Gospođo predsedavajuća, mislim da ste povredili član 107, dopuštajući, sada već ne znam u kom svojstvu, narodnom poslaniku Stefanoviću da iznosi činjenice koje nisu tačne. Svima je potpuno jasno da je glasanje u svim telima Narodne skupštine javno. Nismo uopšte oko toga polemisali. Naravno da je javno i ne stidimo se ni jedne odluke iza koje smo stali, pa tako ni za odluke na Odboru za spoljne poslove, da se ne podrži inicijativa SRS, koju je preuzela SNS, da se u ODKB pošalje posmatračka delegacija Skupštine Srbije i jasno smo obrazložili zašto smo protiv.
Ono što je zloupotreba položaja predsednika Skupštine jeste da je on na konferenciji za štampu izjavio da je DS protiv saradnje sa Rusijom, što je netačno. To je najgrublja neistina. Zbog toga smo tražili da vi, ako ništa drugo, bar kažete da niste tako mislili i da ste mislili da smo protiv ovog saveza, ali da niste mislili da smo protiv saradnje sa Rusijom, jer mi nismo protiv saradnje sa Rusijom, što smo i u prethodnom periodu dokazali, za sada, mnogo efikasnije od vas. Videćemo kako će ta saradnja izgledati ubuduće.
(Predsedavajuća: Gospođo Kolundžija, replicirate na izlaganje gospodina Stefanovića.)
Ne repliciram, nego upozoravam da je ovde izvršena zloupotreba, čime je zaista narušen ugled Narodne skupštine. Ne može se tvrditi kako sada novi predsednik, tobož hoće da sve bude javno, a mi smo kao do sada skrivali kako smo glasali, pa sad on hoće da objavi kako mi glasali. Radi se o tome da je on falsifikovao našu odluku. Glasali smo protiv odluke.

Gospođo predsedavajuća, povredili ste član 106. Činjenica da ste dali reč gospodinu Arsiću i da on nije govorio uopšte o temi dnevnog reda pokazuje samo da imate različite kriterijume sa jedne strane i sa druge strane, da dopuštate da se u zavisnosti od toga da li pripada vladajućoj većini ili opoziciji ovde pravi diskriminacija narodnih poslanika. Činjenica je da je DS za sve što je radila platila političku cenu i mi sa tim živimo mirno.
Istovremeno, u vreme kada je DS bila na vlasti o tome šta je istina utvrđivali su sudovi. Sud je utvrdio ko je bio odgovoran za odsustvo narodnog poslanika u vreme kada se glasalo.
(Predsedavajuća: Gospođo Kolundžija, javili ste se po povredi Poslovnika i molim vas da ne replicirate prethodnom govorniku. Potpuno sam vas razumela u vezi sa povredom Poslovnika i ako mi dozvolite obrazložiću zašto ...)
Želim samo da kažem ... Morate da vodite računa da prethodnim govornicima ne dopustite da iznesu uvrede i netačne kvalifikacije, a onda da ne dopustite da se na to odgovori, samo vas to molim. Ako smo jednaki, onda im nemojte dopustiti da vređaju opozicionu partiju, da iznose neistine za predstavnike tih partija, a onda da predstavniku te partije ne dozvolite da replicira.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, DS će glasati protiv ove odluke i želim da posebno naglasim, kako ne bi opet bili žrtve zloupotreba i političkih diskvalifikacija, mi se zalažemo i zalagali smo se i u prošlosti i smatramo da je od interesa za Srbiju da ima intenzivne ekonomske, političke i svake druge veze sa Ruskom Federacijom. Mislim da smo to dokazali u prethodnom periodu kada smo vršili vlast i to ćemo dokazivati učešćem u svemu onome što doprinosi produbljivanju te saradnje, kao opoziciona stranka.
Ono što se ovde postavlja kao pitanje jeste nekoliko stvari. Kada smo razgovarali o učešću u Parlamentarnoj skupštini NATO, o tome je prethodno vođena ozbiljna debata, o tome se izjašnjavala Vlada Republike Srbije, o tome se izjašnjavalo Ministarstvo odbrane. Mi smo tada imali jednu političku saglasnost oko toga, koja je bila neophodna i institucionalnu saglasnost koja je nužna da bi Srbija donosila tako važne odluke, kao što je odluka posmatračkog statusa u jednoj vojnoj-bezbednosnoj alijansi.
Činjenica da je ova odluka doneta na način na koji je doneta, dakle da je Odbor za inostrane poslove Skupštine Republike Srbije, bez da je prethodno pribavljeno mišljenje Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane, donelo je odluku i predložilo Skupštini da formira ovu delegaciju pokazuje ili, sa jedne strane, da je ova odluka doneta pod velikim pritiskom, pitamo se čijim pritiskom i kako je to Srbija ucenjena da bi morala da donese ovakvu odluku, ili da postoji politika Vlade koja se razlikuje od politike koja se ovom odlukom definiše.
Ako Vlada nije spremna da stane iza ove odluke, postavljamo pitanje, po Ustavu Vlada Republike Srbije je odgovorna za kreiranje i vođenje politike, pa i spoljne i bezbednosne. Ako je to tako, onda mi sa pravom, kao što smo i na Odboru tražili, tražimo da se Vlada Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo spoljnih poslova prethodno izjasne o ovoj odluci, jer ako je politika Vlade evropske integracije, onda se zaista postavlja pitanje – da li je donošenje ove odluke dovoljno sagledano sa aspekta ostvarivanja osnovnog strateškog cilja Srbije, a to je priključivanje EU?
Da li je donošenje ove odluke neophodno da bi se sa Ruskom Federacijom produbljivali ekonomski, politički i drugi odnosi? Da li je ovo uslov za nešto što sada ne vidimo, a predstavnik predlagača neće da nam kaže? Da li je ovo način u kome će Srbija voditi jednu politiku u kojoj će se Vlada ograđivati od odluka Skupštine i reći – to je Skupština odlučila, mi o tome nismo ni raspravljali, pa će se tako pravdati pred svojim zapadnim prijateljima, od kojih traže podršku za nastavak evropskih integracija? Sa druge strane, pred Ruskom Federacijom će se govoriti – eto, vidite, mi smo naklonjeniji vama, jer Skupština je donela ovakvu odluku. Ovakva politika nikada nikome nije donela koristi. Potpuno sam sigurna da neće doneti ni Republici Srbiji.
Na Odboru za inostrane poslove smo tražili da se izjasnimo, odnosno da se Vlada izjasni o tome da li je ova odluka u saglasnosti sa Strategijom nacionalne bezbednosti i Strategijom odbrane. Da podsetim još jednom, jedan kolega koji je pre govorio, govorio je o tome, ova Skupština je donela ove dve izuzetno važne strategije. One su u strateškom smislu opredelile Srbiju, pa i njena savezništva, posebno u oblasti bezbednosti i u oblasti nacionalne odbrane. Dakle, tom strategijom Srbija se definisala. Ako nismo dobili odgovor od Vlade i od Ministarstva da li je ova odluka u saglasnosti sa tim strategijama, onda se postavlja pitanje da li će Narodna skupština donošenjem ove odluke doneti odluku koja je u suprotnosti sa tim strategijama, sa jedne strane, ili da li će, ukoliko Narodna skupština donese odluku koja je u suprotnosti sa strategijom, u Skupštinu morati da dođe nova strategija, odnosno izmenjena strategija u kojoj će nedvosmisleno biti otvorena mogućnost da Srbija ostvaruje učešće u ovakvom jednom vojnom savezu?
Ono što je ključna stvar ovde i zbog čega DS dodatno zaista ne može da podrži ovu odluku, a objasniću i zašto smo dali svog predstavnika u ovu delegaciju, da ne bi bilo zloupotreba i po tom pitanju, da je naše učešće u toj delegaciji zapravo prihvatanje donošenja odluke o ovoj delegaciji.
Ono što je zaista veliko pitanje, jeste da li se može govoriti o tome da Srbija ima jedinstvenu spoljnu i odbrambenu politiku, ukoliko Vlada vodi neku politiku i prvi potpredsednik Vlade moli ambasadora, odnosno sekretara državnog sekretara SAD da ostane NATO na Kosovu, a sa druge strane parlament donosi ovakvu jednu odluku koja možda može naneti štetu naporima potpredsednika Vlade da ostvari ono što je molio u Vašingtonu?
Demokratska stranka je dala svog predstavnika u ovu delegaciju iz bar dva razloga. Jedan razlog je zato što DS, za razliku od nekih stranaka koje su u prošlosti, a onda su se promenile pa se ponašaju drugačije, ponašala tako što je sa jedne strane bojkotovala rad organa Narodne skupštine, dakle, mi mislimo da je odgovornost svakog poslanika da učestvuje u svim organima i telima Narodne skupštine i da je odgovornost svih poslaničkih grupa koje su građani izabrali u ovaj parlament da učestvuju u radu svih tela i delegacija Narodne skupštine. To je prvi razlog.
Drugi razlog zašto smo odlučili da damo svog predstavnika u ovu delegaciju, iako nećemo glasati za ovu odluku, jeste činjenica da što se tiče sastava delegacije imamo ozbiljan strah. Mi smo i u vreme kada smo bili predstavnici parlamentarne većine u svojim redovima imali predstavnike opozicionih partija koje su bile izrazito protiv NATO, pa su imali svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupštini NATO. Bili su izrazito protiv Evrope, pa su imali svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i intenzivno tamo pokušavali da se bore za svoje uske stranačke politike, bez obzira na to šta je bila zvanična državna politika, često nanoseći štetu državi koju su tamo predstavljali.
Naša namera je da štitimo interese Republike Srbije i da zastupamo onu politiku za koju se Vlada zvanično zalaže, dok god to bude politika koju mi vidimo kao kontinuitet i produžavanje politike koju je vodila prethodna Vlada, a vezana je za evropske integracije i vezana je za odnos Srbije prema vojnim savezima. To su dva osnovna razloga zbog kojih smo odlučili da damo svog predstavnika, zato što imamo opravdan strah da bismo dobijali informacije koje nisu tačne, da bismo dobijali ulepšanu sliku onoga šta ta delegacija tamo čini i kakve stavove zastupa.
Još jednom, mislim da je ozbiljan problem kada Narodna skupština donosi ovakvu odluku, a da prethodno nema mišljenje Vlade. Ovo je važna strateška odluka. Onaj ko to danas ne vidi, možda će, kao što je danas potpredsednik Vlade rekao – tada to nisam shvatao, a sada shvatam koliko je važno, takođe jednog dana doći u ovaj parlament i reći – tada kada smo donosili ovu odluku nisam shvatao koliko je to važno i može biti problematično za zemlju, ali sada shvatam i spreman sam da tu odluku promenim. Hvala vam.

Gospodine predsedniče, najgrublje ste prekršili čl. 8. i 9. Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Naime, narodni poslanik ima prava da ukaže na povredu Poslovnika, i to se upravo i desilo. Narodni poslanici su ukazali na to da ste prekršili odredbe Poslovnika koji određuju kojim uslovima i na koji način se zakazuje i održava sednica. Bili su potpuno u pravu što su vam to prigovorili.
Vi ste tada narodnom poslaniku izrekli mere opomene, bez obzira na činjenicu da u članu 109. koji jasno definiše u kojim slučajevima se izriče mera opomene, nije prekršio nijednu odredbu člana 109. Dakle, na najgrublji način ste prekršili i zloupotrebili poziciju predsednika Narodne skupštine i pokazali samovolju.
Moram, bez obzira što rizikujem da ću dobiti opomenu, da kažem – nasilje u radu Narodne skupštine. Najgrublje ste prekršili Poslovnik kada ste izrekli mere opomene, jer ništa od ovoga što je navedeno u članu 109. nije bilo moguće da bude povod za izricanje mera opomene.

Gospodine predsedniče, još jednom ste na najgrublji mogući način prekršili Poslovnik za koji ste vi odgovorni. Dakle, za njegovo sprovođenje samo ste vi odgovorni. Šta ćete vi dopustiti u ovoj sali, odgovornost je na vama?
Prekršili ste član 103. koji vas jasno obavezuje da ako vam je narodni poslanik ukazao na povredu Poslovnika, nemate pravo da kažete da vi ne smatrate da je povređen Poslovnik. Morate da date obrazloženje zašto mislite da na osnovu primene Poslovnika vi taj isti poslovnik niste prekršili. Nemate vi šta ovde da smatrate. Ovde ste obavezni da poštujući Poslovnik obrazložite zašto mislite da povreda na koju vam je ukazano nije učinjena, a ne da vi kažete da vi ne smatrate da niste učinili. To što vi smatrate, dosta smo dugo gledali, voleli bismo da poštujete pravila i Poslovnik i da vidimo šta kaže pravilo koje vas obavezuje da poštujete ovaj poslovnik.

Uz najbolju želju da pređemo na tačku dnevnog reda, vi zaista snosite veliku odgovornost što se ne poštuje Poslovnik i što ste ovu sednicu počeli pretvarajući je u nešto što nije primereno. Povredili ste članove 27. i 109. Naravno, time ste povredili i član 107. jer ste vi zapravo povredili dostojanstvo Narodne skupštine dopuštajući da stvari idu ovako kako idu.
Dakle, vi ste kaznili narodnog poslanika zato što vam se izraz nije dopao…

Izvinjavam se, hoćete li saslušati u čemu se sadrži povreda?

Član 109. Dok je govorio prethodni govornik, kao i sada dok ja govorim, vi ne opominjete narodne poslanike.

Da li shvatate da se povreda čini u toku trajanja sednice? Pročitajte malo Poslovnik, naučite ga. Svaki put kada neko govori, a vi ne opomenete one koji dobacuju, vi činite povredu Poslovnika. Morate to razumeti. Dakle, vi sada takođe činite povredu.

Ako to budete nastavili da radite, mi ćemo nastojati non-stop da vas opominjemo da činite povredu Poslovnika, jer to piše Poslovnik.

Molim vas, ne možete mi oduzimati reč. Nemate pravo da me prekidate, ukoliko nemate osnov da tvrdite da sam se javila bez poslovničkog osnova. Dakle, nisam se javila bez poslovničkog osnova. Imam pravo da ukažem na to da predsednik krši Poslovnik zbog toga što, dok narodni poslanik neposredno pre mene govori, dobacuju narodni poslanici, a predsednik ne izriče opomene onima koji na taj način najgrublje krše član 109.
Gospodine predsedniče, znam da vi imate većinu koja, kako je govorio vaš bivši šef, može i Politikin zabavnik pretvoriti u zakon. Ne radi se o tome, radi se o tome da ovaj Poslovnik vi morate da poštujete i da sprovodite procedure u skladu sa njim.

Poštovani predsedniče, gospodine ministre, da me i gospodo narodni poslanici, mi smo danas po hitnom postupku u subotu, dobili četiri zakona iz oblasti pravosuđa.
Ubeđivanja svih koji su pravdali razloge zašto to danas radimo, ovako na brzinu, bez ozbiljne mogućnosti da amandmanima utičemo na ove zakonske predloge i da ih popravimo, odgovor je bio da se to radi kako bi se borba protiv kriminala i korupcije učinile efikasnim.
U tom smislu, svi poslanici su pravom očekivali da će ministar u onome što je uredno pročitao kao obrazloženje, koje smo između ostalog i mi dobili, pa smo mogli i sami da pročitamo, i zato smo očekivali da dobijemo nešto više od tog obrazloženja, očekivali smo da dobijemo odgovore na pitanje, šta se ovim konkretnim izmenama postiže u stvaranju institucionalnih mehanizama za organizovanu borbu države protiv svakog oblika kriminala i korupcije?
Uvek je, kada je u pitanju borba protiv kriminala uvek se postavlja pitanje – da li zakon sve stavlja u jedan položaj? Dakle, da nije prethodni zakon nekog stavljao u povoljniji položaj, pa je sada neophodno da ovim izmenama zakona, izjednačimo svakoga pred zakonom, kako niko ne bi izmakao pravdi?
Iz svih ovih predloženih izmena zakona, mi ne vidimo odgovor na to pitanje. Dakle, nema ni jedne izmene zakona za koju bi se moglo reći da je ispravljena greška u prethodnom zakonu i time omogućeno da ono što je bila privilegija nekih, a što je bila sudbina nekih drugih da odgovaraju pred zakonom, da se to otklanja, što nama daje za pravo da verujemo, da su zakoni koji su doneti u prethodnom periodu, u tom smislu bili nedvosmisleno jasni i da je svako odgovarao jednako pred zakonom.
Druga stvar koja je takođe presudno važna, kada je borba protiv kriminala i korupcije, koja je sada prepuna, dakle korupcija je sada glavna tema, imam utisak da svi oblici kriminala polako prestaju da bivaju važni i da je korupcija samo ta protiv koje treba da se borimo, da je način da se država bori protiv toga, između ostalog i da pooštravanjem kaznene politike, adekvatno kažnjava počinioce krivičnih dela s jedne strane, a sa druge strane, da time odvraća svakog mogućeg potencijalnog počinioca krivičnog dela.
Ako pogledamo Krivični zakonik, onda ćemo videti da se odredbe, koje se tiču kaznene politike, zapravo idu na ruku počiniocima krivičnih dela, da se sve kazne smanjuju, da stvaraju uslovi da se kazne otpisuju i počiniocima najtežih krivičnih dela i tada se zaista postavlja opravdano pitanje – šta je smisao ovih izmena?
Dakle, mi možemo da sada napravimo, bilo bi logično da je Vlada, odnosno ministarstvo, napravilo čak nekakvu simulaciju, kojom bi nam pokazala, kako će primena ovih odredbi da se odnosi na najteža krivična dela i na počinioce najtežih krivičnih dela, jer bismo mi tada mogli da vidimo da li i u kojoj meri ovaj zakon, zapravo kažnjava na najstrožiji mogući način počinioci teških krivičnih dela.
Svako društvo se bori protiv kriminala, tako što kažnjava počinioce. Svako društvo se bori protiv povratnika, tako što primerenim kaznama za počinioce, odvraća svakog ko je već jednom počinio krivično delo i onog ko bi eventualno to ubuduće činio.
Dakle, ako pogledamo ovaj zakon, onda ćemo videti da u članu 4. ovog zakona se predviđa obaveza suda da nakon izdržane dve trećine kazne, izrekne uslovni otpust. Obaveza suda, u odnosu na prethodno rešenje, u kome je sud mogao da procenjujući mnoge okolnosti, izrekne otpust. Sada sud po automatizmu izriče uslovni otpust, nakon dve trećine kazne. Šta to konkretno znači? Ako simuliramo na konkretne slučajeve, onda to ovako ispada: ako uzmemo primer Sretena Jocića, on će odslužiti kaznu od sedam i po godina zatvora, jer se na njega primenjuje i obavezni uslovni otpust, ali i amnestija. Na taj način se potpuno derogira svaki smisao kažnjavanja najtežih krivičnih dela.
Bez obzira što je ministar pričao kako zakoni nemaju ime i prezime, ministarstvo mora da vodi računa, odnosno vladajuća većina mora da vodi računa o tome kada donosi zakone, kakve posledice taj zakon zaista ima po ono što je pravo, a na neki način i pravda?
Po ovom zakonu, ako se ovaj zakon usvoji ovakav kakav je sada, počinioci ubistva Brisa Tatona, koji su prvobitno bili osuđeni na kaznu od 30 godina, pa im je ona preinačena na 15 godina, biće pušteni nakon 10 godina, itd. Mogli bismo mnoge počinioce najtežih krivičnih dela, kada ih stavimo u primenu ovog zakona, da vidimo da je on zapravo pisan u njihovu korist. Dakle, izgleda kao da su njihovi advokati napisali ovaj zakon, jer ovaj zakon ide u prilog njihovim branjenicima.
Dakle, treba napomenuti još nešto. Ova odredba odnosi se, takođe, i na, bez obzira na to da li će kasnije biti izmena, sve koji će od primene ovog zakona i ubuduće na koje će biti primenjen ovaj zakon. Tako isto Miroslav Mišković, ako bude osuđen, sud će obavezno doneti rešenje o otpustu nakon izvršenja kazne od dve trećine izrečene kazne.
Dakle, ovim zakonom se potpuno relativizuje uslovni otpust. Dakle, nemoguće je da se ustavni otpust nameće kao obavezan nakon isteka kazne. Sud mora da procenjuje u kojim slučajevima može i treba to da uradi, a ne da se to radi po automatizmu.
U članu 7. stav 1. Predloga zakona predviđeno je da se briše stav 2. člana 57. Krivičnog zakonika. To je brisanje postojeće zabrane ublažavanja kazne za određena krivična dela. Ovim zakonom predviđeno je da će se, nakon usvajanja ovog zakona, ublažiti kazna za krivična dela otmice, silovanja, obljube nad nemoćnim licima, nedozvoljenog prelaska državne granice, krijumčarenje ljudi, trgovine ljudima, obljube nad detetom, neovlašćene proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga. Dakle, prethodni zakon je isključivao mogućnost da se ublažava kazna za ova najteža krivična dela. Ovim zakonom bismo opet mogli da izvučemo iz sudskih arhiva imena i lica na koje će se ovo odnositi, pa da vidite da tu ima silovatelja koji su povratnici nekoliko puta, da ima zlostavljača dece koji su unesrećili čitave porodice i da će im, po ovom vašem predlogu zakona, moći biti ublažena kazna zatvora.
Dakle, možda sva ova krivična dela nisu iste težine. Ako ste hteli da napravite nekakvu distinkciju u odnosu na to koja krivična dela obavezno moraju da budu izuzeta iz mogućnosti ublažavanja kazne, onda ste to morali da uradite, a ne jednim potezom da izbrišete sva krivična dela na koje se ne odnosi ublažavanje kazne.
Ovaj zakon ide na ruku okrivljenima, odnosno opet ovo izgleda kao dokaz da su ovaj zakon pisali advokati koji brane svoje štićenike. Oni su, moram reći, uradili odličan posao. Ovaj zakon je fantastičan sa stanovišta svakog advokata koji brani najteža krivična dela.
Ovim zakonom se takođe predviđa ukidanje krivičnog dela komentarisanja sudskih propisa. Mogla bih da pozdravim to, s obzirom na to da najviši državni funkcioneri, počev od potpredsednika Vlade i prvog potpredsednika Vlade, najčešće komentariše krivična dela, pa sada izgleda da se ovo ukida da ne bi on morao da odgovara po ovom zakonu do sada. Dakle, sada može da komentariše sudske procese do mile volje, da najavljuje hapšenja, da određuje presude pre nego što je sud odlučio i da za to ne može niko nikog da pozove na odgovornost. Pretpostavljam da je ovaj član zakona menjan upravo iz takvih ili sličnih razloga.
U članu 13. predviđeno je brisanje stava 3. člana 138. Krivičnog zakonika, kojim se predviđa da je kvalifikovani oblik krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti ukoliko je oštećeni predsednik Republike, narodni poslanik, predsednik Vlade, itd. nosioci javnih funkcija, između ostalog i novinari. Dakle, predlažete da se briše kvalifikovani oblik krivičnog dela i sada se postavlja pitanje ko ima koristi od ovoga? Da li imaju građani koristi od toga kada zabranjene organizacije prete sudijama Vrhovnog suda? Da li imaju građani koristi od toga kada se preti novinarima i medijima i oni koji prete ostaju nekažnjeni? Da li koristi imaju od toga pripadnici nevladinih organizacija kojima se preti smrću i ostaju nekažnjeni? Dakle, ovim ste učinili uslugu zabranjenim organizacijama, svim ekstremnim organizacijama, ali to možda ne čudi pre svega zbog činjenice da ste i sami stajali na čelu protesta tih organizacija. Dakle, možda razumemo vašu motivaciju da se ovakav član nađe u predlogu ovog zakona, jer očigledno smatrate da organizacije, koje izriču najteže pretnje nosiocima državnih funkcija, ne trebaju krivično da odgovaraju. To je nešto što možemo da kažemo da je vraćanje unazad, da je anticivilizacijski, da je promašaj i da je zaštita onih koji narušavaju ne samo ustavni poredak, nego i elementarna ljudska prava drugih i mogu za to da ostanu potpuno nekažnjeni.
Naravno da u ovom zakonu ima i dobrih rešenja, jer mnogo dobra rešenja preneta su iz teksta zakona koji je pripremila još prethodna vlada. Kada gledamo koliko tih rešenja ima, onda shvatamo da je to veliki procenat tih rešenja. Po tome, mi bismo možda mogli da podržimo zakon, ali zbog ovoga o čemu sam sada govorila, mislim da niko ko je odgovaran i niko ko zaista želi da se bori protiv kriminala i korupcije ne može da podrži ove zakone koji na ovaj način zapravo izbijaju institucijama iz ruku mogućnost da se efikasno bore protiv kriminala i korupcije.
Dakle, priča o tome da ovi zakoni jesu po ubrzanoj proceduri, na prečac, po hitnom postupku, bez mogućnosti da se na njih adekvatno odgovori, poslat je ovde da bi se omogućila efikasnija borba protiv kriminala i korupcije, zapravo nije tačna. Ovde jedino možemo da zaključimo da advokati počinilaca najtežih krivičnih dela najviše dobijaju, pa samim tim i počinioci krivičnih dela. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, povredili ste član 27. i član 104. zato što ne postoji nijedan razlog na osnovu koga ste mogli da date pravo na repliku nekome ko nije pomenut, čija stranka nije napadnuta, čije ime nije pomenuto. Dakle, onaj ko se prepoznao, njegov je problem zašto se prepoznao u tome. Onaj ko je govorio, nije pominjao na način koji bi mogao da se prepozna.
Činjenica je da mi ovde zapravo govorimo upravo o onome o čemu je govorio gospodin Milivojević. Radi se o tome da li od dolaska nove vlasti sve ove odluke je Apelacioni sud dobio pod pritiskom nove vlasti i pod uticajem nove vlasti, bez obzira ko je birao te sudije. Da li državni sekretar u sadašnjem Ministarstvu pravde jeste čovek koji je predsedavao većem koje je oslobodilo Pahomija zbog toga što nije prikazao dokaze koji govore u prilog oštećenima. To su činjenice, bez obzira ko ih je birao.
Vi potvrđujete na ovaj način da želite da amnestirate one koji su počinili krivična dela. Dakle, ministar pravde za svog sekretara uzima čoveka koji je bio predsednik…
(Predsedavajuća: Gospođo Kolundžija, to nema veze sa obrazloženjem oko povrede Poslovnika.)
Naravno da ima zato ako ste dali pravo na repliku da neko napada da je amnestirao kriminalce…

Gospođo predsedavajuća, dakle, zaista ste sada na najgrublji mogući način prekršili član 107. i povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Prethodni govornik se pozvao na član 7. koji glasi da nakon potvrđivanja mandata narodni poslanici polažu zakletvu. Osim toga, ne smete dopustiti da narodni poslanici vređaju druge narodne poslanike. To ko bi bio u zatvoru da bi sudovi radili svoj posao, misli da bi bilo ogromno iznenađenje upravo za one koji danas govore o tome.
Molim vas, ne smete dopustiti da narodni poslanik vređa druge narodne poslanike. Ono što je ovde činjenica jeste da mi raspravljamo o Krivičnom zakoniku koji po svoj prilici ne daje za pravo onima koji tvrde da ide u prilog borbi protiv kriminala i korupcije. Ne može niko zbog toga da diskvalifikuje poslaničke grupe ili poslanike tvrdeći kako bi neko završio u zatvoru. Dakle, od tih najava njihovih zatvora verovatno zato se i ukida ovaj član po kome će moći da se komentariše sudski proces i da se govori o sudskom procesu unapred, da se objavljuje u medijima ko će biti hapšen i ko će odgovarati za šta.
Dakle, molim vas, poštujte dostojanstvo. Nije dopušteno da narodni poslanik vređa druge narodne poslanike. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, povredili ste član 27. Poslovnika, a ne Zakona o Narodnoj skupštini ...
(Predsedavajuća: Član 27. Poslovnika je malopre reklamiran. Ne, u skladu sa Poslovnikom ne mogu vam dozvoliti. Član 27. je reklamirao gospodin Rističević.)
Molim vas, on se pozivao na član 27. Zakona o Narodnoj skupštini, molim vas, slušajte šta narodni poslanici pričaju onda ćete praviti manje povreda Poslovnika, molim vas, i član 109.
Vi ste dopustili danas narodnom poslaniku da ponizi ovaj parlament svojim izlaganjem. Dopustili ste da govori o stvarima koje apsolutno nisu na dnevnom redu, a pri tom kažete – vi ste ga upozorili.
Danas su dva opoziciona narodna poslanika dobila opomenu, iako nisu ni približno na taj način povredili dostojanstvo Narodne skupštine i prekršili Poslovnik. Ispod dostojanstva je svakog pismenog čoveka u ovoj Skupštini, da polemiše sa čovekom koji je falsifikovao pečat, da polemiše sa čovekom koji se svom ponašanju učio na farmi ...
(Predsedavajuća: To se ne odnosi na obrazloženje povrede Poslovnika.)
Molim vas, da vi ne dopustite svojim ponašanjem, da takav poslanik Narodnu skupštinu pretvori u farmu.