Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 27. koji u poslednjem stavu kaže da je predsednik Narodne skupštine odgovoran za primenu ovog Poslovnika i član 101. pozivajući predsednika Narodne skupštine da prekine ovu sednicu i hitno zakaže Kolegijum Narodne skupštine, a u vezi događaja koji su se dešavali u toku trajanja ove sednice, odnosno u vezi činjenice da je nemoguće normalno nastaviti rad dok se ne otkloni dilema da li Narodna skupština i predsednik Narodne skupštine stoji iza onoga što je juče šef poslaničkog kluba SNS izgovorio, optužujući za genocid političku partiju koja sedi u ovom parlamentu.
Dakle, mislim da je u interesu svih da ovaj rad nastavimo u normalnoj atmosferi. Jedini način da to postignemo jeste da se sazove Kolegijum, da se razjasni ova situacija i da se, u skladu sa Poslovnikom, primene mere prema onima koji su zaista na najgrublji mogući način ne samo unizili ovaj parlament, nego su uvredili čitave narode u ovoj zemlji. Mislim da preko toga ne može niko da pređe.
Dakle, ovo nije pitanje sada DS i osećaja DS da su povređena njena prava. Ovo je pitanje osećaja da su povređena prava žrtava genocida, da su povređena prava svih građana ove zemlje, koji zaista sa dubokim poštovanjem, vodeći računa o tome kada upotrebljavaju reč genocid, pre svega misle na poštovanje žrtava tog najstrašnijeg zločina.
Molim vas da uputite predsedniku, pošto vidim da nije ovde, ovaj zahtev i da prekinemo ovu sednicu dok Kolegijum ne održi sednicu i dok se zaista Narodna skupština i svi predstavnici političkih partija ne postave jasno u odnosu na ono što se desilo. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, naravno da mi podržavamo nameru da se ova oblast uredi. Naravno da smo svi svesni da nepostojanje jasnog zakonskog okvira nas dovodi kao čitavo društvo u ozbiljnu opasnost da budemo izloženi, kako da kažem, nekontrolisanoj zloupotrebi koja se može sprovoditi i mi smo često svedoci da se dešava tako što se formiraju razne grupe i razna preduzeća za obezbeđenje a da pri tom nemamo jasno definisane zakonske uslove pod kojima oni mogu da se formiraju i pod kojima oni rade.
Ono što je naša suštinska primedba jeste da ovaj zakon, dakle, bez obzira da li bi on došao od Vlade Mirka Cvetkovića ili dolazi od neke druge Vlade, ne radi se sada o tome, radi se o tome da mi ukazujemo na jedan ozbiljan problem i nedostatak koji postoji u ovim zakonima a on se tiče činjenice da formulacija - bezbednosna smetnja nije dovoljna garancija da se tim poslom neće baviti ljudi sa kriminalnim dosijeima.
Dakle, svi naši amandmani idu u pravcu jasnog definisanja uslova ko može a ko ne može da se bavi ovim delatnostima i koji su uslovi kada neko mora da prestane da se bavi tom delatnošću zbog toga što je u međuvremenu, na primer, prekršio zakon ili je prekoračio nužnu odbranu ili upotrebio prekomernu silu itd. i potpao je pod udar zakona. Dakle, o tome se radi.
Mi sada pokušavamo sa vama da razgovaramo na tu temu i da nam vi prihvatanjem amandmana koji regulišu to mnogo preciznije od načina na koji je regulisao zakon pokažete da zaista želite da uredite ovu oblast. Ne da date pravni uslov da ta preduzeća postoje i pretpostavku da oni mogu da se po ovom zakonu formiraju i da slobodno rade, već da date pravne garancije ovom društvu da neće biti izloženi mogućnosti da ljudi sa kriminalnim dosijeima ili policajci koji su otpuštani zbog toga što su prekoračili, prekomerno upotrebili silu prema građanima, mogu da se bave ovom delatnošću.
Dopustićete da je ogromna razlika između toga da li se tim poslom bave ljudi koji imaju nesporno čiste biografije ili nejasne definicije o bezbednosnoj smetnji. Prvo, ko utvrđuje bezbednosnu smetnju? Na osnovu kog kriterijuma se utvrđuje ta bezbednosna smetnja? Da li postoji tu prostor za korupciju? Ja sam sigurna da postoji. Ako vi nekome date da on procenjuje da li je bezbednosno podoban ili nije podoban da se bavi ovom delatnošću. Date nekome to pravo onda ostavljate mogućnost da taj neko takođe bude izložen mogućoj korupciji kako bi omogućio nekome ko inače ne bi smeo da se bavi tom delatnošću, da se tom delatnošću bavi.
Naravno, ako to nije definisano na dovoljno jasan način, onda se postavlja se postavlja dodatno pitanje – ako neko ko se bavi tom delatnošću pa je obavljajući tu delatnost prekršio zakon, kad je odslužio kaznu, opet nema nikakve prepreke da se vrati i obavlja tu istu delatnost, zato što zakon ga nije ni na koji način ograničio. Dakle, mi o tome pokušavamo da razgovaramo sa vama i zaista verujući da je vaša najbolja namera bila da ovu oblast uredite tako da društvo osposobite, odnosno da društvu omogućite da bude bezbedno, čak i tako kada se uključuju privatna preduzeća u poslove koji se tiču policijskog i bezbednosnog posla. Hvala.

Ovde ne dovodim u sumnju najbolju nameru da se ova oblast uredi na najbolji mogući način i ne dovodim u sumnju činjenicu da je urađen i korak više u odnosu na zahteve onih koji se time bave ili bi se time rado bavili, a verujem da su njihovi zahtevi da se država u to uopšte ne meša. Njima bi najviše odgovaralo da se država apsolutno ne meša u to i da ih ništa ne pita, nego da ih pusti da oni lepo sami sebe organizuju i da oni tu delatnost obavljaju bez ikakvog nadzora.
Mi smo svedoci i mi smo kao društvo na neki način žrtve ponašanja tih grupa ili firmi, da tako kažem, koji su se do sada tako ponašale. Svakako pozdravljamo odlučnost ministarstva da ipak ne dozvoli da to bude samouređena oblast, jer ako išta ne sme biti samouređeno onda je to pitanje bezbednosti i pitanje zaštite ljudskih i građanskih prava svih građana u ovoj zemlji, a ove teme su upravo teme zaštite ljudskih i građanskih prava i sloboda i bezbednosti ljudi i mislim svakako ne treba dozvoliti.
Ali, ono što ne možemo da prihvatimo kao odgovor - vi tvrdite da ćete vi menjati Zakon o policiji i da je činjenica da bezbednosna provera ni bezbednosna smetnja nije definisana do sada, ali da ćete to izmenom nekog zakona, koji je krovni zakon pretpostavljam, to definisati preciznije, pa tako ćemo onda tačno znati šta znači bezbednosna provera i ko sve neće moći da prođe bezbednosnu proveru.
Ovaj zakon, završetkom ove rasprave, usvaja se i stupa na snagu sa onim što mi tvrdimo da je ostalo krajnje problematično i nedorečeno u ovom zakonu, a to je šta znači bezbednosna provera? Vi ste morali ovim zakonom utvrditi šta je za ovu oblast bezbednosna provera, bez obzira na to što ćete nekim drugim zakonom utvrđivati šta je u opštem smislu bezbednosna provera.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Koristim vreme da govorim o amandmanu.

Sada dolazimo baš do konkretno onog člana koji propisuje na neki način uslove pod kojima se može dobiti licenca za obavljanje detektivske delatnosti. U tom članu se potpuno jasno vidi nedostatak i to dramatičan nedostatak kriterijuma i uslova koji se tiču bezbednosnih smetnji.
Sadržaj našeg amandmana je, i zaista mislim da nemate razloga da ga ne prihvatite, možda biste mogli eventualno, ukoliko treba da se nešto u njemu menja, da se ovaj amandman izmeni, da se jasno i nedvosmisleno ograničava mogućnost da se ovom delatnošću bave ona lica koja nisu osuđivana na kaznu zatvora u trajanju najmanje šest od šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje ovih poslova, može obavljati ovu delatnost lice protiv koga se ne vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, koje nije osuđivano zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, koje nije osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci i kome radni odnos u MUP nije prestao zbog teške povrede službene dužnosti pravosnažnom odlukom nadležnog organa.
Zaista ne vidim ni jedan jedini razlog zašto ne možete da prihvatite ovaj amandman kao dokaz da i vi zaista želite, pod jedan - da bezbednosnu smetnju otklonite kao dilemu ko će da tumači šta je bezbednosna smetnja dok se neki drugi zakon ne promeni, a da vas podsetim, vi ste ministar unutrašnjih poslova već pet godina. Vi kažete - još uvek taj zakon nije izmenjen. Pa, pet godina ste mogli da ga izmenite i da tu bezbednosnu smetnju definišete pre no što ste uputili nama ove zakone u skupštinsku proceduru.
Ali, ako to već nije tako, onda vas zaista pozivam da prihvatanjem ovog amandmana dokažete ukupnoj javnosti da ovde neće biti u bezbednosnim poslovima i detektivskim poslovima ni navijačkih grupa, ni siledžija osuđenih za siledžijstva i nasilja, ni policajaca koji su prekoračili svoje nadležnosti ili su prekomerno upotrebili silu, da neće biti kriminalaca koji su otpušteni iz zatvora i da neće biti onih za koje je policija, kako vrlo često čujemo, a oni su još uvek na slobodi i čine krivična dela, policija ima podatke o njima.
Dakle, mi vas pozivamo sa najboljom namerom, čvrsto vas podržavajući u vašoj nameri da ovu oblast uredite na najbolji mogući način, da prihvatanjem ovog amandmana pokažete zaista da se ovo ne pravi po meri onih koji bi rado da se bave tim poslom nego po meri interesa društva i svakog građanina u ovoj zemlji. Interes društva nije da se tim poslom bave ljudi koji su osuđivani koji su pod istragama, koji su odležali zatvor.
Prihvatanjem ovog amandmana pokazaćete da ne idete na ruku onima koji su vršili pritisak na vas da se država ne meša u ove oblasti, sigurna sam, onih koji sada ukoliko ovakav zakon usvojite bez ovog amandmana moći će da nastave da se bave tom delatnošću iako su višestruki povratnici što se tiče vršenja krivičnih dela. Moći će da se bave izgrednici, prestupnici. Moći će da se bave oni protiv kojih se i sada možda vode postupci za krivična dela.
Ništa u ovome što je ovde navedeno ne vidim da može biti sporno ukoliko zaista želite da se o ovom vrlo opasnom, sa jedne strane, moguće zloupotrebe, oblašću bave ljudi koji tim zloupotrebama zaista mogu biti skloni po samom činjeničnom stanju kako su se ponašali do sada.

Gospodine ministre, šta ste vi nama sada upravo rekli? Da ovaj amandman sužava ono što je definicija bezbednosne provere, a da ono što ste vi definisali kao bezbednosnu smetnju u opštem smislu, znate izgleda samo vi šta podrazumeva. Pošto nigde ne piše šta je sadržano u bezbednosnoj proveri, nama ostaje samo da se pitamo šta je to sve sadržano. Ako je sadržaj ovog amandmana uži od onoga što policija i druge službe treba da rade ovde, mi smo saglasni da se ovaj amandman menja i da se dopuni svim onim što vi smatrate da treba da sadrži bezbednosna provera. Dakle, nama ostaje samo da mi verujemo vama na reč, jer zakon to ne definiše, da bezbednosna provera podrazumeva i to da ne može biti pod istragom, da ne može biti osuđivan, da ne može tek izaći iz zatvora itd. Ostaje nama da vam verujemo. Ostaje nam da vam verujemo da neće biti zloupotrebe u policiji, kada ta bezbednosna provera bude mnogo šira od ovoga što mi predlažemo, a niko sem vas ne zna šta je to šire. Dakle, vi ulazite sada u jedan prostor koji je vrlo opasan.
Vaš odgovor je zapravo najveća opasnost koju ste mogli sada da nam ovde predočite, jer vi nama kažete – vi tražite premalo, a mi ćemo tražiti mnogo više. Šta? Nemojte da nas pitate. To nema, nigde ne piše, ali mi ćemo proveru vršiti. Po kom zakonu ćete vršiti proveru, gospodine ministre? Recite mi – po kom zakonu? Šta će biti sadržaj tih provera kada ovi zakoni stupe na snagu? Niko to od nas ne zna.
Opet postavljam dodatno pitanje, razumejući da se nalazite u procepu između potrebe države da što jasnije definiše ove uslove i ograničenja koja nose drugi zakoni koje smo donosili, kako bismo ograničili vlast, između ostalog i policije, i sačuvali integritet, dostojanstvo i pravo na privatnost građanina i vi morate svakako da se uklopite u taj prostor, između te dve stvari. Ali, ono što jedino ne smete da radite, da kažete – ovo je manje, mi radimo više, ali ne pitajte šta je to. To je nedopustivo.
Ako je obim ovog amandmana uži, mi smo saglasni da se proširi na sve ono što vi smatrate da treba da sadrži, kako bismo izbegli ovo što poštujem. Dakle, ja poštujem kad vi kažete da brišu se sa evidencije. Tačno je, mi smo to prevideli, prevideli smo da se neki brišu sa evidencije. Znači, treba amandman proširiti tako da i ta lica budu obuhvaćena.
Vi meni postavljate pitanje – kako ćete vi doći do tih podataka, a ovamo me ubeđujete da ćete vi to ipak raditi. To ipak ne može tako. Ili ćemo naći zakonski okvir, kako dolazite do tih podataka, ili nećemo dopustiti da to bude proizvoljno prepušteno nekome ko će sam da određuje kako će da dolazi do tih podataka, a mi, niko ne zna kako će se to dešavati.
Zato vas još jednom molim, razmotrite ovaj amandman, sagledajte mogućnosti da se izmeni ovaj zakon na način kojim će se definisati šta znači bezbednosna provera i kako ćemo je sprečiti da se ovim ozbiljnim, ali po društvo potencijalno rizičnim poslovima, po društvo, ne po pojedince, po društvo potencijalno rizičnim poslovima, bave ljudi koji time ne bi nikako smeli da se bave. Znamo da bezbednosne provere prolaze i policajci u policiji, pa svaki dan imamo policajca koji je nekoga pregazio, prekoračio upotrebu sile itd. Dakle, ne može se napraviti savršena bezbednosna provera, to je tačno, ali se mora znati šta bezbednosna provera znači i mi samo na tome insistiramo.
Ako vam je zaista stalo da ovaj zakon bude u skladu sa namerom da se uredi ovaj prostor sa jedne strane, da se građani odbrane od mogućih opasnosti koje prete odatle sa druge strane i istovremeno da poštujemo princip prava čoveka na bezbednost i prava čoveka na zaštitu svojih ljudskih i građanskih prava i sloboda, onda se morate potruditi da nađete ono rešenje koje će odgovoriti na sve ove zahteve. Inače, ovaj zakon je neprihvatljiv.
Verujem da će problem imati svako ko bude pokušao da ga sprovodi, zato što će svako moći da vas tuži da mimo zakona prikupljate neke podatke o ljudima i da mimo jasne zakonske regulative proveravate ljude za obavljanje poslova za koje mora da postoji jasna definicija kako se vrši provera. Hvala vam.

Očigledno ne postoji spremnost da se uvaže argumenti koji mislim da su nesporni. Želim samo, javnosti radi, da kažem jednu stvar. Ne radi se ovde o bezbednosnoj proveri bilo kog pojedinca. Ovde se radi o tome da mi ovim zakonom regulišemo formiranje privrednih subjekata koji su naoružane formacije.
Zašto postoji posebna osetljivost na ovo pitanje u odnosu na mnoge druge bezbednosne provere kad tražite pasoš ili neki drugi dokument? Zato što vi ovim aktom omogućavate da se stvaraju oružane formacije. Tada je osetljivost javnosti uvećana i podignuta na hiljaditi stepen, s punim pravom. I zato mi pokušavamo u ovom razgovoru sa vama da pronađemo način kako da otklonimo svaku sumnju i svaku dilemu oko toga da u te oružane formacije neće moći da uđu ljudi problematične prošlosti, s jedne strane, a s druge strane da su te provere jasno definisane i da svi građani znaju ko to radi i na koji način to radi. Samo o tome se radi, a ne zato što mi imamo zlu volju prema vama ili zato što hoćemo ovu temu da politizujemo.
Naprotiv, ova tema jeste par ekselans političko pitanje, zato što se tiče bezbednosti ljudi, zato što mi ovde sada govorimo, da ne bude nikakve zabune, o tome da mi sada zakonom definišemo neke oružane formacije i da je, naravno, onda javnost vrlo zapitana, zabrinuta, na koji to način radimo i da li smo dovoljno jasno otklonili svaku opasnost da u tim formacijama budu ljudi koji to nikako ne bi smeli da budu. Hvala.

Gospodine ministre, ja sam sigurna da je bolje kada postoji zakon nego kada ga nema, kada je sve to u prostoru mimo zakona. Dakle, to jeste bolje.
Ovde se radi samo o tome da ako vi već donosite zakon da biste uredili tu oblast, da li je moguće da se ostavlja jedan tako osetljiv prostor kao što je pitanje ko time može da se bavi nedefinisanim? A da je bolje da ima zakona nego da ga nema, to nikome nije sporno, pa ni nama.
Ali, da li smo mogli da izbegnemo ovu opasnost koja stoji u nekom nedefinisanom prostoru šta znači bezbednosna provera i ko će o tome odlučivati i na koji način. Samo se o tome radi.

Želim samo da podsetim ministra, koji se prihvatanjem nekih amandmana pozvao i na mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, da je on takođe na ovaj član 20. dao svoju primedbu, koja glasi – Predlog zakona na nedovoljno precizan način uređuje da su organ državne uprave, pravno lice koje na osnovu javnih ovlašćenja vodi određene evidencije ili drugi rukovaoci zbirkom podataka na obrazložen pismeni zahtev detektiva praktično dužni da detektivi daju podatke navedene u tekstu. Ova odredba je nepotpuna i potrebno je precizirati istu, u smislu određivanja koje podatke o ličnosti su navedeni subjekti dužni da daju detektivu, kao i da su ti podaci detektivu neophodni isključivo radi vršenja poslova iz njegove nadležnosti, a uz puno poštovanje načela srazmernosti.
Dakle, analizom prihvaćenih amandmana potpuno je jasno da ne postoji nijedan amandman koji je Ministarstvo prihvatilo, a koje bi bilo adekvatan odgovor na osnovanu primedbu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Hvala.

Ovaj amandman se takođe odnosi na ovu nedovoljno jasno definisanu obavezu organa uprave i drugih institucija da detektivu daju podatke o ličnosti.
Ovim amandmanom zapravo se pokušava ovo jasnije definisati i postaviti nekakav uslov. Neću da tvrdim da je način na koji je ovaj amandman to regulisao najsrećniji, ali mislim da je dobar putokaz za Ministarstvo da pronađe način da ovaj član uredi preciznije, zato što se ovim amandmanom definiše da izuzetno za uvid u podatke iz tačaka 3, 5, 6. i 7. i stava 1. ovog člana detektivu mora da pribavi posebne dozvole suda ili rukovodećih organa. Dakle, on ukazuje da na to da ne mogu svi podaci biti dostupni detektivu ili za slučaj da se traže podaci koji su po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti jasno definisani da postoje nekakve institucije koje daju dozvolu da se takvi podaci u nekim slučajevima prikupljaju.
Dakle, opet molim ministra da razmotri ovo. Potpuno je jasno da svi ovi amandmani imaju jedan jedni cilj, a to je da se otkloni svaka nejasnoća iz ovog zakona i svaki prostor za moguću zloupotrebu. Ovo je zemlja koja je preživela užasno mnogo tragedija upravo zbog toga što podaci o ličnosti nisu bili zaštićeni i zato što su razne službe davale podatke o pojedinim ljudima i ti podaci su bili na najdrastičniji način vrlo često zloupotrebljavani.
Još jednom molim da ministar razmotri amandmane i ukoliko je potrebno da se neki amandman izmeni, ali da se u svakom slučaju jasnije precizira ovaj član 20, da se otkloni svaka mogućnost da on bude u suprotnosti sa Zakonom o zašiti podataka o ličnosti, s jedne strane, i da se otkloni svaka mogućnost zloupotrebe podataka o ličnosti.

Gospodine ministre, još uvek postoji prostor da se ovaj tekst zakona popravi, tako što će podnosioci amandmana izvršiti izmenu svog amandmana u skladu sa tehničkom ispravkom, u skladu sa ovim oko čega očigledno nemamo spora. Dakle, i vi isto verujete da bi bolje bilo da tu piše – dokaz o psihofizičkoj sposobnosti ili uverenje o psihofizičkoj sposobnosti.
Ako ste vi spremni da takvu vrstu izmenjenog amandmana prihvatite, podnosilac amandmana može da izvrši tehničku ispravku amandmana i da ovakav amandman bude usvojen.
Mislim da je i za Ministarstvo dobro da ne ostane sumnja da možda neko to tumači kao pravo Ministarstva da on proverava psihofizičku sposobnost, a kasnije može da padne i velika odgovornost, sasvim neopravdano na Ministarstvo, ukoliko se desi slučaj da je neko ko ima jasne dokaze, da nije psihofizički sposoban, da nosi oružje, to oružje zloupotrebi, a onda kasnije može da se postavi pitanje kako je moguće da nadležni državni organ koji je bio zadužen za to da prati uslove pod kojima neko može da nosi oružje, je propustio da na vreme proveri da li je neko psihofizički sposoban. Hvala vam.

Poštovani gospodine ministre, ovaj član opet ukazuje na to da postoji sistemski propust u ovom zakonu, pre svega, vezan za to ko može i da li su jasni kriterijumi ko može da se bavi detektivskim poslom.
Dakle, ovaj član govori o tome pod kojim uslovima i kada se može preduzetniku, odnosno pravnom licu, privremeno zabraniti obavljanje detektivske delatnosti. U razlozima zbog kojih može da se privremeno zabrani ili trajno zabrani, ne postoji odrednica koja govori o tome da ukoliko je neko ko se bavi ovom delatnošću, u međuvremenu počinio krivično delo, pravosnažnom presudom osuđen za krivično delo da je i to razlog da ne može više da se bavi, da mu se privremeno ili trajno oduzima dozvola za bavljenje detektivskom delatnošću.
Sadržaj ovog amandmana je upravo to, da odgovorno lice u pravnom licu osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za obavljanje navedenih poslova.
Ako ste sada imali, doduše ne naročito ubedljivo, objašnjenje zašto u kriterijume koji podrazumevaju podobnost za bavljenje ovom delatnošću niste mogli da uvrstite amandman, koji je precizirao da oni koji su pod istragom, koji su osuđeni, koji su krivično odgovarali, ne mogu da se bave tom delatnošću, sada mislim da nemate nikakav razlog da ne prihvatite ovaj amandman koji uključuje, ukoliko se u međuvremenu neko ko je imao dozvolu bavi ovom delatnošću, a u međuvremenu se desila okolnost da je počinio krivično delo i da je pravosnažnom presudom osuđen za to krivično delo, da je to takođe razlog zbog kog mu se oduzima pravo na bavljenje ovom delatnošću.
Sada nemate opravdanje da kažete da je ovaj amandman uži od onoga što vi podrazumevate, a mi ne znamo šta je provera, jer se ovde nedvosmisleno zapravo onemogućava onima koji su počinili krivično delo da nastave da se bave detektivskom delatnošću. Zaista, verujem da ćete, uvažavajući to, prihvatiti ovaj amandman i time pokazati da vi zaista ne želite da se ovom delatnošću bave ljudi sa kriminalnim biografijama. Hvala vam.

Gospodine ministre, ovaj amandman je isti u odnosu na postavljanje uslova pod kojima neko može da dobije licencu za bavljenje poslovima privatnog obezbeđenja. Ovde se, takođe, definiše, precizira ko ne može da dobije tu licencu. To su lica koja su osuđivana, pod istragom, policajci koji su otpušteni ili kažnjavani zbog zloupotrebe službenog položaja itd, dakle, kao i prethodni zakon. Mislim da sam pokušala da vas ubedim da je važno da prihvatite ove amandmane.
Vi ste pokazali da više volite da samo vi znate po kojim kriterijumima će se te licence određivati i mislim da nema mnogo smisla dalje ubeđivati vas u ovo.
Mislim da ćete i vi, a i mi zbog toga moguće imati probleme, ali odgovornost je ubuduće na vama za sve ono što se bude ispostavilo kao nedostatak ovog zakona koji može imati posledice koje, verujem, ne želite ni vi, a sasvim sigurno ni mi. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, zaista verujem da imate osetljivost na reči koje su neprimerene u ovom parlamentu, ali mimo vaše lične procene šta jeste dopustivo, a šta nije, postoje reči koje su nedopustive.
Dakle, mislim da oni koji hoće da amnestiraju sebe od odgovornosti za preko milion izbeglica koje su proizveli svojom politikom, za preko 300.000 napuštenih kuća …

Dopustite molim vas samo da završim.
Dakle, oni koji danas pokušavaju da reč genocid koriste optužujući političku partiju koja se borila protiv onih koji su vas do toga vodili..

Hoću da ukažem zašto ste povredili Poslovnik.