Poštovani gospodine predsedniče, pozivam se na član 107. Očekujem od vas da onemogućite vređanje narodnih poslanika i vređanje dostojanstva Narodne skupštine, pa čak ni od strane ministra.
Dakle, činjenica je da se poslanici pristojno izražavaju govoreći o budžetu i iznose argumente, kojima ne samo da dokazuju da budžet nije ono što ministar priča, već da se ministar služi i trikovima kako bi prikazao budžet uspešnijim nego što jeste.
Činjenica da su poslanici pristojni ne znači da to daje ministru pravo da ih vređa i da smatra da je rasprava dosadna.
Činjenica da premijer nije došao ovde nije vezana za to da li je rasprava burna ili nije burna. To je obaveza premijera, da bude u Skupštini kada se raspravlja budžet.
Obaveza je svih ministara da prisustvuju sednici kada se raspravlja o budžetu. Najlepše vas molim da umirite ministra, koji kada nema dovoljno jak argument, posegne za uvredama. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, mislim da se danas zaista desilo nešto što bi trebalo ne samo da zabrine poslanike u Narodnoj skupštini, već da zabrine…
(Predsedavajuća: Gospođo Kolundžija, molila bih vas da mi kažete na koji član se pozivate?)
Pozivam se na član 107.
Dakle, na najgrublji način je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ministar Dinkić je danas fotografisao salu i poslao to, odnosno postavio je to na svoj Tviter, uz komentare koji zaista ne zaslužuju da se ovde ponove.
Ne znam da li smo mogli doživeti veće poniženje, nego ovo što je danas uradio ministar Dinkić. Najlepše vas molim, zaista, ovde se ne radi o tome koju poslaničku grupu je komentarisao, ne radi se o tome koju poslaničku grupu je fotografisao i na koju poslaničku grupu se odnosi komentar. To da ministar fotografiše salu, da to postavlja na Tviter i da daje takve komentare, govori o ministru sve najgore, koji ne zaslužuje da uđe u ovu skupštinsku salu, a ne da se obraća narodnim poslanicima.
Mislim da ovako nešto Narodna skupština nije mogla ni da zamisli da će se desiti. Dakle, o tome kakvog je profila ministar, koji je tako nešto mogao da uradi, govori sam čin i o tome ne treba da govorimo, ali o tome kako Skupština treba da se postavi u odnosu na takvog ministra, mislim da zaista zaslužuje pažnju. Mislim da ne smete nastaviti ovu sednicu dok ministru, u skladu sa Poslovnikom, ne bude izrečena opomena, dok se ova skupština ne izjasni o ovakvom ponašanju.

Pozivam se na član 8. i na član 103.
Vi ste obavezni da se starate o redu na sednici Narodne skupštine. Ako je vama potrebno vreme da se uverite da se ovakvo ponašanje desilo, molim vas da odredite pauzu, da se uverite da se to desilo i na osnovu toga da preduzmete mere koje su adekvatne u slučaju kakav je ovaj.
Najlepše vas molim, zato što ako jedanputa dozvolimo da se ministri na ovakav način ismevaju Narodnoj skupštini, više nikada nećemo imati pravo da od bilo koga u ovoj skupštini tražimo da se ponaša poštujući ovu instituciju. Prvi koji treba da poštuje ovu instituciju jesu narodni poslanici, ali isto tako i ministri.
Molim vas, napravite pauzu, proverite da li je tačno ovo što govorim. Ako sam ja pogrešila, ja ću se izviniti. Ali, ako je tačno, onda neka se, najmanje što može da uradi jeste da se ministar izvini za ovo ponašanje, koje se ne može nazvati čak ni detinjastim.

Gospodine predsedavajući, zaista mislim da je u vašim rukama mogućnost da ovo prekinete.
Dakle, s obzirom na to, pozivam se na član 107. i član 8. i obavezu da se poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, ukoliko ministar ne smatra da je potrebno bez obzira na to što je Kolegijum zajednički zaključio da treba da se izvini. Ako ne smatra da je potrebno da se izvini, molim da se sednica prekine i da se nastavi u ponedeljak. Zaista u uslovima koji će omogućiti da raspravljamo o ovom aktu na način koji taj akt zaslužuje.
Dakle, da nije postojala loša namera, moram da kažem zao pokušaj da se diskvalifikuje Narodna skupština onda bi ministar znao da od ukupnog broja prijavljenih 17 poslanika Demokratske stranke se prijavilo za diskusiju, ali još uvek nije stiglo na red. Dakle, ja ne govorim o tome da je on uvredio samo DS on je uvredio parlament, zato što je nezamislivo da poslanik slika i na uvredljiv način komentariše rad parlamenta, o tome se radi, a ne o tome da li je neka poslanička grupa uvređena ili ne.
Molim vas, ako ministar neće da se izvini na način na koji ovaj parlament zaslužuje, da prekinete ovu sednicu.

Poštovani gospodine predsedniče, pozivam se na član 103. stav 1. koji kaže da narodni poslanik ima pravo da ukaže predsedniku na povredu Poslovnika koja je učinjena u toku trajanja sednice.
S obzirom da se radi o izrazito važnoj temi, temi koja je bila sporna od samog početka formiranja ove Vlade, tema koja je izazvala mnoge nedoumice i nesigurnosti, ne samo u domaćoj javnosti, već i u međunarodnoj javnosti, pa je pod pritiskom međunarodne javnosti ovaj zakon sada došao u skupštinsku proceduru, zbog činjenice da su prethodne izmene i dopune zakona predložili narodni poslanici, da ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS predlaže Narodna banka, smatramo da je nedopustivo da se o tome ne izjasni Vlada.
Nismo dobili mišljenje Vlade. Dakle, Vlada ne može biti amnestirana od sopstvene odgovornosti za uređivanje jednog izuzetno važnog pitanja, koje je toliko važno da se čak i Ustav bavi posebno položajem NBS. Znam da u Poslovniku piše da možemo raspravljati i bez mišljenja Vlade, ne morate se truditi da to tražite, ali mislim da delim mišljenje svih građana u ovoj zemlji, da o ovako važnom pitanju, posebno uz sve sporne stvari koje su se dešavale u vezi ovog zakona i izbora, odnosno smene najvišeg rukovodstva u NBS, da Narodna skupština i svi narodni poslanici zaslužuju da ova rasprava ne počne dok ne dobijemo mišljenje Vlade Republike Srbije.
Ovo nije bilo koje pitanje, ovo je pitanje jedne od najvažnijih institucija, pitanje njenog ustavnog položaja, pitanje njenog položaja u sistemu i pitanje na koje Vlada mora da da odgovor. Vlada se ne može sakriti iza grupe poslanika, niti iza izabranog rukovodstva NBS, koje je izabrano po zakonu koji se sada menja zato što taj zakon nije bio u skladu sa evropskim standardima i, po našem dubokom uverenju, nije bio u skladu ni sa ustavnim položajem NBS.
Pozivam vas da prekinete ovu sednicu i da zatražite mišljenje Vlade, pa da po dobijenom mišljenju Vlade nastavimo rad. Hvala.

Želim samo da kažem da naravno niko ne može biti zadovoljan ovim što ste vi odgovorili. Naravno, da su narodni poslanici tu koji donose konačne zakone, ali pitam se zašto imamo Vladu, ako se o ovako važnom pitanju Vlada skriva i ne izjašnjava, jer pretpostavljam da ju je sramota zbog načina na koji je atakovano na nezavisnost Centralne banke.
Želim da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi koju ste učinili.

Reklamiram povredu Poslovnika. Znači, gospođo predsedavajuća vi ste povredili član 103. stav 3. – predsednik Narodne skupštine daje reč narodnom poslaniku koji ukazuje na povredu iz stava 1. ovog člana odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika.
Predstavnik predlagača ne može da se upušta u polemiku o povredi Poslovnika. Vi ste prekršili Poslovnik time što ste predstavniku predlagača dali da on tumači da li je Poslovnik povređen i da li smo se mi u reklamiranju Poslovnika izjasnili o ovome, ili onome. Dakle, predstavnik predlagača zaboravlja da nije narodni poslanik, da nije političar i potpredsednik stranke, nego je ovde guverner NBS i predstavnik predlagača. Ne može da dobije reč pre poslanika koji traži povredu Poslovnika i u tom smislu ste povredili Poslovnik.
Ono što želim da dodam takođe, ako neko ovde hoće da kaže da svi građani nisu zabrinuti za stanje u NBS i kako se ostvaruje nezavisnost Centralne Narodne banke onda ne razume o čemu se radi. Ne govorim o tome da svi misle kao što misli DS, ali svi definitivno misle da kada se ugrozi NBS, nezavisnost NBS, kada se izgubi poverenje u međunarodne zajednice, u MMF, to se svakako održava na život svakog čoveka u ovoj zemlji.

Gospodine predsedavajući, gospođo Tabaković, ono što smo utvrdili avgusta meseca, danas, ma kako to pokušali da predstave oni koji su tada tvrdili kako zakon koji donose, jeste u skladu sa evropskim standardima, odnosno nema potrebe da bude u skladu sa evropskim standardima, da je to u najboljoj praksi razvijenih demokratskih zemalja.
Danas je dokaz da smo mi bili u pravu kada smo tvrdili da se zakonom koji je donet u avgustu mesecu, na najgrublji mogući način narušava nezavisnost jedne državne institucije, odnosno Centralne banke.
Danas smo osim ozbiljnih argumenata o tome šta nova rešenja donose, između ostalog čuli i da su u odnosu na prethodne predlagače zakona, novi predlagač zakona demantovao prethodnog. Zato što je prethodni u zakonu, koji je usvojen avgusta meseca, tvrdio u obrazloženju da ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona.
Zakon koji danas imamo pred sobom, u svom obrazloženju kao jedan od ključnih razloga zbog čega danas nakon tri meseca opet raspravljamo o zakonu, kaže da se zakon donosi zbog toga što ga je neophodno uskladiti sa evropskim standardima i sa evropskim institucijama. Ovde se nabrajaju sve moguće institucije koje su relevantne i koje, bez obzira što čak i predstavnik predlagača tvrdi da znamo da preporuke i mišljenja pišu odavde, ipak smatra da te preporuke i mišljenja, bez obzira da li pišu odavde ili odande, treba uzeti u obzir.
Govorili smo da je narušavanje samostalnosti institucije Centralne banke opasan presedan i da takav opasan presedan, ukoliko se učini makar jednom, može ozbiljno da ugrozi čitav ustavni poredak u zemlji. Ako je Ustav definisao jasno nezavisnost Centralne banke, onda je pravno nasilje kada se zakonom diskvalifikuju odredbe Ustava i kada zakonom nezavisnost Centralne banke učinimo tako ranjivom kako je ona učinjena sada.
Mi smo dobili ovde obrazloženje da je ovaj zakon poslat po hitnom postupku. Dakle, on je upućen juče i stigao je nama juče. Prekinuli smo sednicu i već danas raspravljamo o njemu, sa obrazloženjem da je potrebno doneti ovaj zakon kako bi se Savet NBS birao u skladu sa evropskim standardima.
Dakle, ne treba biti mnogo mudar, niti upućen u stvari i onda postaviti pitanje – šta je sa izborom guvernera NBS? Ako je onaj zakon bio neusklađen sa evropskim standardima, a po njemu je izabran guverner NBS, da li je taj guverner neko ko je izabran legitimno i ako postoji pitanje i upitanost da li postoji legitimitet guvernera, onda je naravno sledeće pitanje je pitanje kredibiliteta. Više se ne radi ni o jednom pojedincu, ma ko da je on. Radi se o instituciji. Narušavanje kredibiliteta institucije jeste opasnost koju možemo kasnije svi da platimo.
Polemika oko toga da li je mišljenje Evropske komisije stiglo pre ovoliko ili onoliko dana, potpuno je skretanje pažnje sa nečega što je u suštini najbitnije. Ako je mišljenje Evropske komisije stiglo, a Predlog zakona koji danas imamo pred sobom nije uvažio, mi vam opet kažemo, za neko vreme mi ćemo opet dobiti ovaj zakon u skupštinsku proceduru, jer će pritisak MMF, za koji kažete – možete da ga uvažite, ali i ne morate, a tvrdim da morate, i pritisak Evropske komisije, za koju takođe kažete – mi smo mogli da ostavimo ovakav zakon, ali eto, bili smo tako osetljivi, pa smo uvažili njihovo mišljenje. Ukoliko želite da budete partneri EU i da ostvarite državni cilj, a to je pridruživanje EU, onda ćete morati da uvažite mišljenje Evropske komisije, jer ovde se ne radi o tome, prostom rečenicom, da je neko odavde pisao te primedbe, a one su stigle iz Evropske komisije, da jedan partnerski odnos koji želite da gradite diskvalifikujete na način što ćete reći – ni jedno od tih prava nije obaveza za nas.
Tačno je, izvor prava u Srbiji nisu oni međunarodni akti koje nismo potpisali i za čiju obavezu se nismo obavezali da će biti izvor domaćeg prava. Mislim da bi neko ko se zaista predstavlja kao stručnjak i ko je predsednik jednog izuzetno važnog odbora to morao da zna, da je odnos sa EU ugovorni odnos u kome se i mi obavezujemo i EU da u tom odnosu nešto zajedno uradimo, mi duboko verujući da su evropske integracije interes građana Srbije, Evropa verujući da Srbiji, ukoliko se menja u skladu sa evropskim standardima, jeste mesto u EU.
Ono što je zaista zastrašujuće i mislim da je to nešto što, kako god da završimo i ovu debatu, znamo kako će se završiti ovo glasanje, ostaće zapisano da je smena na vrhu NBS kao nezavisne institucije nastupila po sili zakona koji je donet kako bi jedna garnitura upravljanja u NBS bila zamenjena jednom drugom, politički podobnijom i politički poželjnijom.
Pokušati objasniti kako je nekakva zamrznuta funkcija manje od funkcije, zaista ne znam ko to još uvek može da poveruje. Ne znam kome možete da objasnite da je činjenica da je neko navodno zamrzao nekakvu najvišu partijsku funkciju više tobož nije partijski čovek. Zaista, verujem da malo dete ne možete da ubedite da je to tačno i da je to moguće.
Osim toga, i sama izmena zakona koja je izvršena u avgustu mesecu je urađena tako. U prethodnom zakonu je pisalo da ne može biti član političke organizacije, jer smo mi znali šta znači važnost političke nezavisnosti, odnosno potpune političke neutralnosti guvernera NBS. Dakle, ne može biti član političke organizacije.
Vi ste ga izmenili tako i sada je on ostao isto tako, i to će opet doći iz Evropske komisije kao primedba i to ćete opet morati u ovom parlamentu da menjate. To vam garantujem, kao što sam tvrdila i avgusta meseca da ćemo danas imati ovu sednicu i da ćemo raspravljati upravo o onome za šta ste vi tvrdili da nema nikakvog razloga da se o tome raspravlja. Očekujem da će i gospodin Mlađan Dinkić podneti ostavku, jer nas je ovde uveravao da nema razloga da se menja Zakon o NBS i da je Zakon o NBS usklađen sa evropskim standardima.
Dakle, vi ste izmenili tu odredbu zakona tako da sada stoji da ne može da vrši političku funkciju, pa ste mislili da je to dovoljno da ako ne vrši političku funkciju jer je zamrzao visoku partijsku funkciju, onda je to nezavisnost institucije. Bojim se da, kao što kada je prošli zakon bio ovde na dnevnom redu, ne postoji razumevanje o tome šta je nezavisnost institucije ili postoji beskrupulozna politička spremnost da se sprovodi politička i partijska volja, bez obzira na cenu koju plaćamo.
Mislim da je cena ogromna, jer rejtinzi zemlje drastično padaju. Možete reći da je to nasleđe, ali ne možete dugo tvrditi da dalji pad može biti nasleđe. Dakle, moglo se spasti zato što prethodna Vlada nije radila, ali se ne može permanentno padati, jer za to je sada odgovorna ova Vlada i ovaj guverner koji je izabran političkim nasiljem, menjanjem zakona za jednokratnu upotrebu, jer ta odredba zakona važila je samo za sadašnju guvernerku i ni za koga više.
Da bi jedna garnitura bila sklonjena, da bi došla jedna izrazito politička i partijska garnitura donet je zakon koji se sada menja, ali posledice su ostale i mislim da nećemo moći da ih otklonimo, jer ovakvu vrstu presedana zemlja koja tvrdi da hoće da se usklađuje sa evropskim standardima ili ne razume šta to znači ili misli da može da postane članica EU na sitno ili krupno varanje, na ubeđivanje da uslove ne pišu oni u Evropi, nego pišu neki ovde. Kada oni dođu sa zahtevima, sa druge strane, to znači da smo mi u ugovornoj obavezi pristali na uslove koje želimo da primenjujemo u našoj zemlji, kako bismo postali deo evropske zajednice.

Očigledno je teško razumeti se sa onima koji zapravo ne razumeju šta znači poštovanje institucija i poštovanje zakona i procedura.
Ustav tačno kaže kada prestaje mandat guverneru NBS - može da prestane razrešenjem. Ako vi donesete zakona koji po sili zakona zapravo njega suspenduje sa te funkcije, onda je to kršenje Ustava. Možete ovde da pričate do prekosutra da nije, ali to jeste kršenje Ustava. Ustav je zamislio da se guverner menja pod uslovima kako se menja.
Razrešenje je tačno, zašto niste razrešavali. Tvrdili smo da ih treba dovesti ovde i videti zašto su odgovorni, šta su uopšte radili. Kakav je to pristup pravu u kome vi kažete – pustili smo ih, jer nismo hteli. Govorite o krivičnim delima, a onda se nagodite da se ta krivična dela ne ganjaju.
Ako zakon i ako Ustav nešto propisuju, onda je to obaveza da se poštuje. Ako je neko kršio zakon, ako nije radio po zakonu, onda treba ova skupština da raspravlja o tome i da ga razreši u skladu sa zakonom, a ne da donosite "leks specijalis", kako biste sklonili jednu garnituru sa vrha jedne samostalne institucije i postavili svoju isključivu partijsku strukturu.
Što se tiče rejtinga i što se tiče kredita koji dobijete, ako ih dobijate na kraći rok, onda naravno da ih dobijate sa manjom kamatom, ali ne znači da je jeftiniji.

Gospodine predsedavajući, javljam se na osnovu člana 103. Poslovnika stav 3. – Predsedavajući je u obavezi da narodnom poslaniku koji reklamira Poslovnik da reč. Javila sam se pre nego što je prethodni govornik govorio, pre nego što ste mu dali reč, po povredi Poslovnika, opet želeći da vas upozorim da kršite Poslovnik time što dopuštate da se narodni poslaici obraćaju lično drugim narodnim poslanicima, što je po Poslovniku nedoopustivo.

Kada narodni poslanik traži reč morate mu je dati pre no bilo kom drugom govorniku i to je ono što sam htela sada da ukažem, jer mi ovde možemo da polemišemo o sadržaju zakona, o čemu i polemišemo. Ono što je bitno u toj polemici nije da govorimo međusobno lično. Nemamo ovde ličan odnos ni sa kim. Mi ovde upozoravamo da se načinom na koji se menja Zakon o NBS na najozbiljniji način ugrožava njena samostalnost, da to za posledicu ima strašne moguće posledice. Ne trvrdimo da će se one desiti. Nadamo se da neće. Mi smo isto građani ove zemlje i ne želimo da živimo u zemlji u kojoj će inflacija biti trocifrena, četvorocifrena, ili kakve smo već imali, toga se dobro sećamo.

Radi se samo o tome, ali očigledno je teško se razumeti sa onima koji teško razumeju šta je samostalnost institucija. Gradili smo ih tako što smo zakonima onemogućavali bilo kakvo političko uplitanje u odlučivanje tih nezavisnih institucija. Izmenam ovog zakona ne samo da se otklanja mogćnost političkog uticaja na te institucije. Direktno se partije uvode u te institucije.

Poštovani gospodine predsedniče, uz svo uvažavanje vaše želje da napravite tolerantnu atmosferu ovde, ono što je vaša prevashodna obaveza jeste da strogo poštujete Poslovnik.
Pozivam se na sve članove koji vas na to obavezuju, dakle, od člana 104. do 107.
Vi ni po kom osnovu niste smeli da dozvolite prethodnom govorniku da, pozivajući se na član koji ne može biti prekršen u toku ove sednice i ne može se pozvati na povredu Poslovnika u toku trajanja ove sednice, date reč i dopustite da još uz to pokaže svo svoje neznanje, od nadležnosti Odbora na čijem je čelu i svo svoje neznanje o tome šta on može, a šta ne može da radi i pored toga što verujem da veruje da može da radi šta god hoće. Hvala vam.

Predsedavajuća, zaista vas molim, mislim da vi snosite veliku odgovornost za tok ove sednice i činjenicu da ova sednica polako prestaje da bude ono što bi trebalo da bude.
Dakle, ne može se pozvati na član 106. i tvrditi da je on povređen, to morate da znate kao predsedavajući zamolite pomoćnike sekretara da vam da, da vam pokaže da li može ili ne može da se neko pozove na član 106. gde kaže da predsednik Narodne skupštine izriče opomene i kažnjava. Dakle, ne možete povrediti taj član, sem ukoliko ne zahtevate da nekoga kaznite, a vi to niste uradili.
Dakle, ja vas molim da poštovanje Narodne skupštine pre svega iskaže predsedavajuća i predsednik. Naš interes danas nije, i ja sam iznenađena zašto se poslanici vladajuće većine u ovoj meri javljaju i pozivaju na kršenje Poslovnika, jer time prebacuju vama da kršite Poslovnik i da ne vodite sednicu kako treba.
Dakle, potpuno je nerazumljivo, jasno je zašto mi ukazujemo na to jer ste vi od početka ove sednice kojoj je prethodila sednica Administrativnog odbora, dakle oni koji su bili nadležni kršili su Poslovnik i nisu radili po pravilima koje predviđa Poslovnik. Naš interes je da se ova sednica danas završi pristojno, da niko ovde nikoga ne osudi već da mi kao odgovorni ljudi pristanemo i svi zajedno želimo da se u nadležnim institucijama utvrdi istina i Oliveru Duliću i o svima drugima. Mi ne želimo da opstruiramo rad Narodne skupštine kada je ova tema.
Mi samo želimo da vas upozorimo da način na koji radite jeste nasilje kojim zloupotrebljavate i Narodnu skupštinu i mnoge druge institucije i to niti je pravda, niti je pravni poredak.
Na to pokušavam da vam ukažem, a inače, želimo da se ova sednica završi glasanjem, jer Oliver Dulić želi da pred pravosudnim organima kaže ono što ima i odgovara za sve za šta treba da odgovara.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da predlagač nije našao za shodno da obrazloži svoj predlog i da kaže koju pozitivnu reč o kandidatu, koji se danas predlaže, govori mnogo više od toga da li oni međusobno jedni drugima veruju i da li veruju da je ovaj predlog najbolji. Dakle, govori o tome da je sve ono što smo govorili prethodnih dana apsolutno tačno, da je vladajuća klika odlučila da pod svoju punu partijsku kontrolu, stavi najvažniju monetarnu instituciju u zemlji.

Kada bi ova rasprava bila rasprava koja sledi nakon konstatacije da je guverneru prestao mandat po sili zakona, da smo ovde imali debatu o odgovornosti guvernera zato što nije poštovao zakon i nije sprovodio zakon na najbolji mogući način i u interesu građana i države i da je ova skupština odlučila da ga zbog toga razreši te dužnosti, mogli bismo da kažemo da imamo jedan normalan politički sled događaja.

Danas imamo na dnevnom redu Predlog za guvernera Narodne banke nakon što je parlamentarna većina, zloupotrebljavajući zakonodavnu funkciju Narodne skupštine, donela zakon kojim je pripremila po sili zakona smenu guvernera Narodne banke i tim činom, zapravo, uspostavila punu kontrolu izvršne vlasti nad nezavisnom institucijom kao što je Centralna banka. Svi oni koji su imali makar i iluziju o tome da će obećanja, koja su davana u izbornim kampanjama i kojima su građani poverovali i zato nekim dali poverenje i isključivo zato, da će nastupiti period depolitizacije, kako je to bilo vrlo popularno govoriti u kampanji, mislim da sada belodano vide da od toga, ne samo da nema ništa, već da sve ono što je bilo prigovarano prethodnoj parlamentarnoj većini i izvršnoj vlasti kao politizacija, izgleda kao imitacija onoga što se dešava sada i to bleda, jedva prepoznatljiva imitacija.

Stavljati na čelo NBS drugog čoveka partije koja je u vlasti, ne samo da ne govori o tome da depolitizacije uopšte neće biti, već govori pre svega nedvosmisleno o tome da postoji jasna namera vladajuće većine i ove izvršne vlasti da uspostavi punu partijsku državu.

Potpredsednik stranke koji čak kaže – neću podneti ostavku na stranačku funkciju dok me ne izaberu, osim što govori verovatno o nepoverenju i nesigurnosti da li će biti izabran ili ne, govori i o jednoj drugoj stvari, o potpunom odsustvu svesti o tome da se na taj način najgrublje krši zakon, čak i ovako izmenjen, kako su ga oni izmenili. Bez obzira na činjenicu što su promenili odredbe koje govore o tome da  partijski angažovani ljudi ne mogu doći na čelo Narodne banke, ono što je nezamislivo jeste da najviši partijski funkcioner dolazi na čelo Narodne banke. To, zaista, mislim više ni naivni, pa čak ni oni koji su ostrašćeno bili protiv prethodne vlasti, ne mogu a da ne  priznaju da tako nešto, ne da nikome nije palo na pamet u prethodnom periodu, već niko nije ni pomislio da će se tako nešto opet dešavati u 2012. godini u ovoj zemlji.

Deklarativno izjašnjavanje za EU pokazuje nekoliko stvari, da nije dovoljno misliti da građani misle da je bolje u EU, pa zato propagirati tu politiku i nije dovoljno misliti da je možda ipak bolje Srbiji u EU, pa onda zato propagirati tu politiku. Mora se znati šta to u vrednosnom i šta to u sistemskom smislu značenja zaista znači.

Mi smo već dobili reakcije od svih relevantnih međunarodnih institucija, između ostalog i iz EU i, naravno, ono našta smo upozoravali obistinilo se, a to je da je donošenje ovog zakona i ovakav politički udar na nezavisnost i samostalnost Centralne banke predstavlja ogroman korak unazad, da predstavlja antievropsku praksu, da predstavlja potez koji će Srbiju sasvim sigurno dovesti u poziciju da uspori svoj put ka EU, odnosno da će mnoge sumnje koje sada postoje, zapravo ovakvim potezima dobiti čvrste dokaze da ovo nije Vlada koja razume šta znači – mi jesmo za nastavak puta u EU.

Uz sve prigovore koje smo mi imali i oko nekih smo ozbiljno i razmišljali i uvek vodili računa da uzmemo u obzir one koji bi doprineli tome da povlačimo poteze koji će biti u najboljem interesu građana Srbije, zaista nam se nikada nije moglo prigovoriti da ne činimo izrazite napore da gradimo nezavisne institucije u uslovima koji nisu bili jednostavni u zemlji koja nije mnogo sklona takvim institucijama. Svaki put se ta nezavisnost, a to vidimo i sada, proglašavala nekakvom otuđenošću od naroda, pa je sad, tobož, narod nužan i potrebno je da narod sada brani te institucije od te takve otuđenosti, pa će zato sada narod preko svojih izabranika da uspostavi punu političku kontrolu nad takvim institucijama.

Mi nemamo dugu istoriju izgradnje demokratskog društva. Ako smo uspeli da za poslednjih 10, 12 godina da napravimo neke iskorake, utoliko je tragičnije da sada, danas, moramo da govorimo o tome da se čine ogromni koraci unazad, koji zemlju vraćaju u vremena koja, kako god ko bio politički opredeljen, smo svi podjednako jedva preživeli.

Bilo bi normalno da danas možemo zaista da govorimo o kandidatu, o tome kakva će se to monetarna politika voditi sa novim guvernerom, ali mislim da je svaka takva priča i pokušaj da se na tu stranu pokrene ova debata, zapravo suštinski pogrešan, zato što se ovde apsolutno ne radi o tome da se sada traži, i našao se, fantastičan čovek koji će naći fantastične odgovore na sve naše probleme koje imamo, vezano za rad Narodne banke i vezano za stabilnost cena i kursa dinara. Naprotiv, ovde se radi o političkom nasilju kojim se jedna samostalna i ne zavisna institucija stavlja pod partijsku kontrolu stranke, koja ima dominantan uticaj u vladajućoj većini.

Sada se postavlja pitanje, uz svo dužno poštovanje koleginice Jorgovanke Tabaković, da li je ona zaista svesna kakva opasna poluga u rukama izvršne vlasti može da bude i koliko stravična njena odgovornost za posledice, koje mogu da nastanu, može da bude i da li je spremna da preuzme takav rizik? Ili se naivno nada da će biti samostalna, a zna da je na tu funkciju došla tako što je svaka samostalnost te institucije ukinuta zloupotrebom zakonodavne vlasti ovog parlamenta.

Sada ostaje pred svima nama da kažemo – možemo da se nadamo da svi naši strahovi nisu opravdani, ali sve naše iskustvo ukazuje na to da naši strahovi nisu dovoljno veliki kolika je opasnost od ovakvih poteza ogromna.

Ono što je takođe krajnje problematično i diskutabilno, jeste činjenica da i pored toga što nije bilo dovoljno hrabrosti da se cela procedura ukoliko nova vladajuća većina ima i izvršna vlast, imaju nekakav novi koncept vođenja monetarne politike, što je legitimno, nije imala hrabrosti da izađe pred ovaj parlament sa ozbiljnim argumentima koje diskvalifikuju guvernera Šoškića, za posao koji radi, i kvalifikuju nekog drugog za neki drugi koncept.

Mi ovde ne vidimo nikakav koncept. Mi ovde ne vidimo nikakvu ideju, osim što s razlogom možemo da verujemo, da je namera da se uspostavi kontrola nad Narodnom bankom namera da izvršna vlast ima veći upliv, čitaj da lakše raspolaže deviznim rezervama, ponavljam, čak i premijer je rekao da su naše devizne rezerve prevelike. Stižu razne poruke iz stranaka vladajuće većine, o tome kako delove deviznih rezervi treba trošiti na ovo, ili na ono.

Dakle, namera izvršne vlasti, da uđe u devizne rezerve je potpuno jasna. Svi oni koji pokušavaju da to negiraju, tvrdeći kako to nije tačno, mogli bi malo da slušaju svoje predstavnike stranačke, koji o tome vrlo, vrlo otvoreno govore.

Dakle, nema nikakve sumnje da je to jedna od namera. Postavlja se sada pitanje, da li je zaista moguće da je kandidatkinja za premijerku, pošto nije mogla da postane premijerka, toliko insistirala na tome da bude guvernerka, da smo mi morali čitav jedan zakon da menjamo da bi se ostvarila takva jedna ambicija.

Dakle, svi oni kada smo mi tvrdili, ovaj zakon donosite da biste smenili guvernera i da biste postavili vrlo određenu osobu, za koju smo i tada tvrdili da je to gospođa Tabaković. Tada su nam govorili, ma ne, mi hoćemo da uspostavimo narodnu kontrolu nad otuđenom institucijom, hoćemo da poboljšamo položaj građana, vezano za stabilnost deviza, itd, i ko govori uopšte o kadrovskim promenama.

Dakle, ako neko misli da se za tri dana može zaboraviti, mi smo možda zaboravili devedesete, iako iz dana u dan nas strahovito vraćate u njih. Dakle, to sećanje na devedesete raste iz dana u dan. Možda će građani zaboraviti za dve-tri nedelje, ali očigledno je sled događaja je takav da smo mi bili potpuno u pravu. Ono što je ovde rađeno, jeste Zakon kojim je namera bila da se uspostavi puna partijska kontrola nad institucijom Narodne banke i da se skloni čovek koji tome nije bio sklon i koji to nije hteo da prihvati, kako bi se postavila osoba koja će to očigledno prihvatiti, ili možda čak i rado raditi.

Ono što mislim, svim građanima postaje potpuno jasno, da sve ono što su bila obećanja u izbornoj kampanji, o velikim promenama, mislim da su građani sada shvatili da promene mogu biti i na gore. Ta promena o kojoj su tada pričali i obećavali građanima kao čarobni štapić za rešenje svih njihovih problema, pokazuje se jeste ogroman korak unazad.

Pred nama se sada postavlja sledeće pitanje – da li će ova vladajuća većina, ako stvarno misli da je za Srbiju dobro da ide u Evropsku uniju i da je dobro da svoje zakone i svoje institucije gradi na standardima Evropske unije, da li će doći na popravni ispit i reći – izvinite mi smo se prevarili, mi moramo da menjamo ovaj zakon, jer to nije u skladu sa evropskim standardima, što danas neće da priznaju, i što danas im ne odgovara, jer je bitno da mi smenimo jednog čoveka, kako bismo izabrali partijsku ličnost, dakle mi smo prošlog guvernera birali zato što nije član nijedne partije.

Vi danas birate guvernera, samo zbog toga što je visoki funkcioner jedne partije. Dakle, u tome je razlika u razumevanju onoga šta je nezavisna institucija, i šta znači zakonska odredba da na tu funkciju, ne možete postavljati partijske ljude, ukoliko želite da ostvarite samostalnost takve institucije.

Sigurna sam da kada se dođe do pregovora sa MMF, koji će nedvosmisleno reći da ovakvim potezima Srbija nema nikakve šanse da pravi aranžmane sa MMF-om, da kada se o tim kreditima za pomoć budžetu koji mogu da se dobiju iz Svetske banke, kada takođe Svetska banka kaže – ne možete tako da računate na podršku Svetske banke, ne možete da računate ni na podršku nijedne međunarodne institucije, ne možete da računate na podršku Evropske unije, zato što ono što radite, nije u skladu sa demokratskim principima i demokratskim standardima.

Verujem da će tada doći u ovu skupštinu i tražiti da razumemo zašto, eto sada, to što su nas ubeđivali da je tako fantastično u najboljoj nameri građana, sada nije tako fantastično i trebalo bi ga menjati, jer će sada to nešto drugo, što se menja biti tako fantastično i u najboljem interesu građana Srbije.

Ostaje, dakle, svima nama, da ukazujemo na ono što jesu opasnosti ovakvih poteza. Dakle, mogli ste i drugačije to da radite, mogli ste da radite tako što ćete poštovati zakone, što ćete poštovati dostignute demokratske standarde i samostalnosti nezavisnosti institucija, možete šta hoćete, ali ono što ne možete i ne smete da vršite nasilje nad pravom, i nasilje nad institucijama, koje su nezavisne u meri u kojoj je to bilo moguće do sada izgraditi. Možete svojom voljom, da postavite za šefa svega što je bezbednost svog šefa partijskog, možete da postavite njegovu zamenicu za direktora Narodne banke, možete sve zato što imate većinu. Ali, morate da znate posledice toga su takođe nešto, ne što možete, nego što ćete morati. Hvala vam.

Pravo na repliku. Greškom sam rekla da je gospođa Jorgovanka Tabaković potpredsednik stranke. Činjenica je da nema potpredsednika stranke, a da je ona član najužeg partijskog rukovodstva, apsolutno ne isključuje sve ono ostalo što sam rekla. Stoji to da je ona u samom vrhu stranke i da nosi najodgovornije stranačke funkcije, da je ona par ekselans stranački čovek. Formalno, status u samoj stranci, ne menja tu činjenicu koja je zapravo ono što je nedopustivo u celoj ovoj priči.

Demokratska stranka nije htela da se vraća u prošlost i nije htela da ocenjuje moguće učinke buduće guvernerke u odnosu na to šta je bio njen učinak u Vladi, kada je bila u Vladi. Pošto ste vi to pomenuli, onda moram da kažem sledeće. To što je nominalno dug države u to vreme bio manji nego nominalno sada, ne znači da on nije bio 130% u odnosu na BDP, što je tačno. Sada je taj dug do 45%. Kada kažete da je u nominalnom iznosu to bilo manje, to apsolutno ništa ne znači ako uzmemo u poređenju sa BDP, a to je bilo 130%.

Posle te vlade je ostalo 27 neisplaćenih penzija, 24 neisplaćena socijalna davanja svim korisnicima socijalnih usluga, milijarde stare devizne štednje. Ako sada već govorimo o tome, treba li biti ponosna što je u toj vladi, ovi rezultati pokazuju da nimalo razloga za ponos nema.

Gospođo predsedavajuća, samo vas upozoravam da ste prekršili Poslovnik - član 96, koji jasno definiše kojim redosledom narodni poslanici mogu dobiti reč.

Naravno, nemam ništa protiv da gospodin Trnavčević govori, ali mislim da pravila prosto moraju da važe za sve, jer ako počnemo da kršimo pravila pojedinačno, zbog ovog ili onog razloga, onda više to neće ličiti na ono na šta Skupština treba  da liči. Hvala.