Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, nema potrebe da sada hvalimo delove onog zakona za koje smatramo da su dobri i da bismo bili spremni da ih podržimo ako ne bi bilo onih delova zakona za koje smatramo da apsolutno ne doprinose cilju, koji ste proklamovali i onaj koji ste objašnjavali danas, da mi danas po hitnom postupku raspravljamo kako biste ostvarili taj cilj.
Iz ovih predloženih izmena i dopuna zakona ne vidi se skoro ništa od tih ciljeva. Možete vi da tvrdite da je dovoljno ovo što je urađeno. Po našem dubokom osećanju, ne želim da objašnjavam sve ono što su kolege objasnile. Dakle, ostajemo pri tome da za ovaj zakon nije moguće glasati zbog stvari koje smo unapred već rekli.
Ono što bih želela da kažem jeste nekoliko činjenica, s obzirom na to da je i to danas bila tema. Dakle, pre reforme pravosuđa, preko 4.500 zastarelih predmeta krivičnog gonjenja zatečeno je u sudovima, 517 kazni zatvora je zastarelo, među kojima i presuda koja je izrečena svešteniku Ilarionu zbog bludnih radnji. U slučaju Pahomija, takođe. Pahomije je oslobođen zbog toga što je po oceni Vrhovnog suda Srbija presuda doneta na štetu oštećenih i da je došlo do greške u postupku gde su izdvojeni dokazi koji su teretili počinioce. U odnosu na 10 sudija Trgovinskog suda pokrenut je postupak nakon ove reforme.
Dakle, u odnosu na to, od trenutka kada je izvršena reforma povećan je broj izrečenih kazni za 3.000 lica. Dakle, više je bilo onih koji su osuđeni na kazne između tri i pet godina za ista krivična dela za koje su ranije izricane minimalne kazne. Značajno je smanjen broj onih koji su osuđeni do jedan mesec zatvora, a skoro je duplo manje onih kojima je određena kazna između jednog i tri meseca zatvora. Sa 1.825 na 1.306 je smanjen broj osuđenih na šest meseci. Osnovna zamerka javnost bila je previša blaga kaznena politika. Osnovna zamerka policije je bila da oni hapse, a da posle mesec dana počinioci krivičnih dela izlaze ponovo na ulice.
Dakle, ono što je takođe važno, jeste da su završeni procesi koji su trajali 10 godina, kao na primer u slučaju Sretena Jocića, Andrije Draškovića, itd. Država je uspela da se izbori sa najozbiljnijim organizovanim kriminalom, da razbije ono što se popularno zove podzemlje i da razbije najveću kriminalnu grupu koja se bavila trgovinom narkoticima. To je grupa Darka Šarića.
Specijalni sud je u prethodnih osam godina vodio postupke protiv 2.000 pripadnika organizovanog kriminala i izrečeno je kazni u visini od 3.000 godina zatvora. Podignuto je više od 150 optužnica, 2.000 je okrivljenih, doneto je više od 90 presuda. Ono što j e takođe bitno jeste da je godišnje oko 1.400 predmeta do ove reforme, dakle oko 1.400 predmeta je zastarevalo svake godine. Nakon reforme, taj broj ne prelazi 400. Tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala optužilo je 6.542 osobe. Otvoreni su procesi za "Kolubaru", paljenje ambasade, itd.
Prihvatam svaku kritiku na reformu pravosuđa koja nije do kraja završena i koja je imala manjkavosti, ali tvrditi kako je reforma upropastila srpsko pravosuđe, samo znači da nismo spremni da se suočimo sa činjenicama kakvo je to pravosuđe bilo pre te reforme. Svi pokazatelji pokazuju da je reforma dala odlične rezultate i što se tiče visina kazni koje su izricane i što se tiče efikasnosti sudova koji su radili. Efikasnost sudova je podignuta na 91%, što nikada prethodno u istoriji nije bilo.
Zato bih molila sve one koji danas govore o tome kako treba vršiti reforme i kako su navodno sve ocene koje je Srbija dobila za svoju reformu loše, da ipak pročitaju izveštaj Evropske komisije, koji kaže – pravni i institucionalni okvir za vladavinu prava u Srbiji, uključujući i borbu protiv korupcije i kriminala, je unapređen. Srbija će po oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela u narednom periodu biti u samom svetskom vrhu.
Molila bih vas da opomenete narodne poslanike koji previše bučno pričaju i time krše Poslovnik.
Srbija će po oduzimanju imovine proisteklih iz krivičnih dela u narednom periodu biti u samom svetskom vrhu. Tri godine posle početka primene Zakona o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, pokazalo se da je to jedan od najefikasnijih zakona u Srbiji. Kako pokazuju rezultati, do sada je oduzeta imovina vredna 350 miliona evra. S obzirom na postupke koji se sada vode i, gospodine ministre, s obzirom da su pokrenuti po članu 359, odgovorite nam kako će se ti slučajevi rešavati, s obzirom na izmene zakona koje ste predložili? Hvala.

Gospodine predsedavajući, razumem vašu želju da ovde svi kažu ono što misle, ali mislim da ste prekršili Poslovnik zbog toga što ste dali, dakle, pozivam se na član 103. i član 27.
Član 103. definiše pod kojim uslovima se može poslanik javiti kada mu se daje reč po povredi Poslovnika. Dakle, ako neko želi pravo na repliku, a poziva se na Poslovnik, onda je to zloupotreba Poslovnika, što se upravo desilo nekoliko puta. Pravo na repliku može da ima ovlašćeni predstavnik ili šef poslaničke grupe. Ne može da koristi Poslovnik da bi zapravo replicirao prethodnom govorniku i mislim da ste tu prekršili Poslovnik.
Ono što se ovde pokušava uraditi, potpuno bezuspešno, zato što svi građani Srbije znaju ko je bio odgovoran za zdravstveni sistem poslednjih osam godina, svi znaju ko je zapošljavao svoje kadrove u zdravstvenim institucijama, svi znaju da ako je sistem bio loš, jer bio je loš, jer danas niko ne spori koliko je loš zdravstveni sistem i kakve su se tragične posledice po zdravlje i život ljudi, a to je posledica tako lošeg sistema, onda niko ne može da kaže da ministar za to nije bio odgovoran. Ministar je za to tu da predloži sistemske mere koje će sistem učiniti boljim u interesu građana Srbije.
Dale, danas kada se govori o tome da ovo što se predlaže nije dovoljno sistemsko rešenje koje će otkloniti posledice upravljanja Ministarstvom zdravlja od strane jedne stranke koja sada pokušava da skine sa sebe svaku moguću odgovornost za to, zato što taj sistem tada, ne da samo nije menjan, nego je sistemski pogoršavan, a danas mi ukazujemo samo na to da ovo što se danas nudi neće popraviti taj sistem koji je u prethodnih osam godina pod rukovodstvom jedne stranke na čelu Ministarstva zdravlja doveo do potpunog urušavanja sistema zdravstva i prava ljudi na zdravlje.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 27. i vašu obavezu da vodite računa o tome na koji način vodite ovu skupštinu,  na član 103. koji vam jasno kaže pod kojim uslovima, ukoliko narodni poslanik traži povredu Poslovnika i navede adekvatan član koji je povređen, obrazloži zašto je povređen član, nemate pravo da mu oduzmete reč na osnovu vaše pretpostavke šta bi on mogao da kaže.
Dakle, ja vas molim da u vašem očajničkom naporu da se dodvorite Vladi Republike Srbije i da im budete po volji, ne vređate dostojanstvo Narodne skupštine. Dakle, narodni poslanik se javio, pozvao se na član, obrazložio gde je nastala povreda Poslovnika. Jedino što ste mogli da uradite, jeste da objasnite narodnom poslaniku da li je povreda po vašoj proceni učinjena ili nije učinjena, ali niste imali nikakvo pravo da mu oduzimate reč.
Dakle, vaše ponašanje je zaista nedopustivo, kao što se desili i juče. Juče ste najgrublji mogući način povredili Poslovnik, takođe oduzimajući reč narodnom poslaniku na sednici gde se postavljaju pitanja Vladi. Zato je Vlada tu, da bi joj narodni poslanici postavili pitanje, a vi niste tu da bi ste procenjivali da li je to pitanje neprijatno ili nije neprijatno za ministra i na taj način oduzimali reč.
Molim vas, vodite računa o dostojanstvu ovog doma.

Naravno da nisam zadovoljna vašim odgovorom.

Imam pravo da kažem da nisam zadovoljna vašim odgovorom i da tražim da li se u danu za glasanje izjašnjavamo o tome ili ne? Molim vas, naučite Poslovnik.

Vi imate pravo da opomenete narodnog poslovnika jednom, drugi put, ali ne i to da mu oduzmete reč.

Ne, izvinite.

Poštovani narodni poslanici, očigledno je da su amandmani AP Vojvodine ovde iskorišćeni od predstavnika Vlade za političku antagonizaciju između Republike i Vojvodine. To smatram krajnje pogrešnim i opasnim.
Istovremeno, argument da je ovo naknadna pamet, mislim da ne može da stoji. Dakle, čak i ako jeste naknadna pamet, mislim da oni koji predstavljaju ovde Vladu treba da uzmu u obzir argumente, bez obzira na to da li je to naknadna pamet ili nije. Sećamo se da je svake godine isti zahtev iz pokrajine dolazio i da smo imali uvek isti problem sa budžetom Vojvodine i tražili smo načine da taj problem rešimo u granicama mogućnosti. Dakle, to nije naknadna pamet, to je argumentacija koju iz godine u godinu slušamo.
Ono što ovde, kako da kažem, izbija svaki argument, iako je bilo reči da smo se naslušali svakakvih argumentacija, obesmišljava svaku priču, pokušaj i napor da se odbrane ovi amandmani je činjenica da ministar Dinkić kaže da je on odbijajući ovaj amandman i obrazlažući nama zašto ga je odbio uvažio mišljenje čuvenog međunarodnog ekonomskog stručnjaka, Marijana Rističevića. Mislim da zbog toga više nemamo argumentaciju da se borimo za usvajanje ovih amandmana, jer ako je argumentacija Marijana Rističevića dovoljna da se ovaj amandman odbije, mislim da mi jači argumenata ne možemo da se setimo. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 104. koji jasno definiše pod kojim uslovima se može dati nekome replika. Gospodin Ilić nije imao nikakav osnov po Poslovniku da mu date pravo na repliku, niti sam ga pomenula, niti sam se uvredljivo odnosila prema njegovoj poslaničkoj grupi ili njegovim poslanicima. Dakle, ni po kom osnovu nije imao pravo da dobije reč na repliku. Molim vas da imate iste kriterijume prema poslanicima, uz svo razumevanje vaše potrebe da budete mnogo blagonakloniji prema parlamentarnoj većini i prema Vladi. Svi poslanici su ovde pred vama jednaki.
Dakle, gospodin Ilić nije imamo nikakav osnov da dobije pravo na repliku, jer nisam ga pomenula. Ako je ustao da brani ministra, ministar je ovde i, po dosadašnjem iskustvu, ne samo da se dobro brani, nego napada čak i kada ga ne dira niko.

Pozivam se na član 103. u kome se jasno definiše u kojim uslovima se daje reč poslaniku kada reklamira Poslovnik.
Dakle, ukoliko se narodni poslanik pozvao zato što je pogrešno protumačen, onda mora da obrazloži da se zato poziva i traži pravo na repliku jer je pogrešno protumačen, a ne da se ponaša kao da ima pravo na repliku na osnovu onoga što je neko prethodno rekao.

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 27. i član 103, obrazlažući član 104.

Pozivam se i na član 27. jer ste obavezni da vodite računa o radu i redu na sednici Narodne skupštine.
Dakle, ako se narodni poslanik pozvao na član 104. – pravo na repliku, on je imao pravo da govori samo o delu onog izlaganja za koji smatra da je pogrešno tumačen i da objasni šta je zapravo mislio, a pogrešno je protumačeno.
On je iskoristio pravo na repliku da bi optuživao drugu političku partiju, da bi optuživao druge narodne poslanike, ne objašnjavajući šta je to što je pogrešno protumačeno u njegovom izlaganju i ko je pogrešno protumačio njegovo izlaganje.
Da ne bi bilo zabune i da ne bismo uvek očekivali od vas i ubuduće da vi pretpostavite šta je narodni poslanik hteo da kaže, molim vas da se pridržavate Poslovnika i zamolite narodne poslanike da obrazlože koji deo njihovog izlaganja je i ko pogrešno protumačio.

Gospođo predsedavajuća, ovo je zaista dobronamerno. Dakle, član 27. – obaveza predsedavajućeg je da ovu sednicu vodi u skladu sa Poslovnikom. Član 103. – ako se narodni poslanik javi po osnovu povrede Poslovnika ili replike, morate mu dati reč pre onog koji se prijavio kao redovni diskutant. Da biste to uradili, mi razumemo tehničke mogućnosti, ali imate pored sebe pomoćnika sekretara i ako vidite da je mnogo prijavljenih, on zapiše imena onih koji su se prijavili, resetujete sistem i omogućite da se jave oni koji žele da govore o povredi Poslovnika. Ovo je samo dobronameran savet kako da ova sednica teče u skladu sa Poslovnikom i bez nervoze.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, činjenica da mi danas raspravljamo o budžetu, trebala bi da podrazumeva da danas pred nama sedi cela Vlada ili bar najveći deo njenih ministara, ali podrazumeva u svakom slučaju da sedi i premijer, zato što budžet nije zbir cifara, zato što je budžet politika Vlade koju ona predstavlja parlamentu i time se obavezuje, pre svega da pokaže da li ispunjava obećanja koja je dala s jedne strane, i sa druge strane kakav je život namenila građanima Srbije.
Dakle, budžet nije zbir ulaznih i izlaznih cifara. Zbir je ozbiljna politika o kojoj bi trebala danas ovde da se izjašnjava cela Vlada i da poslanicima obrazlaže razloge zbog kojih ovaj budžet izgleda ovako kako izgleda.
Činjenica da danas nema nikoga iz Vlade, osim ministra finansija, može da nam govori dve stvari. Jedna stvar je, jedan mogući odgovor jeste, da Vlada nije zainteresovana za ovu važnu temu ili da Vlada nema jasnu politiku, pa ne želi da
stoji iza onoga što ovaj budžet predstavlja, i sa druge strane, da se Vlada ne slaže sa politikom, koji je danas, onda za nas se postavlja pitanje, predstavio ko? Dakle, ko stoji iza ove politike koju predstavlja današnji budžet? Za nas ostaje veliko pitanje, u svakom slučaju, lako možemo zaključiti da ne stoji Vlada Republike Srbije.
Da bismo razgovarali o današnjem budžetu, mislim da pre svega treba da ga upoređujemo sa onim što su bila obećanja građanima Srbije, jer, ukoliko građani Srbije na izborima biraju one koji nešto obećaju, pretpostavka je da ta obećanja treba bar da pokušaju da ispune. Da vidimo, kakva su bila obećanja i šta ovaj budžet u odnosu na ta obećanja nudi? Dakle, obećanje je bilo, i osnovna zamerka prethodnoj Vladi je bilo preveliko zaduživanje. Na toj temi, mi smo ovde u parlamentu imali bezbrojne rasprave o tome da se prethodna vlada previše zaduživala i pored činjenice da smo mi u to vreme živeli u vreme najveće ekonomske krize, koja je naravno zadesila i Srbiju.
Ovim budžetom, Vlada je uspela za samo nekoliko meseci da nas zadužuje 145 evra u sekundi. U sekundi je ova zemlja zadužena za 145 evra, za samo nekoliko meseci. Ako hoćemo da poredimo sa prethodnom Vladom, pa da vidimo koliko je prethodna Vlada bila lošija ili bolja u odnosu na ovu Vladu, onda možemo da kažemo da je to najmanje četiri puta više no što je to radila prethodna Vlada.
Prvo obećanje koje je dato, ovim budžetom je pogaženo, i to ne za sitne procente, ono je pogaženo suštinski nekoliko puta uvećavajući zaduživanje zemlje u odnosu na to što je bilo u prethodnom periodu, i pre svega, time je na najozbiljniji mogući način prekršeno obećanje koje je dato na izborima i zbog kojih verujem da je ova većina, odnosno bar jedna stranka u ovoj većini koja se zalagala za smanjenje zaduživanja, dobila poverenje građana.
Drugo obećanje bilo je da se prethodna Vlada zadužuje i da to ova vlada nikako neće raditi po nepovoljnijim uslovima, da će ova vlada dobijati neke darežljive, prijateljske, skoro besplatne kredite, a onda imamo dokaz da kredit koji je prethodna Vlada dobila od Ruske Federacije, za jedan procenat kamata je manja, nego kredit koji je ova vlada dobila od iste te Ruske Federacije. Dakle, obećanje zato što će doći neka nova većina koja je tako omiljena među nekim zemljama, koje će onda potrčati da nam daju kredite po neverovatno povoljnim uslovima, takođe to obećanje nije ispunjeno i na vrlo očigledan način je prekršeno.
Obećanje koje je dato na izborima i garancije da će to nova parlamentarna većina uraditi, bilo je i smanjenje inflacije. Inflacija, koja je u prvom kvartalu ove godine, za vreme prethodne Vlade bila 3,2%, do kraja ove godine, od kad je došla ova vlada biće, po svim procenama preko 12%. Taj pokazatelj, koji govori o tome da ćemo imati stabilnost i predvidivost je potpuno jasno da i to obećanje ovim budžetom nije ispunjeno.
Sledeće obećanje, na osnovu kojeg je, ja mislim, bar jedna stranka, pošto sve ostale stranke koje su bile u prethodnoj Vladi i sada su u Vladi, osim DS, pa se na njih to ne odnosi, na njih se odnosi sve ono što se prigovara prethodnoj Vladi, odnosi se na one stranke koje su i sada u Vladi, ali bar jedna stranka koja nije bila u prethodnoj Vladi, obećavala je i tvrdila kako se kroz javne nabavke gubi bar 800 miliona evra godišnje.
Za očekivati je da u ovom budžetu vidimo uštedu od, recimo, bar polovine tog iznosa. Iz ovog budžeta ne vidi se jedan jedini euro uštede koji se može prepoznati kao ušteda iz javnih nabavki, koje su tada nazivane pljačkaškim i na svake druge načine. Ostaje samo pretpostavka da oni koji su ostali u Vladi misle da to što su neki obećavali i pričali da su javne nabavke izbor korupcije, da oni to ne smatraju i da oni ne vide u tome rezerve koje bi se prepoznale u ovom budžetu.
Ono što je bilo obećano, a iz ovog budžeta ćemo videti da apsolutno nije ispunjeno, jeste smanjenje rashoda. Dakle, ako pogledate prethodni budžet, vi ćete videti da su rashodi u ovom budžetu mnogo veći.
Samo govorimo o tome da li su obećanja bila realna. Za građane Srbije mislim da nije relevantno, za njih je relevantno da li su obećanja ispunjena. Dakle, ovim budžetom na najgrublji način je to obećanje, da će biti smanjeni javni rashodi, prekršeno. Šta to, s druge strane, znači? To, s druge strane, znači da je teret pao na građane, a ne na one za koje su oni obećavali da postoje neviđene rezerve, a to je smanjenje potrošnje u državnom sistemu u korisnicima budžetskih sredstava itd. Dakle, i to obećanje ne samo da nije ispunjeno, nego je iz ovih pokazatelja na najgrublji mogući način prekršeno.
Ono što je, takođe, bilo obećano i davane čvrste garancije, zbog čega su tvrdili kako prethodna vlada nije dobro radila, a da će ova vlada to promeniti, jeste podizanje standarda građana. Dakle, bili smo svesni da u vreme ekonomske krize standard građana je bio ugrožen. Da li su sve mere koje su preduzete u vreme ekonomske krize dale najbolje odgovore na tu krizu ostaje da pokaže vreme.
Ono što je bila tvrdnja onih koji su tražili poverenje građana, da čarobnim štapićem promene njihove živote i da njihov život učine mnogo boljim, zapravo pokazalo se ovim budžetom da je još jedno u nizu prekršenih obećanja. Za samo nekoliko meseći standard građana je opao po nekim procenama 20%, a po nekim procenama i više. Do kraja godine pretpostavka je, s obzirom na to da sledi poskupljenje gasa i mnogih drugih energenata, da će taj standard drastično padati i dalje. Dakle, i to obećanje iz ovog budžeta potpuno očigledno nije ispunjeno.
Obećanje da će se podići međunarodni ugled i kredibilitet zemlje, o tome mislim da ne vredi govoriti. Međunarodni rejting i finansijski rejting zemlje drastično je opao sa svim negativnim pretpostavkama da će se to nastaviti i u buduće to je ono sada što tek treba da zabrine. Dakle, ako je pretpostavka da se može napredovati samo ukoliko ima dovoljno stranih investicija, znamo da dovoljno strani investicija može biti samo ako je poverenje dovoljno visoko.
Način na koji je biran guverner Narodne banke, kako je menjan Zakon o Narodnoj banci i podsećam ministra, koji je ovde pred svima nama tvrdio i svoju časnu reč davao i samim tim sada sebe diskvalifikovao da mu verujemo blanko, da se neće Zakon o Narodnoj banci vraćati u Skupštinu Srbije, jer međunarodne finansijske institucije nemaju nikakav prigovor na njega, znamo da se vratio i znamo da su primedbe koje su bile date od strane DS morale biti menjane u tom zakonu, samo pokazuje da međunarodni kredibilitet ove zemlje sa ovom vladom ono što možemo da očekujemo jeste da ubuduće može da pada. Hvala vam.

Komentarisati ponašanje čoveka koji se na ovakav način ponaša, mislim da je uvreda za Vladu da ima takvog ministra i uvreda za parlament da mora da ga sluša, ali mi ćemo i dalje biti pristojni i o ovoj debati ćemo govoriti na osnovu činjenica. Neko ko može da tvrdi u dva navrata različite stvari ne zaslužuje da mu se blanko veruje. Mislim da će činjenice pokazati ko je tu bio u pravu, ma koliko tu neko bio glasan i nepristojan u svojoj debati.
Činjenica je da su pokazatelji iz ovog budžeta ovakvi kako sam govorila. Da li vi mislite da možete da nađete opravdanja za to? To je potpuno druga stvar. Govorim o činjenicama. One, nažalost, ne idu u prilog onome što su bila obećanja. Ako vi mislite da teško činjenicama ako se ne slažu sa onim što vi tvrdite, onda neka ostane tako, ali će građani živeti činjenice, a ne ono što vi pričate. Samo na to upozoravamo. Građani će živeti činjenice koje su ovakve kako smo ih mi iznosili danas ovde.
Možete se pravdati do kraja života. Vi ste ta Vlada, vi ste i prethodna Vlada i ona prethodna Vlada. Vi ste takođe odgovorni ako mislite da je odgovornost te Vlade tako velika. Ali, istine radi, mislim da nije fer ostaviti građane u ubeđenju da neke stvari koje su ovde iznete da stoje. Činjenica je da je dug u Fondu bio 14,5 milijardi kada je došao čovek nakon onoga koji je vodio Fond po predlogu G17, da je taj gubitak sada smanjen na 12 milijardi. To je činjenica. Vama to može da se ne dopada, ali je to prosto činjenica. Ako prozivamo nekoga na odgovornost, ako mislite da je bio odgovoran direktor Fonda, onda je odgovoran G17 i vi kao njegov predsednik zbog činjenice da je to bio vaš čovek.