Član 104, replika. Moje je da pitam zato što sam ja pominjao datume.

Ovde se radi o predlogu izbora člana komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i razumljivo je da onog trenutka kada je gospodin Neđo Jovanović kao član komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija sada praktično podneo ostavku na mesto narodnog poslanika i postao državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave, normalno je da izaberemo određenog kandidata.
Istina, na samoj sednici Odbra za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, ja sam razmišljao o tome da bi valjalo da ukoliko već u članstvu komisije imamo tri člana iz pozicije, da bi valjalo da budu dva člana iz opozicije. Međutim, s obzirom na raspoloženje samih članova Odbora za pravosuđe i do tada je već izvršena konsultacija da upravo gospođa Maja Gojković bude kandidat za člana komisije. Po pitanju samog kadrovskog rešenja nemam ništa protiv.
Nadam se da ću odgovoriti zadatku koji se postavlja, da se kontroliše način izvršenja krivičnih sankcija zatvorskog tipa ali i način samog funkcionisanja pritvorskih jedinica, jer ova komisija treba da odgovori velikom zadatku da praktično u situacijama kada se neko lišava slobode, da to ni na koji način ne bude da se krše ljudska prava.
Imamo situaciju da u primeni određenih propisa koji važe na teritoriji Republike Srbije, dolazi do određenog tumačenja da može da se govori o tome da li se u primeni Zakonika o krivičnom postupku ili Zakona o izvršenju krivičnih sankcija na određeni način remete ili krše ljudska prava.
Danas sam obrazlažući zbog čega nisam stigao na sednicu Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo objasnio da imam primere kada u određenoj primeni, pre svega Zakonika o krivičnom postupku dolazi do eklatantnog kršenja ljudskih prava, naročito preširokim tumačenjem odredbi koje se tiču navodnog uznemirenja javnosti, a naročito navodnog uznemirenja javnosti koje se tiče takvog uznemirenja koje da sam tužilac ili sud sumnja u svoju objektivnost.
U tom smislu, smatram da je odgovornost svih članova Komisije izuzetno velika, da oslušne svaki put ukoliko preti opasnost da dođe do kršenja ljudskih prava, jer upravo kada su ugrožena ljudska prava, naročito onih koji su lišeni slobode, gde će gledati pre svega oni, gledaće u onu instituciju gde sede narodni poslanici.
Upravo treba da budemo svesni toga da, kao članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, ukažemo na svakom mestu gde možemo, ne samo na sednicama Komisije, ne samo na sednicama Odbora za pravosuđe, već i na plenarnim sednicama Narodne skupštine, ukoliko negde postoji primer kršenja ljudskih prava.
Izbegavam, evo i sada, da pominjem imena, da pominjem bilo kakve pojedinačne slučajeve, ali ukazujem na pojavu da dolazi do kršenja određenih ljudskih prava, naročito kod lica koja su lišena slobode i gde je pitanje do kada se određene mere za, navodno, nesmetano vođenje postupka produžuju. Ima smisla, ukoliko preti opasnost uticaja na svedoke i uništavanje dokaza i ima smisla ukoliko preti opasnost bekstva, ali pitanje takozvanog uznemirenja javnosti, mislim da naročito sada u situaciji kada su na redu poglavlja 23. i 24, znači, pitanje pravosuđa i pitanje ljudskih prava, je izuzetno bitno.
Opet moram da kažem, žao mi je što nisam dobio priliku da po prethodnoj tački dnevnog reda govorim i da ukažem na nešto što je gospodin ministar u svojoj priči pomenuo, a to je bilo pitanje nadležnosti. Isto tako i ovde govorim, u vezi nadležnosti, šta je čija nadležnost, jer bili smo u situaciji da u pogledu izmena i dopuna Zakona o osiguranju nadležna je Vlada, a po pitanju Zakona o osiguranju nadležna je Narodna banka. Kako? Ako je za nešto nadležna Vlada i za drugo je, ako je za nešto nadležna banka, onda je i za to.
Vraćam se na ovu temu, morao sam to da istaknem, zato što je to bilo u diskusiji, ali u svakom slučaju, ako smo nadležni po pitanju same Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija za praćenje ljudskih prava, hajde da povedemo računa o tome i da ukažemo svima onima koji tumače Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, pogotovo Zakonik o krivičnom postupku, da ne sme da dolazi do kršenja ljudskih prava, naročito po pitanju samog pritvora. Hvala.

Predlažem da dok se ne raščisti gužva date pauzu, pa da onda nastavimo u nekoj pristojnoj atmosferi da radimo.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika. Kada budem dva minuta ispričao, dalje ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika.
Naime, moram da ukažem da pre svega ovaj zakon predlaže poslanička grupa, predlažu narodni poslanici, to je dobro, izuzetno dobro u smislu poslaničke inicijative. Ali, to je sa druge strane loše jer pokazuje da Ministarstvo pravde i državne uprave i Vlada Republike Srbije, kao oni koji treba pre svega da predlažu zakon, a naročito zakone koji se tiču utvrđivanja krivičnih dela, krivične odgovornosti, da ili nema resurse za tako nešto, ili ne radi svoj posao.
Kada gledamo zakonodavni plan Vlade, videli smo da su postojale određene obaveze ministarstva, odnosno Vlade, da predloži izmene Krivičnog zakonika. To je bilo u onoj debeloj knjizi, ja sam to prošli put donosio ovde i objašnjavao, do kraja marta da se uradi. Nije urađeno do kraja marta. Evo, stigli smo u drugu polovinu novembra, preko pola godine je prošlo, 7,5 meseci, ako se ne varam, ministarstvo svoj deo posla nije uradilo. Šta će onda narodni poslanici, hajde da urade onaj posao što Ministarstvo pravde nije uradilo i što Vlada, izvršna vlast u Republici Srbiji nije uradila, iako su nam ovde pokazivali, doneli knjigu, na četristo i nekoj strani piše da će Ministarstvo pravde predložiti akt koji će doneti Narodna skupština, a to su izmene Krivičnog zakonika.
Stigao je taj 1. april. Videlo se ja je prvoaprilska šala. To što je potpisao premijer, u smislu zakonodavnog plana, ali niko se nije trznuo što tu debelu knjigu su nam dali i nisu uradili. Istina, posle su tražili neka opravdanja, par meseci nakon isteka roka – evo, doneta strategija, tek što nije, biće urađeno. Kad će biti? Rok je prošao. Prva tri meseca ističu 31. marta. Ministarstvo ništa po tom pitanju, Vlada ništa po tom pitanju i onda mučenici narodni poslanici pokušavaju da predlažu ono za šta mislim da bi trebalo u normalnoj zemlji, da Vlada ima veće resurse, da se više razume. Mi smo tek sada dobili, to smo danas obavešteni na Odboru za pravosuđe, tek sad se Vlada izjasnila po pitanju samog Predloga zakona. Nije u trenutku kada nam je stiglo u proceduru, nije u trenutku kada je bila načelna rasprava. I tada je Vlada ćutala i ministarstvo je ćutalo, nisu rekli ni – valja, ni – ne valja. Za danas su rekli – hajde, to valja. Rekli su, šta? Da valja u načelu i da valja u celini. Kako u celini, kad još ne znamo šta će od amandmana biti usvojeno? I o tome se izjasnila Vlada.
Očigledno, ili ne znaju svoj posao ili šljampavo rade. Ne mogu tako da rade. Mislim da je to uvreda i za Narodnu skupštinu i za narodne poslanike. Pokušali smo na određen način da popravimo ovu situaciju. Danas sam na Odboru za pravosuđe pokušao da dobru inicijativu gospodina Milivojevića na neki način uobličimo i da kao Odbor budemo predlagači amandmana na član 1, da kaznom iz stava 1. ovog člana kazni se učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro, ili ukoliko je krađa izvršena na groblju. Imamo situaciju skrnavljenja grobalja, mala materijalna vrednost te krađe, kada se kradu delovi spomenika ili tako nešto. Pošto su to mesta od posebnog pijeteta, zašto da se to ne zaštiti na način kao što se predlaže da se štite i kulturna dobra?
Mislim da svaki građanin Srbije bi podržao da se omogući kažnjavanje za takva dela, pošto to su mesta od posebnog pijeteta, da bez obzira na vrednost ne dozvolimo da tu bude krađa. Nije star materijalne vrednosti, ali stvar je povrede. Skidaju se imena sa nadgrobnih spomenka zbog tog malog metala, a za porodicu koja je pretrpela nesreću to je ogromna povreda. Na to se odćutalo, a da smo imali više vremena, da nije ovaj zakon bio stani-pani, pošto se videlo da Vlada nije uradila svoj deo posla čak sedam meseci nakon isteka roka, da nije bilo – hajdemo odmah, bili bi u prilici svi narodni poslanici da iznesu svoje predloge i da popravimo ovaj zakon.
Drugo, jako je loše što ovim Predlogom zakona, u pogledu intervencije na član 279, a 279. se tretira članom 3. Predloga zakona, nešto što je postojalo sada ne postoji, a nije definisano, iako je sada moglo da se definiše, šta znači poremećaj u životu građana i funkcionisanju privrede. Ja sam svojim amandmanom, bez obzira što je moj amandman tumačen kao dva amandmana, to je jedan amandman kojim sam predlagao izmenu u stavu 2. i dodavanje stava 3, predložio sam da u stavu 2, kojim se definiše da onaj ko uništi, ošteti, izmeni, učini neupotrebljivim ili ukloni javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja, i time bude prouzrokovan poremećaj u životu građana ili funkcionisanju privrede, odnosno javnog saobraćaja, da taj poremećaj se definiše kao značajan poremećaj.
Ukoliko to ne definišemo, postoji mogućnost voluntarizma u tumačenju poremećaja. Da li je to stvarno značajan poremećaj ili bilo koji poremećaj ukoliko moram da obiđem šaht ili da obiđem bilo šta, nešto što je oštećeno pa je palo, pa sam morao tri metra dalje da odem? I to je poremećaj kretanja ili bilo čega. Nema definisanog značaja tog poremećaja.
Da li svako oštećenje ovih velikih sistema, vode, gasa, kanalizacije, izaziva određeni poremećaj? Možemo da tumačimo, ali zavisi od onoga ko presuđuje kako će ovu kaučuk normu, harmonika normu da tumači – jeste ili nije?
Danas na Odboru za pravosuđe sam pitao – da li se odgovara za nehat ili se ne odgovara za nehat? Time izlazimo iz sistema koji postoji u grupi krivičnih dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine.
Naime, kod krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti postoji posebno izdvojeno ukoliko je delo učinjeno iz nehata i predviđeno je određeno kažnjavanje. Kod uništenja i uništenja javnih uređaja do danas, odnosno do sutra biće predviđeno, pa se sada to briše. Kod izazivanja opasnosti na obezbeđenje mera zaštite na radu isto postoji nehat i to se ne dira. Kod nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova isto ukoliko je nešto učinjeno iz nehata. Kod oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata takođe.
Isto tako u drugoj grupi krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, jer ovde se radi i o uređajima sistema javnog saobraćaja. Kod ugrožavanja javnog saobraćaja isto nehatno se drugačije tretira. Kod ugrožavanja saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom takođe. Kod ugrožavanja bezbednosti vazdušnog saobraćaja isto.
Mi ovde sada to sklanjamo što je postojalo u KZ, bez ozbiljne analize. Doći ćemo u situaciju da oni koji presuđuju apsolutno voluntaristički odlučuju, jer sve što se desi mogu da tumače i sa stavom 1. i sa stavom 2, a nema posebno definisano po pitanju stava 3.
Mislim da ovo dovoljno pokazuje da ne treba ovako predlagati zakone, a naročito po pitanju Krivičnog zakonika. To su stvari koje zahtevaju posebnu analizu. Posledica neadekvatne primene može da bude neadekvatna zaštita zaštićenih objekata, a naročito ukoliko ovo nije dovoljno jasno svaki iole sposoban advokat će se truditi da sve one nejasnoće tumači, jer sve ono što je nejasno postoji propis da se tumači u korist okrivljenog. Naš predlog je da bude to definisano na način da svima bude jasno i da nema voluntarističkog opredeljivanja u jednom ili drugom pravcu.
Još jednom ponavljam, da je Vlada svoj posao uradila kako treba, da je Vlada to uradila u vremenu koje je sama sebi oročila, Vlada je rekla – uradićemo to do 31. marta, ali nije uradila i sada imamo situaciju da imamo ovakve predloge zakona, za koje smatram da nisu dovoljno dorađeni. Hvala.

U pogledu amandmana, predviđeno je u članu 4. da se oblici 279. stav 2. koji se tiču nehata brišu. Mislim da je amandman na taj član apsolutno opravdan.
Pored toga, moram još da iznesem, sigurno bi amandman bio bolji da zakon nije stigao 23. u proceduru. Znamo kad je počela sednica. Mi smo bili u prilici da krajem prošlog meseca predložimo amandmane, a na zakon Vlada, koja je bila dužna po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre početka sednice da da mišljenje o zakonu, to je uradila danas.
Danas je 20. novembar. Mi smo predali amandmane još u oktobru mesecu. Vlada je pre toga trebala da da mišljenje. Vlada nije uradila to kraja marta, a neistina izrečena ovde da nije mogla da se opravdana intervencija gospodina Milivojevića ugradi u zakon nije tačna.
Na odboru za pravosuđe danas ja sam predložio takvu intervenciju. Od svih prisutnih članova Odbora, koliko je glasalo za taj predlog? Jedan. Svi ostali nisu bili ni za, ni protiv, ni uzdržani, ćutali su jer nisu dobili političku naredbu.
Lepo je ovo što sad dobijamo od predstavnika predlagača ovog zakona da će to trebati… ali što da čekamo ukoliko je to moglo danas da se uradi? Sve nešto čekamo. Do kada, ne znam.

Trudiću se da polako govorim, kako bi me svi razumeli.
Isto tako sam govorio kada sam rekao da ne mogu da opstanu ovde u proceduri Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, pa je Vlada shvatila i povukla ih. Sada ću isto tako pokušati da objasnim šta ovde nije u redu u ovom zakonskom predlogu.
Podržavam podneti amandman na član 5, ali samo ako čitamo čl. 1, 3. i 5. Predloga zakona videćemo direktnu kontradiktornost jednog, drugog i trećeg i videćemo koliko su određene diskusije apsolutno bile bespredmetne i neosnovane.
Naime, da ne idemo dalje i da ne čitamo Krivični zakonik u drugom delu, samo u ovom delu koji se tretira Predlogom zakona, da se držimo teme, činjenica je da je već danas za slučaj drske krađe, na naročito bezobrazan i drzak način, a šta je drugo nego krađa dalekovoda ili krađa šine teška krađa. Hajde da čitamo ili kako moj kolega kaže – hajdete da čitamo. Tu je zaprećena kazna osam godina. Kada pređe određenu vrednost zaprećena kazna je deset godina. Ukoliko postoji volja i spremnost države da stane na put kriminalu, neka primeni zakon.
Dan danas postoji mogućnost izricanja iste te kazne, pa čak i teže kazne nego što se predlaže u trećem članu zakona, odnosno kojim se dira član 279. No, sada se vraćam na peti član, gde je podnet amandman, gde je učinjena određena intervencija, ali vam ukazujem da u članu 3. Predloga zakona, kojim se dira član 279. ukida se nehat, a u članu 5. kojim se dira član 290. ostavlja se nehat. Hajde ili hajdete, kako moj kolega kaže, dogovorite se sami sa sobom da li treba nehat ili ne treba nehat ovde da stoji.
Mislim da je neprimereno da u okviru jednog zakona, a to je Krivični zakonik imamo od člana do člana različit stav i različitu primenu određenih instituta koji su jedinstveni za ceo Krivični zakonik. Da je kojim slučajem Vlada odradila svoj posao do 31. marta i predložila Krivični zakonik mogli bi da se nadamo da bi to bilo temeljnije urađeno. Razumem želju narodnih poslanika da sami učine ono što Vlada, da li iz lenjosti ili zbog neke druge zauzetosti, nije uradila, čak sedam i po meseci, da to bude urađeno na ovaj način, ali očigledno nije temeljno urađeno.

Smatram da sam izraz da neko iz politikanskih razloga podnosi amandman, da je trebalo da intervenišete. Mislim da to apsolutno nije u redu.
Drugo, tokom same diskusije očigledno su određene neistine iznete. U članu 5. Predloga zakona, na šta je podnet amandman…

Izneta je neistina da nešto drugo piše. U Predlogu zakona dodaju se reči: „zaustavljanjem prevoznog sredstva u železničkom saobraćaju protivno propisima“. Ali, do sada postoji da ukoliko na neki drugi sličan način…

Kao ovlašćeni predstavnik ću govoriti.
Netačno je da mi predlažemo brisanje člana 290. Tačno je da se predlaže brisanje člana 5. Predloga zakona, da ostane sadašnje rešenje, a u sadašnjem rešenju je definitivno obezbeđena zaštita i od krađe i od teške krađe i ovo što je u članu 290. ostaje i dalje – ko uništenjem, uklanjanjem ili težim oštećenjem saobraćajnih uređaja, sredstava, znakova ili uređaja za signalizaciju ili zaštitnih i odvojnih ograda, koje služe bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, davanjem pogrešnih znakova ili signala, postavljanjem prepreka na saobraćajnicama ili drugi sličan način, pa može čak i ovo, tako ugrozi javni saobraćaj da time dovede u opasnost život i telo ljudi i imovinu, znači, to i dalje ostaje.
Jedino gde polemišemo je da li treba posebno isticati ovaj železnički ili morski saobraćaj ili ne znam šta. Sve je to obuhvaćeno. Mi tražimo da ostane sadašnje zakonsko rešenje, što je do juče smatrala i Vlada Republike Srbije ili je bila lenja pa nije dala predlog, iako je Predlog zakona trebalo da uradi do 31. marta. To je cela priča.
Nema nikakve podloge u tome da se tvrdi da poslanička grupa DS nije za poštovanje zakona. Naprotiv, mi jesmo za poštovanje zakona. Mi smo da se i sada važeći zakon poštuje i da se svi koji su izvršili tešku krađu, koji su srušili dalekovode, ukrali materijal, procesuiraju. Ko to ne radi? Država ne radi. Ko nosi odgovornost za funkcionisanje države ovog trenutka? Zna se ko. To sigurno nije DS ovoga trenutka. Hvala.

Nikad nisam izjavljivao niti sam sebi uzeo za pravo da tvrdim da ono što se desilo u Srebrenici je briljantno izvedena vojna akcija. To nikad nisam tvrdio, za razliku od nekih sa argumentacijom da je neko bio tamo.
Činjenica je da sadašnje zakonsko rešenje omogućava kažnjavanje na isti način, što se predlaže i predlogom zakona. Šta se predlaže? Maksimalna kazna do osam godina. Već ovog trenutka postoji mogućnost kažnjavanja do osam godina za tešku krađu. Znači, na naročito drzak i bezobrazan način osam godina. Evo, čitajte član 1. Predloga zakona. Kad pročitate odredbe koje se menjaju na kraju zakona, videćete. Ako je vrednost može čak i do 10 godina, samo je pitanje da li ova država hoće, može i ima spremnost da se bori protiv kriminala.
Nema zakonskih smetnji ovog trenutka, ali hajde da se pitamo da li se sprovodi zakon ili se ne sprovodi ili sad pokušavamo da predstavimo da sada kada ovo promenimo zadaćemo odlučujući udarac kriminalu u Srbiji. Hoćemo li time da rešimo? Ako ćemo time da zadamo onaj završni udarac kriminalu u Srbiji, svaka čast, hajde onda da svi prihvatimo. Hvala.

Javljam se po članu 104. Po imenu sam prozvan od strane gospođe Novković, jer je pogrešno protumačena moja diskusija.

Gospođa Ana Novković me je lično prozvala i pogrešno protumačila moju diskusiju.
Smatram da bi bilo dobro da postoji osnovni sud u Kovinu. Međutim, moja diskusija je bila, ne u pogledu osnivanja suda u Kovinu, nego da se sudska jedinica u Kovinu veže za Pančevo. Zašto? Prvog marta 2013. godine, od 2385 krivičnih predmeta u Pančevu, 453 je bilo kovinskih predmeta. Znači, sličan broj je i sada.
Molim vas, ako možete da umirite predstavnike izvršne vlasti, kako bi me čuli narodni poslanici.
Uglavnom, sada je verovatno oko 400 ili 450 predmeta iz Kovina. Prvog januara svi ti predmeti će biti spakovani i idu u Smederevo. Tada je bilo 1658 predmeta PP1, P2, P1 su radni sporovi, P2 porodični, od kojih je 423 kovinskih predmeta. Moguće da će suditi isto sudsko veće drugog suda, govorim kad pređe u osnovni sud u Smederevu.
Sada postavljam pitanje – koji predmeti će da idu od početka? Tu nisam sabrao one predmete iz Višeg suda, gde je npr. određenim krivičnim predmetima saslušano 20 svedoka od kojih neki iz inostranstva i sada, puj pike ne važi, ako ne bude presuđeno do 1. januara, idemo iz početka.
Veliki troškovi, znači 453 predmeta u krivici, 423 po pregledu od 1. marta 2013. godine, verovatno je slična brojka i sada. Zbog toga, uz svu drugu argumentacije, mislim da je uputno prihvatiti predlog, ako ne osnovni sud, onda bar sudske jedinice pri Pančevu.

Uz predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava nije urađena analiza efekata propisa.
U svakom slučaju nije dovoljna analiza efekata propisa urađena jer, da nije došlo do podnošenja amandmana Odbora imali bi situaciju da svi predmeti koji su otišli u apelaciju u Beograd iz Šapca, ili u apelaciju u Novi Sad iz Pančeva, bi praktično čekali svoj red na rešavanju.
Po predlogu zakona je bio predviđeno da od 1. januara šta nije rešeno ide u nadležnu apelaciju. Znači, da se spakuje kamion predmeta iz Novog Sada, pančevačkih predmeta i da ide za Beograd, a da šabački predmeti iz Beograda idu za Novi Sad. Pričam slikovito, ali to bi se desilo. Znači sve što ne bi bilo presuđeno do 1. januara. Tek kasnije odbor video, nećemo da se igramo s time, daj što je otišlo u apelaciju da se reši jer bi bili oštećeni građani i Šapca i Pančeva bi stigli na kraj reda za rešavanje u novoj apelaciji koja je nadležna.
U tom smislu ja sam predložio amandman da ne diramo nešto što nismo svesni ovog trenutka kakve sve negativne efekte možemo da imamo i ne vidim zašto, ukoliko nešto relativno dobro funkcioniše da to menjamo.
Malo je onih predmeta gde ljudi putuju u mesta apelacije. Ima javnih sednica veća, ili nekih određenih stvari, ali ipak je to manji deo predmeta, uglavnom se rešava o papirima, ali, očigledno je da npr. ne sagledavamo.
Međutim, kada niste prihvatili amandman za sudsku jedinicu Kovina da ide uz Pančevo, a imamo situaciju da neće doći do prelaska tužilaca iz osnovnog tužilaštva u Pančevu u Kovin, pošto u članu 15. se kaže – iz ukinutih javnih tužilaštava dolazi do premeštanja ljudi.
Onda šta da očekujem u pogledu ovog amandmana.

Očekujem da će saradnici preneti gospodinu ministru sve ove informacije, jer i dalje smatram da nije urađena analiza. Nisam hteo da divanim o prethodnom članu, o članu 7. U članu 7. npr. Vrščani do Prekršajnog apelacionog suda preko Pančeva putuju u Novi Sad, a Pančevci do Prekršajnog apelacionog suda idu u Beograd. Gde je tu logika? Isto tako, Vrščani će preko Pančeva ići u Beograd do Upravnog suda. Tu neće ići za Novi Sad.
Međutim, sada vas pitam ako se igramo sa Šapcem i Pančevom u pogledu prekršajnog sudova i upravnog sudovanja, čuo sam da i gospodin Tomić koji je iz Šapca više voli da se sudi u Beogradu, po tradiciji. Međutim, postavljam drugo pitanje za predmete koji nisu rešeni do 1. januara kod prekršajnog apelacionog suda ti predmeti će biti spakovani, isto kao i kod upravnog suda, i poslati u ona odeljenja gde treba da se reše. Koliko će biti zastarevanje u prekršajnom postupku? Recite mi i da li će tu doći do probijanja onog roka od dve godine? Nije dobro.
Na stranu sve, može biti politički da li je Novi Sad ili Beograd ili Šabac ili Pančevo. Dajte da vidimo šta će da funkcioniše, a ovo za Kovin i dalje mi niste odgovorili. Kada je krivično delo u Kovinu izlaziće policajac Policijske uprave Pančevo i tužilac iz Smedereva, a ne taj iz Kovina, pošto kovinski tužioci ostaju u tužilaštvu u Pančevu, nego onaj ko ne zna teren. To će se desiti. I sada vas ceo dan juče i danas ubeđujem i džabe. Džabe gluvom pričati. Hvala.

Vidite, poštovane koleginice i kolege, ovaj amandman sam podneo znatno, znatno pre nego što se Odbor setio da da ovakav amandman koji je prihvatila izvršna vlast, odnosno ministar u ime Vlade.
Naime, prvi put kada je došao Zakon o mreži sudova rekao sam – aman, ljudi, šta radite po pitanju postavljanja vršioca funkcije, čak i na mestima gde je izabran predsednik? Pa drugi put, pa treći put i sada treći put kada je ovaj zakon stigao, odmah sam rekao – što se igrate sa gospodinom Milenkovićem, u to vreme još narečenim predsednikom Apelacionog suda u Beogradu? Kad je bio izbor, rekao sam da je tada izvršna vlast, praktično, rekla – puj, pike, ne važi predlog VSS u kome sedi predsednik Odbora za pravosuđe i u kome sedi ministar pravde.
O čemu se radilo? U tekstu zakona se kaže, u članu 14. stav 4. – do dana početka primene ovog zakona, VSS će postaviti vršioce funkcije predsednika u sudovima osnovanim ovim zakonom, kojima je ovim zakonom promenjeno područje. Znači, ako se promeni područje Apelacionog suda u Beogradu, puj, pike, ne važi izbor gospodina Milenkovića.
Dobijam odgovor Vlade da to nije tako, jer kaže – ne prestaje funkcija predsedniku izabranom u skladu sa Zakonom o sudijama u slučaju promene područja nadležnosti sudova. Ako je to istina što mi je Vlada napisala u odgovoru, onda nije istina ovo što je Vlada prihvatila kao amandman Odbora. Dogovorite se. Ne može pola riba, pola devojka. Ili je jedno, ili je drugo. Ne mogu da postoje dve istine.
U tom smislu zadovoljan sam što je suštinski prihvaćen moj amandman, ali to dovoljno govori da zakon nije pripremljen dovoljno dobro, naročito u pogledu toga da sudska jedinica u Kovinu treba da ide prema Smederevu. Naopako, šta će tu biti. Hvala.