Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7539">Nada Kolundžija</a>

Govori

Gospođo predsednice, istina je da DS gradi društvo u kome će mediji biti nezavisni. Dokaz da je to tako jeste što je DS najčešće, najviše i najžešće kritikovana od svih medija u ovoj zemlji. Tako poziv i optužba da DS kontroliše bilo koji medij je neosnovana ako se samo uzme u obzir činjenica kako mediji danas izgledaju, kime se najviše bave i prema kome su najstrože i najkritičkije raspoloženi.
Zaista mislim da je pitanje podrške među građanima za ideju EU i pitanje nestrpljenje građana, ali ako vi nas ovde optužujete zbog toga što smo mi u parlamentu povećali značajno podršku za ideju EU, onda mi tu optužbu prihvatamo kao svoju krivicu, smatrajući da je bilo važno da se poveća ta podrška.
Pozivam se na član 104. i molim predsedavajuću da, iako znam da to nije tako jednostavno, povede računa o tome šta je dopušteno, a šta nije dopušteno da se izgovara za skupštinskom govornicom.       
Optužnice su pisane, nažalost, u Srebrenici, Vukovaru, Hrtkovcima i na drugim stratištima, pisane su zbog žrtava koje su tamo ostale i niko ih iz Beograda nije mogao pisati. Da li ih je neko iz Beograda pisao tako što je upravljao procesima i tako što je vodio politiku koja je vodila do tih stratišta, i ko bi mogao biti za to odgovoran, to zapitajte sebe.
I Peti oktobar niko nije spolja organizovao. Opet ste ga organizovali vi, jer ste upravljali zemljom na tragičan način i građani su odlučili da to više tako ne može. Da nije bilo namere da se pokradu izbori, možda se Peti oktobar ne bi desio, zato što su ljudi verovali da je snaga glasa ono što će ih spasiti od politike koju nisu hteli da prihvate, i mislim da to nije pošteno prema stotinama hiljada građana koji su zaista vrlo uvereno uzeli stvar u svoje ruke i rekli – naši glasovi su sada naše oružje za politiku koju hoćemo da vodimo. Mislim da je to uvreda i za te građane.
Ako neko priču o ubistvu premijera poredi sa kafanskom pričom, bojim se da su to onda oni koji su u kafanama slavili dan kada je on ubijen i koji su kao heroja primali u kabinet njegovog ubicu.
Poštovana predsedavajuća, želim da izrazim svoje divljenje činjenici da se prethodnik jutros zaista probudio kao rodno senzibilisana osoba i iznesem svoje duboko uverenje da će to značiti da više neće na najgrublji i nezamisliv način vređati potpredsednicu Narodne skupštine, kao i da njegov predsednik neće vređati svaku ženu kao što je do sada vređao kad je imao priliku. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, zaista je čudno s koliko nedoslednosti se pokušava odbraniti jedan amandman čija je namera da ukine odredbu kojom se jasno definiše da Vlada nije zbir političkih partija, nije zbir ministarstava ili zbir pojedinaca, već da je Vlada kolektivni organ u kome važe pravila i da, čak i ako zastupaju različite stavove o određenom pitanju unutar Vlade, odluke ne donose pojedinci.
Ukoliko odluku donosi Vlada, a samo Vlada može da donosi odluke koje su vezane za njenu nadležnost, onda zaista ne vidim na koji način može ovoliko energije da se utroši na pokušaj da se definisanje takve uloge Vlade podvrgne podsmehu, da se tvrdi čak kako je to neustavno i da je to ograničavanje prava pojedinca.
U Vladi niko ne mora da ostane. Svako može da napusti Vladu ukoliko se politika Vlade toliko duboko ne slaže s politikom koju bi pojedinac zastupao, ali je nemoguće zamisliti da pojedinac može, bez obzira na odluku Vlade, da se zalaže, zastupa ili eventualno sprovodi neku politiku koja nije u suštini zaista politika Vlade.
Mislim da je pogrešno i maliciozno pokušavati to definisati kao pokušaj da se vrati bilo kom pojedincu u Vladi autoritet. Ako je potrebno vratiti autoritet Vladi kao instituciji koja je važna za svakog građanina ove zemlje, onda mislim da ne postoji zakonska norma koja može biti bilo kome problem ako se njome postiže taj važan cilj sa stanovišta građana Srbije.
Ovde se ne radi o pokušajima da se vrati ili nadomesti nedostatak bilo čijeg autoriteta. Ovde se radi samo o tome da mi imamo ozbiljnu istoriju koalicionih vlada gde vlade ponekad nisu mogle da rešavaju probleme građana zbog toga što su neki pojedinci u njima razumevali da imaju pravo da zastupaju svoje stavove čak i ako je vlada donela drugačiju odluku.
Kako bismo otklonili svaku mogućnost da pojedinci na taj način razumeju kolektivni organ kakav je vlada, mislim da je dobro da ovakva odredba stoji u ovom zakonu i mislim da nije korektno napadati ovu odredbu tvrdeći kako ona dokazuje ovo ili ono.
Naravno, kad god razgovaramo o zakonima koji su vezani za organizaciju, nadležnosti i rad Vlade, to je uvek dobar povod da se razgovara i o samoj vladi, ali mislim da ćemo imati priliku da o Vladi razgovaramo kad budemo birali članove Vlade, nakon usvajanja ovih zakona.
Ovde se iznose kvalifikacije koje su suštinski netačne i pokazuju samo zlovolju i nesposobnost da se prizna da je ova vlada postigla u teškim okolnostima vrlo često bolje rezultate od bilo koje zemlje u okruženju, pa se kaže da nema nijedne vlade koja ima ovoliku inflaciju, da nema nijedne vlade koja se ovoliko zadužila. Ali, ima vlada čije zemlje su bankrotirale, ima vlada koje su spasavale svoje zemlje tako što su im priticali u pomoć evropski i drugi fondovi kako ne bi potpuno bankrotirale, ima vlada čije je zaduženje veće od ukupnog bruto nacionalnog dohotka itd.
Ova vlada je, u tim istim okolnostima u kojima su te vlade dovele svoje zemlje do takvog stanja, uspela da sačuva makroekonomsku stabilnost i sačuva zemlju od inflacije, i to nam sad prigovaraju oni za čije vreme je, kada su oni bili u vladi, inflacija bila 15%. Sad se postavlja pitanje da li je 15% manje od 10%. Pritom nije bilo ekonomske krize, nije bilo ovakvih posledica s kojima se ova vlada suočava, ali su svejedno imali inflaciju 15%. Da ne pominjem neke inflacije za koje ne znamo tačno ni da izgovorimo koliko je procenata pošto ima toliko nula
Ako želimo da gradimo instituciju, da pokušamo da se izmaknemo iz toga čija je vlada, ko je čini, ko su u njoj ministri i ko je premijer i da vidimo da li svi podrazumevamo da vlada jeste kolektivni organ, da kolektivno donosi odluke i da su odluke koje su donete po uslovima po kojima se propisuje donošenje odluka unutar vlade obavezujuće za sve članove ili mislite da nisu obavezujuće za sve članove.
Ako smo imali iskustva da su neke druge vlade bile doslovno formirane po principima da se partije koje su činile koaliciju nisu mešale jedne drugima u resor, da su odluke donosili autonomno ministri, kao da vlada kao celina ne postoji, onda mislim da svaka odredba koja onemogućava takvo odlučivanje unutar Vlade jeste dobra i sa stanovišta interesa građana jeste poželjna. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi ipak bilo časno da, ako neko već non-stop pominje da u Srbiji živi jako mnogo ljudi ispod granice siromaštva, onda bude bar toliko pošten pa da se priseti – dok je bio na vlasti, koliko bi manje siromašnih bilo da nije bilo "Kolubare", koliko bi manje siromašnih bilo da nije bilo drumske pljačke, koliko bi manje siromašnih bilo da nije bilo pljačke Železnice itd.
Mi se ne vraćamo u prošlost, ali ako želite da tvrdite građanima Srbije da ste danas rođeni i nedužni za sve što je ova zemlja pretrpela, onda moramo da vas podsetimo da ogroman deo odgovornosti za sadašnje stanje u ovoj zemlji snosite upravo vi koji danas podsećate na ovako teške trenutke.
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, ovaj skeč u suštini ne bi zasluživao nekakav ozbiljan komentar, ali ono što imam potrebu da kažem, pre svega zbog građana Srbije, jeste da su oni uvređeni onim što je u tom skeču rečeno, na njihov račun pre svega.
Nas su ovde poslali građani Srbije svojim glasovima, na politici koja je bila vrlo jasna, dakle put Srbije ka punopravnom članstvu u EU. Podsmevati se građanima koji veruju da put ka Briselu jeste bolji od puta koji su zagovarali oni koji sada izvode ovaj duhovit na trenutke, moram reći i prilično smešan igrokaz, oni koji su umesto tog puta prema Briselu zagovarali put mržnje granica Karlovac – Karlobag – Virovitica, pozive na ratove, mržnju, netrpeljivost, izolaciju i sankcije.
Dakle, ako građani odlučuju o tome, oni nedvosmisleno pokazuju kome daju svoju podršku. Oni koji su zastupali tu politiku koju i danas zastupaju u ovom parlamentu, što reče jedan ministar, statistička su greška u opažanju građana Srbije. Hvala.
Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nikada nismo sporili da se u Srbiji živi teško i da ima ljudi koji ne uspevaju u ovim vremenima ekonomske krize i tranzicije da obezbede sebi normalan život. Istovremeno, niko ne može da optuži ovu vladu da ne pokazuje osetljivost za takve ljude. Nažalost, ima sudbina kada zbog svega što nam se dešavalo u mnogim godinama pre ove osmoro ljudi deli jedan kilogram hleba. Ali, želim samo da kažem da verujem da se ni ti ljudi ne bi menjali za politiku u kojoj je, sledeći vašu politiku, mnogo njih deli isto grobno mesto.
Uvažene kolege poslanici, poštovana predsednice Skupštine, gospodine ministre, naravno da svaki put kada razgovaramo o temi kao što je Vlada, to otvara mnoga pitanja i daje priliku da, bez obzira na to što mi danas razgovaramo o jednoj fazi jednog procesa koji se zove rekonstrukcija Vlade i o zakonima kojim se taj proces može ozakoniti, mi ovde imamo rasprave koje se najčešće bave ocenama rada Vlade, kritikom Vlade, obesmišljavanjem onoga što je Vlada činila i pokušajima da se svaki napor da se u budućem periodu ostvare bolji rezultati u interesu građana Srbije učini besmislenim.
Ovde je bilo priče o tome kako se rekonstrukcijom Vlade Vlada zapravo bavi samom sobom. Mislim da je to u suštini vrlo pogrešna konstatacija. Dakle, ako Vlada rekonstrukcijom pokušava da ostvari neke ciljeve koji su potpuno evidentni i za koje mislim da ih je teško sporiti, onda se ne može reći da se ona bavi samom sobom.
Ako je interes Srbije da se obezbedi politička stabilnost do kraja mandata ove vlade kako bi ispunila ciljeve koje je zacrtala prilikom formiranja, kako bi ostvarila izuzetno važan strateški cilj Srbije, a to je sticanje kandidata za članstvo u EU, i kako bi ova vlada, nakon krize koja je zadesila zemlju i ceo svet, potražila nove mere kojima bi omogućila da zemlja lakše prebrodi posledice krize, da pronađe nove mogućnosti da građani kroz te posledice prođu što bezbolnije, onda ne može da se govori o tome da je rekonstrukcija Vlade bavljenje samom sobom.
Ne želim ovde sad da polemišem s onima koji su kritikujući Vladu zapravo izbegli da kažu da li ima ili nema smisla vršiti rekonstrukciju Vlade, i to u onom pravcu u kom će se Vlada smanjiti, da li ima ili nema smisla vršiti rekonstrukciju Vlade u tim koji će funkcionisati efikasnije i da, pre svega imajući na umu interese građana Srbije, u svom mandatu ostvari ciljeve koje je postavila pre sebe.
Ono što je po meni razlog za rekonstrukciju Vlade jeste, pre svega, potreba za političkom stabilnošću. Politička stabilnost jeste pretpostavka da se ostvare ciljevi koji su važni sa stanovišta građana Srbije i, ako rekonstrukcijom Vlade može da se učvrsti politička stabilnost, onda mislim da svaka rekonstrukcija Vlade ima smisla i da zagledanje u detalje te rekonstrukcije zapravo ne osporava samu potrebu da se rekonstrukcija desi.
Ono što je takođe jedan od razloga za rekonstrukciju Vlade jeste mobilizacija Vlade da u poslednjoj godini mandata realizuje sve one ciljeve koje je zacrtala na samom početku mandata. Ako će rekonstrukcija Vlade omogućiti mobilizaciju, onda mislim da nema smisla ulaziti u detalje i govoriti o tome da li je baš idealno spojiti resore na način na koji su oni spojeni. Ne postoji jedinstvena praksa u svetu i u tom smislu svako definisanje resora ima negde u svetu isti takav odgovor kakav je ovde napravljen.
Ako je smisao rekonstrukcije Vlade da se stvori nova energija, ne treba zaboraviti da su prilikom formiranja Vlade bile potpuno drugačije ekonomske okolnosti. Dakle, svi članovi Vlade morali su biti menjani u hodu, zbog činjenice da je svetska ekonomska kriza pogodila Srbiju i da su mere koje je Vlada morala da preduzima pre svega bile usmerene na mere prevazilaženja te krize.
Istina je da, upravo zbog svetske ekonomske krize, mnogi od ciljeva koje je Vlada postavila nisu do sada realizovani, ali niko ne može sporiti potrebu da se Vlada mobiliše novom energijom i stvori uslove da te ciljeve do kraja mandata ostvari.
Potreba da se vrši rekonstrukcija Vlade između ostalog jeste i odgovor na činjenicu da mi jesmo zemlja u političkoj tranziciji. Mi jesmo zemlja koja svoje vlade formira kao koalicione vlade većeg broja političkih stranaka. To istovremeno znači da politički sistem mora da se transformiše u skladu sa okolnostima.
Dakle, karte su nam podelili građani Srbije, s tim kartama mi pokušavamo da odigramo ovu partiju u najboljem interesu istih tih građana Srbije i, ako je potreba da se jača kredibilitet Vlade, ukoliko Vlada sama procenjuje da je to potrebno, onda zaista mislim da je rekonstrukcija Vlade nešto što je neophodno. Ne samo zbog ove vlade, već zbog činjenice da jačanje kredibiliteta svake institucije jeste zadatak svih nas ovde zajedno.
U tom smislu, svaka primedba i kritika koja je išla ka tome da se iznađu mehanizmi kako bi se ojačao kredibilitet institucija, pa samim tim i kredibilitet Vlade, jeste nešto što treba ozbiljno uzeti u obzir i sa čim treba računati kao s ozbiljnom podrškom u budućim naporima. Ako je analiza rada dosadašnje vlade rezultirala time da je rekonstrukcija Vlade rešenje za priznanje da se možda neke stvari nisu uradile do kraja, a da ih je bilo moguće uraditi, bez obzira na druge okolnosti, i ako je analiza rada rezultirala time da neke stvari mogu biti urađene i pored teškoća koje postoje, onda mislim da rekonstrukcija Vlade ima puni smisao.
Možemo, naravno, govoriti opet o tome da li je ovaj način rekonstrukcije Vlade idealan, najbolji, da li je bolje imati jedno ministarstvo a ukinuti neko drugo, to jeste pitanje o kojem možemo da polemišemo, ali pretpostavljam da se ni građani ni mi nećemo složiti oko toga šta je najbolje rešenje. Ali, bez obzira na to šta odlučimo, kako da formiramo ministarstva, ono što građane zanima jesu rezultati rada tih ministarstava.
Dakle, rezultati su ono što oni očekuju da im Vlada ispostavi na kraju svog mandata i u tom smislu za nas je bitno da ukažemo poverenje ovom naporu i da kažemo da dajemo punu veru i podršku sa uverenjem da će Vlada ovu rekonstrukciju uraditi i sprovesti do kraja, s jednim jedinim ciljem – da ostvari one ciljeve koje je postavila pred sebe, a koji su zaista u najboljem interesu građana Srbije. Ako je razlog za rekonstrukciju Vlade percepcija onih obaveza koje stoje pred Vladom do kraja mandata i traženje najboljih rešenja da se ti zadaci ostvare, onda mi takođe kažemo – dobro je da izvršimo rekonstrukciju Vlade.
Dakle, govoreći sportskim rečnikom, ako igrate jednu utakmicu i u periodu te utakmice ste imali užasno nepovoljne okolnosti, kao što je svetska ekonomska kriza, morali ste u toku igre da menjate i strategiju, da menjate i taktiku te igre, i ako ste u jednom trenutku, u finalu te utakmice, shvatili da, ukoliko izmenite tim, ukoliko date novu energiju tom timu, možete da ostvarite pobedu, onda mislim da svaki trener ima obavezu da uradi te izmene, kako bi ostvario, na kraju te utakmice, tu pobedu.
Takođe je pitanje da li je rekonstrukcija Vlade sama sebi cilj, odnosno rezultat, ili je početak utvrđivanja novih mera kojima će Vlada ostvariti ciljeve koji su u interesu građana. Ono što je za nas jako bitno i mnogo važnije od toga da li je neki resor trebalo da ostane a neki bude pripojen nekom drugom, za nas je stvarno pitanje šta je ono što će Vlada predložiti kao skup mera kojima će, s jedne strane otkloniti posledice ekonomske krize, a s druge strane omogućiti građanima da olakšaju sopstveni život u periodu posle krize i dati perspektivu za razvoj, kako bi zemlja nastavila da se kreće u pozitivnom smeru.
Naravno, ono što je takođe jako važno, jeste da li će Vlada utvrditi jasne mere kojima će ostvariti dalju reformu društva, koja će biti potvrđena tako da će evropski standardi, koje mi smatramo najboljim standardima, kojima treba da prilagodimo svoj politički i ekonomski sistem, i da li će oni biti i potvrđeni od strane EU time što će Srbija steći status kandidata za članstvo u EU.
Naravno da je pitanje da li je Vlada radila najbolje što je mogla. Pitanje je potpuno legitimno i mislim da, ako neko to pitanje postavlja sa namerom da ukaže na ono što nije urađeno a moglo je biti urađeno ili da skrene pažnju na nešto što je urađeno a nije smelo biti urađeno, onda takva diskusija zaista jeste nešto što doprinosi interesima građana Srbije.
Ali, ako neko pokušava da negira svaki rezultat, da negira svaku činjenicu koja je vezana za nasleđe koje ova vlada ima i pritom je to neko ko je sedeo u prethodnim vladama i ostavio to teško nasleđe nerešeno, onda se zaista postavlja pitanje kredibiliteta onog koji na takav način postavlja pitanje pred ovu vladu. Ova vlada ne postoji oduvek. Ova vlada je nasledila mnoge probleme, koje je rešavala u uslovima koji su bili izuzetno teški.
Neću da tvrdim da je uradila sve što je mogla, niti da nije napravila nijednu grešku. Mislim da je to posao Vlade, da objasni svim narodnim poslanicima i građanima Srbije da li je napravila neki propust i da li je mogla da uradi više. Ali ono što je za mene i poslaničku grupu ZES izuzetno važno jeste da je ova vlada pokazala rezultate u nekim oblastima kao skoro nijedna pre toga i da je omogućila Srbiji da sada, posle dugogodišnjih napora i velikih otpora mnogih, pa i onih koji sada pokušavaju da Srbiju navodno guraju brže ka Evropi, da je ta vlada u ovom periodu napravila ogroman iskorak ka ostvarenju tog cilja.
Verujem da ćemo prilikom izbora članova Vlade, nakon usvajanja ovih zakona, dobiti odgovore i na ta pitanja i da ćemo u zavisnosti od tih odgovora, na kraju krajeva i nakon izbora novih članova Vlade, samim radom Vlade imati najbolji dokaz u kojoj meri je ova rekonstrukcija imala smisla i dala rezultate koje građani od nas očekuju.
Izbori su, naravno, uvek nešto što može da bude ishodište krize, eventualne, ukoliko ona postoji, ili nemogućnosti da se neki posao uradi. Ali izbore koji bi produbili krizu, koji bi odložili rešavanje problema, koji bi samo prekinuli procese koji su izuzetno važni, mislim da zaista svako ko je odgovoran ne može da priziva.
Ako je rekonstrukcija Vlade prilika da naš tim pobedi u ime Srbije, mislim da treba svi da podržimo taj tim i da damo podršku svim onim naporima koji imaju za cilj da građanima Srbije omoguće da lakše prebrode godine posle krize i da se stvori šansa da se ekonomskim razvojem i demokratizacijom društva Srbija približi EU. Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade i članovi Vlade, u potpunosti razumem neophodnost da se pitanje izveštaja Dika Martija ne politizuje, jer svaka politizacija i pokušaj da neko na tome stiče nekakve jeftine političke poene može doneti štetu pre svega Srbiji i pre svega žrtvama tog zločina. U tom smislu, potpuno razumem napore Vlade da ovaj posao vodi u najboljem interesu građana Srbije i ne želim da postavljam pitanje, zato što je potpuno jasno na koji način ovaj posao jedino može da se vodi kako bi doveo do rezultata koji svi priželjkujemo.
Ono što bih želela da pitam jeste, s obzirom na činjenicu da smo mi ovde kao drugu temu imali pitanje upravljanja javnim preduzećima i odgovornosti za javna preduzeća i, ono što je jako zanimljivo, da sve afere koje su neki narodni poslanici ovde pokretali, a posebno oni poslanici koji su bili u vladi za vreme koje su sve ove afere nastale, dakle meni biva potpuno zanimljivo kako je to moguće da se nisu nikada oglasili do tada, već se, kada je došla ova vlada i otvorila sve te procese i sva ta pitanja, tada utrkuju da postavljaju pitanja šta je bilo sa ovim i sa onim.
Ono što je takođe za mene važno jeste pokušaj da se skine odgovornost sa nesporno odgovornih za afere koje su već imale svoj sudski epilog i da se time kleveću oni koji su došli kada je ova vlada postavljena na čelo tih javnih preduzeća, koji su zaustavili svaki oblik pljačke, korupcije i pokrenuli procese iznutra za utvrđivanje odgovornosti, kao što je bio slučaj napada na PTT.
PTT je najuspešnije javno preduzeće u poslednje dve godine, preduzeće koje ima 4,65 milijardi dobiti, preduzeće koje nijednu nabavku nije obavilo bez tendera, ali je to pokušaj da se pokaže kako ova vlada nema jedinstven stav o tome da su zloupotrebe javnih preduzeća nešto što se mora po svaku cenu sprečiti.
Zato postavljam pitanje premijeru – koja su strateška rešenja za kojima ova vlada traga u upravljanju i utvrđivanju odgovornosti u upravljanju javnim preduzećima, kako bi se onemogućilo da neke druge političke volje, koje nemaju spremnost da onemoguće zloupotrebu javnim preduzećima, da u bilo kom trenutku u budućnosti javna preduzeća ne budu prostor za malverzacije, zloupotrebe i bogaćenja, kao što smo videli da je u nekom drugom vremenu, u nekoj drugoj političkoj volji to bio slučaj?
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, kada smo pravili novi poslovnik, koji je proistekao iz obaveza nakon usvajanja Ustava i donošenja Zakona o Narodnoj skupštini, tim poslovnikom smo, uočavajući prethodne nedostatke, predvideli i postupke i procedure u vršenju nadzora nad radom onih organa i tela koje Narodna skupština bira, kao i neke druge postupke koji ranije nisu bili definisani, između ostalog zbog toga što mnoga od tih nezavisnih regulatornih tela i državnih organa koje smo birali od 2000. godine naovamo nisu ni postojala ranije.
Kada smo utvrđivali proceduru za kontrolu nad radom ovih organa i tela koje bira Narodna skupština hteli smo da u punoj meri ispunimo ustavnu obavezu i pravo Narodne skupštine da vrši nadzor nad njihovim radom, sa jedne strane, i, sa druge strane, da preciziramo na koji način se razmatraju izveštaji koje su ta tela i organi obavezni da podnose Skupštini. Podsetiću samo da smo imali problem da razmatramo izveštaje nekih nezavisnih regulatornih tela zbog toga što nije bilo utvrđeno na koji način Narodna skupština te izveštaje razmatra i koja je to vrsta akta koje Narodna skupština nakon razmatranja tih izveštaja donosi zato što to, prosto, nije bilo definisano.
Kada smo definisali član 237. naša namera nije bila da uspostavljamo bilo kakav prostor u kom bi se mogao vršiti bilo kakav politički pritisak na nezavisna regulatorna tela. Naprotiv, kada smo birali nezavisna regulatorna tela, posebno ona koja imaju za zadatak kontrolu i nadzor nad radom državnih organa i organa uprave, i zaštitom prava građana, u zakonima u kojima smo definisali rad tih nezavisnih državnih organa ugradili smo pre svega sve one instrumente koji bi onemogućili bilo kakvu mogućnost političkog pritiska na njihov rad, jer smo polazili od činjenice da je nezavisnost u njihovom radu pretpostavka da mogu da rade posao za koji su nadležni na najbolji mogući način.
Ispostavilo se da je definicija u članu 237. bila protumačena, ili je ostavljala mogućnost, da u nekom trenutku neko zloupotrebom dela ovog člana može da vrši pritisak na nezavisna regulatorna tela. Kako bismo otklonili svaku mogućnost da se u bilo kom trenutku razmatrajući izveštaje tih nezavisnih regulatornih tela vrši bilo kakav politički pritisak na njih predložili smo izmene ovog Poslovnika u članu 237, tako što smo predložili, da se u stavu 5, briše alineja 5, koja je na neki način dala prostora za tumačenje da se razmatranjem izveštaja i neprihvatanjem izveštaja pokreće automatski i pitanje odgovornosti nezavisnih regulatornih tela.
Ono što smo predložili jeste da se posebno utvrdi procedura za razmatranje izveštaja nezavisnih regulatornih tela koja se bave borbom protiv korupcije, zaštitom ravnopravnosti građana, zaštitom prava građana, Državne revizorske institucije, dakle, onih nezavisnih državnih organa koji treba da vrše nadzor nad radom organa vlasti i u toj proceduri mi smo ovim predlogom predvideli da se razmatranje izveštaja, kako bi se izbegla svaka mogućnost eventualnog političkog pritiska, sprovodi po proceduri u kojoj nadležni odbor razmatra izveštaj, predlaže Narodnoj skupštini zaključke, a smisao tih zaključaka jeste da se predlože mere i preporuke kojima bi se unapredilo stanje u tim oblastima.
To ne znači da, kao što su neki mediji potpuno pogrešno interpretirali, time Skupština nema pravo da vrši nadzor nad radom tih organa. Ustav Republike Srbije jasno definiše, u članu 99, da Narodna skupština vrši nadzor nad radom tih organa i da istovremeno Narodna skupština, osim što bira te organe, ona ih i razrešava po posebnim procedurama i na način koji se utvrđuje zakonom kojim su formirani ti organi.
Ono što je naša namera jeste da ovom izmenom Poslovnika otklonimo svaku sumnju, ali i svaki mogući prostor za eventualnu zloupotrebu kojom bi se u nekom trenutku moglo pokušati da se političkim pritiscima, prilikom razmatranja izveštaja ovih nezavisnih regulatornih tela, utiče na njihovu samostalnog.
Zato vas pozivam da u danu za glasanje svi zajedno glasamo za Predlog ove odluke o izmenama i dopunama Poslovnika, jer mislim da nemamo nikakve sumnje da i oni koji su birali i glasali za ova nezavisna regulatorna tela, ali i oni koji nisu glasali a danas vide pun smisao njihovog postojanja i potrebe da oni budu nezavisni i sačuvani od bilo kakvog političkog pritiska razumeju da ovaj naš napor ide u pravcu u kom su čak i oni koji su bili naši kritičari kada smo donosili ove odluke, a kasnije se pozivali na rad tih nezavisnih državnih organa, tvrdili kako mi želimo da uspostavimo političku kontrolu, mi ovom odlukom želimo da otklonimo svaku mogućnost da bilo kad i bilo ko vrši politički pritisak na ova nezavisna regulatorna tela. Hvala vam. (Aplauz)
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, naravno, uvek bih bila za to da sve što možemo donosimo punom saglasnošću svih političkih činilaca, ali ne znam nijednu zemlju u kojoj je to moguće, čak i u onima u kojima postoji zaista visok stepen međusobnog podržavanja kada su neke opšte stvari i opšti interesi u pitanju. Dakle, tamo gde postoji višepartijski sistem najčešće se akti donose većinom. Da li to neko zove tanka većina, a pri tom je donosio zakone bez tanke većine, nego u manjinskoj vladi, onda je to pitanje da li razume kako funkcioniše parlament ili ne razume kako funkcioniše parlament?!
Dakle, ako je akt donet većinom, on ima pun legalitet i mislim da oko toga nema smisla mnogo raspravljati. Naravno da sam za to da radimo zajedno na stvarima koje su od opšteg interesa, ali nemam iluziju da je moguće u ovakvoj političkoj situaciji ozbiljnog političkog sukobljavanja donositi odluke opštim konsenzusom.
Osim toga, Ustav je donet tako kako je priželjkivano da se donese – širokim političkim konsenzusom i upravo pokazuje da ima ozbiljne nedostatke. Dakle, činjenica da se nešto donosi širokim konsenzusom ne otklanja mogućnost da se u takvom aktu ne sadrže i nedostaci koji kasnije postaju evidentni. Između ostalog, činjenica da je Ustav definisao ovakav sistem, a da neki poslanici ovde tvrde da nismo izabrali najbolji sistem, dokazuje da onda nismo Ustavom izabrali najbolji sistem.
Ono što je važno napomenuti jeste da zakoni kojima se formiraju nezavisna državna tela ili drugi državni organi uglavnom definišu i način na koji se vrši izbor i razrešenje nosilaca funkcija u tim državnim organima. Istovremeno, u tim zakonima se, takođe, definiše na koji način i kakva je obaveza tih državnih organa vezano za odgovornost prema Skupštini i podnošenje izveštaja. Istovremeno, neki državni organi imaju obavezu, odnosno Skupština Srbije ima nadležnost da izveštaje nekih državnih organa razmatra, usvaja ili ne usvaja. Zakoni nekih nezavisnih regulatornih tela, kojima smo definisali njihovu nadležnost, definišu da se njihovi izveštaji ne usvajaju, odnosno usvajaju, dakle, da se oni razmatraju i da Skupština usvaja predlog mera i zaključaka za unapređenje oblasti za koju su oni nadležni.
Upravo je to razlog zašto su ovom odredbom Poslovnika sada, na osnovu zakonskih rešenja, izuzeti oni nezavisni državni organi koji imaju obavezu da dostavljaju izveštaj Narodnoj skupštini, ali njihov izveštaj nije nešto što Skupština usvaja ili ne usvaja, već Skupština, na predlog Odbora, usvaja zaključke i predlog mera. To je razlog zašto smo neke od ovih državnih organa izdvojili i napisali proceduru koja je u skladu sa zakonima koji su definisali na koji način se njihov izveštaj razmatra.
Da li je neko imao dobru nameru ili nije imao dobru nameru, da li je neko pritisnut ili nije pritisnut da nešto menja, mislim da je to nedovoljna politička argumentacija. Ako ova parlamentarna većina donosi sve zakone kojima formira ta nezavisna tela, ako definiše njihovu nadležnost i samostalnost do kraja, ako bira ljude koji pokazuju kasnije da, poštujući zakon, zaista rade kao nezavisni i samostalni, ako daje podršku svemu što dolazi čak i kao prigovor od njih, dakle, prihvatam, ovo je stiglo i od nezavisnih regulatornih tela koja nemaju obavezu da njihov izveštaj bude usvojen u Skupštini i samim tim ne bi smeo da se uspostavi automatizam da, ako se ne usvoji izveštaj, može da se pokrene pitanje odgovornosti. Naravno da smo ih čuli. To je, takođe, jedan od razloga.
Ako je loše priznati grešku i ispraviti tu grešku, zaista gradeći sistem u kome će postojati organi i tela koji će imati pun stepen nezavisnosti, neće biti izloženi političkim pritiscima, onda prihvatam da smo mi i ubuduće spremni da svaku grešku te vrste, koju napravimo, otklonimo u najkraćem roku. Hvala vam. (Aplauz)
Oprostite, izvinjavam se, zaista. Vrlo ću kratko. To što neko neće da prizna da i akt koji je donet konsenzusom može da bude loš, upravo sa stanovišta demokratskih kriterijuma i principa, to je njegov problem. To što neko, bežeći od toga, pokušava da optuži druge da hoće da menjaju nešto što neće da menjaju i da time ''rastaču'', kako se to kaže, državno tkivo zemlje, to je, takođe, nedostatak argumentacije i pokušaj da se odbrani ono drugo, što je neodbranjivo, navodno tvrdeći kako hoće da se menja nešto što niko neće ni da menja. Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici, mi uopšte ne krijemo da su standardi koji važe u razvijenim demokratskim zemljama EU standardi koje mi želimo da primenimo. Svako ko pokušava da nam to pripiše kao da mi to otvoreno ne govorimo, zapravo, pokušava na neki način da prikrije sopstvenu potkupljenu svest, jer je spreman to da čini, ali neće javno da kaže.
Mi slušamo one čije standarde želimo da primenimo, ne slušamo Montgomerija, niti ga plaćamo da nam bude savetnik u tome. (Neki narodni poslanici dobacuju sa mesta: Ooo, auu, auu!) Naravno, kada razmišljamo o tome kakvo demokratsko društvo želimo da izgradimo, sigurno nam dobar savetnik ne može biti četnički vojvoda koji je tvrdio da mu nije žao što je ubijen novinar, koji je tvrdio da Srbija treba da ostane rupa na zlatnom evropskom tepihu, koji je tvrdio i pretio svima kojima je pretio.
Dakle, žao mi je, ne može da nam bude savetnik u našem procesu pridruživanja Srbije EU i ne može da nam bude savetnik u demokratizaciji društva. Najmanje, može da nam bude uzor čovek koji je rekao da će preispitati odluku suda na osnovu koje je osuđen ubica premijera, Legija, i da ako se on uveri da je on nevin, on će promeniti odluku. Hvala vam. (Aplauz)
Pre svega, bilo bi korektno ne stavljati mi u usta ono što nisam rekla, da li se vama muti ili ne od napora da znate šta mislite i šta zastupate, to je vaša stvar. To nisam komentarisala.
Ono što želim da komentarišem, opet, istine radi, dakle, volela bih da se napravi jedna vrlo precizna analiza, pa da se vidi – onaj ko je zastupao rat, napravio je rat. Onaj ko danas upravlja ovom zemljom, doneo je i vodi ovu zemlju mirno. Onaj koji je branio srpske teritorije, izgubio je sve srpske teritorije. Ono što radi ova vlast od 2000. godine jeste da pokušava da uspostavi mir, da prevaziđe te teške traume prošlosti, da pronađe način da ljude međusobno opet poveže, da opet živimo u miru.
Onaj ko je vodio politiku čiji je rezultat bio stotine hiljada izbeglih ljudi i ovi koji su te izbeglice udomili, koji su im dali državljanstvo, koji su im pomogli da se integrišu, koji im pomažu da se vrate tamo odakle su proterani, pa da vidimo ko je, onda, upropastio.
Onaj ko je lepio plakate na ulice i tvrdio da je i ovaj dom sigurna kuća za Ratka Mladića, danas hoće nekoga da ubedi da je on spreman da tu kuću otvori policiji i da kaže – uhapsite Ratka Mladića i vodite ga iz te kuće.
Onaj koji je zagovarao politiku u kojoj je mržnja bila temelj političkih odnosa sa svim zemljama u okruženju, sa našim susedima, komšijama, itd, sada je spreman da razgovara sa Tačijem. Nemam ništa protiv, ali ako je onaj koji je zaratio ( ja sam ovlašćeni predstavnik i imam vreme da govorim i moje vreme nije ograničeno kao vaše). Dakle, ako hoćemo da merimo politiku koja je dovela do toga da je penzionerima ukradeno 24 penzije i oni koji su nakon toga došli i sve te penzije vratili, da vidimo ko je upropastio. Oni koji su vodili politiku i zagovarali politiku u kojoj su 27 socijalnih davanja dugovali građanima i oni koji su došli i vratili tih 27 mesečnih dugovanja, da vidimo ko je veću štetu napravio.
Oni koji su držali fiktivna radna mesta i delili nekakve plate za koje je u jednom trenutku moglo da se kupi tri kilograma hleba i danas, kada svi oni koji rade imaju sigurna primanja i imaju obavezu da im se uplaćuju doprinosi za penziju, da vidimo ko je onda veća šteta za ovu zemlju.
Oni koji su navodno držali radna mesta, ali 20 godina firme nisu uplaćivale doprinose, pa sada ova vlast od 2000. godine vraća i uplaćuje doprinose kako bi ljudi mogli da idu u penziju, 'ajde da izmerimo ko je onda uništio Srbiju i ko je uništavao, a ko je onaj ko pokušava da sve te teške posledice takve politike sada ispravi.
Čovek koji je ministra u ovom domu nazivao imenom, kojim nijedan čovek ne bi smeo nikad da se obrati drugom čoveku, ne zaslužuje da se na nivou pristojnosti komentariše ono što je on izgovorio, zbog toga što verujem da čovek koji je mogao tim imenom da se obraća ministru ne zna šta je pristojnost. (Aplauz)
Poštovana predsednice, kada bi se narodni poslanik držao teme, naravno da bih polemisala o temi, ali pošto onaj ko smatra da tema nije važna ili možda misli da je tema previše važna, ali da joj on nije dorastao, pa se onda drži nekih drugih tema, mene obavezuje da u ime onih ljudi koji će glasati za ovu odluku i koji podržavaju onu politiku koja se na kraju krajeva i kroz ovu odluku vidi, da branim poziciju tih ljudi. Ne može mene neko pozivati da poštujem Poslovnik time što ću poštovati dnevni red, a pri tom da taj poslanik apsolutno ne priča o onome što jeste tema dnevnog reda i da očekuje da svi ljudi koji stoje iza ove odluke budu na neki način poklopljeni onim što on priča, a što nema veze sa dnevnim redom.
Radi se o tome, politika koju je zastupao narodni poslanik jeste politika koja je zemlju gurala u rezultate o kojima sam govorila. Hvala vam. (Aplauz)