To, gospođo predsedavajuća, nije moje tumačenje. To piše doslovno u Poslovniku. Kada biste malo čitali Poslovnik, onda biste to znali.
Dakle, radi se o tome da narodni poslanik ne može ukazati na istu povredu, a ne pozvati se na isti član. To nedvosmisleno piše u Poslovniku.
Dakle, vi ste povredili član 107. i zaista ste povredili dostojanstvo Narodne skupštine, jer ste dopustili repliku šefu poslaničke grupe i pored toga što niti je bilo uvredljivih izraza o njemu, o pojedincima, o ličnostima ili o stranci u prethodnom govoru i ne samo što ste mu dali pravo na repliku bez ikakvog osnova, vi ste dopustili da on u svom izlaganju iznosi stvari koje nemaju nikakve veze ni sa čim, osim sa tim da su oni osnovali sumnju na svakog ko je iz DS.

Član 107. Molim vas da slušate.

Molim vas, u stenogramu postoji i, molim vas, slušajte. Ako već ne znate Poslovnik, bar slušajte šta poslanik govori.
Dakle, nedvosmisleno sam rekla da ste povredili član 107. i da ste ugrozili dostojanstvo Narodne skupštine. Čak sam i obrazložila zašto mislim da ste povredili član 107.
Zaista vas molim, ako hoćete da ova sednica nastavi onim tokom kojim treba da ide, nemojte dopustiti da se dodvoravajući se poslanicima parlamentarne većine dopušta ono što je najgrublje kršenje Poslovnika i vređanje ljudi koji nisu prisutni i na koje se ova tema apsolutno ne odnosi.
Ako već treba da govorimo o temi i onome što je problem, postoje ovde ljudi i sede ljudi na koje se neke teme zaista odnose.

 Gospođo predsedavajuća, povredili ste član 103. U članu 103. se jasno kaže da se povreda Poslovnika može ukazati samo tako što se ukazuje na povredu koju sada čini predsednik, odnosno predsedavajući Narodne skupštine.
Prethodni govornik je ukazivao da je narodni poslanik jedne druge poslaničke grupe bio, koji nije bitno, povredio Poslovnik. Dakle, ne može povrediti Poslovnik narodni poslanik, može predsedavajući, koji je dopustio narodnom poslaniku da priča stvari koje nisu na dnevnom redu ili koji je bilo koji drugi član prekršio.
Molim vas, slušajte šta narodni poslanici govore. Ukoliko vi ne skrenete pažnju narodnom poslaniku koji kaže da je prethodni narodni poslanik povredio član 104, a vi to pustite da prođe, onda vi najgrublje kršite Poslovnik.
Molim vas, ako ćemo ovde da sumiramo rezultate prethodnih vladavina, onda mislim da je prava sreća što smo vladavinu vašu uopšte preživeli.

Gospodine predsedniče, povredili ste član 103. jer ste dopustili da se narodni poslanik pozove na član 108. koji vrlo precizno definiše u koji slučajevima predsednik Narodne skupštine opominje narodnog poslanika koji se ne pridržava onoga što je na dnevnom redu.
Dakle, ne može se paušalno pozvati tek tako na bilo koji član Poslovnika, a onda pričati šta god kome padne na pamet. Ja mislim da o svojim utiscima pri dolasku ovamo treba da priča svojoj supruzi, a ne ovde nama. Dakle, ako već hoće da priča o utiscima, onda možda ne bi bilo loše da se podsetimo da je inflacija, kada je dolazio na posao, jer je bila na vlasti tada njegova stranka, bila sa stotinama cifara iza novčanice koju smo dobijali i za koju smo mogli da kupimo kilogram hleba. Mogao je da se seti da, kada je tada dolazio na posao, reke izbeglica su napuštale kuće, a kuće ostale popaljene. Mogao je da se seti da je tada, kada je on išao na posao, NATO bombardovao ovu zemlju zbog politike koja je tada vođena.
Dakle, ako se već seća, onda neka se seća onoga što mi još uvek danas svi plaćamo cenu, i upravo zbog toga ono što danas rade ti napredni radikali jeste razlog zašto mi strepimo od onoga što nas čeka u budućnosti.

Gospođo predsedavajuća, mislim da ste morali opomenuti prethodnog govornika. Povredili ste član 107. jer ste dopustili da se na vrlo uvredljiv način obraća narodnim poslanicima i time zaista unižava Narodnu skupštinu.
To kako su se oni međusobno obraćali i kako su se obraćali svojim političkim protivnicima dok su nosili bedževe i druge majice, mi znamo i svi dobro pamtimo i jedva smo posledice toga svi zajedno preživeli, ali vaša je odgovornost da ne dopustite da ovde, u Narodnoj skupštini, na ovakav način komuniciraju s narodnim poslanicima.
Bilans osmomesečnog vladanja napraviće se vrlo jednostavno. Bilans vašeg vladanja koji smo zatekli 2000. godine je milijarde dolara dugova, hiljade izbeglica, hiljade spaljenih kuća.
(Predsedavajuća: Gospođo Kolundžija, to nema veze sa povredom Poslovnika. Držite se obrazloženja povrede Poslovnika.)
To je rezultat vaše vladavine i imamo puno pravo da sa strahom očekujemo bilans nakon dve godine.

Gospođo predsedavajuća, već nekoliko puta imam to neprijatno zaduženje da vas podsećam na to da imate obavezu…

Povredili ste član 27, 103, 108. i 109. po kome ste bili obavezni da narodni poslanik koji se uvredljivo izražava o drugom narodnom poslaniku treba da dobije opomenu. Dakle, povredili ste sve ove članove koje odlično znam, za razliku od vas očigledno. Molila bih vas da ne pripisujete to nekakvom pravu na temperamentno izlaganje. To neka radi u svojoj stranci.
U parlamentu vi ne smete da dozvolite da se tako obraća drugim narodnim poslanicima i na taj način vređa dostojanstvo institucije. Znamo da su oni čupali mikrofone u Skupštini, znamo da su lomili klupe, znamo da su razvaljivali sve što su mogli…

Opet bih vas uputila na članove koji vas obavezuju kako treba da vodite ovu sednicu i kako da održavate red.
(Predsedavajuća: Samo mi recite koje članove.)
Članovi 108. i 109.

Vi ste u međuvremenu pogrešili. Ne razumete Poslovnik. Ako ste naknadno povredili isti član moram da vas upozorim na to. Ne radi se o tome da se ne može pozvati na isti član. Radi se o tome da se ne poziva na istu povredu.
Onog trenutka kada ste mi isključili mikrofon, a da mi niste izrekli opomenu, jednu, pa drugu, pa oduzeli reč, ne možete da mi isključite mikrofon. To nigde ne stoji u vašim ovlašćenjima.
Još jednom vas molim, neka vam sekretar pomogne da razumete Poslovnik i da ga naučite, da znate šta su vaše obaveze i šta su prava poslanika koje ne smete da uzurpirate, bez obzira što predsedavate ovom sednicom. Niste mogli da mi isključite mikrofon. To nigde u Poslovniku ne piše. Na najgrublji način ste zloupotrebili poziciju predsedavajućeg i uvredili parlament svojim ponašanjem.

Da.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo objedinjen pretres o četiri tačke dnevnog reda, ali ću kao i većina mojih kolega zadržati se najviše na Predlogu zakona o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora.
Razlozi za donošenje ovog zakona su što se tiče nas nespornim. Dakle, ostaje samo pitanje da li ovaj zakon na najbolji mogući način definisao ono što jeste predmet, način, postupak i ovlašćenja koja imaju oni koji vode pregovore, odnosno zaključuju međunarodne ugovore.
Mislim da ne bi bilo na odmet da ovaj zakon sadrži u sebi i objašnjenje šta se sve smatra međunarodnim ugovorom, a šta se ne smatra međunarodnim ugovorom, jer bismo tada sa mnogo više sigurnosti znali na šta se ovaj zakon u celini zapravo odnosi. Jasno je da je bilo potrebno doneti ovaj zakon, ali kada je politika u pitanju onda se uvek postavlja pitanje političkog trenutka u kome se neki zakon predlaže, pa se za nas postavlja pitanje – zašto je baš ovo politički trenutak u kome se predlaže donošenje zakona o sklapanju međunarodnih ugovora kada istovremeno pratimo pregovore koji se vode između Beograda i Prištine i nagoveštajem da bi naša pregovaračka delegacija u Briselu mogla da prihvati nešto što bi možda moglo da potpadne pod međunarodni ugovor.
Dakle, mislim da bi bilo dobro da ministar otkloni svaku sumnju ukoliko je to moguće, da koincidiranje vremena donošenja ovog zakona i onoga što se dešava sada u Briselu nije ni na koji način povezano, jer zaista se može postaviti pitanje – da li pregovori u Briselu vode ka nečemu zašta će nam biti potreban ovaj zakon. Onda dolazimo do samih rešenja unutar zakona koji takođe otvaraju izvesne političke rezerve i sumnje, pa čak može se reći i zebnje, oko toga kakve mogu biti namere ne samo donošenjem ovog zakona, već i rezultatima pregovora koji se vode u Briselu.
Naime, u članu 8. iako je ministar ili ko god da je pisao obrazloženje rešenja iz zakona, iako je rečeno da Vlada može da primeni međunarodne ugovore i pre ratifikacije, a to se posebno odnosi na one međunarodne ugovore za koje je neophodno da ih ratifikuje Narodna skupština. Netačno stoji u obrazloženju da se za to prethodno pribavlja mišljenje nadležnog skupštinskog odbora. Naime, u članu 8. koji reguliše ovu materiju nigde ne stoji da se bilo koji organ Skupštine izjašnjava u slučaju kada Vlada pristupi primeni međunarodnog ugovora koji prethodno nije ratifikovan u Narodnoj skupštini, a po ovom zakonu spada u onu kategoriju međunarodnih ugovora koje je neophodno ratifikovati u Skupštini.
Hoću da verujem da je u pitanju greška, a ne nameran pokušaj da se obmane, ne samo poslanici Narodne skupštine, već i javnost oko toga na koji će se zapravo način moći omogućiti Vladi da primenjuje međunarodni sporazum i pre no što ga ratifikuje Narodna skupština. Takođe, očekujem od ministra da da nedvosmislen odgovor kako je moguće da u obrazloženju člana 8. stoji da će prethodno mišljenje dati nadležni odbor Skupštine Republike Srbije, a da u samom zakonu to nigde nije navedeno. Ne radi se o sitnom propustu, radi se o ogromnoj grešci koja može imati zaista nesagledive posledice.
Naravno, ostaje pitanje definisanja koji su to međunarodni ugovori, odnosno da li je jasno precizirano koji su to međunarodni ugovori koje mora da ratifikuje Narodna skupština. Postoji jedna opšta odrednica u kojoj se definiše da su to politički, vojni, ekonomski i oni koji obavezuju Srbiju na nekakva finansijska izdvajanja. Mislim da ta definicija je toliko uopštena da ona ne daje apsolutno jasan odgovor na to šta to zapravo jeste. Jer, šta je politički međunarodni ugovor? Šta je ekonomski međunarodni ugovor? Ko će da tumači na osnovu ovako opšte odredbe svaki pojedinačni međunarodni ugovor da li podleže ratifikaciji u Narodnoj skupštini ili ne.
Dakle, mi iz ovoga možemo da zaključimo samo jednu stvar, a to je da se na ovaj način pokušava stvoriti zakonodavni prostor u kome će Vlada imati diskrecionu mogućnost da sam procenjuje šta je ono što ide pred Narodnu skupštinu, a šta ne treba da bude ratifikovano u Narodnoj skupštini.
To nas opet dovodi do sledećeg pitanja – da li se na taj način zapravo kršu osnovna ustavna nadležnost Narodne skupštine u kojoj se kaže da Narodna skupština ratifikuje i potvrđuje međunarodne ugovore. Pošto nije jasno definisano šta jeste u ovoj kategoriji, a šta nije u ovoj kategoriji. Dakle, nije jasno definisano šta je to što zaista Narodna skupština neizostavno mora da ratifikuje, a šta je to što su međunarodni aranžmani, međunarodni ugovori koji ne spadaju u kategoriju onih ugovora koje treba da ratifikuje Narodna skupština.
Postavlja se pitanje – da li međunarodne konvencije o ljudskim pravima, pošto sada ne mogu da ih definišem u ovu opštu definiciju koju ste vi naveli kao četiri kategorije vrlo uopštene. Da li međunarodne konvencije o ljudskim pravima jesu nešto što ratifikuje ova Narodna skupština? Da li međunarodne konvencije međunarodnih organizacija čiji smo mi član, npr. UN, ili UNESKO, ili druge međunarodne organizacije, ratifikacije deklaracija, konvencija itd, da li spada u ovu kategoriju koju ratifikuje Narodna skupština. Po mom dubokom uverenju morale bi da spadaju. Po ovoj definiciji možda i ne.
Dakle, da li aneksi pojedinih deklaracija međunarodnih koje smo mi već usvojili, a koji nam dolaze kao aneksi ili dopune, da li ih ova Narodna skupština ratifikuje ili ne? Deklaraciju je ratifikovala Narodna skupština po ovom zakonu. Anekse tih istih deklaracija kojima se država obavezuje na poštovanje određenih prava ili uvođenje određenih standarda u određenu oblast ne mora da ratifikuje Narodna skupština?
Osim što naravno postoji potreba da se ova oblast uredi, s obzirom na to da je protok vremena ovaj sistem uredio na jedan potpuno novi način, mislim da se zaista postavlja pitanje pred ministra da nam da jasne odgovore na pitanja koja su ovde postavljana.
Sa druge strane, mislim da je neophodno da ako ne postoje konkretni amandmani koji će popraviti ove članove koje ostavljaju širok prostor za diskreciono tumačenje, da se prihvate amandmani kojima će to biti otklonjeno.
Isto tako, u članu 20. se kaže – Vlada po potrebi, na predlog nadležnog organa Državne uprave, može odlučiti da međunarodni ugovori, iz člana 14. stav 2, dakle, to su oni ugovori koji se ne ratifikuju u Narodnoj skupštini, i posebni međunarodni ugovori koji mogu biti sklopljeni, da se mogu objaviti u "Službenom glasniku".
Dakle, ukoliko nešto nije objavljeno "Službenom glasniku", postavlja se pitanje – da li javnost može da ima uvid u ono što je sklopljeno kao međunarodni ugovor? Ako on može, a ne mora, i o tome Vlada opet diskreciono odlučuje, da se objavi u "Služenom glasniku".
Dakle, ja mislim da svaki međunarodni ugovor koji je definisan ovim zakonom mora biti oglašen u "Služenom glasniku", jer bez obzira na sve on podrazumeva određene obaveze države i to znači da te obaveze moraju biti dostupne javnosti na uvid. Dakle, ma kako definisali član kojim se objašnjava i podrobnije definiše koji su to međunarodni ugovori koje ratifikuje Narodna skupština, svi ugovori međunarodnog karaktera moraju na neki način dobiti svetlo javnosti objavljivanjem u onome što jeste "Službeni glasnik".
Vraćam se na početak, iako je potreba za ovim zakonom postojala, trenutak u kojem se on donosi izaziva izvesnu zebnju, zbog mogućnosti da se on sada donosi kao preduslov za ono što nam sledi nakon briselskih razgovora, s jedne strane, i s druge strane zakon u sebi sadrži dovoljno nepreciznosti i dovoljno diskrecionih ovlašćenja Vlade da bi izazivao ozbiljne rezerve u dobru nameru onoga ko nam ovaj zakon predlaže. Hvala.

Gospodine predsedniče…

Javljam se po povredi Poslovnika. Vi ste najgrublje povredili član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedničke, povredili ste član 103. Da bismo svi razumeli o čemu se radi, a da biste pre svega vi, kao predsednik, koji bi morali najbolje da znate ovaj poslovnik, znali kako treba da postupate, citiraću drugi stav člana 103, koji kaže da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Skupštine na koji je već ukazano na povredu u postupanju predsednika Skupštine.
Vi niste dopustili da kažem koju ste povredu učinili i već ste mi oduzeli reč. Na taj način ste ponovo prekršili Poslovnik. Dakle, vi ne možete da oduzmete reč narodnom poslaniku koji, pozivajući se na član, ima pravo da vam ukaže koju ste povredu vi učinili, a ne da, zato što vam se ne dopada što se pozivamo na isti član, kažete – nemate pravo da se pozivate.
Dakle, ako razumete Poslovnik, a morali biste vi da ga razumete najbolje, ako već vaše kolege ne, onda biste morali da znate da mi ukazujemo na povredu koju činite vi i da mi ukazujemo na povredu u vašem postupanju, a ne na povredu člana. Mi se pozivamo na član Poslovnika kako bismo ukazali da ga vi, kao predsednik, kršite.
Najlepše vas molim, ako ništa drugo, dugujete izvinjenje Narodnoj skupštini za ovo postupanje koje ste imali u poslednjih nekoliko minuta.