državnih lekara udaljava zdravstvo od standarda EU zbog navedenih negativnih efekata.
Dakle, od decembra 2008. godine, s obzorom na član 277, uz odobrenje direktora državne ustanove lekarima se nude dve mogućnosti: puno radno vreme i dopunski rad u večernjim klinikama u državnim ustanovama, gde zaposleni već rade, u kojima će lečiti za nadoknadu koju plaća pacijent i podela radnog vremena na četiri sata u državnoj službi i četiri sada u privatnom sektoru. To su neki od elemenata koji govore upravo da je ovo sve vrlo sporno i neprihvatljivo na ovaj način za građane Srbije.
Zamerke na uredbu su takođe brojne, od principijelnih do tehničkih. Izneću samo neke. S obzirom na nedefinisan osnovni paket usluga, mnoge usluge će biti prebačene u večernje klinike gde se one obavljaju za novac, takozvane večernje klinike. Doći će do novog rasta plaćanja građana državnim ustanovama.
Kroz večernje klinike se otvara još jedan kanal zdravstvene potrošnje u državnim ustanovama. Doprinos večernje klinike, privatni sektor itd. Nemogućnost određivanja pravične cene amortizacije državnih resursa koje su, opet napominjem, gradili građani i finansirali građani, koji se koriste u cilju privatne zarade. Znači, neko koristi državni resurs, odnosno resurse građana Srbije za svoju privatnu zaradu.
Kod habanja i kvarova opreme u večernjim klinikama, kako nadoknaditi štetu nanetu osiguranicima koji se leče u redovno radno vreme itd? To je jedno od bitnih pitanja koje postavljam kao građanin. Cenovnik večernje klinike, kao i obim vanstandardnih usluga određuje arbitrarno upravni odbor i direktor, što otvara prostor za zloupotrebe i uzurpaciju opet državne imovine.
Večernje klinike negiraju potrebe postojanja liste čekanja, jer očigledno postoje dovoljni kapaciteti. Ako vi ne možete u redovnom standardnom roku da zauzmete mesto na listi čekanja koje vam odgovara, a možete kada platite u nekom drugom roku, to znači da su liste čekanja veštačke i one kod građana izazivaju priličnu sumnju i otvaraju prostor za korupciju i nejednakost pred mogućnošću lečenja.
Smanjenje dostupnosti i pravičnosti zbog obesmišljavanja lista čekanja, jer će moći da se preskače za novac u večernjim klinikama, najbolje državne lekare treba, to smatramo, zaista nagrađivati po uhodanim mehanizmima, a ne uvoditi ceo sistem u konflikt interesa zbog manjeg broja lekara.
Večernje klinike, takođe, sprečavaju zapošljavanje nezaposlenih lekara, jer umesto logičnog uvođenja još jedne smene, čime bi se povećao broj lekara, čime bi se povećao kvalitet usluga, zaposleni lekari će imati privilegiju rada u oba statusa. Uredba izaziva podele kod državnih lekara, na one koji će zbog radnog mesta biti povlašćeni u korišćenju skupe tehnologije u svoje privatne svrhe i većinu kojoj ostaju samo slušalice.
Podstiče se nelojalna konkurencija u privatnom i zdravstvenom sektoru koji finansira državne kroz plaćanje poreza. Ono što je takođe bitno, podela radnog vremena za zaposlene je neostvariva, s obzirom da će dovesti do velikih organizacionih teškoća. Plate zaposlenih će se proporcionalno smanjiti, što će podstaći smanjenje produktivnosti veštačke liste čekanja i prevođenje pacijenata u privatnu praksu, odnosno večernju kliniku.
Ne postoji racionalan interes zaposlenih stručnjaka na skupoj tehnologiji da izgube monopol korišćenja podelom radnog vremena. Zapošljavanje novih lekara za nedostajući broj sati, ako ih bude, će duplirati situaciju konflikta interesa jer će oni sada tražiti da rade i u privatnom sektoru.
Dakle, otvoriće se brojni problemi i videćemo da sličnu situaciju u drugim zdravstvenim sistemima i srpsko zdravstvo mora ukinuti mogućnost dvojnog rada državnih lekara ili bar ga smanjiti na onu meru na koju to rade evropske države. Ta mera zahteva izmenu sistemskih zakona i demonopolizaciju, kako na nivou mobilizacije sredstava tako i nivou davaoca usluga po principu slobodan izbor lekara i ono da novac prati pacijente.
Ono što je takođe neprihvatljivo i što smo smatrali veoma važnim to je da se plan razvoja zdravstvene zaštite možda malo kasno donosi, obzirom da je isti ministar već osam godina u Ministarstvu i da nije imao pravo na ovoliko čekanje i ovoliko odugovlačenje jer je taj plan ono iz čega treba da proistekne zakon. Znači, plan treba da bude stariji od zakona.
Ovakav plan je svakako zahtevao jednu ozbiljnu i javnu raspravu u kojoj bi se građani i stručna javnost mogli dogovoriti oko najvažnijih stvari, a ono što je takođe evidentno i što građane u ovom trenutku, kada je ovakva socijalna situacija, posebno tišti to je netrasparentnost trošenja novca u zdravstvu, to je neracionalizacija kadrova u zdravstvu. Ako pogledamo malo, vrlo olako se odnosimo prema procentima koji se u zdravstvu troše, pa se govori o nekih spornih 9,6% BDP koji se odvaja u zdravstvu, a 1% znači trista miliona evra, onda moramo znati koliko je to novca.
Mislim da je oko 13,5 milijardi evra utrošeno u zdravstvu poslednjih osam godina, a složiću se sa ministrom da je trebalo svakako da se obezbede i treba da se obezbede, očigledno je da u Srbiji dosta toga nedostaje u zdravstvu, da srpsko zdravstvo mora da bude dostupno najširim slojevima, pa se navodi u planu, na primer, manjkavost u resursima u RS, kontinuirano se ulaže u obnavljanje i u nabavku medicinske opreme za koju svi znamo da je skupa sa ciljem da bude što kvalitetnija, posebno oprema visoko tehnološke vrednosti.
Na osnovu analize postojećih podataka, zdravstvene ustanove i privatna praksa u RS raspolaže sa dva aparata za pozitron emisionu tomografiju ili pet-skener, 308 aparata za magnetnu rezonancu, 90 aparata za kompjuterizovanu tomografiju, 14 linearnih akceleratora i 75 mamografa. Sve je to nedostajuće.
Reći ću oko ovih 14 linearnih akceleratora da je Srbiji potrebno još toliko. To naši kapaciteti zahtevaju. Nažalost, toliko nam je nužno. To košta oko 40 miliona evra. To je manje od 0,4% ako pogledamo da je 13,5 milijardi evra uloženo od 2003. do 2009. godine za zdravstvo. Mislim da su se ta sredstva i te kako mogla naći.
U planu razvoja zdravstvene zaštite ima zaista mnogo pozitivnih stvari koje se sagledavaju. Smatramo da je zakasnelo, smatramo da je trebalo da bude izvor zakonskog rešenja, ali smatramo da su njegova usmerenja vrlo široka, da ne definišu pojmove i probleme onako kako treba da budu definisani zakonom. Recimo, nejasno je da je paket usluga, pa nacionalni zdravstveni račun koji, pogledah na sajtu Zavoda za statistiku, tek je u pripremi, njega još uvek nemamo. Nemamo brojne podatke i baze podataka koje su nužne da bi sistem funkcionisao i da bi bio osavremenjen.
Pogledaću samo neke od usmerenja koje navodite, ministre, u planu razvoja zdravstvene zaštite RS. Recimo, pravičan i jednak pristup zdravstvene zaštite svim građanima Srbije za iste potrebe, kao i unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih populacija, upravo ovi principi u zakonskom rešenju će ga smanjiti. Postavljanjem korisnika, pacijenta u centar sistema zdravstvene zaštite upravo smatramo da će ovim samo novac doći u centar zdravstvenog interesovanja.
Održivost zdravstvenog sistema uz transparentnost i selektivnu decentralizaciju oblasti upravljanja resursima i širenje izvora i načina finansiranja, o resursima u zdravstvu se nedovoljno vodi računa, pogotovo o ljudskim resursima, obzirom da su dosadanji problemi ukazali kojih struka u srpskom zdravstvu nedostaje, koje su deficitarne i ne vidimo, pre svega radiolozi, anesteziolozi, da se na tom polju nešto čini da bi se te struke u većem broju edukovale, osposobljavale, specijalizirale u Srbiji.
Takođe, imam jedno pitanje koje sam zamoljena da postavim ispred nevladinog sektora a to je šta je sa nacionalnom strategijom ministarstva o lečenju obolelih od AIDS, koja je istakla 2009. godine, a nova nije doneta, a globalni fond i te kako uplaćuje sredstva Ministarstvu za zdravlje, pa ih interesuje zašto ona do dana današnjeg nije doneta i zašto nisu ozbiljnije konsultovali po tom pitanju.
Takođe jedno sasvim građansko pitanje čoveka koji je sto puta bio dobrovoljni davalac krvi. Srbija je jedna od zemalja koja prednjači u dobrovoljnom davalaštvu krvi. Oboleo je sada po stare dane, šifra je 522, ministar će znati, to je vrlo teško oboljenje i kada mu treba usluga, ona mu treba odmah i kada može da bude zakasnela, ali svaki put kada se obraća suočava se sa šalterima, kako on kaže, plastificiranim, mumificiranim čekaonicama i kancelarijama koje skupo koštaju, ali njemu ne znače ništa i interesu ga da li bar neka, kao nekada, kategorija građana koja se osvedočeno dokazala kao veliki humanista, nesebično pomažući i dajući sebe, ima pravo da bar kada oni teško obole ponekad budu ispoštovani i kada se bore za svoje zdravlje, uvaženi od strane zdravstva u RS.
To su one osnovne zamerke koje imamo. Kolege su već iznele dosta toga što smo i mi smatrali da treba da kažemo, tako da se ne bismo ponavljali, ali zaista Nova Srbija u danu za glasanje neće podržati ova dva projekta. Smatramo da je mnogo više razloga zbog čega treba da budemo protiv nego za.
Iznenađuje nas pomalo i stav poslaničke grupe DS, koja je u ranijim sazivima bila protiv ovog rešenja. Šta se to dogodilo da su promenili svoj stav u podršci ovog zakona?

Dame i gospodo narodni poslanici,  poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, zanimljivo je da smo skrenuli pažnju, odnosno da je predsednik naše poslaničke grupe skrenuo pažnju, kao bivši resorni ministar, na probleme koji dolaze sa ovim zakonom.
Poslanička grupa NS je podnela uglavnom amandmane koji su identični ili vrlo slični amandmanima koje je podnela Vlada, zato što smo poznavali tu problematiku i znamo da je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju postojao u resornom ministarstvu, urađen, usklađen sa svim evropskim pravilima i principima, a onda je zarad nekih kratkoročnih interesa i nekih unutrašnjih sukoba unutar vazdušnog saobraćaja došlo do zadovoljavanja ličnih i sitnih interesa, koji ovakav zakon učine lošim.
Učine se veliki ustupci, Predlog zakon dođe pred poslanike i onda Vlada mora da interveniše sa preko 40 amandmana. Meni je žao što je gospodin Mrkonjić u situaciji da mora da brani ovu poziciju. Poznavajući neki njegov profesionalizam u toku života, mislim da mu to nije lako, ali evo na ovaj način je Vlada pokušala da umanji štetu koju je u prvi mah predlogom učinila.
Žao mi je što niste prihvatili naše amandmane, jer oni su, videli ste i sami, identični onima što ih je Vlada podnela, naravno dobronamerni i stručni.
Amandman koji smo podneli na član 3. je upravo jedan od amandmana koji govori razloge podnošenja ovog amandmana i usklađivanja odredbe člana 3. tačke 3), 4), 5), 6), 13), 22), 23) i 25) Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju sa odredbama koje sadrže aneksi uz Konvenciju o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944, Uredba Evropskog parlamenta i Saveta (EZ) br. 216 od 20. februara 2008. godine o osnovnim pravilima u oblastima civilnog vazduhoplovstva i osnivanju Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, kojom se ukidaju: Uputstvo saveta 91/670 Evropske zajednice, Uredba evropske zajednice br. 1592 od 2002. godine i Uputstvo od 2004. godine, kao i Direktiva 2003/42 Evropska parlamenta i Saveta od 13. juna 2003. godine o prijavljivanju događaja u civilnom vazduhoplovstvu.
Znači, imali smo jedan vrlo stručan konstruktivan amandman i mislimo da je kao takav, kao predlog poslaničke grupe Nove Srbije, trebalo svakako da bude prihvaćen.

Poštovani gospodine ministre, dosledno ovome što ste rekli i što smo mi rekli, obrazlažući naš prvi amandman danas, dakle, Vlada je prihvatila 30 amandmana Nove Srbije od ukupno 46 koje smo podneli. Na tome vam se zahvaljujemo.
Time smo direktno dobili priznanje da je zakon koji je gospodin Velimir Ilić u svom prethodnom mandatu radio bio kvalitetan i usklađen sa onim što je EU tražila.
O ostalim amandmanima se više nećemo javljati, samo smo želeli da vam se zahvalimo što ste javno izneli tu vrstu ocene koju ste izneli o prethodnom zakonu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poštovani građani Srbije, ako je trebalo prihvatiti neke od amandmana opozicije, ovaj je svakako trebao prihvatiti i razlozi za njegovo prihvatanje leže upravo u obrazloženju zašto je on odbijen.
Kolega Petković je vrlo jasno obrazložio šta je poslanička grupa DSS htela ovim amandmanom zaista dobronamerno, a imajući u vidu da je jedan od najvažnijih poslova, najvećih odgovornosti svake vlade u svakoj zemlji jeste da brine odgovorno o budžetu građana, jer budžet građana nije dobit vlade, vlada nije privredna organizacija. To su sredstva svih građana, mukotrpno skupljena, o kojima vlada treba da brine i data su vladi samo na privremeno upravljanje, od izbora do izbora, i to odgovorno upravljanje njima.
Dakle, obrazloženje zašto se amandman odbija kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što predlog da članove fiskalnog saveta predlažu tri stranke koje ne podržavaju vladu, a koje su najveće po broju poslanika, kako bi se stvorili preduslovi za dosledno sprovođenje fiskalnih principa i pravila, upravo ne garantuje, pazite ne garantuje dosledno sprovođenje fiskalnih principa i fiskalnih pravila, jer je zakonom predviđen mandat članova fiskalnog savet od šest godina, dok je mandat vlade četiri godine, a budžetski ciklus u kom se primenjuju fiskalna pravila se odnosi na jednu budžetsku godinu.
Naprotiv, smatrali smo da upravo ovako sastavljen fiskalni savet garantuje potpunu kontrolu, odgovornu kontrolu nad sredstvima građana koja su poverena vladi. Ono što je trebao da bude osnovni princip demokratije, u koju se svi zaklinjemo i kojom transparentno nešto mašemo pred EU, kojoj toliko hrlimo, a kako je kolega rekao, nećemo pre 2015. godine sigurno ući i nećemo, naravno, svi to dobro znamo.
Dakle, upravo bi jedan od pravih principa demokratije, osnovnih principa, bio da je prihvaćen ovaj amandman, kojim bi se omogućilo građanima čija su to sredstva da i preko tri najveće opozicione stranke, dakle, one koje imaju relevantno biračko telo iza sebe, imaju uvid upravo u ovaj deo fiskalne politike jedne vlade. Zbog toga je ovaj amandman svakako trebalo prihvatiti.
Pozivam ministarku da razmisli još jednom o ovom, bez obzira na ovakvo obrazloženje i bez obzira na drugi deo obrazloženja gde kaže, ukazuje se da se u praksi većina zemlja predlagači člana fiskalnog saveta predsednik države, guverner centralne banke, ministar finansija ili predsednik Državne revizorske institucije. Mi smo ovde sve poprilično transparentno uveli u ruke jednog ili dva čoveka, ali mislim da nadzor nad ovim svakako treba da imaju građani Srbije kroz predstavnike najjačih opozicionih stranaka. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovana gospođo predsednice, došli smo do dva zakonska projekta koja su pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije koji treba da budu usvojeni.
Već smo čuli iz izlaganja prethodnih govornika, a pre svega od predsednika Odbora za saobraćaj, koji je rekao da je prvi predlog zakona, zakon kojim se uređuje vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji, vrlo problematičan samim tim što uopšte ne znamo koji tekst zakona ćemo do kraja usvojiti, jer svrha donošenja ovog zakona jeste da se uredi oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji, što je svakako ustavna obaveza, da se utvrde sistemski principi, pravila i nadležnosti u srpskom vazduhoplovstvu, da se sve to uredi prema svetskim i naročito evropskim standardima, jer se Srbija na to obavezala nizom međunarodnih ugovora koje je ova Skupština ratifikovala.
To bi ukratko trebalo da bude svrha ovog zakona, međutim samim tim što je Vlada stavila 41 amandman na Predlog zakona koji je podnela Narodnoj skupštini dolazimo u dilemu koji će to tekst na kraju da bude i na šta smo mi uopšte podneli amandmane i kako će zakon na kraju glasiti, koliko je taj zakon uopšte dobar.
Čuli smo da je postojao predlog zakona koji je već ranije bio pripremljen i koji je mogao biti u tom izvornom tekstu ovde pred Narodnom skupštinom jer je prošao najviše ocene i dobio najbolje ocene u EU i upravo sada imamo dilemu da li i na koji način o ovom zakonu da raspravljamo, na koji način da korigujemo amandmanima, na koji način da ministar odbrani ovaj zakon pred nama, kada i sam zna da ga mora do kraja zameniti i da je cela oblast srpskog vazduhoplovstva uređena na jedan prilično neprincipijelan, loš način, na neki način koji više zadovoljava neke interesne lobije nego stvarnu svrhu donošenja ovog zakona.
Naravno, ako se usvoji ovaj 41 amandman Vlade, koje je Vlada dala na svoj predlog, što je zaista menjanje izvornog teksta u prilično velikom obimu, onda će on biti usklađen sa onim što je EU tražila od ovakvog teksta zakona, ali onda dolazimo u drugu dilemu, a to je šta je Vlada ovim uopšte htela i zašto je Vlada došla sama u sukob sa sobom, stavljajući poslanike, Narodnu skupštinu, ministra u Vladi i uopšte sebe u ovakvu situaciju.
Dakle, ono što smatramo je da je vazdušni saobraćaj više nego ijedan drugi infrastrukturni segment nezaobilazan faktor privrednog razvoja, kako u smislu međunarodne razmene roba i usluga, razvoja turističkih potencijala, tako i broja radnih mesta koje stvara samo ukoliko dobro funkcioniše. Jednom rečju, vazdušni saobraćaj je motor privrede svake zemlje, a ovakvim predlogom zakona bojimo se da bi taj motor mogao da se ugasi.
Ono što je već bilo predloženo bilo bi dobro da se dok je to poslovnički izvodljivo povuče, da se tim već predloženim amandmanima izmeni i da dođe kao ozbiljan zakonski projekat pred poslanike Narodne skupštine.
Svrha ovog zakona je svakako da se uvede red po ugledu na evropske standarde, koje smo obavezni da uvedemo ako želimo uopšte da imamo ono što se zove otvoreno nebo, gde smo Srbiju već uveli, i ono što jeste naša krajnja obaveza.
Ispred poslaničke grupe NS i kao narodni poslanik zaista mislim da bi gospodin ministar, na osnovu onoga na šta je gospodin Ilić kao bivši resorni ministar ovog ministarstva skrenuo pažnju, trebalo da porazmisli o tome da ovaj zakonski projekat, zakon o vazdušnom saobraćaju u Republici Srbiji, treba da bude na jedan primeren način dostavljen Skupštini, izmenjen, a ne da ga menjamo ovako i na ovako, da kažem, čak i ružan način, i da bude donet na ponos Skupštini Srbije i srpskom vazduhoplovstvu, na korist građanima Srbije i u skladu sa onim što EU od nas traži.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko, poštovani predsedavajući, mislim da smo došli upravo do onog člana zbog kojeg su izmene i dopune zakona upravo urađene, odnosno zbog čega nam je prezentovana ponuđena verzija izmena i dopuna zakona koji je donet 2008. godine, koji nikada nije zaživeo u praksi i za koji se sada traži onako jedno nonšalantno obrazloženje zašto on i dalje neće biti primenjivan u praksi.
Ovo je u stvari primer kako se zakon donet sa dobri namerama završio lošim ishodom, odnosno kako su pozitivni propisi postali negativna praksa.
Ovde je urušen osnovni princip demokratije, jer se pokazalo da pojedinac ili nekolicina pojedinaca koji su ignorisali ovaj zakon koji je na njih trebalo da bude primenjen, kako su jači od društva, od zakona i kako se za njih moraju napraviti određeni zakonski propisi, koji će odgovarati njima, a ne oni zakonima, i mi to svi znamo.
Jedino što mogu da kažem i što mi je jasno, donošenje zakona ima neki razlog, a ovde me interesuju motivi. Ono što je jasno, ili onaj prvi zakon 2008. donet ili ove izmene i dopune nisu izašli iz iste kuhinje. Nemoguće da je isti tim radio i ono i ovo. To zdrav razum ne može da potpiše, pogotovo ne može da potpiše osoba sa ličnim i profesionalnim integritetom vrsnog pravnika.
Činjenica je da je ovo iznuđeno, da je ovo zakon ličnih sujeta i nadgornjavanja unutar vladajuće većine, kao i demonstracija pojedinačnih i kolektivnih ucenjivačkih kapaciteta, a o ličnim interesima da vam i ne govorim. Svaki građanin Srbije može da vam kaže u svojoj sredini bar jedno ime zbog koga se ovo danas donosi, i zbog koga postoji ovaj član 11.
To je ono što mogu da kažem i to je ono zbog čega molim gospođu ministar, koja ima lični integritet vrsnog pravnika, mislim da je gospodin Martinović mnogo bolje, mnogo stručnije sve ovo obrazložio, da posluša neke stvari da ih zbog svoje neke budućnosti, a pred njom zaista stoji sigurno dobra budućnost dobrog pravnika i dobrog advokata, da posluša opoziciju ovaj put. Ako nismo 2008. uspeli da ubedimo u neke stvari, evo praksa je pokazala da su pojedinci stariji od zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođa ministar, poštovani građani Srbije, imamo pred sobom izmene i dopune Zakone koji na pravi način nije nikada uspeo ni da zaživi, jer upravo ta ključna stvar zbog koje je taj zakon donet - borba protiv korupcije, ovim izmenama i dopunama zakona će na ovaj način dobiti jedan vid svoje legalizacije.
Zakon je donet 2008. godine, i to vrlo transparentno, pričalo se o evropskom zakonu za kojim je Srbija vapila. I sigurno je da Srbija vapi za zakonom o borbi protiv korupcije. Međutim, ispostavilo se da Zakon koji je donet i treba da se primeni na određene ljude u stvari nema snagu zakona i oni su iznad tog zakona i sada prisustvujemo prekrajanju toga zakona u njihovu korist.
Videli smo i čuli smo da je do 1. aprila trebalo da oni funkcioneri koji imaju više funkcija vrate prekobrojne funkcije, imali su pravo izbora na neku od funkcija, bar samo jednu, međutim, desilo se da su samo pojedinačni slučajevi, minorni u svojoj brojnosti, znači, ispod broja prstiju na jednoj ruci, to učinili, a da je velika većina, odnosno najveći broj njih to zadržao i niko im ništa ne može. Mogu oni nešto i oni traže da se zakon prekroji u njihovu korist i upravo se zakon tako i prekraja.
Imamo direktan slučaj pojedinca iznad zakona, pa i pojedinca iznad države, pojedinca koji je politički dovoljno moćan da može da u ovoj državi utiče tako da on ono što je kapitalizovao kroz svoj politički rad i dalje nastavi da kapitalizuje, a da će se u tu svrhu staviti u njegovu službu svi instrumenti Vlade – govorim u njegovu, misleći na više njih, naravno – pa u ovom slučaju čak i Ministarstva pravde.
Dakle, promene ovog zakona u svim članovima gde postoje suštinske zamerke, ne terminološke, govorim o onim političkim subjektima itd, nisu tako problematične, sem nekoliko članova koji zaista urušavaju osnovnu misao i osnovnu nameru u borbi protiv korupcije koja je Srbiji toliko važna.
Upravo ovaj zakon govori, ako je borba protiv korupcije stvarna, a korupcija je inače takva pojava koja u svom ostvarenju teži da prvo uruši pravdu, pravosuđe, pravosudni sistem ili Ministarstvo pravde, onda se upravo ovim zakonom trebalo obračunati sa ovom vrstom korupcije, gde opet neko, izuzimajući sebe, može da bude izvan i iznad ovog zakona.
Došli smo opet na onu Orvelovu istinu da su pred zakonom svi jednaki samo su neki jednakiji, a kad dođemo na tu istinu iz "Životinjske farme", vrlo brzo ćemo doći i na onu istinu iz ''84'', i ne bih želela da ova Srbija počne da liči na Orvelove vidovite vizije koje smo imali.