Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, podneli smo amandman ispred poslaničke grupe Nova Srbija na član 9, gde smo predložili da se u članu 9. iza reči: „isplaćuje plata“ briše zapeta i stavlja tačka, a ostali deo teksta se briše. Smatrali smo da bi u stvari trebalo možda preformulacijom samog člana omogućiti da sve službe podjednako podnesu teret krize, jer kriza nam je inače izgovor za mnogo toga u budžetu, naročito kada su u pitanju davanja koja idu prema građanima, osim onih socijalnih gde se zaista poseban vanredan napor čini da dosegne ono što treba.
Prošle godine smo imali uveravanja premijera da će Vlada prva podneti teret. Vlada prva nije podnela ni „t“ od tereta, niti se lišila bilo kojih svojih ugodnosti. To sam upravo obrazlažući prethodni amandman, govoreći o troškovima kabineta potpredsednika Vlade, jasno rekla.
Tako da smo smatrali da bi ovaj amandman ili možda preformulacijom samog člana moglo da donese malo više pravde, a malo više i stvarne i realne uštede kada su u pitanju razne službe Vlade koje su veliki potrošači, obzirom koliko se u ministarstvima i agencijama, u potpredsedničkim kabinetima troši na usluge po ugovoru, a za građane Srbije usluge po ugovoru su jedne od najzanimljivijih instrumenata za pranje para.
Mislim da se tu moglo zaista pošteno uštedeti, a ne fingirati ušteda koja u stvari ne postoji na nivou Vlade.

To što je amandman stigao u istovetnom tekstu od različitih poslaničkih grupa trebalo je da bude shvaćeno kao ozbiljno upozorenje Vladi da ovakav stav u članu 10. ne bi trebalo da ostane, a njime se traži, prevedeno običnim narodskim jezikom, da Vlada dobije odrešene ruke da može sredstva iz budžeta da troši i na neki drugi način koji neće biti utvrđen ovim zakonom.
To nijedna skupština nema pravo da izglasa svojoj vladi, to vlada ne sme ni da pomisli. Vlada nije privatno preduzeće, budžet nije privatna dobit, budžet je vlasništvo građana Srbije i oni imaju pravo da svaku stavku u svakom trenutku provere i dobiju na uvid potrošnju sredstava koja su mukotrpno skupili u ovaj budžet.
Dakle, mi smo tražili da se stav 3. briše. Dobili smo obrazloženje zašto se odbija amandman. Ovakvo postupanje Vlade moguće je samo pod uslovom da se primanja budžeta Republike Srbije ostvaruju u manjem iznosu od planiranih, a to će sigurno biti, obzirom na sve što se događa i izuzetno u 2010. godini. Odstupanja od pravila je uslovljeno situacijom u kojoj se nalazi javna potrošnja u 2009. i 2010. godini, kao posledica pre svega uticaja svetske ekonomske krize, kada je potrebno izuzetno brzo i operativno odgovoriti, odnosno odreagovati na način da se obezbede sredstva.
Vlada pod izgovorom svetske ekonomske krize, za koju sam rekla da će biti izgovor za sve moguće problematične finansijske transakcije, traži da ovaj parlament izglasa i ovu vrstu poverenja. Mislim da tu slobodu i tu vrstu hrabrosti ne smemo ni kao poslanici, ni kao predstavnici građana da pokažemo u ovom trenutku, niti da damo podršku ovom članu u ovom obliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe Nova Srbija podneli smo amandman na član 13, gde smo tražili da se u stavu 1. iza reči „budžet Republike Srbije“ stavi tačka, a reči „prema dinamici koju odrede“ brišu.
Smatrali smo da je dovoljan član koji obavezuje javna preduzeća i agencije, kao i druge oblike organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija, da uplate sredstva od dobiti u budžet po završnom računu i dinamika uplate ne treba da bude predviđena, potreban je rok koji mora biti ispoštovan.
Naime, ako se već, kako smo i govorili, pozivamo stalno na ekonomsku krizu, teret te svetske ekonomske krize treba da podele svi sa građanima i javna preduzeća, a mi svi ovde dobro znamo pre svega koliki su prihodi javnih preduzeća, da ne pričamo o tome koliko smo se puta bavili apanažama u upravnim odborima tih javnih preduzeća i pošto su se upravo u tim javnim preduzećima krčmila sredstva na vrlo neracionalne načine, pa neka izvole menadžeri tih javnih preduzeća da se odgovornije odnose prema imovini javnih preduzeća, a samim tim prema budžetu Republike Srbije, zahvaljujući kojima su i dobili te vrlo unosne funkcije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa NS je tražila da se član 15. briše u celosti, jer smo smatrali da bi se time nanela ozbiljna nepravda svima onima koji zaslužuju neke nagrade i bonuse, i tako već skromne u budžetu.
Amandman je odbijen sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što u uslovima kada se zemlja suočava sa posledicama svetske ekonomske krize, to je onaj copy paste, koji se svuda pojavljuje i kada Vlada preduzima mere u cilju racionalizacije državne uprave, između ostalog i putem zamrzavanja plata i ograničenja u zapošljavanju kod svih budžetskih korisnika i neprihvatljivo je brisanje navedenog člana, kojim se rashodi za zaposlene usklađuju sa bilansnim mogućnostima budžeta.
Imate neke zakonske obaveze, prihvaćene i nekim drugim zakonima koje se moraju izvršavati. Drugo, kod te i takve uštede i racionalizacije, bojim se da se mnogo puta izgube dizgini, pa na primer, imam informaciju da na jednom državnom fakultetu su božićnice predviđene za sve, onako linearno 60.000 dinara. To je budžetski korisnik.
Zatim, interesuje me, pošto sam dobila nekih 11 pisama iz mog grada, kako to izgleda kada u lokalnoj samoupravi neko uzme otpremninu zarad odlaska sa radnog mesta i oslobađanja, pa posle toga zaposli u javnom preduzeću, javno komunalnom preduzeću iste te lokalne samouprave i onda se vrati u istu tu lokalnu samoupravu na radno mesto, a pri tom uzme pozamašna sredstva i niko za to ne odgovara.
Bilo bi dobro, gospođo ministar, dostaviću vam ta pisma, da budžetskom inspekcijom proverite navode, jer takvih zloupotreba, verujem da ima mnogo, a takve zloupotrebe onemogućavaju one ljude koji pošteno rade (Predsednik: Vreme.) samo da završim rečenicu... i zaslužuju te nagrade, vrlo retke, da ih i dobiju.

U ovom amandmanu tražili smo da se član 26. briše u celosti. To je član koji je mnogo pominjan u medijima i to je onaj član koji predviđa da ministar za lokalnu samoupravu, a zašto baš ministar za lokalnu samoupravu, može direktno iz budžeta da uplati sredstva mesnim zajednicama. Ovaj član ne da ne bi smeo, nego ako ostane u zakonu u ovom obliku, ako bude primenjivan, onda će biti ozbiljnih problema sa svim ostalim zakonima, a da ne pričamo koju će to pometnju proizvesti u lokalnim samoupravama i upravama.
Obrazloženje. Ovaj put nije „kopi-pejst“, ovaj put se niste pozvali na svetsku ekonomsku krizu, pozvali ste se na efikasnost. Kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što član 26. stvara mogućnost efikasnijeg korišćenja sredstava opredeljenih za realizaciju programa i projekata koji se odnose na mesne zajednice, a koje bi ministarstvo neposredno moglo usmeravati mesnim zajednicama.
Znači, ministar može po svojoj volji, u privatnom dogovoru sa nekim mesnim zajednicama, a da se mi ovde ne pravimo ludi, znamo i sa kojim mesnim zajednicama, čijim mesnim zajednicama i zašto baš tim mesnim zajednicama, da opredeli sredstva.
Ovo je član će ozbiljno narušiti neke ozbiljne zakone u ovoj zemlji. Već na nekoliko članova smo ukazali da su to članovi koji i ovaj budžet i ovu vladu čine privatnom vladom i privatnim budžetom i odnos vlade prema budžetu, kao prema svojoj privatnoj dobiti, a da ne kažem prema svom privatnom ćaru. Mislim da će kolege posle mene da vam ukažu na to koliko je ovaj član opasan, koliko je zlonameran i koliko on nanosi štetu velikom broju građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, poštovana gospođo ministar, pre svega, objedinjavanjem tačaka dnevnog reda i zakona koji su nespojivi da se zajednički o njima raspravlja, pokazuje se jedan vrlo nonšalantan odnos Vlade u ovako ozbiljnom trenutku u Srbiji.
Mislim da su penzioneri zaslužili da se bar o njima raspravlja kao o posebnoj tački dnevnog reda, da to ne bude samo koketiranje, bez obzira što su ovo dva člana koja nisu sudbinska za njih u ovom trenutku, jer njihova situacija ne da nije ružičasta, da nije globalnog zagrevanja, bojim se da bi oni ove zime bili prilično zamrznuti, ne samo penzije, nego i oni.
Moram da postavim jedno pitanje, kada govorimo o penzionerima i penzijama - šta je sa onim dugom seljacima čije su penzije daleko manje nego najniža socijalna davanja, kad oni mogu tome da se nadaju ili ćemo ih zaista ostaviti kao građane drugog reda, potpuno marginalizovane u svim mogućim finansijskim transakcijama u ovom budžetu?
Druga stvar o kojoj sam želela da govorim, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom. To je zakon u koji su unete neke izmene koje treba da reše neke probleme, koje u nekom ranijem zakonskom rešenju nisu bili zadovoljavajući.
Međutim, ne mogu da odobrim obrazloženje gospođe ministar, koja je rekla da su motivi za donošenje ovog zakona da se podstakne rađanje, da se podstakne odgovorno roditeljstvo.
Ako je nekom motiv za roditeljstvo socijalno davanje, onda zamislite kako će tužno rađanje i detinjstvo te dece biti. Dakle, to ne može da bude podsticaj toga, ali to treba da bude rešenje jednog ozbiljnog društvenog problema koji imamo i koji treba zaista da bude podrška porodici sa decom.
Međutim, prava podrška porodici sa decom jeste zaposlen roditelj. To treba da bude prioritet ovog budžeta, to treba da bude prioritet Vlade i svih zakonskih rešenje i projekata koji dolaze pred ovaj parlament.
Dakle, jedina prava i iskrena podrška porodici sa decom jeste da se porodici omogući da roditelji imaju posao, da taj posao bude uredno i što više plaćen, da roditelji mogu da ostvare pravo na krovom nad glavom svojoj deci, da deca imaju perspektivu svog obrazovanja i onda je to prava podrška države porodici sa decom. Država koja ima brojnu decu, ima svoju budućnost.
Znamo da imamo ozbiljnih problema sa natalitetom, kao država. Nije to problem, nažalost, samo Srbije, to je problem mnogih društava, ali mi treba da se bavimo, u okviru svoje kuće, svojim problemom. Tu treba da se podstakne i odgovorno roditeljstvo i odgovorna država koja želi da ima budućnost i da se ne zadovoljavamo samo onim istraživanjima koja kažu da za 50 godina Srba neće biti. Dakle, to je ono što bi možda trebalo da se nasluti u nekom od ovih zakona.
Međutim, ono što onemogućava pravo rešenje i pravi rezultat ovih zakona u životu, jeste ovaj budžet. Budžet je toliki koliki je, on nikada nije dovoljan.
Ekonomisti traže različite nazive za budžet, kako bi ga krstili, pa kako bi se on lakše podneo, lakše bar od neke terapije, pa kažu: razvojni, reformski, socijalni ili restriktivni.
Ništa od toga, a posmatrajući ga samo sa stanovišta građanina, nisam mogla da prepoznam, osim toga da je mali, skroman i da će verovatno biti još skromniji kada krene u realizaciju, ali sam prepoznala nekoliko članova o kojima je trebalo govoriti i o kojima se verovatno u subotu u načelnoj raspravi govorilo, gde Vlada poprilično ovim predlogom zakona o budžetu traži odrešene ruke za potrošnju, na svoj način i ovako skromnih sredstava.
Budžet nije vlasništvo Vlade, nije dobit Vlade, Vlada nije firma, nadam se, za sada. Vlada nema pravo da ga troši kako ona zamišlja a da za to ne pita građane posredno preko ovog visokog doma, preko parlamenta.
Budžet je vlasništvo građana Srbije i oni su ga dali samo na poverenje Vladi da njime odgovorno raspolaže.
Iako Vlada traži da može da dobije ovim zakonom odrešene ruke, u članu 10, recimo, ili u članu 19. gde može da otpiše neka sredstva. Otkud joj pravo da otpisuje bilo kakva sredstva? Nisu to, kažem nije to dobiti Vlade to su sredstva građana.
Ili u članu 26. da neki ministar može skoro privatno da raspolaže budžetom u nekom dogovoru sa nekim sekretarima mesnih zajednica ili bilo kojim delom budžeta, onda Vlada nema baš najbolju nameru prema građanima i onda se ovi socijalni motivi dovode u pitanje zato što neće biti sredstava da se porodici sa decom pomogne na pravi način.
Biću samo toliko slobodna da kažem da sam na kraju izvela jedan zaključak iz svih tih mogućih naziva budžeta da će kao i prošlogodišnji, a revizija će nam, kada bude ovde na dnevnom redu, pokazati da li smo bili u pravu, ovaj zakon biti prilično, zakon o budžetu, očerupavajući. Biće to tužno, ali videćemo kako će krenuti njegova realizacija.
Dakle, ono što jeste nedopustivo to je, kažem, rasprava šest tačaka dnevnog reda kao jedna. Kratko, brzo, skromno obrazloženo, neubedljivo, sa osećanjem i bojim se čak i sa pomalo stida, eto to mora da prođe, dolazi Nova godina, svi će se nešto zaboraviti, neće se o tome mnogo pričati, načelna rasprava o budžetu stavljena posle dva slobodna dana u subotu, kada neće moći građani baš da to tako gledaju, imaju oni subotom, znate, onih ličnih, porodičnih i ostalih obaveza.
Iza svih ovih tačaka, gde i porodica sa decom zaslužuje, jer ipak je to najveći deo Srbije, da jedan dan se samo o tome raspravlja, da zajednički i mi iz opozicije i iz vladajuće stranke prenesemo stavove naših sredina, naših gradova, naših sugrađana koji su nas svojim glasačkim listićem obavezali i zadužili da sa ovog mesta govorimo u njihovo ime, da kažemo šta mislimo.
Možda neke stvari i promenimo, možda zauzmemo neku drugačiju strategiju, možda pomognemo Vladi da se zaista okrene, ne samo deklarativno, nego čitavom jednom strategijom porodice sa decom, da učini Srbiju celu velikom porodicom sa puno dece. Ono što rekoh, to jeste naša budućnost.
Bojim se da se u ovih pet tačaka prvih koje prethode važne toliko da se provuče ova šesta – Predlog zakona o zaduženju Republike Srbije kod Eurobanke EFG a.d. Beograd, koji je podnela Vlada, jer treba da se zadužimo još za 25 miliona dolara, tu istu decu kojoj nudimo ovu socijalnu pomoć, njih ćemo da zadužimo ili njihove roditelje, pa da vidimo kako će to da se odrazi.
Dakle, mi u svakoj svojoj tački dnevnog reda ili bar u svakoj drugoj tački dnevnog reda donesemo poneko novo zaduženje. Bojim se da u traganju za srpskim brendom mi smo od dugovanja, dužništva i zaduživanja učinili jedan novi brend, kao što je uspelo da se preko medija napravi brend gladi i da sada mi gotovo transparentno pokazujemo, umesto da se toga stidimo i da to rešavamo što je brže moguće, skoro milion gladnih građana, 700.000 gladnih građana, i da stalno narodne kuhinje proglašavamo nečim što nam je nužno i neophodno.
Setimo se da smo pre desetak godina u nekim drugim ratnim uslovima optuživali predsednika države kao glavnog krivca što postoje narodne kuhinje, sada smo mi to digli na neki pijedestal, gotovo ponosno.
Prema tome, očekujemo zaista da se o ovako važnim temama kao što je porodica sa decom, kao što su penzioneri, seljaci penzioneri ili penzioneri na selu, zemljoradnici naši, paori zaslužuju posebnu tačku dnevnog reda, zaista jednom sedne i pita parlament šta oni trebaju, kako njima pomoći, kako da oni nađu svoje mesto u ovom budžetu, jer oni taj budžet jesu stvorili, a da im ne donesemo samo gotova rešenja u kojima ima uvek i dobrih rešenja i dobrih namera, a ima i nedostatnih rešenja.
Možda oni znaju zaista bolje od svih u Vladi i bolje od svih nas šta je istinski problem, kako ga rešiti. Možda svima pomognu da se usmere i da ta Srbija sa decom bude bolja.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 5, ali obzirom da mi je prihvaćen amandman na član 9. zahvaljujem se. Smatram da je mogao biti i ovaj amandman usvojen obzirom da ne može krug onih koji nasleđuju neka prava za zaštitu lika onoga ko treba da bude na žigu da se svede samo na decu.
Smatrala sam zaista da treba da bude uvedena i sintagma ''ili pravnog sledbenika'', bez obzira što objašnjenje jeste da bi se time krug onih od kojih treba tražiti saglasnost zaista enormno povećao, mislim da se i to zakonskom regulativom u prvom ili drugom stepenu nasledstva može regulisati na jednu razumnu cifru. Svakako ne treba isključiti ostale pravne sledbenike i svesti krug onih koji treba da daju zaštitu samo na decu.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što je ovaj amandman usvojen, zaista se zahvaljujem, ovaj amandman predstavlja jednu lektorsku ispravku u zakonu i do sada sam imala dosta takvih amandmana koji su usvajani, ali bih želela da skrenem pažnju na jedno prisustvo devastiranja jezika i značenja pojedinih pojmova u donošenju zakona koje je prisutno, pa skrećem pažnju svima onima koji se bave pisanjem zakona da vode računa o tačnom sadržaju pojma koji ugrađuju u zakon, jer se pojam "razgledaju", u odnosu na pojam koji sam predložila i koji je prihvaćen "dobiju na uvid", bitno razlikuju u svom sadržaju i bitno utiču da sam zakon koji treba da bude konkretan, jasan, precizan, pomalo, kada se unese ovakav pojam, deluje neozbiljno.
Molim da se i nadalje obraća pažnja na tekstove predloga zakona koji dolaze pred narodne poslanike, da budu vrlo precizni, vrlo jasni, jezički ispravni i taj sam način reprezentativni.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, već smo dosta toga rekli o žigovima, mada je ovo zakon koji dugo nije bio donet u Srbiji i ovaj koji je trenutno u upotrebi nije bio potpuno precizan, ali bojim se da ni ovim rešenjima koje imamo, a važna je oblast, jer ta oblast omogućava mnoge zloupotrebe baš kod onih bitnih elemenata koje treba zaštiti.
Dakle, tražila sam amandmanom da se kao i kod prethodnog kolege ova reč – bitno izmeni, jer kada kažete u 1. stavu člana 21 – u prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka ili dopuniti spisak roba, odnosno usluga, bitno je stvar koja relativizuje ovaj član i sam zakon na taj način, jer znamo koja je važnost žigova i zašto se ovaj zakon uopšte donosi, a onda sam ukoliko bi se usvojila ova prva izmena tražila da se stav 2. ovog člana briše.
U smislu stava 1. ovog člana – bitna izmena znaka, smatra se svaka izmena koja menja disciplinski karakter ovog znaka. Znači, nešto ili ima žig ili taj žig nema, bez obzira na sve ovo što je u obrazloženju navedeno, mislim da ni ove generičke promene u stvari ne trebaju da utiču na upotrebu žiga. Setite se samo upotrebe žiga i značaja upotrebe žiga kod plemenitih metala i svega onoga što se od njih izrađuje, a da ne pričamo o ostalom. Smatram da ova reč – bitno, bitno narušava ovaj član i sam zakon, relativizujući i mogućnost same upotrebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana javnosti Srbije, imam dva pitanja za ministra poljoprivrede, gospodina Sašu Dragina.

Prvo je pitanje je vezano za problem u mom zapadno - bačkom okrugu iz kog dolazim i interesuje me, kako je gospodin Dragin tako vidovito i tako brzo, ekspeditivno već 15. septembra, a pre donošenja ovog zakona koji treba da stupi na snagu od 1. januara, o racionalizaciji radnih mesta u republičkoj administraciji, uspeo da ugasi tri radna mesta veterinarskih inspektora u Zapadnobačkom okrugu? Zanimljiva je koincidencija, da su to baš tri veterinarska inspektora koji imaju iza sebe odgovarajuće, čak vrlo respektabilne rezultate. To su tri veterinarska inspektora koji nisu članovi DS. Nisu članovi nijedne stranke, a pri tome ukazivali su na nezakonito poslovanje svog neposrednog rukovodioca koji jeste član DS. To bih želela da mi gospodin ministar objasni, da pošalje pismeni odgovor i da mogu da upoznam javnost u mom Zapadnobačkom okrugu.

Drugo pitanje je pitanje koje smo više puta postavljali i ponovo nas je zaintrigiralo posle ovog povlačenja Izveštaja revizorske kuće. Tiče se potrošnje sredstava, potrošnje između ostalih 200 miliona u Ministarstvu poljoprivrede na prskanje komaraca u januaru. Posao koji je dodeljen bez tendera. Zainteresovani smo, na koji način, kako je gospodin ministar poljoprivrede Saša Dragin potrošio tih 200 miliona u januaru, ispred svog ministarstva, na prskanje komaraca? Javnost Srbije bi volela da zna kako se troše budžetska sredstava, kako se troše sredstva građana Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podneli smo amandman na član 4. na stav 2. i zaista očekujem da posle obrazloženja reagujete tako da amandman prihvatite, jer amandman je u potpunosti ne samo dobronameran, nego i jezički stručan i zbog toga je podnet.
Nemamo nikakvu nameru da polemišemo sa zakonodavcem po pitanju namera ovog zakona, ali pazite u članu 4. vi kroz tri stava obrazlažete diskriminaciju. Stav 1. po nama nije bio posebno sporan, jer su neke kolege već stavile amandmane koji mogu da stoje, mogu da budu prihvaćeni, ali ovako određen ili definisan stav 1. nije sporan.
U stavu 2. vi kažete ovako - diskriminacijom se smatra, i ako se prema licu neopravdano postupa lošije nego što se postupa, ili bi se postupalo prema drugome, isključivo, ili uglavnom što je tražilo, ili namerava da traži pravnu zaštitu od diskriminacije ili je ponudila ili namerava da ponudi dokaze o diskriminatorskom postupanju.
Amandmanom smo tražili da se sintagma - ili bi se postupalo izostavi. Zašto? Zato što je ovo glagolski oblik koji se u gramatici zove potencijal, a on znači mogućnost. On označava nešto što jeste moguće, ali nije dokazano da će se desiti. Govorite o tome da će se zakonom moći sankcionisati neko za koga se pretpostavi da bi nekako postupio. Zakon može da se primeni samo onda, kada se desio čin, kada nešto može da se dokaže, kada je nešto izvršeno.
Pogledajte ovaj stav, kada bi se izostavila ova sintagma, on bi dobio potpunu pravnu težinu - diskriminacijom se smatra, iako se prema licu neopravdano postupa lošije, nego što se postupa prema drugome. Jedino tako možete ovo da primenite kao zakon. Nikako drugačije.
Uvođenjem ove sintagme u potencijalu, kao glagolskom obliku, vi ovaj stav stavljate van zakona. On postaje forma neke deklaracije, ali ne zakonski stav, stav člana zakona. Samim tim, obesmišljava ovaj član. Molim vas, zaista, da pogledate tu mogućnost, jer je isključivo jezička namera da se dotera ovaj član zakona. Hvala.

Gospodine ministre, podneli smo amandman na član 15. Tal član glasi: Prilikom javnog oglašavanja poslova i uslova za njihovo obavljanje i odlučivanje o izboru lica koja traže zaposlenje i radi zasnivanja radnog odnosa i drugog vida radnog angažovanja, nije dozvoljeno pravljenje razlike po polu, osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad.
Tražili smo da se briše ova uslovna rečenica, odnosno isključna rečenica - osim ako postoje opravdani razlozi utvrđeni u skladu sa zakonom kojim se uređuje rad, i da se iza reči polu stavi tačka, jer smatramo daje samo tako ovaj član 15. potpuno koristan u ovom zakonu, prihvatljiv i primenljiv. Zašto?
Prvo, u Zakonu o radu se nigde ne diskriminiše pol. Nema takvih članova u zakonu ili ih barem ja nisam videla. Moraćete da me uputite na to ili uputiti ovim članom na te članove u zakonu na koje se može pozvati poslodavac.
Drugo, nedopustivo je da nešto što jeste život uredio, vi zakonom stavljate - kao onu tzv. rupu u zakonu koju će mnogi posle moći da zloupotrebljavaju.
Mi znamo da životnom praksom i u životu postoje profesije za koje se muškarci i žene ne opredeljuju, ili se opredeljuju veoma retko. U tom slučaje nemate pravo da ih diskriminišete i onemogućite da dođu do posla.
Kako bi to išlo u običnom životu. Ako se neki dečaci opredele da u medicinskoj školi upišu smer akušerska sestra i završe taj smer - imaju pravo da se kasnije u bolnicama zaposle u porodilištima, kao u narodu poznate "babice". Ima i to pravo jer su stručni i kvalifikovani i nemate pravo da ih diskriminišete i ne date im mogućnost da se za tu profesiju opredele, kao što nemate pravo da ženama zabranite da polažu sve kategorije vozačkog ispita i da eventualno, ako neki prevoznik putnika, recimo neka poznata autobuska kuća raspiše konkurs da prima 20 vozača određene kategorije i između 20 prijavljenih kandidata ima pet žena, dve žene koje ispunjavaju sve uslove, zdravstvene i uslove kvalifikacije - nema pravo da ih diskriminiše, jer one imaju pravo to da rade ako to žele.
Naravno, samo prirodom zanimanja posla, opterećenja, onog životnog iskustva, onog nasleđa kojeg mi imamo i nije slučaj samo Srbije nego čitavog sveta, čitave Evrope - žene i muškarci se za neke profesije ređe, gotovo nikad ili vrlo retko opredeljuju, ali mi to moramo da poštujemo i u zakonu ne smemo da ostavimo jednu ovakvu mogućnost poslodavcu, bilo kakve vrste, da samo na osnovu ovoga kaže da može nekoga da diskriminiše. Ono što volimo da kažemo u šali - žene mogu da rade sve što i muškarci sa jednom prednošću, žene to rade u štiklama.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz Vlade, ovo je amandman kojim nikako nismo želeli da uđemo u one druge polemike oko ovog predloga zakona i smatram da je bar u prvom delu neizbežno bilo da ga prihvatite. Evo zašto.
Pre svega, član 34. obrađuje oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Stavili smo amandman u prvom delu na tačku 26. U zakonu ona glasi ovako: „Za srednje škole od posebnog interesa za RS i unikatne škole predlaže skupštini jedinici lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore, udruženja poslodavaca, nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za škole, za članove školskog odbora“. Odnosi se naravno na ovlašćenja i imenovanja lica koja će biti članovi školskog odbora.
Školski odbori su posebno osetljiva tela. To su tela koja nisu plaćena. To su tela koja moraju da funkcionišu sa posebnom motivacijom i pre svega sa poznavanjem problema kojima se bave. Moraju se birati ljudi koji će poznavati problematiku srednjih unikatnih škola ili onih škola koje su od posebnog značaja.
Zato smo predložili da u školski odbor umesto svih ovih koji su ovde navedeni, koji bi tu došli isključivo po političkom ključu i ne bi školi bili ni od kakve koristi, jer ne vidim nijednu zdravu motivaciju kod ovih pobrojanih, da tačka 26, posle reči: „lokalne samouprave“ tekst se briše do kraja i zamenjuje rečima: „da se predlažu dva istaknuta stručna lica iz oblasti za koje škola obrazuje kadrove za članove školskog odbora“.
Znači, sva lica koja su se istakla upravo u toj profesiji, koja mogu stručno, kvalifikovano da pomognu u radu škole. To je ono što je veoma važno. Pomislite samo, recimo na Srednju baletsku školu. Zamislite predstavnika Privredne komore ili predstavnika sindikata, ili bilo koga od ovih lica, koliko je bitan njegov angažman u radu školskog odbora pri Srednjoj baletske škole ili Srednjoj muzičkoj školi, na primer koja se bavi novim smerom dizajniranja zvuka.
Tako je kod ovog amandmana trebalo uzeti njegovu, pre svega, dobronamernost i stručnost u obzir i uvrstiti ga kao amandman koji je već prihvaćen, ako se već ne odlučite da ga prihvatite na sednici kada se bude glasalo o amandmanima.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani građani Srbije, u obavezi sam da postavim pitanje premijeru Mirku Cvetkoviću i očekujem da će se na današnjoj sednici, odnosno u popodnevnom toku sednice pojaviti i možda čak odmah i odgovoriti javno građanima Srbije, po pitanju izjave gospodina Šandora Egerešija koja danas ide u svim srpski medijima, a to je da će ova vlada do kraja svog mandata izvršiti potrebne promene Ustava, zaradi postizanja dovoljnog stepena autonomije Vojvodine.

Znam da nijedna politička stranka u svom predizbornom programu nije najavila promene Ustava, a i da je najavila, morala je decidno da se izjasni koje promene Ustava predviđa, da li će građani to da podrže, da li će za to da glasaju, pa su građani Srbije veoma zabrinuti, posebno mi u Vojvodini, kakve su to privatne dogovore, aranžmane postigle određene političke stranke ili određene političke ličnosti, a da ovako važnom aktu, čiju promenu najavljuju, nas nisu obavestili. Očekujem da se gospodin Mirko Cvetković javno oglasi i odgovori građanima Srbije i građanima Vojvodine.

Ispred poslaničke grupe Nove Srbije podneli smo amandman na 3. član koji se obraća međunarodnoj i međuregionalnoj saradnji. Tražili smo da se u tom članu, koji ima tri stava, drugi i treći stav brišu, smatrajući da već kada imamo ovaj 1. stav, koji je vrlo jasan – AP Vojvodina sarađuje sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama drugih država, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije – drugi i treći stav su potpuno suvišni.
Drugi i treći stav u stvari podstiču ono o čemu je, mislim, gospodin Čeda Jovanović pominjao u plenarnoj sednici, one strahove, generišu one strahove koji u Vojvodini postoje. Drugo, mi iz Vojvodine ne želimo da se desi ono o čemu je malopre govorio kolega Zoran Babić, da se neko u drugom delu Srbije oseća nelagodno zbog toga što mi živimo ovde i što jesmo to što jesmo.
Ovaj zakon, većinom svojih članova, upravo takav stav trudi se da podstakne, da razvije i da se kod ostalog dela Srbije razvije ona blaga zavist i blago neprijateljstvo prema građanima Vojvodine, a morate znati da smo mi vrlo vezani i kao narod i svim ostalim, krvnim, rodbinskim i značajnim ljudskim vezama u celoj Srbiji.
Ovo je zakon koji je svakim svojim članom problematičan. Zbog toga mu, naravno, nećemo dati zeleno svetlo u danu za glasanje, na šta se vi nećete obazirati. Videćemo koliko će se obazirati građani Srbije, ali ova dva stava ovog člana su mogla da budu izostavljena. Smatram da bi trebalo da budu izbrisani.