Zaista molim da ovo što se polako pretvara u potpuno nekontrolisanu, stihijsku i zaista neprimerenu priču ne nastavljamo dalje. Dakle, molim vas, ovo prosto nije tačno. Ne možete vi tvrditi da je jedan naslov u novinama istina i na osnovu toga celu javnost Srbije obmanjivati.

Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, Poslanička grupa DS podržaće promene u oba zakonika o krivičnom postupku.
Mi uvažavamo ozbiljnost razloga zbog kojih je neophodno odložiti primenu Zakonika iz 2006. godine. Vodimo računa o tome kakve su moguće posledice ukoliko primena tog zakonika ne bi bila odložena. Istovremeno, rok za odlaganje poklapa se sa rokom za primenu Ustavnog zakona o primeni Ustava, i mi verujemo da je to realan rok i da je on, što se Ustava tiče, takođe uzet u obzir, kako bismo upodobili zakone sa rešenjima iz Ustava.
Istovremeno, smatramo da je dobro da se primene rešenja iz zakonika čija se primena odlaže i mi ćemo zato glasati za oba zakona.

DS će bez rasprave podržati predložene kandidate za potpredsednike.

Poštovani predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo predložili objedinjavanje rasprave o ove tri tačke dnevnog reda u skladu sa dogovorom šefova poslaničkih grupa.
Dakle, postignuta je saglasnost da se rasprava vodi objedinjeno, s obzirom na parlamentarnu praksu da se o ovim tačkama uobičajeno i nije vodila rasprava.

Dakle, povlačim predlog o spajanju rasprave, uvažavamo argumente.

Možemo da predložimo, eventualno, spajanje dve tačke, odbora i delegacija, a što se tiče potpredsednika ostaje rasprava.

Gospodine predsedavajući, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 9. i 10. Poslovnika Narodne skupštine i u skladu sa sporazumom stranaka koje su formirale skupštinsku većinu za izbor i podršku Vlade, Demokratska stranka predlaže gospodina Olivera Dulića za predsednika Skupštine.
Oliver Dulić je dugogodišnji član DS, lekar je po profesiji i završava specijalizaciju. Ono što je za nas bilo važno jeste činjenica da izborom predsednika Narodne skupštine mi šaljemo vrlo jaku političku poruku. Dakle, predsednik Skupštine je među dva ili tri najvažnija položaja u ovoj zemlji.
Poruka koju smo mi hteli da pošaljemo jeste da većina građana, koja smatra da je Srbija zainteresovana za povezivanje sa svetom i za evropske integracije, želi da vidi na mestu predsednika Skupštine čoveka koji simbolizuje takvu politiku. Gospodin Oliver Dulić jeste čovek koji shvata da je interes građana Srbije u ostvarivanju evropskih integracija, u povezivanju Srbije i otvaranju prema svetu i saradnja sa svetom u najboljem interesu svih građana Srbije.
Ono što gospodina Olivera Dulića karakteriše jeste istrajnost. Njegova profesija pokazuje da je on u životu, iako mlad, uradio mnogo stvari na najbolji mogući način. Završio je fakultet za koji je potrebno mnogo strpljenja, mnogo upornosti i osećaj za pomoć ljudima.
Ono što je, takođe, za nas bilo važno jeste činjenica da je Oliver Dulić čovek koji je tolerantan, spreman je na kompromise, spreman je na dogovore. Mi zaista verujemo da će on u radu Skupštine uspeti da, u saradnji sa svim narodnim poslanicima i svim poslaničkim grupama, pre svega, stvori jednu atmosferu u kojoj će građani videti da mi ovde radimo jedan ozbiljan posao i da smo na tom poslu svi zajedno, bez obzira na političke razlike.
Gospodin Oliver Dulić dolazi iz jedne višenacionalne sredine i kao takav naučio je šta znači bogatstvo razlika, naučio je, takođe, šta znači tolerancija, naučio je šta znači dogovoriti se, napraviti kompromis i tražiti najbolje rešenje.
Ono što možda neki vide kao nedostatak gospodina Dulića jeste njegova mladost, ali naše uverenje da je gospodin Dulić sa svojih malo godina uradio mnogo toga i zaista je bio čovek koji se može pohvaliti predanošću svemu što radi. Da je on čovek koji tih 30 i jedva neku godinu preko nije dopustio, da se on stalno usavršavao, da se stalno obrazovao i istovremeno se razvijao u jednog ozbiljnog političara.
On u politici nije od juče, on nije u politici kao čovek koji je samo pravio političku karijeru, on je jedan od onih retkih mladih ljudi koji su se obučavali za posao koji su radili vezano za politiku.
Mi mislimo da će medicina možda izgubiti odličnog lekara, ali verujemo da ćemo izborom Olivera Dulića za predsednika Skupštine dobiti odličnog političara. Pozivam sve narodne poslanike da glasaju za predlog DS da gospodina Olivera Dulića izaberemo za predsednika Narodne skupštine. Hvala vam.

Poštovano predsedništvo, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani poslanici Koalicije "Povratak", kada god se pomene Kosovo i Metohija prvo mi se nameće pitanje ko je skrivio što je toliko teška pozicija Srbije vezana za ono što se dešava na Kosovu i Metohiji.
Ko je skrivio što su Srbi u tako teškoj poziciji na Kosovu i Metohiji, ali ostavićemo to istoriji samo zbog toga što će istorija mnogo strožije suditi onima koji su to skrivili nego što bismo mi to danas mogli da uradimo.
Takođe, kada se pomene Kosovo i Metohija svi pomislimo na stradanje koje traje i tu zaista jesu u pravu oni koji kažu da to stradanje traje mnogo duže od 10 i 15 godina. Prvo što bi čovek hteo da uradi jeste da na neki način pokaže saosećanje sa tim stradanjem, ali onda opet pomislimo da od toga oni koji stradaju nemaju koristi. Mi kao ljudi koji smo ovde izabrani da, ako možemo, donosimo odluke koje će umanjiti to stradanje i rešavati problem, ipak bi trebalo da prepustimo nekom drugom da izražava to saosećanje, a da mi pokušamo da nađemo, ako je moguće, rešenje u uslovima u kojima jedva da rešenja ima.
Za nas se postavlja pitanje šta ova deklaracija nije i šta ne bi trebalo da bude: nije i ne bi trebalo da bude ratni poklič; poziv na sukob sa međunarodnom zajednicom, od čijeg stava zavisi konačno rešavanje problema statusa Kosova i Metohije, a i problema vezanih za položaj Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji; dalje nije to propis za ponašanje pri rešavanju problema na Kosovu i Metohiji.
Dakle, problem Kosova i Metohije je do te mere složen da njegovo rešavanje predstavlja dugotrajan proces koji zahteva zaista izrazito mnogo strpljenja i osećaja za dešavanja koja nas okružuju, za promene koje se dešavaju u svetu i zahteva prilagodljivost, da bismo mi mogli tek tako da napravimo propozicije po kojima bi neko morao da uradi tačno ono što nam se sada čini ili se nekome čini da bi morao da uradi.
Kada se pitamo šta ova deklaracija jeste, ona zna nas jeste dokaz da najviši državni organi Srbije međunarodnoj zajednici pokazuju da Srbija ispoljava legitiman interes za Kosovo i Metohiju, da država Srbija pokazuje da ima svoje državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji i da od tih interesa ne odustaje, da pokazujemo da postoji značajna politička saglasnost oko toga šta smo evidentirali kao ključne probleme na Kosovu i Metohiji i kao nužne korake koje treba da preduzmu oni koji su preuzeli odgovornost za Kosovo i Metohiju.
Mi ovde komuniciramo, preko ove deklaracije, međusobno i pokušavamo da kažemo ima li zajedničkog imenitelja u onome što mi zovemo rešavanje problema Kosova i Metohije. Ako ima, da onda adresa na koju upućujemo to što smo utvrdili kao zajednički imenitelj jeste međunarodna zajednica, koja je preuzela odgovornost za rešavanje problema na Kosovu i Metohiji.
Ono što Srbija može da definiše kao svoj državni i nacionalni interes za Kosovu i Metohiji ima dva aspekta: jedno je pitanje konačnog statusa Kosova i Metohije - za nas konačan status, pozivamo se na Rezoluciju 1244, isključuje priču o samostalnosti Kosova - a drugi ključni aspekt državnog i nacionalnog interesa jeste povratak i bezbedan život Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji. Mislim da kod ovog drugog možemo da uradimo više ukoliko pokažemo da postoji jedinstvo političkih snaga oko toga.
Naravno, neću da govorim ono što svako zna, da se pred kraj 20. veka teško može opravdati ono što se nama desilo kao državi; teško se može opravdati da su postojali razlozi da zemlje sveta bombarduju jednu zemlju braneći ljudska i građanska prava jedne nacionalne manjine koja je živela na Kosovu i Metohiji. Ali, upravo zbog toga što su oni to tada uradili, to nama sada daje za pravo da mi, zalažući se za poštovanje minimuma ljudskih prava, a to je pravo na život koje je ugroženo na Kosovu i Metohiji, podsetimo tu istu međunarodnu zajednicu na ono što su bili njeni kriterijumi kada je preduzimala mere i to vrlo oštre mere vezano za nas.
Mislim da u tom smislu ova deklaracija jeste početni zajednički korak ka našem jednoglasnom naporu da se u borbi za stvaranje uslova za elementarna ljudska prava Srba i drugih nealbanaca na Kosovu zapravo stvaraju drugačiji uslovi za razgovore koji će uslediti vezano za rešavanje konačnog statusa Kosova.

Poštovana gospođo Čomić, uvažene kolege narodni poslanici, mi naravno možemo uvek da biramo ugao sa stanovišta naših stranačkih interesa, širih, užih, da više odgovara nama i uvek je neko nezadovoljan, ali je malo uvreda za inteligenciju da su nezadovoljni oni što su pravili zakone koji nemaju ni "d" od demokratije, a pri tome nas sada prozivaju i uče nas o demokratiji.
Dakle, možemo da kažemo da ovaj zakon možda ne odražava na najbolji način ono što je izborna volja, ali zaista se postavlja pitanje šta je izborna volja građana na izbornoj listi koalicije, kako se meri, koliko procenata kome pripada. Nema nikakvog spora da neki tačno znaju šta je izborna volja koju su oni ostvarili na izborima i to niko ovim zakonom nije doveo u pitanje, koliko znam. Niko, dakle, nije ugrožen.
Naravno, ovde su nas sve nazivali raznim imenima i prosto mislim da ne treba komentarisati. Oni time govore o sebi, a ne o nama. Takođe je za nas veliki problem, kao poslaničku grupu koja se trudi da doprinese onome što je nekakav zajednički napor i cenimo svačiji napor da se nešto bolje uradi ovde, da sedimo ovde i da slušamo najružnije stvari koje nam upućuju oni koji su nam ružne stvari radili deset godina. Zato je lustracija potrebna. Nažalost, nismo to uradili, ali se nadam zaista da ćemo to ipak do kraja uraditi.

Imam predlog na osnovu člana 137. da rasprava u pojedinostima traje tri minuta.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, gluostima kojima smo izloženi od nekih poslanika, teško je odrediti pravu meru, zato što, prosto, pamet nije u stanju da se premetne u glupost i da odmeri veličinu gluposti.
Drugo, zato ja kao čovek koji za sebe mislim da sam čovek pristojne pameti, sa glupostima neću polemisati. Ono što smo takođe ovde čuli ejste gomila neznanja, ali o neznanju se može uzeti mera, znanje mu uzima meru. Osim toga, neznanje se može smanjiti, ako se saznanjima dopuni i činjenicama, i zato ću reći samo nekoliko činjenica, da bi onima koji ne znaju dopunila njihov fond znanja.
Laži koje smo ovde takođe čuli, one su i cilj i sredstvo, i ja znam, a i oni koji se služe lažima, znaju da lažima činjenice ne trebaju, a istina im je krvni neprijatelj. Zato ja, što se tiče laži, tražiću samo razloge - šta te laži treba da prikriju. To je razlog zbog čega se laži lansiraju. One moraju prljave tragove da sakriju.
Dakle, kada se tiče činjenica, hoću samo da kažem da je dobro naplaćeni patriotizam za rezultat imao Rezoluciju Saveta bezbednosti i Kumanovski sporazum koji jasno kaže da ni u kojim uslovima nikakve snage države Srbije neće ući na Kosovo i Metohiju, i neće u ći u kopnenu zonu bezbednosti. Dakle, toje rezultat jedne naplaćene patriotske politike kojim je jedan deo, a to je hiljadu kvadratnih kilometara Kosova i Metohije i 725 kvadratnih kilometara juga Srbije, otkinuto zapravo iz ustavnog prava poretka Srbije.
Dakle, to su činjenice. Vlada koja je isključena iz mogućnosti da utiče na te događaje, nova vlast, našla je formu da formira zajedničko telo koje se zvalo Koordinaciono telo za jug Srbije i Koordinacioni centar za jug Srbije, i to su radile Savezna i Republička vlada. Te vlade su usvajale programe, te vlade su usvajale finansijske planove i finansijske izveštaje Koordinacionog tela i Koordinacionog centra. Rezultat rada toga jeste da je ukinuta kopnena zona bezbednosti, da su naše snage na jugu Srbije i da su odškrinuta vrata za Kosovo i Metohiju, da tamo Srbija pokuša da nešto uradi.
Što se tiče laži, šta treba prikriti ovim lažima. Ovim lažima očigledno treba prikriti činjenicu da je politika koja je vođena, kakve su namere bile, to oni neka objašnjavaju onima koji će ih jednog dana, a ja verujem u sudovima pitati kakve su im namere bile, ali rezultat toga jeste ono što se u svakoj normalnoj zemlji jasno evidentira kao izdaja državnih i nacionalnih interesa.
Otkinuti, skoro dve hiljade kvadratnih kilometara sopstvene teritorije, jeste državna izdaja i verujem da će oni odgovarati pred sudovima. Mislim da je to osnovni razlog zbog koga su se oni odlučili za ovakve napade, a što se tiče prostote kojom nas zasipaju, pristojnost nalaže da budemo iznad toga.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, kolege narodni poslanici, kada su narodne poslovice u pitanju, onda oni koji ne mogu da razumeju nauče napamet ono što im drugi kažu. Istine radi, iako se uči napamet, nije loše naučiti činjenice napamet. Dakle, činjenica je da je prethodna vlast, radeći za interese Albanaca, dovela do toga da je Kosovo i Metohija dato pod međunarodnu upravu, dokumentima koje je prethodna vlast potpisala. Takođe, činjenica je da je Kumanovskim sporazumom formirana ta zona bezbednosti, kopnena i vazdušna, a to je takođe potpisala prethodna vlast.
Dakle, psotavlja se pitanje koliko para je dobio onaj ko je to potpisao, koliko para je Srbija izgubila zbog toga što su oniprodali Kosovo i Metohiju i južni deo Srbije. Postavlja se pitanje koliko para misle oni da vredi napor da se ispravi to što su oni uradili. Dakle, ovde se radi o tome da ovi napadi imaju jednu jedinu metu i jedan jedini razlog. Time se pokušava prikriti izdaja državnih interesa. Neki umišljaju da će zbog te izdaje državnih interesa odgovarati samo pred biračima. Duboko sam uverena da će odgovarati pred sudovima i da im neće suditi građani svojim glasovima, nego će im suditi sudovi po zakonima, jer je krivično delo koje ne zastareva izdaja državnih i nacionalnih interesa.
I, kako god se nadali da će biti u prilici dugo da računaju na to da će građani odlučivati o njihovoj sudbini, odlučivaće sudovi. Dakle, izgubiti desetine hiljada kvadratnih kilometara državnog prostora je nacionalna izdaja, proterati stotine hiljada Srba sa svojih ognjišta je naciconalna izdaja. Izazvati bombardovanje zemlje je nacionalna izdaja, izazvati desetine hiljada žrtava i izgubljenih života je, gospodo, nacionalna izdaja.
Ako vi govorite sada o tome da li je previše para dato za to da bi se ukinula kopnena zona bezbednosti, koju ste vi stvorili, ta kopnena zona bezbednosti, naime, značila je da je sa te teritorije proterana država Srbija vašom zaslugom.

Sa te teritorije proteran je srpski vojnik i srpski policajac. Ako vi mislite da je to previše, onda nam recite koliko ste vi dobili, da to izgubimo?

Dakle, to što ste dobili toliko glasova, iako tamo Srba gotovo nema, potvrđuje moju tezu, verovatno su Albanci glasali za vas. A, što se tiče cifara i podataka o tome kako je trošeno, vi ne osporavate potrebu države da investira u popravku onoga što je napravljeno na Kosovu i Metohiji i jugu Srbije, nego tražite samo da znate za šta je trošeno, ako sam vas dobro razumela. Znači, to je potrebno da se zna.
Koordinaciono telo za jug Srbije i koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju formirani su odlukama Savezne i Republičke vlade. Program i tela i centra, takođe su usvojile Savezna i Republička vlada. Finansijski plan i za jedno i za drugo telo takođe su usvojile Savezna i Republička vlada kao i finansijske izveštaje za utrošena sredstva.
Savezna i Republička vlada ove izveštaje su usvojile vrlo detaljno predstavljene i u tim izveštajima stoje sve stavke za svaki dinar, a ako hoćete mogu da vam pročitam neke, prosto da znate (komentar se odnosi na upadice poslanika Šešelja koje se ne čuju) znači - izgradnja puta Preševo, Orahovica, Donja Šušaja, nabavka potopne pumpe za vodu za potrebe vodovoda, rekonstrukcija seoskog vodovoda, koptiranje... znači, to su sve izveštaji, to su finansirali vaši finansijeri, to nema veze sa ovim, (komentar se nije čuo) dakle, postoji potpuno do u dinar izveštaj koji su i jedna i druga vlada usvojile i verovatno i vi dobro znate da ako bi zavšrni račun po stavkama - nabavka ambulantnog vozila, nabavka cisterni, itd, ako bi to tako izgledalo da bi onda to bilo mnogo više od 300 strana koje tražite.
Dakle, takav završni račun se ne može ipak predočiti. Ali, ako je to vaša potreba mogu vam dati sve informacije, odnosno daću vam papire koji su usvojile i jedna i druga vlada o tome kako su trošena sredstva koja su odobrena od strane i jedne i druge vlade za rad Koordinacionog tela i Koordinacionog centra, koji su imali zadatak da poprave nesreću koju je prethodna vlast izazvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, kolege narodni poslanici, moram da podsetim na to da smo mi tražili, prošle godine, da nam Vlada dostavi izveštaj o načinu na koji su korišćenja sredstva budžeta u 2000. godini, i to smo tražili upravo zbog toga što su ta sredstva trošena nenamenski, zato što je bilo zloupotreba, zato što je bilo očiglednog kršenja zakona u trošenju budžetskih sredstava.
Neki sada kažu da ako Skupština usvoji budžetski zakon ili Zakon o budžetu onda Vlada ima pravo da ga krši kako hoće. Dakle, Skupština kaže - u redu, mi prihvatamo ovakav budžet i prihvatamo da se na rashodnoj strani se sredstva koriste za te namene, ali onda će Vlada to da koristi za šta ona hoće. Dakle, Skupština donosi zakon kako će se sredstva koristiti i Vlada ne može ceo budžet da koristi proizvoljno. Toliko o onima koji sada misle da Vlada ima pravo i da je Vlada prosto sama bila nadležna da procenjuje. A toliko i o zakonskoj odgovornosti svakog člana Vlade koji je na taj način kršio zakon koji je ova skupština donosila, odnosno neka druga skupština.
Neki kažu da bi mi sada trebalo da se bavimo budućnošću, a da se ne okrećemo unazad i da se ne bavimo onim što je bilo u prošlosti. Pozivam parlamentarnu većinu da ne glasa za Zakon o završnom računu. Dakle, mi prihvatamo izveštaj nadležnog ministarstva o svim zloupotrebama, malverzacijama i sl. koje je utvrdilo, ali pozivam da ne glasamo o Zakonu o završnom računu dok se ne utvrdi krivična odgovornost za sve one koji su ovaj budžet koristili na ovakav način, jer mi nismo u obavezi da amnestiramo od odgovornosti i da ostvarimo kontinuitet time što ćemo prihvatiti ovakav završni račun.
Treća namera je ovde potpuno očigledna a to je da umesto da se govori o 2 milijarde nemačkih maraka - sredstvima koja su korišćena na protivzakonit način, ovde se sada izvlače pojedinačni slučajevi i pokušava da se pokaže da ti sitni pojedinačni slučajevi i mogu da nađu opravdanje zašto su tako trošena; te su tako možda mogli i bukvar da štampaju, jer je mnogim ministrima bukvar bio potrebniji nego sabrana dela Lukića, ali se radi o tome da ta sredstva nisu namenski trošena i da je to kršenje zakona. Dakle, postoji nešto što je zakonito, a postoji i nešto što je nezakonito.
Dakle, Demokratska alternativa neće prihvatiti ovaj zakon, jer izveštaj nije tačka koju usvajamo nego samo Zakon o završnom računu i ja pozivam parlamentarnu većinu da ne prihvatimo ovaj zakon. Nas zaista ne obavezuju marifetluci, lopovluci i manipulacije iz prethodnog perioda, to jest da mi to potvrdimo. Hvala.

Dakle, nije kriv onaj ko kvalifikuje istinu, već onaj ko se u njoj prepoznaje. Drugo, onaj ko tako prečesto i previše glasno pokazujući na sve strane viče - držite lopova, po svoj prilici hoće da skrene pažnju pre svega sa sebe. Drugo, očigledno postoji izrazito nezadovoljstvo zbog toga što nameru koja je postojala, da se Kosovo i Metohija proda nakon bombardovanja, ova vlada pokušava da popravi i da zaustavi (žagor) i zato je upravo Nebojša Čović meta onih kojima to najviše smeta.