Vidite, kada nešto prihvatamo, kada nešto predlažemo, kada nešto odbijamo, treba da imamo u vidu i ono šta trenutno važi. Trenutno važi Zakon o zaključivanju izvršavanju međunarodnih ugovora koji je izglasan 1978. godine, koji je potpisao predsednik Republike Josip Broz Tito i kao predsednik Skupštine SFRJ drug Dragoslav Marković.
Po važećem zakonu SIV, odnosno sada Vlada - dužna je da pokrene postupak za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora u skladu sa utvrđenom spoljnom politikom SFRJ po zaključku Skupštine SFRJ, na zahtev predsednika Republike, odnosno predsedništva SFRJ, na zahtev nadležnog organa Republike, odnosno AP na predlog Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, Saveza sindikata Jugoslavije, kao i na predlog Ustavnog suda Jugoslavije, Saveznog suda i Privredne komore Jugoslavije. To je pod obavezno.
Inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora mogu dati organizacije udruženog rada, svaka firma, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije, zajednice i društveno-političke i druge društvene organizacije i udruženja građana.
U redu je, to menjamo.
Tekst sada glasio ovako – inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora mogu dati i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko organa državne uprave u čiji delokrug pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom. Ne vidim zbog čega se neko plaši da prihvati dobar amandman gospodina Miroljuba Stojčića i Đorđa Milićevića koji kažu da inicijativu jedinice lokalne samouprave. Znači, ne može SO Vranje, odakle je gospodin Stojčić da da inicijativu, ali može Udruženje golubara u Vranju da da inicijativu za zaključenje međunarodnog ugovora.
Da li je to normalno ili nije normalno? Znači, ako dozvoljavamo udruženjima građana da pokreću inicijative, da li je skupština bilo koje lokalne samouprave legitimnija od bilo kog udruženja, od udruženja pecaroša, od nekog udruženja u sportu ili bilo gde. Mislim da je dovoljno argumenata za sada dato i ja apelujem na predstavnika Vlade da prihvati ovaj apsolutno osnovan amandman i time ćemo doprineti afirmaciji prava svake lokalne samouprave. Ukoliko toga ima po sada važećem zakonu, zašto ne bi imale i ubuduće, pogotovo što se dozvoljava raznim organizacijama i udruženjima da budu inicijatori.
Svaka ta inicijativa, razmotriće se, neka će biti prihvaćena, a neka neće. Zašto bežimo od dozvole da bude dozvoljena inicijativa?

Po članu 107. govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine i smatram da, ukoliko neko govori očiglednu neistinu, da ste u obavezi da ga opomenete, naročito što se ovde radi o konkretnom članu 4. Predloga zakona.
Da ne bi bilo pogrešnog tumačenja da li ovo ili ono piše, u diskusiji je rečeno da državni organi, privredni subjekti ili udruženja mogu da podnesu inicijative iz oblasti njihove. Ne. Tako ne piše. Piše da inicijativu...

Dozvolite mi samo da završim. Moram misao da završim  da bi bili jasni.

Rečena je neistina.

Ne obrazlažem amandman, samo govorim da je izneta neistina ovde i  da je narušeno dostojanstvo Skupštine, jer citirao sam šta je rečeno, a sada citiram šta piše da bih dokazao da je neistina rečena.
"Inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora mogu dati i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja". Znači, ne kaže u kojoj oblasti, a kaže: "preko organa državne uprave u čiji delokrug pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom". Znači, onako kako piše, golubari mogu da daju inicijativu.
(Vučeta Tošković, s mesta: To nije član 107. )
Znači, nije istina to što je rečeno.
Javiću se da govorim o amandmanu. Ovo sam samo ukazao na povredu Poslovnika.

Vidite ovog trenutka danas, inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora, mogu da pokrenu sve društvene organizacije i udruženja građana. Danas to važi.
Nisam siguran da je država danas tako ugrožena zato što golubari ili pčelari mogu da pokrenu inicijativu. Da je to tako verujte mi, sigurno bi tražili hitan postupak za izmenu ovog zakona mnogo ranije. Nema razloga da se plašimo.
Druga stvar, očigledno je da neki mešaju inicijativu koju može da pokrene lokalna samouprava da država zaključi međunarodni ugovor. Ne radi tu o zaključivanju ugovora između lokalne samouprave i bilo koga. Radi se o međunarodnom ugovoru kao ugovoru koji Republika Srbija zaključi u pisano obliku sa jednom ili više države ili sa jednom ili više međunarodnih organizacija itd. To je definisano u članu 2. Predloga zakona.
Da li dobar savet državi može da koristi ili se plašimo dobrog saveta? Smatram da svaki savet državi može samo da doprinese, da se neki problem sagleda i da onda onaj nadležni organ državne uprave u čiji delokrug pretežno spadaju ta pitanja, kaže – u redu, super inicijativa, idem sa tom inicijativom prema Vladi itd. ili kaže – smatram da ta inicijativa ne valja.
Ne shvatam zašto se plašimo takve inicijative? Da nije proceduralno problem, jer ukoliko budu prihvaćeni amandmani, svaki podnosilac inicijative ima pravo na odgovor. Da nije obaveza države da u svakom slučaju da odgovor, predložio bih da svaki pojedinac u državi ima pravo na dobru inicijativu, samo iz razloga da to ne bi komplikovalo moguće države, gde bi država bila u obavezi da odgovara o lošim inicijativama. Zbog toga smatram da je korektno ovo što je u Predlogu zakona i zajedno sa amandmanom gospodina Stojčića i Milićevića. Oni kažu da inicijativu mogu da daju drugi državni organi, svi privredni subjekti. Legitimna lokalna samouprava su skupštine lokalne samouprave nema pravo na inicijativu, na ono na šta jedna firmica na teritoriji te lokalne samouprave ima.
Zar nije to čudno? Dajte da dozvolimo i lokalnoj samoupravi, kad smo već dozvolili svakom privrednom subjektu ili svakom udruženje da pokrene inicijativu. Ovde su bar legitimni ljudi.

Žao mi je što je Vlada verovatno bila u stisci sa vremenom pošto znamo kada je stiglo mišljenje na predložene amandmane i zbog toga je pomerena današnja sednica za sat vremena. Moguće da nisu stigli dobro da pročitaju amandman. Moguće ni član ni amandman, jer kada čitamo obrazloženje zašto se odbija amandman gospodina Stojčića i gospodina Milićevića - pročitaću prvu rečenicu – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što se sporazumi o saradnji koje jedinice lokalne samouprave zaključuju sa odgovarajućim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave stranih država shodno Zakonu o lokalnoj samoupravi se ne smatraju međunarodnim ugovorom u smislu ovog zakona. Ovde se ne radi ni u tekstu zakona ni u amandmanu o sporazumima koje lokalna samouprava zaključuje sa bilo kim.
Ovde se radi da npr. lokalna samouprava koja je blizu rumunske granice predloži državi inicijativu – hajde potpišite ugovor sa rumunskom državom da se uredi vodotok da se zaštitimo od poplava. Oni su sagledali problem zato što je Žitište plivalo ili imaju neki takav problem i kažu državi da misle da to treba da reguliše, a onda nadležno ministarstvo kaže – ok, to je dobra inicijativa, prihvatamo i idemo prema Vladi pa da se pregovara ili kažu – totalno je neosnovano, nećete plivati, nemate šta da brinete i ne prihvati inicijativu.
Ukoliko se ne prihvati ovaj amandman mislim da to potvrđuje samo tvrdoglavost Vlade da ne prihvati argumente koji su dati i uz sam amandman i u ovoj dosadašnjoj raspravi. Ukoliko ne prihvatimo taj amandman, šta ostaje na raspolaganju lokalnoj samoupravi? Gospodin Stojčić je iz Vranja, država neće da prihvati da lokalna samouprava ima pravo. Lokalna samouprava u Vranju izglasa da je to dobro i zamoli firmicu sa svoje teritorije ili udruženje pčelara da idu kod države i da pokrenu tu inicijativu. Da li je to ludo? Moram da upotrebim taj izraz.
Dajte da omogućimo lokalnim samoupravama ista prava koja imaju i pet ljudi koji su osnovali udruženje na teritoriji te lokalne samouprave. Trojica mogu da naprave udruženje i imaju prava na inicijativu, ali legitimna lokalna samouprava nema prava. Ne radi se ovde o pravu AP. Ovde se radi o lokalnoj samoupravi. Ne plašite se.

Mislim da je i ovaj amandman koristan. Koristan je naročito u onom delu gde se kaže – iz kojih izvora se finansira. Znači, valja to reći i valja definisati.
Moram na još jednu stvar u ovoj diskusiji da se vratim i na diskusiju gospodina Cvetićanina u vezi ovog amandmana, pošto je gospodin Cvetićanin ponovo ponovio da lokalna samouprava, jedinice lokalne samouprave, ima pravo na podnošenje inicijative preko organa državne uprave. Nema, ovog trenutka nema…
(Predsedavajuća: Gospodine Mikoviću, samo malo. Prošli smo taj amandman, sada smo na sledećem.)
To je rekao povodom ovog amandmana gospodin Cvetićanin, vi ga niste opomenuli…
(Predsedavajuća: Nisam ja vodila sednicu.)
… znači, očigledno i dalje smo u temi. Ako je on to rekao, ja mogu samo na to da odgovorim. Znači, ako je gospodin Cvetićanin, govoreći o ovom amandmanu, rekao da jedinica lokalne samouprave ima pravo da preko organa državne uprave podnosi inicijativu, to nije tačno. To gospodin Stojčić predlaže i gospodin Milićević, to podržava veliki broj narodnih poslanika ovde. Nadam se da ćemo svi glasati za taj amandman da bi jedinica lokalne samouprave, onako kako gospodin Cvetićanin pretpostavlja da bi trebalo, da ima pravo da podnosi inicijativu. Ukoliko je problem to što će gospodin Milivojević da glasa za taj amandman, evo, ja ću njega prijateljski da zamolim…
(Predsedavajuća: Gospodine Mikoviću, drugi put vas opominjem.)
… da ne glasa za taj amandman, ako taj amandman bude prošao…
(Predsedavajuća: Gospodine Mikoviću, ja moram da budem glasnija od vas. Molim vas da se vratite na amandman.)
Smatram da je koristan amandman i gospođe Donke Banković i mislim da svi razlozi stoje da se takav amandman podrži. Da je možda više amandmana, pa da smo po alinejama jednu, drugu, treću intervenciju, moguće da bi za određenu pojedinačnu alineju dobili i više glasova, ali smatram da i ovakav kompletan amandman je koristan.

Ja ne vidim zašto bilo kome smeta taj deo – iz kojih izvora se finansira rad delegacije. Višak informacija ne može da škodi. Da li ima nešto tajno, nešto što ne treba da znamo ili možda neku delegaciju finansira neko na nekoj konferenciji ili ovamo ili onamo. Dajte i to da znamo. Lepo je ako nam neko još i plati, ali treba i tu informaciju da znamo. Ukoliko je iz budžeta, stajaće da je iz budžeta, ne vidim zbog čega bi se bežalo od takve jedne informacije.
Druga stvar, moram u replici da kažem da ne može niko da zameri bilo kome ovde od narodnih poslanika, ukoliko u okviru svog vremena, koje ima po Poslovniku na raspolaganju, iznosi argumente za i protiv. Ukoliko smatramo da je neka dobra ideja, ukoliko smatramo da je dobar amandman, zašto da ne podržimo? To doprinosi građanima Srbije, bez obzira da li je neko u nekoj stranci, sa čijom politikom se možda u 90% ne slažem, zašto da ne podržimo konkretna, dobra rešenja koja su ovde predmet rasprave? Znači, ukoliko gospodin Stojčić i gospodin Milićević daju dobar amandman, nije me sramota da podržim taj amandman, oni su vlast, mi smo opozicija. Ili, ukoliko Donka Banović predloži da se zna odakle idu sredstva, mi smo isto opozicione stranke sa različitim programima, zašto da ne podržimo i takav dobar amandman? Ne vidim razlog, a i ne vidim razlog zašto nam se zamera što diskutujemo na lep način, argumentovan način, iznoseći razloge za i protiv. Hvala.

Očekivao sam, pre nego što je gospođa Dubravka Filipovski podnela amandman koji praktično treba da spreči da neistina koja je napisana u obrazloženju zakona ili neistina koja je napisana u izreci zakona, da se na neki način otkloni.
U članu 8. nema predviđenog dobijanja saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine, a na strani 10. obrazloženja nas uveravaju u stavu 6, kaže – član 8. predviđa da Vlada može u izuzetnim slučajevima, po dobijanju saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine, ovlastiti… Niko nam se nije izvinio što se očigledna neistina pojavila. Neko bi rekao da nas je neko slagao. Nadam se da je to samo omaška u kucanju, znači, tehnička omaška, ali bi valjalo da se u načelnoj raspravi na to ukazalo, da se to podvuče, a ne da dolazimo sada u situaciju da nešto što je tako napisano na jednom mestu ovako, na drugom mestu sasvim drugačije, sada treba amandmanom narodnog poslanika da se usaglasi. Mislim da je dovoljno svima nama da vidimo da je očigledno da je pitanje da li je taj član 8. dobro promišljen.
Druga stvar, da li ima razloga za privremenu primenu? Nema razloga za privremenu primenu. Da li to može da traje ovoliko, onoliko? Šta je meni ovde opet sporno u članu 8? To je da postupak potvrđivanja ovog međunarodnog ugovora mora biti pokrenut u roku od 30 dana od datuma njegovog potpisivanja.
Za 30 dana. Šta može da se stigne za 30 dana? Da je rečeno u roku od tri dana, da je rečeno u roku od osam dana. Koliko smo imali zakazanih sednica Skupštine u kratkom roku i koliko je zakona usvojeno po hitnoj proceduri, što bi bio interesantan podatak ovde da razmotrimo, koliko je zakona po hitnoj proceduri usvojeno.
Ovde u Predlogu zakona imamo opciju da u roku od 30 dana od datuma njegovog potpisivanja će se podneti, znači, pokrenuće se postupak potvrđivanja. Upravo zbog toga sam blizu toga da sumnjam da se iza ovih odredbi krije nešto ne bi trebalo. Ovog trenutka hajde da verujemo. Ovog trenutka ako ne može da bude prihvaćen amandman koji je gospodin Aligrudić predložio, dajte da prihvatimo, odnosno prihatićemo, mora ćemo da prihvatimo amandman kojim se očigledna neistina ispravlja, da ne bude da smo slagani, i to je dobro.
Samo bih da ukažem na još jednu stvar koju ćemo morati da razmotrimo u narednom periodu. To je da je u članu 14. Predloga zakona pobrojano šta podleže ratifikaciji. Znači – potvrđuje međunarodne ugovore, vojne, političke, ekonomske prirode kojima se stvaraju finansijske obaveze za Republiku Srbiju, ugovori koji zahtevaju donošenje novih izmena važećih zakona, ugovori kojima se odstupa od postojećih zakonskih rešenja.
Nema ugovora o ljudskim pravima. Nema ugovora o manjinskim pravima. Nema ugovora o pravima deteta. Nema svih onih ugovora gde je jako važno da ih Narodna skupština ratifikuje upravo da bi se legitimisali kao demokratsko društvo. Takođe, nema ni ugovora iz oblasti bezbednosti, nauke, kulture, obrazovanja i sporta. Hajde da nauku, kulturu, obrazovanje i sport gledamo ovako i onako, ali nema ugovora u oblasti bezbednosti.
Raspravljaćemo o amandmanu gospodina Stojčića i gospodina Milićevića, upravo u pogledu tih ugovora iz oblasti bezbednosti, jer bezbednost ne spada u ugovore vojne, političke i ekonomske prirode, bezbednost je nešto drugo.
Navedeno je u obrazloženju – predviđena je saradnja, ali ovoga, u svakom slučaju, nema. Upravo zbog toga smatram da treba ozbiljno porazmisliti da svi zajedno, kao što je gospodin Cvetićanin duboko ušao u razmatranje svakog amandmana, naročito opozicije, podržavajući gorljivo predlog Vlade. Smatram da bi trebalo izaći u susret opravdanim amandmanima i opozicije i pozicije, da bi omogućili, u što većoj meri, ostvarivanje izvornih nadležnosti Narodne skupštine, u smislu razmatranja međunarodnih ugovora i njihove ratifikacije. Hvala.

Koliko imam vremena na raspolaganju?

Za 27 minuta ću stići.
U svakom slučaju, meni je drago što je gospodin Cvetićanin zauzeo stav da zbog kvaliteta amandmana, po kvalitetu amandmana će se opredeljivati. To me raduje, jer će očigledno biti prihvaćeni amandmani gospodina Stojčića i gospodina Milićevića, očigledno će biti prihvaćeni određeni amandmani gospodina Aligrudića i gospođe Donke Banović, i to me raduje. Konačno, raduje me da glasamo za amandmane da li su dobri i da li nisu dobri. Milo mi je što će se glasati da će jedinice lokalne samouprave imati pravo pokretanja inicijative…
(Predsedavajuća: Gospodine Mikoviću, upozoravam vas da se vratite na temu dnevnog reda. Niste dobili pravo na repliku.)
U tom smislu ubeđen sam da će se još jednom razmotriti amandman gospodina Aligrudića u pogledu predloga za brisanje člana 8, Ukoliko, eventualno, ne dobije dovoljan broj glasova, znači, apsolutnu većinu za to, normalno je da rezervno rešenje uvek postoje, onaj amandman gospođe Dubravke Filipovski, kojim je očigledna neistina koja je napisana u zakonu praktično otklonjena. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, pre izvesnog vremena uspeli smo ogromnu stvar da uradimo u Srbiji, a to je da usvojimo Krivični zakonik, upravo da bi se time obezbedila celovitost i koherentnost krivično-pravnog sistema. Nije prošlo mnogo i bez predloga da se izmene odredbe Krivičnog zakonika, iz najboljih motiva, ušlo se u regulisanje jednog dela krivično-pravne materije, praktično sa pokušajem regulisanja samo jednog segmenta u oblasti krivično-pravne materije. Ne sporim da su motivi da se posebno zaštite maloletnici od izvršenja krivičnih dela protiv polne slobode, da je to apsolutno za pohvalu.
Međutim, kao što sam izneo to i na nadležnom odboru, još bi bolje bilo da je to ušlo u odredbe Krivičnog zakonika, odnosno da je izmenama Krivičnog zakonika ta oblast regulisana. Upravo time bi obezbedili veću koherentnost celog pravnog sistema i ne bi došli u situaciju da određene odredbe, i opšteg i posebnog dela krivičnog prava, na različit način će sada biti regulisane.
U tom smislu, imajući u vidu da upravo postoje zahtevi javnosti da se posebnim merama spreči vršenje krivičnih dela protiv polnih sloboda, smatram da bi naziv samog zakona trebalo da glasi upravo tako, a da bi se tim zakonom propisale posebne mere koje se sprovode prema počiniocima krivičnih dela protiv polne slobode i uređuje vođenje posebne evidencije lica osuđenih za ta krivična dela. Usvajanjem ovog amandmana doprineće se jednakoj zaštiti svih, a naročito zaštiti posebno osetljivih lica, među kojima su i maloletnici.
U redu je da na poseban način zaštitimo maloletnike. Još je potrebnije na poseban način zaštititi pre svega decu, jer postoji razlika između krivično-pravnog termina maloletnika i krivično-pravnog termina deteta. Dete je do 14 godina, a maloletnik do 18 godina. Ali, pored toga postoje i određena lica koja, s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti u slučaju, mogu da budu posebno osetljivi.
U mišljenju Vlade kojim se Vlada određivala po pitanju toga da li je taj termin – posebno osetljivih lica – definisan ili nije definisan, u samom ovom predlogu zakona, kao taj termin, nije definisan, istina, ali u tekstu Predloga zakona se izričito govori da, ako odredbama ovog zakona nije drugačije propisano, shodno će se primenjivati odredbe Krivičnog zakonika, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravne zaštite maloletnih lica i Zakonika o krivičnom postupku. To je regulisano u članu 4. Predloga zakona. Nesporno je da će se u tom smislu primenjivati i Zakonik o krivičnom postupku, a Zakonik o krivičnom postupku definiše u članovima 103. i 104. pitanje posebno osetljivog lica, odnosno posebno osetljivog svedoka. U tom smislu, postoji mogućnost analognog tumačenja tih propisa i mislim da je, u svakom slučaju, potrebno zaštititi i trudnice, zaštititi i one koji imaju određene posebne potrebe, lica koja su štićenici posebnih domova, bez obzira da li su punoletna ili maloletna lica. Postoje punoletna lica, kao štićenici određenih domova, koji su upodobljeni kao maloletnici. Da li i te grupe lica treba na poseban način zaštititi?
Upravo zbog toga govorim sada o ovom prvom amandmanu, ali na određen način svi ti amandmani koje sam podneo, a podneo sam ih osam, su povezani. Zašto? Potrebno je obezbediti zaštitu maloletnika i time što ćemo pratiti sva ona lica koja su izvršila ozbiljna, teška dela protiv polne slobode. Ukoliko se negde desilo krivično delo silovanja prema punoletnom licu ili prema devetnaestogodišnjakinji ili prema nemoćnom licu, prema staroj osobi, da li takva lica, kao potencijalno opasna da će izvršiti krivično delo protiv maloletnika, treba na određen način evidentirati i za njih imati posebnu evidenciju?
S druge strane, idemo u širi obim nego što je verovatno to potrebno, da i određena dela koja jesu u toj grupi krivičnih dela protiv polne slobode, ali za koje su zbog manje društvene opasnosti propisane novčane kazne ili vrlo male kratkotrajne kazne zatvora. I za ta dela, ukoliko zakon bude u nepromenjenom obliku usvojen, doći ćemo u situaciju da za takva dela nema zastarevanja, gde je novčana kazna ili izvršenje novčane kazne neće nikada zastariti. Znači, zastareva nam u krivičnom postupku osuda na 40 godina zatvora, 25 plus 25, znači može da zastari, ali novčana kazna za određena krivična dela protiv polne slobode nikada neće zastariti. Za krivično delo ubistva, ne maloletnika, ubistva deteta će zastarevati, a krivično delo nedozvoljenih polnih radnji, koje je lakši oblik u ovoj grupi krivičnih dela, za to ne postoji zastarevanje krivičnog gonjenja.
U tom smislu, pozivam vas, sada kada budemo razmatrali sve pojedinačne amandmane, da još jednom porazmislimo da plemenit motiv, najbolji motiv u pogledu zaštite maloletnih lica od izvršenja krivičnih dela, da upravo usvajanjem amandmana ostvarimo tu svrhu koju smo hteli, da evidentiramo sve one koji mogu da budu potencijalno opasni izvršioci, ali da se to, s druge strane, ne pretvori u karikaturu i da za nešto za šta je predviđena novčana kazna zbog male društvene opasnosti, da za to bude gore nego teško ubistvo u rangu ratnih zločina ili nečega što ne zastareva, što je predviđeno samim Krivičnim zakonom.
Ovde treba vrlo pažljivo pratiti šta usvojiti, šta ne usvojiti, upravo zato da bi ostvarili veću zaštitu onih koje treba da zaštitimo. Tu pre svega mislim na decu, tu mislim i na ostale maloletnike, ali mislim i na druga posebno osetljiva lica. U tom smislu, predlažem i mislim da bi amandman na naziv zakona i na član 1. valjalo usvojiti. Hvala.

Ovaj amandman je sličan amandmanu koji su kolege podnele, a to je da se član 2. izmeni tako da glasi: "Svrha ovog zakona je da se učinioci krivičnih dela protiv polne slobode, a naročito da se učinioci dela protiv polne slobode izvršeni prema maloletnim licima, onemoguće da vrše ova dela". Znači, mi treba da sprečimo sve koji vrše ovu vrstu krivičnih dela, da vrše ta krivična dela, između ostalog, da ta dela vrše i prema maloletnim licima, prema deca i prema posebno osetljivim osobama.
U tom smislu, smatram da, ukoliko se usvoji ovaj amandman, idemo ka onim stvarima koje su pokušane i Krivičnom zakoniku da se celovito neka materija reši, da se na jednoobrazan način neka materija reši.
Ispred sebe imam Krivični zakonik kome je predgovor pisao upravo prof. dr Zoran Stojanović, krivičar. Gospodin ministar je za njega rekao da slovi za najboljeg krivičara u zemlji. Njega smo izabrali za člana Visokog saveta sudstva, upravo zato što se u ovu materiju dobro razume. Dajte da pročitamo malo bar predgovor za Krivični zakonik, pa ćemo videti da sve ovo što smo amandmanima praktično predložili upravo je na fonu onoga zašta se zalaže i profesor Stojanović i profesor Škulić i mnogi drugi koji se bave upravo krivično-pravnom materijom. Upravo zbog toga, pokušali smo, čitavim ovim nizom amandmana, da zakon koji je predložen sa najboljim motivima unapredimo, da bude realno primenjiv u praksi. Hvala.

Predložio sam da se član 3. Predloga zakona menja tako da ovaj zakon se primenjuje na učinioce koji su izvršili krivična dela protiv polne slobode. Znači, na sve učinioce koji su izvršili krivična dela protiv polne slobode, bilo prema punoletnim, bilo prema maloletnim, s tim da u daljem tekstu, daljim amandmanima pravljena je određena distikcija da li i koje su mere za izvršenje prema maloletnim i punoletnim licima.
Ali, gde je pravljen izuzetak? Osim za dva krivična dela. I to su za krivično delo ne dozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. Krivičnog zakonika i za krivično delo prikazivanja, pribavljanja i posedovanja pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju iz člana 185, ali samo stav 1. To su najlakši oblici ova dva krivična dela.
U delu Krivičnog zakonika koji definiše krivična dela protiv polne slobode, definisali su krivično delo silovanja, obljube na nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja, zatim, podvođenjem i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, navođenje maloletnog lica da prisustvuje polnim radnjama, iskorišćavanje računarske mreže za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu i to su ozbiljna krivična i teška krivična dela.
Ova dva krivična dela koja su navedena mogu da budu u lakšem ili težem obliku. Ovde polazim od toga da oni oblica zašta je zaprećena novčana kazna, ne treba da budu tretirani ovim zakonom, nego treba da budu tretirani Krivičnim zakonikom, sa mogućnošću pravnih posledica osude do 10 godina, a ne obavezno 20 godina. Jer, ne dozvoljene polne radnje, mogu da budu izvršene aktom izvršioca, u cilju zadovoljenja polne požude, tako što je jedno lice dodirnulo drugo u zoni koja nije pristojna, za donji deo leđa koji je izgubio svoje časno ime.
I to je krivično delo. To može da bude krivično delo. Za to krivično delo je zaprećena, na primer novčana kazna, ali pravna posledica ukoliko neko sa 18 godina i jedan mesec to izvrši prema nekom od 17 godina i 11 meseci u situaciji koja može da bude. Izaziva pravne posledice 20 godina. To delo ne zastareva nikada. Ubistvo deteta zastareva, ali to delo ne zastareva u Predlogu zakona. Izvršenje te novčane kazne, ukoliko ne izmenimo zakon, ne zastareva nikada, izvršenja te novčane kazne. Izvršenje kazne zatvora od 40 godina zastareva, ali ne zastareva izvršenje novčane kazne. Pa, mi time narušavamo pravni sistem.
Upravo zbog toga moj predlog da se iz ovog zakona izdvoje ta dva osnovna oblika ili pretpostavljeni slučaj prikazivanja određenog pornografskog materijala. Prodavačice u kiosku, ne znajući i ne obraćajući pažnju šta je na nekom i u dnevnom listu ili nekom tabloidu stavljeno na naslovnu stranu, okači to na kiosk, maloletnik prođe, jer je stavila, prikazala nešto što je to, izvršeno krivično delo. Novčana kazna. Ali, ukoliko ta osoba dobije otkaz ne može da se zaposli u narednih 20 godina ni kao spremačica u školi, jer se radi o ustanovi gde su deca.
U tom smislu smatram da bi trebalo pojačati primenu zakona na sva krivična dela protiv polnih sloboda i prema maloletnicima, i prema punoletnim, a izdvojiti samo ove oblike krivičnog dela gde je zaprećeno novčana kazna, upravo zbog manje društvene opasnosti takvih dela. Time ćemo se približiti onim stavovima koji su prisutni, krivično pravni stavovima u Krivičnom zakoniku. Hvala.