Poštovana predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 103 – poslanik ima pravo da govori samo o temi koja je na dnevnom redu.
Pozivam da počnemo da govorimo o onome što jeste dnevni red. Nije dnevni red pivo i cigarete. Ne znam čiji gazda će koga zvati na pitanje zašto je propuštena prilika da se glasa mimo onoga što je Vlada utvrdila kao interes države, ali nas sigurno neće niko zvati na takvu vrstu razgovora.
Ono što želim da kažem jeste to da je tačno, opet potvrđujete da ste se dogovarali mimo svih pravila i mimo onoga što je interes javnosti. Zato, možda, za nas postaju ogroman problem, čak, i neke institucije koje su vrlo važne, kao što je RIK. Kako se desilo da RIK na ovaj način raspolaže društvenim sredstvima? To je praksa koja je nasleđena. Neko je tu praksu uveo i neko je tu praksu vodio izvesno vreme.
U trenutku kada smo odlučili da vidimo na koji se način troše pare, mi smo videli mnoge stvari koje su zaista zapanjujuće. Kada se vidi ko je i gde putovao o trošku građana Srbije i kada se postavi pitanje šta je tamo stvarno uradio za interese građana Srbije, onda se vidi da su ti dogovori bili u nečijem interesu i da je možda zbog toga Skupština radila brže, ali ti dogovori su, definitivno, nanosili štetu svim građanima Srbije. Hvala vam.

Poštovana predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 101 – pravo na repliku. Opet se zamenjuju teze i opet se pokušava, atakom na ljude, zamagliti suština problema. Suština problema jeste sistem koji je ili nesavršen, ili nakazan, ili izvitoperen i pored pravila koja postoje, ili nedostaju pravila, pa je zato sistem loš.
Molim vas, ovde nisu krivi ljudi. Mi smo ih birali na ta mesta. Dakle, na nama je odgovornost ako su pravila bila loša, pa smo te ljude doveli u situaciju da su, na neki način, u tom lošem sistemu prozvani. Ne mogu oni snositi odgovornost za to. Molim vas da ta vrsta hajke ne bude zamagljivanje same suštine problema koji imamo.
Dakle, mi imamo sistemski problem koji dopušta ili ne dopušta, definiše ili ne definiše pojave koje su loše. Mi imamo obavezu da uspostavimo sistem koji će takvu vrstu deformacije u praksi otkloniti.
Još jednom molim, ne govorimo ovde o ljudima, govorimo o sistemskim greškama koje treba otklanjati i upravo je Narodna skupština mesto koje zakonima treba da reguliše i definiše sistem u kome takve pojave neće biti moguće. Još jednom vas molim, ne radi se ovde o ljudima i nije dopustivo da se ovo pretvori u hajku na ljude.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 101, 103. i 104.
Neću da ulazim u to ko kakvu mržnju ima prema kome, ako je druge vere ili druge nacije. Uvreda za Parlament je govoriti jezikom mržnje, a ovo što smo sada čuli jeste upravo to.
Šta vama može da smeta, osim mržnja prema nekom ko je druge vere, ako je neko pozvao na svečanost koja je državni praznik. Molim da s ove skupštinske govornice to ne dopuštate. Dakle, vi možete da imate svoj politički stav i možete da ga iznosite u svojim političkim kampanjama. Ovo je Narodna skupština. Ovde nemate pravo da govorite jezikom mržnje i netolerancije.

Poštovana predsedavajuća, javljam se na osnovu člana 101, pošto sam ovde u više navrata ne samo opomenuta, napadnuta, optužena za razne stvari, već je od mene traženo da dam i neke odgovore.
Želim da kažem da predsednik Administrativnog odbora, kao što je juče rekao na Administrativnom odboru, koji je sazvao u skladu sa Poslovnikom... Dakle, i 34. sednica Administrativnog odbora je sazvana u skladu sa Poslovnikom, njen rad je prekinut takođe u skladu sa Poslovnikom; 35. sednica je zakazana i održana u skladu sa Poslovnikom, i on je juče na toj sednici rekao da će danas biti održan nastavak 34. sednice i on je zakazao tu sednicu za 15.00 časova danas. Mislim da dobro znate da nema potrebe da radite ovo što radite, s jedne strane, a sa druge strane, ako je to izgovor da mi ne bismo prešli na tačku dnevnog reda, onda to ipak vi objasnite. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 101, 103. i 104. Javljam se jer je Poslovnik prekršen time što sam ja optužena da sam kršila Poslovnik. Želim da kažem da sam reč tražila na osnovu insistiranja poslanika SRS da dam odgovor na pitanje koje su oni ovde postavljali. Ja sam taj odgovor potražila od onih koji su nadležni da mi daju odgovor i zbog toga sam tražila reč i sa ove govornice dala odgovor koji je lično od mene tražen. I, mislim da je kršenje Poslovnika kada optužujete nekoga da je prekršio Poslovnik. Za razliku od vas koji ga redovno kršite i zloupotrebljavate, ja ničim nisam prekršila Poslovnik.

Poštovana predsedavajuća, pozivam se na član 103. i pozivam sve narodne poslanike da pređemo na tačku dnevnog reda. Ne postoji nijedna odredba Poslovnika na koju se može pozvati i tražiti ucenjivački da se nešto završi onako kako on misli, a da se pri tom blokira rad ove skupštine.
Zaista molim da se bavimo onim što jeste na dnevnom redu. To jeste dovoljno važna i inspirativna tema, o kojoj možemo suštinski da raspravljamo. Ona jeste upravo rezultat ovoga što se dešava u ovoj skupštini. Dakle, izmene Poslovnika jesu nužnost koja je nametnuta zbog činjenice da je postojeći poslovnik na najgrublji način zloupotrebljavan, da je korišćen kako bi se uspostavljali nečiji politički zahtevi, vrlo često mimo onoga što ovaj poslovnik dopušta. Hvala vam.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 101. i 103.
Loše glumite, nema potrebe da glumite kako sam to rekla i loše interpretirate ono što sam rekla.
Želim da kažem nešto za šta mislim da je jako važno za građane Srbije. Mi smo ovu sednicu i ovu raspravu otvorili u skladu s Poslovnikom. Tu ništa od odredaba Poslovnika nije povređeno. Razumemo potrebu da, kada je jedinstven pretres, svi narodni poslanici dobiju i amandmane. Zato predlažem da se odredi pauza dok se svim narodnim poslanicima ne podele amandmani koji su podneti na ovu tačku dnevnog reda. Želim samo da se zna da Poslovnik nismo prekršili, ali da potpuno uvažavamo argumentaciju koja kaže da je, ipak, u jedinstvenom pretresu bolje raspravljati ukoliko narodni poslanici imaju i amandmane.
Prema informacijama koje smo sada proverili, svi amandmani su obrađeni i pušteni u proceduru i predsednik Administrativnog odbora će zakazati sednicu Odbora da ih razmotri. Hvala.

Uvažena predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da možemo da se sporimo oko ovog teksta koji je pred vama i oko toga da li ga neko razume kao restriktivan ili ne. Što se tiče poštovanja Poslovnika, vezano za sazivanje ove sednice, oko toga nema šta da se osporava, zato što je ova sednica sazvana sasvim u skladu s Poslovnikom.
Ona je otpočela sasvim u skladu s Poslovnikom i ono što je, da kažem, zahtev da se prethodno sazna koji amandmani će biti prihvaćeni, da bi se rasprava vodila, jedinstven je primer do sada, to nikada nismo imali kao zahtev, ali, ukoliko smatrate da tada preciznije znamo o čemu raspravljamo, možemo i to da ispunimo, kao normalan odgovor na ono što se očekuje da bi ta rasprava u sadržajnom smislu bila, za onog ko u njoj učestvuje, jasnija.
Mi sada imamo dva potpuno suprotstavljena zahteva. Dakle, imamo jedan taj zahtev i jedan zahtev da, dok Administrativni odbor ne završi sednicu, neće da se raspravlja.
Želim da objasnim da ovom zahtevu kom želimo da izađemo u susret, prosto, ne možemo to učiniti, jer nam ne dopuštaju oni koji smatraju da rasprava ne može ni da počne dok Administrativni odbor ne završi raspravu o amandmanima, što, takođe, nije u skladu s Poslovnikom. Rasprava može da traje i ukoliko matični odbor nije dostavio mišljenje. Sada ostaje da se napravi nekakav dogovor onih koji imaju ovakva dva zahteva, pa da vidimo po kom od tih zahteva ćemo da radimo. Hvala vam.

Gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime 128 narodnih poslanika, ovlašćena sam da obrazložim razloge i način na koji je predložena odluka o izmenama i dopunama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Potreba da se ovaj poslovnik menja uočena je još u prethodnim sazivima i u prošlom sazivu ove skupštine formirana je radna grupa čiji je zadatak bio da napravi predlog novog poslovnika Skupštine Srbije i predlog zakona o Narodnoj skupštini.
Mi smo u radu tih radnih tela učestvovali s punom željom da uradimo bar dve stvari. Prva je bila da ostvarimo što veći stepen saglasnosti. Nisam jedna od onih koji veruju da možemo da postignemo opštu saglasnost oko nekih stvari, nažalost, još uvek u ovom parlamentu, ne u situaciji u kojoj se trenutno nalazimo, ali verujem da je moguće postići veći stepen saglasnosti oko stvari koje se tiču Narodne skupštine, pravila procedure, pre svega, onoga što se definiše zakonom, a to je pozicija institucije Narodne skupštine.
Ove dve radne grupe inovirane su i u ovom sazivu Parlamenta i na osnovu dosadašnjeg rada te dve radne grupe možemo da zaključimo nekoliko stvari. Prvo, neke poslaničke grupe nisu, čak, ni želele da učestvuju u radu tih radnih grupa, što dokazuje da one ne žele da učestvuju u stvaranju saglasnosti oko ovih pitanja.
S druge strane, pokazalo se da pojedine poslaničke grupe, u odnosu na ista rešenja, imaju različit stav, u zavisnosti od toga da li su trenutno vladajuća većina ili opoziciona manjina. Pokazalo se da ne postoji konzistentan odnos prema rešenjima za koja može da se kaže da su razmotrena i iz jednog i iz drugog ugla, nešto što je za neke poslaničke grupe prihvatljivo.
Istovremeno, očigledno je da rad ovih radnih grupa traje predugo. Možda je i potrebno toliko vremena kako bi se postigao što veći stepen saglasnosti. S druge strane, to ipak postavlja pitanje – za koje je to vreme moguće da ove radne grupe utvrde predlog o kojem bi bila postignuta saglasnost i koji bi mogao biti dostavljen Narodnoj skupštini?
Praveći presek onoga što su radne grupe uradile i dokle su stigle, jasno je da će ovaj proces još trajati, jasno je da je u njega potrebno uložiti još mnogo više rada, mnogo više dobre volje i spremnosti da se ti akti donesu, jasno je, takođe, da je Poslovnik o radu Narodne skupštine, celinu Poslovnika, nemoguće donositi ukoliko se prethodno ne donese zakon o Narodnoj skupštini.
Razvoj institucija i izgradnja institucija, prolazak tih institucija kroz određene faze, nužno nameću i potrebu preispitivanja pravila koja važe unutar tih institucija, potrebu traganja za rešenjima koja bi otklanjala, eventualne, prepreke u razvoju institucija, usavršavala ih i, na kraju krajeva, štitila integritet institucije. Zaista, verujem da svih 250 narodnih poslanika, bez obzira kako to razumemo, želi da štiti integritet Narodne skupštine.
Pošli smo od potrebe da se rad ove skupštine učini racionalnijim i efikasnijim sa stanovišta utroška resursa, a to su i ljudski i vremenski resursi, polazeći od toga da je interes Srbije, bez obzira na to što se politički razlikujemo u ciljevima koje smo postavili, da usaglasi svoj pravni sistem i poredak s vrednostima i sistemom savremenih demokratskih evropskih zemalja. Mislim da se sporimo oko toga šta ko od nas vidi kao tu vrednost i kao najbolje rešenje, ali verujem da se ne sporimo oko toga da to jeste važno za Srbiju.
Srbija je tranziciona zemlja, zemlja koja je najsporija u svojim reformama, zemlja koja je najmanje odmakla na svom putu ka, što se nas tiče, izuzetno važnom cilju, a to je evropska integracija Srbije. Srbija je zemlja koja kao da ne pokazuje sama dovoljno unutrašnje spremnosti da te ciljeve ostvaruje.
Istovremeno, usaglašavanje pravnog poretka sa standardima EU znači i stvaranje pravnog okvira za ono što je za nas, za sve, verujem, potpuno nesporno, a to je priliv stranih investicija kao osnovne pretpostavke da ova zemlja može da se ekonomski razvija i da napreduje, na kraju, do onoga što jeste najvažnije za sve, a to je da se poboljša sigurnost i standard građana.
Tako dolazimo do Parlamenta kao ključne tačke u ostvarivanju ovih ciljeva.
Mogućnost da Parlament bude efikasan i da na najbolji mogući način raspravlja o zakonima i utiče na donošenje kvalitetnijih zakona, u rokovima koji, nažalost, zbog ogromnog vremena koje je izgubljeno, jesu kratki, jeste ono od čega smo pošli, tražeći uzroke sporosti i blokade Parlamenta, tražeći rešenja koja će omogućiti da on bude efikasniji, s jedne strane, a s druge strane, da se ne uskrati nijedno poslaničko pravo, posebno da se ne uskrati nijedno pravo opozicije.
Zato smo pošli od toga da ovim izmenama i dopunama treba da otklonimo samo one probleme koji su uočeni u dosadašnjem radu ovog parlamenta, da probamo da definišemo one proceduralne stvari koje su bile mogućnost za zloupotrebe ili različito tumačenje od strane poslanika, ili su u nekim trenucima bile korišćene kao mogućnost da se u potpunosti blokira rad i da se, ispostavljanjem zahteva, zapravo, vodi jedan politički život koji, u suštini, nije odraz demokratskog društva.
U svom predlogu smo se opredelili da menjamo član 100, za koji je izuzetno važno da bude jasno preciziran, jer on treba da omogući ostvarivanje osnovnog demokratskog principa, koji podrazumeva da je pitanje procedure važno pitanje ostvarivanja demokratije, ali, isto tako, ukoliko ta procedura nije jasno definisana, to je mogućnost da se, zloupotrebom i iskrivljivanjem onoga što je bila namera onoga koji je uspostavljao ta pravila, uloga Parlamenta dovede do potpunog apsurda i iskrivljivanja.
Pošli smo od nekoliko osnovnih stvari koje smo hteli da postignemo ovim malim izmenama Poslovnika, za koje smatramo da su zaista nužne sada, kako bismo stvorili uslove da ovaj parlament normalno radi, da ostvaruje svoje osnovne funkcije.
Pošli smo od toga da je, po Ustavu, Skupština zakonodavno telo, telo koje kontroliše rad Vlade, izvršne vlasti, i predstavničko telo. Onda smo pokušali da, izmenama koje smo pravili, ostavimo potpuni prostor za ostvarivanje u punoj meri svih ovih važnih uloga koje ovaj parlament ima, a da samo probamo da otklonimo ono što jeste zloupotreba prava i iskrivljavanje prava.
U članu 100, svi ste videli kako izgleda ovaj akt, ne želim da čitam odredbe, ono što smo hteli jeste da jasno preciziramo šta jeste povreda procedure, a šta nije povreda procedure.
Dakle, samo ono što jeste povreda procedure daje pravo narodnom poslaniku da u trenutku kada je povreda izvršena ima pravo da se javi i traži da se ta povreda otkloni.
Istovremeno, ono što smo hteli da izmenimo jeste sadašnje rešenje u Poslovniku koji se tiče rasprave o amandmanima.
Zaista, analizirajući sve poslovnike svih parlamenata, nigde nismo našli rešenje koje bi bilo makar slično ovom koje mi sada imamo u Poslovniku.
Smisao rasprave u pojedinostima jeste u tome da poslanici imaju pravo da zakon koji je na dnevnom redu i o čijem predlogu se raspravlja popravljaju amandmanima. Logično je da o amandmanima, prvenstveno, pravo da raspravlja ima onaj ko je podneo amandman, ali smo pošli od toga da je važno da se omogući i drugim poslanicima da govore o amandmanima za koje smatraju da je važno da se nešto kaže, a nisu amandmani koje su oni podneli.
Rešenje koje smo ovde ponudili jeste rešenje do kog je došla radna grupa za izradu Poslovnika u prošlom sazivu. Pokušali smo da napravimo kumulativno vreme za amandmane, tako što postoji ukupno vreme za raspravu o amandmanima, koje je isto kao vreme rasprave u načelu; postoji i posebno vreme za šefove, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, i postoji posebno vreme za podnosioca amandmana.
Upravo zbog toga, neke od predloga amandmana nismo prihvatili zato što smatramo da je rešenje koje smo ponudili više u duhu, da kažem, većeg prostora za opozicione poslanike, da u dovoljnom vremenu iskažu svoje stavove o zakonima i amandmanima koje su podneli.
Ono što je, takođe, bio predmet naše intervencije, jeste da smo ovim predlogom utvrdili da jedanput mesečno Vlada obavezno sedi u Parlamentu i odgovara narodnim poslanicima. Bez obzira na to da li je redovno ili vanredno zasedanje, Vlada svakog četvrtka, poslednjeg u mesecu, dolazi u Parlament i odgovara narodnim poslanicima na sva pitanja za koja oni smatraju da su važna.
U vanrednom zasedanju, ostavili smo mogućnost da predlagač dnevnog reda može u dnevnom redu da predvidi poslanička pitanja i izvan ovog vremene koje je predviđeno.
Ono što je jedna od intervencija, jesu članovi 225. i 226. Mi smo ovde pokušali da definišemo, ne zalazeći uopšte u pravo narodnog poslanika da bude informisan, obavešten itd., šta to znači u odnosu na sam tok sednice i na samu raspravu koja se odvija po dnevnom redu. Mislim da tu, takođe, nismo ugrozili nijedno pravo, sem što smo otklonili jednu praksu koja je pogrešno tumačila odredbe članove Poslovnika na koje su se poslanici često pozivali.
Sada bih, samo kratko, želela da obrazložim amandmane koji su podneti i, u ime predlagača, stav predlagača o amandmanima.
Na član 1. amandman su podneli narodni poslanici LDP-a. Ovaj amandman se, u odnosu na predloženi tekst, razlikuje po tome što mi u svom tekstu predlažemo da narodni poslanik ne može da ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, na koju je već ukazano.
Dakle, svojim predlogom, pokušavamo da kažemo da nije smisao ukazivanja na povredu procedure to što će se sto narodnih poslanika javiti i govoriti o istoj povredi Poslovnika, već je smisao ukazivanja na povredu procedure to što će narodni poslanik moći, odmah po učinjenoj povredi, da ukaže predsedniku ili predsedavajućem na povredu procedure.
Istovremeno, amandman koji su podneli poslanici LDP-a, u odnosu na predlog koji smo mi podneli, briše deo gde mi kažemo da narodni poslanik ima pravo, posle objašnjenja predsedavajućeg ili predsednika Narodne skupštine, koji mu odgovara da li je povređen ili nije povređen Poslovnik, ukoliko mu odgovori da smatra da nije povređen Poslovnik, da izađe i da traži da se o tome, u danu za glasanje, Narodna skupština izjasni. Mislim da je rešenje koje smo mi dali, u odnosu na amandman, prihvatljivije i sadrži veća prava.
Na član 1. stav 7. dodaje se novi stav, predložio je narodni poslanik dr Janko Veselinović.
Ovaj amandman ima nameru da se, ukoliko narodni poslanik zloupotrebi svoje pravo da dobije reč preko reda, na osnovu prava da reklamira povredu procedure, i ukoliko predsedavajući ili predsednik izrekne opomenu tom narodnom poslaniku, kao očigledan dokaz da je prekršio Poslovnik i zloupotrebio to pravo, to vreme koje je narodni poslanik iskoristio računa u ukupno vreme koje ta poslanička grupa ima na raspolaganju.
Mi mislimo da ovo jeste racionalan amandman i da se može prihvatiti, zbog toga što na neki način obavezuje narodne poslanike da pitanja povrede procedure suštinski primenjuju, kako bismo vodili računa o tome da kroz povrede procedure ne donosimo odluke koje bi, samim tim, bile, da kažem, felerične, jer bismo kroz povređenu proceduru dolazili do odluka.
Na član 1. stav 8, narodni poslanik Oto Kišmarton je podneo amandman, kojim traži da se u pisanom obliku obraća predsedniku za povredu Poslovnika, ili da se, odmah po otvaranju pretresa, javi za reč, ukoliko je, ne na sednici, već između sednica povređen Poslovnik.
Mi smo to pitanje regulisali na jedan način koji je, čini nam se, bolji, jer smo rekli da, ukoliko je između dve sednice narodni poslanik došao do zaključka da je povređena neka procedura, on predsedniku Narodne skupštine pismeno upućuje svoje obrazloženje o tome gde je i kako povređena procedura, a predsednik Narodne skupštine je obavezan da na početku sednice odgovori narodnom poslaniku na to i, ukoliko narodni poslanik nije zadovoljan, ima pravo da traži da se Skupština o tome izjasni. Zato mislimo da je rešenje koje smo mi predložili bolje od rešenja koje je predloženo ovim amandmanom.
Narodna poslanica Nataša Vučković je podnela amandman kojim se vrši pravno-jezička redakcija. Umesto: "iz prethodnog stava", zamenjuje se rečima: "iz stava 8.". Mislim da to treba prihvatiti i da to nije sporno.
LDP je predložio amandmane koji se odnose na članove koji nisu predmet ove odluke. Nažalost, mi ove amandmane, iz tih razloga, ne možemo prihvatiti.
Na član 1, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić i traži da se član 1. menja, predlažući da se pretres u pojedinostima ograniči na jedan dan. Dakle, njihov predlog je da se pretres u pojedinostima o zakonu koji je na dnevnom redu završava istekom tog radnog dana, a amandmani koji nisu stigli da budu razmatrani na sednici, prebacuju se na nadležni odbor i tamo se završava rasprava o njima.
Mi mislimo da je ono što smo predložili neuporedivo više vremena daje poslanicima, jer je to pet sati plus 15 minuta po svakom šefu, odnosno ovlašćenom predstavniku, plus svakom podnosiocu amandmana po dva minuta. Ako nam već prigovaraju da je ovo što mi pokušavamo restriktivno, onda je ovaj amandman, po našem osećaju, restriktivniji i mislimo da je, u tom smislu, bolji predlog koji smo mi predložili.
Za nas je prihvatljiv predlog narodnog poslanika Željka Ivanjija, koji, osim što jezički i pravno ispravlja tekst, govori o tome, u raspravi u pojedinostima, ukoliko se vodi objedinjeni pretres u načelu, takođe se vodi i u raspravi u pojedinostima. Smatramo da je to racionalizacija vremena, da ona ne uskraćuje pravo narodnim poslanicima da u raspravi učestvuju i da kažu sve ono što smatraju da je važno da se kaže.
Narodni poslanici Đura Mučenski i Pavel Marčok podneli su amandman na član 2. stav 4, kojim regulišu da rasprava u pojedinostima, a odnosi se na raspravu koji imaju podnosioci amandmana, dakle, svaki podnosilac amandmana po dva minuta, da ukupno vreme tog dela rasprave traje 10 sati.
Kada smo računali koliko je to amandmana, to je, po jednom aktu, više od 300 amandmana i mi smatramo da je to sasvim dovoljno vreme da se obrazlože svi amandmani koji se podnose na predloge zakona. Zato smatramo da ovaj amandman može biti prihvatljiv.
Na član 2. stav 4, amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. On predlaže da rasprava za podnosioce amandmana bude pet minuta. Mislim da je dva minuta dovoljno, ali imamo još vremena da vidimo koje bi to vreme bilo, na neki način, optimalno. Zaista mislim da je, pored sveg onog vremena, dva minuta više nego dovoljno.
Na član 2. stav 5, amandman je podnela narodna poslanica Jelena Budimirović. Ona traži da, ukoliko je jedan amandman zajedno podnelo više poslanika, pravo da obrazloži ovaj amandman u ime podnosioca ima samo jedan od potpisanih narodnih poslanika, i to u trajanju od pet minuta. Dakle, smisao ovog amandmana je, takođe, da se produži vreme podnosiocima amandmana.
Narodni poslanici LDP-a su podneli čitav set članova zakona kojima se uvodi novo telo Skupštine Srbije, koje bi bilo zaduženo za usaglašavanje zakona s evropskim zakonodavstvom, odnosno s ispunjavanjem uslova na putu Srbije ka EU.
Mi smo s predstavnicima LDP-a razgovarali i prilikom sačinjavanja ovog predloga izmena i dopuna Poslovnika. Ono što jeste problem, jeste što to suštinski menja i sadašnji poslovnik i što je ovo ideja za koju smatramo da je treba uvrstiti u rad radne grupe i naći način da bude inkorporirana u celovit Poslovnik, jer je, na način na koji je sada predloženo, to nemoguće. To suštinski menja način rada Skupštine, odnos prema Vladi i dotiče se mnogih članova koje sada niti smo mogli, niti imamo pravni osnov da obuhvatimo.
U tom smislu, mi smo saglasni i mislimo da je potrebno naći najbolja moguća rešenja i način da sve ono što jesu zakoni koji su na našoj evropski mapi puta usvajamo u najkraćem mogućem roku. Zato mislim da je jako važno da radna grupa ima na umu ovo i da uzme u obzir ovaj predlog.
Na član 4, amandmane su podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Vesna Pešić i Nenad Milić. Njihov je zahtev da se poslanička pitanja Vladi postavljaju svake nedelje. Dakle, četiri puta mesečno, svake nedelje.
Nisam sigurna da ovo možemo da uzmemo u obzir. Mi jesmo spremni da što češće Vlada dolazi i da odgovara na pitanja poslanika. Možda možemo da vidimo da li ovo može da se izmeni nekakvom tehničkom redakcijom i da to bude dva puta mesečno, pa da to na taj način rešimo. Dakle, jesmo zainteresovani i nama je jako važno da se u punoj meri ostvaruje predstavnička uloga Parlamenta, da Vlada dolazi pred parlamentarce i da odgovara na sva njihova pitanja, ali ostaje pitanje da li smo u mogućnosti da u ovom trenutku ovo ovako prihvatimo, ili treba da vidimo na koji način to da prilagodimo, pa da neku verziju toga prihvatimo.
Amandman narodne poslanice Nataše Vučković na član 4. stav 2. jeste, zapravo, pravno-jezičko pojašnjenje i u tom smislu je nesporno i za nas je sasvim prihvatljivo.
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Čedomir Jovanović. On svojim amandmanom traži da svakog dana, pre početka sednice, narodni poslanici imaju pravo da postavljaju pitanja, da otvaraju neke teme. Svojim predlogom smo to definisali u dva dana.
Suština ovog predloga je da se to radi svaki dan. Za sada nemam saglasnost svih predlagača da ovo prihvatimo. Mislim da možemo da vidimo da li postoji prostor za razgovore o tome.
Na član 6, narodni poslanik Milan Knežević podneo je amandman. On traži da se briše stav 1.
Moram reći da ne znam tačno šta to znači, jer on kaže da je u suprotnosti s predloženom izmenom člana 199, s obzirom na to da bi se poslanička pitanja i traženje obaveštenja mogli okarakterisati kao isto. Mislim da nema dileme da li su poslanička pitanja i prava poslanika da budu obavešteni isto. Mislim da smo to dovoljno jasno definisali i da nema potrebe da se to posebno definiše.
Na član 6. st. 2, 3. i 4, narodna poslanica Nataša Vučković podnela je amandman kojim se definiše da predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe može ostvariti svoja prava, a radi se o čl. 225. i 226, gde se izričito navodi da se to ne odnosi na sam tok sednice, ali da se to pitanje može ostvariti i na samoj sednici, u trajanju do pet minuta. Dakle, svakog jutra, u suštini, ima vremena i prostora da se postavi i neko pitanje, pokrene neka aktuelna tema, ili da se traži neka hitna sednica itd. Mislim da je to prihvatljivo.
Na član 6. stav 3, amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Radi se o tome da se ovde traži da se ovo usmeno obraćanje veže za utorak i četvrtak, samo za dva dana.
Imamo jedno rešenje u tekstu amandmana koji je za nas prihvatljiv, takođe, do pet minuta. Pošto je amandman sveobuhvatan, mislim da je bolje da se prihvati amandman narodne poslanice Nataše Vučković.
Želim da vam zahvalim na pažnji i verujem da, ako bismo druge stvari stavili po strani i razgovarali samo o ovome što je pred nama, ne bismo imali dilemu o tome da ništa što je postojalo kao pravo nije revidirano. Dakle, mi smo samo pokušali da ono što se pokazalo kao iščašena praksa u odnosu na Poslovnik popravimo. Pokušali smo samo, ako je moguće, ne da sprečimo raspravu o zakonima, već da sprečimo da rasprave o zakonima nema, a da sve drugo bude tema u ovoj skupštini. Hvala.

Poštovana gospođo, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ovde se stvara jedna potpuno pogrešna slika o tome da sam ja ta koja je napravila spisak članova RIK-a.
Istine radi, htela bih da kažem da je Predlog RIK-a sačinjen na taj način što je na konsultacijama šefova poslaničkih klubova dogovorena proporcija o zastupljenosti poslaničkih klubova u RIK-u, da je svaki poslanički klub, u skladu s tom proporcijom, dostavio svoj spisak predloga. Ja vas molim, gospodo iz SRS-a, da vidite koji ste vi spisak dostavili. To je upravo ono što sam ja samo objedinila u Predlogu odluke o RIK-u.
Dakle, možete da odmahujete glavom, gospodine Martinoviću, ali to je istina. Ja ću sada tražiti od službe da se dostavi šta je SRS dostavila kao predlog, ne ono što ste naknadno dostavljali, šta ste dostavili kao predlog koji sam ja samo objedinila.
Smatram da nije istina, govorite nešto što nije tačno, pokušavajući da napravite atmosferu u kojoj ovde neko nešto samovoljno radi. Dakle, niko ovde ne radi ništa samovoljno. Ono što vi pokušavate da izdignete na nivo nacionalnog i državnog problema broj jedan jeste vaš unutrašnji problem.
Ono što je, s druge strane, najblaže rečeno, nepošteno u odnosu na vladajuću većinu, jeste da se pokušava predstaviti kako vladajuća većina nije spremna da taj problem razreši. Postoji vrlo jasno ograničenje u razrešenju tog problema. Dakle, postoji nesporna činjenica da se mandati mogu oduzimati samo pod uslovima koji su predviđeni zakonom. Taj zakon nedvosmisleno daje mogućnost da mandat može prestati u određenim uslovima pre isteka roka na koji je narodni poslanik izabran, ukoliko se ispune sledeći uslovi, a jedan od tih uslova jeste ostavka.
O mandatima za koje su ostavke dostavljene, Administrativni odbor će raspravljati i doneti odluku, i to nije sporno. Dakle, ako vi hoćete da blokirate rad zato što hoćete da ucenite da se nešto radi brže, onda to morate javno reći. Onda svi građani Srbije moraju da znaju o čemu se ovde radi, da se radi o uceni i nameri da se istera nešto što je nečiji unutrašnji interes.
Dakle, još jednom ponavljam, odluku sam sačinila na osnovu predloga koje su dostavile poslaničke grupe i nijedno ime nisam izmenila u odnosu na ono što su poslaničke grupe dostavile.
Mislim da je to jako važno, jer se ovde pokušava predstaviti kao da sam ja to uradila svojom voljom, sama određujući ko će biti član RIK-a, što, prosto, nije tačno.

Uvažena gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, da bismo videli kako se ovde ne radi o tome da je bilo ko prekršio Zakon, Poslovnik ili pravila koja važe, već da se radi o nečem drugom, ja bih pošla od toga da vidimo na koji način se po Zakonu bira RIK.
Član 33. stav 1. kaže da RIK u stalnom sastavu čine predsednik i 16 drugih članova, koje imenuje Narodna skupština Republike Srbije, na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Tako kaže Zakon. Na osnovu dogovora šefova poslaničkih klubova i srazmerne zastupljenosti poslaničke grupe u Parlamentu, svaka poslanička grupa je dostavila svoj predlog za članove RIK-a, pa je tako, u skladu sa članom 33. Zakona o izboru narodnih poslanika, Poslanička grupa SRS-a dostavila predlog članova i zamenika članova RIK-a: Slavoljub Milenković, Biljana Krasić, Karmen Ćuk, Marica Savić, Milan Terzić, Željka Radeta, Vjerica Baković, Nikola Dobrijević. To su imena koje sam ja samo objedinila u zajedničku odluku, na osnovu predloga svih poslaničkih grupa, o kojoj mi danas raspravljamo.
Prema tome, zaista ne vidim šta može biti ovde predmet spora, ako je odluka koju sam predložila u skladu s onim što ste vi dostavili Narodnoj skupštini, kao što je u potpunom skladu sa svim predlozima koje su sve poslaničke grupe dostavile predsednici Narodne skupštine. Mislim da nije pošteno da zavaravate građane time da se ovde radi o nekakvoj samovolji, bilo čijoj, ako mi danas raspravljamo o odluci koja je sačinjena na osnovu istih ovakvih predloga kao SRS-a, od svih drugih poslaničkih grupa.
Prema tome, ja vas zaista molim da probleme koje imate i koji se rešavaju na drugom mestu ne prenosimo ovde i ne pokušavamo da ih rešimo na način na koji ih je nemoguće rešiti.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanicu, javljam se po čl. 101, 103. i 104 Poslovnika. Bez obzira na to što mi danas imamo na dnevnom redu teme koje uobičajeno ne izazivaju nikakve rasprave, a uobičajeno ne izazivaju rasprave samo zbog toga što opozicija ne želi da raspravlja o ovim temama, jer je jedini način da se izaberu delegacije u kojima učestvuje i opozicija, da se izaberu odbori i predsednici odbora, jeste da se postigne politička saglasnost i na osnovu te političke saglasnosti i parlamentarna većina glasa za to.
Međutim, ovde je sada otvoreno, ne samo danas, ova sednica je prilika da se govori o stvarima koje su pozadina svega ovoga što se dešava ovde, a pozadina ovoga što se dešava ovde jeste činjenica da jedna poslanička grupa smatra da jedna druga poslanička grupa ne treba da ima predstavnike u parlamentarnim delegacijama. Oni traže da mimo pravila koja su inače uspostavljena i uvek su važila, da sve poslaničke grupe, srazmerno svojoj zastupljenosti, imaju predstavnike u stalnim delegacijama, da ovoga puta jedna poslanička grupa nema te predstavnike. Zbog toga oni nama poručuju, u svim razgovorima sa nama, u svim pokušajima da se napravi dogovor da se poštuje osnovno pravilo, koje je uvek poštovano, da oni neće da dopuste da se delegacije izaberu ukoliko u sastavu tih delegacija bude ta jedna parlamentarna grupa, za koju oni tvrde da ne treba da bude.
Radikali tvrde da naprednjaci ne smeju da imaju predstavnike u parlamentarnim delegacijama i to je razlog zašto mi danas imamo ovu polemiku. Izgovori da su razlozi za ovakvu polemiku nešto drugo jeste samo pokušaj da se prikriju činjenice oko toga zbog čega mi danas raspravljamo o ovome.
Napadi na predsednika Odbora za inostrane poslove su zapravo pokušaj da se, takođe, tema prebaci na nešto što apsolutno nije tema i ne može da bude. Svi znamo da smo mi već u nekoliko navrata pokušali da izaberemo delegacije i upravo zbog činjenice da radikali to neće da dozvole, kako oni razumeju parlamentarizam i demokratiju, mi smo to uspeli do sada da uradimo.
Pošto je otvorena tema zakazivanja Odbora za inostrane poslove, želim samo opet, zbog javnosti koju ovde obmanjujete, da objasnim kako teku stvari.
Istina je da jedna trećina poslanika ima pravo da traži zakazivanje sednice. Istina je da može da odredi rok, ali postoji poslednji stav tog istog člana, koji kaže koji su to rokovi.
Molim vas, nemojte mi računati vreme, hoću da citiram stav – "Obaveštenje o datumu i dnevnom redu sednice odbora dostavlja se svim narodnim poslanicima, poslaničkim grupama i Vladi, najmanje pet dana pre održavanja sednice odbora. Izuzetno, obaveštenje o datumu i dnevnom redu može se dostaviti i u kraćem roku, pri čemu je predsednik odbora dužan da na sednici odbora obrazloži takav postupak".
Kada je u petak stigao zahtev da se zakaže sednica Odbora za inostrane poslove, predsednik je zakazao sednicu za utorak, u 11.00 časova. Jutros je potpredsednik zakazao sednicu za danas. Hvala vam. (Aplauz.)

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 101, 103. i 104. Želim samo da kažem da to što neko sada pokreće pitanje odgovornosti budućeg šefa delegacije, a bio je prethodni šef delegacije, može da govori o njemu, a ne o nama. Ono što je obaveza novog saziva Parlamenta jeste da novi saziv Parlamenta, u skladu sa svojim sastavom bira nove delegacije. To nije pitanje da li mi to želimo ili ne želimo, to je obaveza.
Dakle, tu nemamo mi šta da slobodno tumačimo svoj ili nečiji tuđi Poslovnik. Neki poslovnici međunarodnih institucija u koje mi biramo delegacije, takođe, imaju svoja pravila koja kažu da to treba da uradimo šest meseci nakon konstituisanja novog parlamenta, da šest meseci nakon konstituisanja još uvek može da nas predstavlja stara delegacija. Po vama bi ispalo da bi, bez obzira na izbore, mogla da ide delegacija četiri godine stara, sa starim šefom delegacije, kao da se ništa u Srbiji u međuvremenu nije desilo. To prosto nije moguće, tako da mi nemamo nikakvu žurbu, niti ličnu motivaciju bilo čiju.
Mi imamo obavezu, da u skladu sa činjenicom da su u međuvremenu održani izbori, da su na tim izborima građani izabrali svoje predstavnike u ovu skupštinu i da mi imamo obavezu da u skladu sa tom činjenicom biramo, između ostalog, i stalne delegacije, mi samo to radimo i ništa više.
I, ako vi kažete da je nakon osam meseci i više ova žurba, onda mi ne razumemo dobro neophodnu dinamiku i brzinu kojom treba da radimo. (Aplauz.)

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Raguš je potvrdila ono što tvrdim i razotkrila ono što je njen šef Poslaničkog kluba hteo da prikrije. Upravo tvrdimo da problem jeste u onome što ste rekli, pravite problem zbog toga što smatrate da jedna poslanička grupa po vama nije legitimna u ovom parlamentu, pa samim tim ne bi trebalo da bude predstavljena ni u parlamentarnim delegacijama, niti u bilo kom drugom odboru. Dakle, to tačno jeste ono što se ovde dešava i to sada želim da potvrdim, da ste zapravo potvrdili, bez obzira na to što je gospodin Todorović uporno pokušavao da negira, da je to problem. Dakle, to jeste problem.
Moram da vas podsetim na još nešto. Postoji Ustav i postoji zakon, zakon koji jasno definiše pod kojim uslovima prestaje mandat pre isteka roka na koji je narodni poslanik izabran. Takođe, da vas podsetim da su mandati svih poslanika koji sede u ovom parlamentu potvrđeni u ovom parlamentu i ni jedan jedini mandat na osnovu zakona nije doveden još u pitanje.
Dakle, svi narodni poslanici koji sede u ovom parlamentu imaju pun legitimitet da budu narodni poslanici, iz čega proizilaze i njihova prava da učestvuju u radu Skupštine, kao i svi drugi narodni poslanici, dok se na osnovu zakona ne utvrdi nešto drugo. Hvala vam. (Aplauz.)

Gospođo predsedavajuća, pozivam se na član 101. i tražim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o tome da je gospođica Nataša Jovanović najgrublje povredila Poslovnik, zbog načina na koji se izražavala o prof. Dragoljubu Mićunoviću. Hvala. (Aplauz.)