Gospodine predsedniče, smatram da je povređen član 104. i da je povređen član 107. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, ukoliko je gospodin Đelić govorio Vladi niko ne može da se poistovećuje sa Vladom. Mogao bi da razumem da ministar nešto odgovori, a ne drugi učesnici u ovoj raspravi u sali. To je prvo, a vi ste dali reč.
Druga stvar, izneta je neistina ili delimična istina i da ne upotrebim jak izraz, jer činjenica je da…

Povređuje se dostojanstvo Narodne skupštine predsednik Skupštine to zna, a pušta. Mora da reaguje.
Činjenica je da je i prošli predlog budžeta dat ranije, a onda dan pre izglasavanja je menjan i to i ha, ha, ha koliko je menjan. To se pusti kao da je tako. Neće biti da je tako. Onda dajte da pričamo. Nek mi neko da je ovo dato u roku kako treba. Od 18,00 časova do 10,00 časova ujutro smo imali 16 sati. Pristojni ljudi spavaju bar osam sati. Mnogi putuju da dođu ovde i nismo imali prilike da podnosimo amandmane. Da li je prekršeno pravo na demokratiju da, da li je prekršen Ustav? Suština demokratije je prekršena. Hvala.

Gospodine predsedavajući, smatram da je prekršen član 107. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku.
Došli smo u situaciju da se gospodin Babić obrati direktno meni. Ako je to bio razlog, pripadnost Vaterpolo savezu, ja sam stvarno igrao vaterpolo. Ako je drugi razlog, ja sam od onih poslanika koji se trude da po pitanju ovog zakona pet sati ranije pre nego što smo dobili papirnu verziju zakona učinim napor da predložim amandman, dva i po sata pre nego što sam dobio saziv. Opet govorim da predlažem dopunu dnevnog reda.
Na određen način gospodin Babić traži od mene da dam dokumentaciju za nešto što postoji u „Pošti“.

Time što se on neposredno meni obratio, a vi na to niste reagovali, da je tu prekršen, jer kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno nepotrebno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Bilo je to. Niste mi dozvolili repliku, onda ste trebali da reagujete i kažete – nemojte da se obraćate gospodine Mikoviću. Ili jedno ili drugo. Ne može ni jedno ni drugo.
U tom smislu ja reagujem i kažem – ako mi ne date repliku, onda ste trebali da ga opomenete. Znači, prekršili ste član 107. član 2. i član 27. koji definiše da se starate o primeni Poslovnika. Na stranu što je u tom neposrednom obraćanju gospodin Babić otišao mnogo u širinu i priču o optužnicama, pa činjenica da je po nalogu BIA je podignuto čak 89 optužnica.
Ko je tužilac u …

Molim vas, nemojte da mi pretite unapred, jer se uplašim.
Član 106. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Naša današnja tačka je zakon kojim se menja Zakon o javnoj svojini. Nije tema nezavisnost organa. Činjenica je da gospodin ministar govori o tome da neki organi rade jedno, a drugi organi drugo.
Opet polazim od toga, 26. avgusta 2013. godine između 16,20 i 16,30 časova je rečeno da je po nalogu BIA podneta optužnica za organizovani kriminal. Znači, nema nezavisnog tužilaštva nego zna se ko koordinira. O tome je govorio gospodin ministar i vi ne skrenete pažnju da se vratimo na temu dnevnog reda.
(Isključen mikrofon.)
… Hajde da se vratimo na zakon..,

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, imamo pred sobom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini koji je dostavljen narodnim poslanicima pre 22 sata. Znači, u papiru narodni poslanici su dobili ovaj predlog zakona, barem u mojoj poslaničkoj grupi, poslaničkoj grupi DS, u 18.05 časova. Činjenica je da se nešto ranije taj zakon pojavio u e-parlamentu pre podne. Međutim, bio sam u prilici zato što sam se nalazio u Narodnoj skupštini da uđem u e-parlament i da vidim predlog zakona i da podnesem amandman u 13.00 časova. Činjenica je da ceo taj materijal, uključujući i Predlog zakona, saziv i sve ostalo, je upakovan posle 13.55 časova, pošto je koleginica na drugi zakon podnela amandman u 13.55 časova. Znači, pre toga nije moglo da se upakuje u koverte i da se pošalje narodnim poslanicima.
Oni narodni poslanici koji ne mogu da izvrše uvid u e-parlament, oni su imali priliku da reaguju amandmanima na ovaj zakon tek kada su dobili papirnu verziju toga. To samo govorim na način kako je omogućeno narodnim poslanicima da reaguju na Predlog zakona.
Činjenica je da ovaj zakon razmatramo po hitnom postupku, jer ovim zakonom se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide. Nije moglo da se predvidi, iako je u zakonu pre dve godine pisalo da rok ističe 6. oktobra. Nije moglo da se predvidi da će 6. oktobra ove godine isteći rok. Ne znam ko to može da razume da je to okolnost koju nismo mogli da predvidimo. Ako čitamo zakon od pre dve godine, svako može da vidi da rok ističe 6. oktobra. To je razlog zašto ćemo raditi petak, nedelju ili ne znam koji dan. To su okolnosti koje nismo mogli da predvidimo. Očigledno da neko nije na vreme sagledao situaciju i na vreme predložio izmene.
Sada bih ukazao na odredbe člana 124. Ustava Republike Srbije gde se kaže da je Vlada odgovorna Narodnoj skupštini za politiku Republike Srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i za rad organa državne uprave. Nama, narodnim poslanicima, treba da odgovaraju oni koji nisu svoj deo posla obavili ili koji nisu iskontrolisali one koje treba da iskontrolišu.
Moram da vam ukažem na još dve odredbe Zakona o javnoj svojini, a koje se tiču rokova i načina izveštavanja, pa između ostalog i ovog roka koji je predložen. U članu 64. stav 6. piše izričito – javno preduzeće, društvo kapitala, zavisna društva kapitala, ustanova ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju o nepokretnosti javne svojine koju koristi. Podatke iz evidencije nepokretnosti stava 6. ovog člana – javno preduzeće, društvo kapitala, zavisno društvo kapitala, ustanova, javna agencija ili drugo pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija dostavljaju agenciji koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti o javnoj svojini. Da li se sve to ažurno vodi? Čini mi se da ne.
Drugo, direkcija, član 71, podnosi Vladi godišnji izveštaj o stanju nepokretnosti u javnoj svojini najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu. Hajde, ako je to dostavljeno. Bilo je prostora, juni, juli, avgust, septembar da se to razmotri, da vidimo da li je sve urađeno i bilo je prilike, ako cenimo da rok treba produžiti, da se to uradi.
Imamo sada situaciju da tri dana ranije, u ponedeljak, Vlada procenjuje, pretpostavljam ne samo šac metodom, nego na osnovu neke analize, na osnovu ovih podataka koje su verovatno razmatrali da li je potrebno tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Očekivao sam da ćemo to dobiti u obrazloženju Predloga zakona na osnovu kojih elemenata je procenjeno, prvo šest meseci, a onda tri dana kasnije Vlada, opet ne kaže na osnovu kog novog podatka, procenjuje, ako opet nije šac metoda, da taj rok treba da bude godinu dana duži. Upravo zbog toga sam predložio amandman da bude tri meseca, jer nemam argumentaciju ponuđenu od strane predlagača zakona zašto to treba da bude, bilo šest meseci, bilo godinu dana, bilo neki drugi rok. Ako je neki drugi rok, dajte da sučelimo argumente, pa ću možda i ja predložiti da bude i duže. Ovo nije način na koji se predlažu zakoni.
Znači, kada ističe rok, kada je sve prošlo, kada je cajtnot, zastavica već pada za one koji igraju šah i tada praktično u svom tom cajtnotu dajemo predlog i pokušavamo na određeni način da produžimo rok, jer očigledno neko nije radio svoj posao. Ovde pitam javno – ko nije obavio svoj posao? Da li su to objektivne okolnosti ili subjektivne slabosti? Nemamo ni jednu ozbiljnu analizu toga koji bi mogao da nas rukovodi, da se opredelimo kod glasanja, da li ćemo da tražimo produženje roka sedam dana, Bog je za sedam dana stvorio svet, ili za mesec dana, tri meseca, šest meseci, ceo olimpijski ciklus, četiri godine ili do kraja mandata ove vlade i da damo narednoj vladi sedam dana više. Možda će ta naredna vlada u tih sedam dana uraditi ono što treba, iskontrolisati one koje treba da iskontroliše.
U tom smislu, ukazujem da je očigledno u pripremi ovog zakona čitav niz faulova napravljen i proceduralnih, praktično načinom na koji je ovo stiglo na dnevni red. Ozbiljno su prekršena prava narodnih poslanika da se ozbiljno pripremaju za sednicu Narodne skupštine. Apelujem da se to više ne ponavlja.
Još jednom podvlačim da na ovakav neozbiljan način Vlada ne bi trebalo da se ponaša u narednom periodu. Hvala.

Javljam se po čl. 27. i 98. Poslovnika.
Naime, vi ste dužni da se starate o primeni Poslovnika. Činjenica je da, po članu 98, predsednik Narodne skupštine daje reč narodnim poslanicima prema redosledu koji je dostavila njihova poslanička grupa i do isteka ukupnog vremena rasprave utvrđenog za poslaničku grupu. Dosadašnja praksa ovde u Narodnoj skupštini je bila da predsednik, odnosno predstavnik poslaničke grupe, ukoliko ima još vremena na raspolaganju za poslaničku grupu, ima mogućnost da do kraja iskoristi to vreme.
Mislim da poslanička grupa DS nije iskoristila vreme, gospodin Đelić je treba još minut da govori, a vi ste ga prekinuli. U tom smislu, on je i poslednji na listi i ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, te smatram da ima mogućnost, naročito što smo se trudili da ne iskoristimo do kraja vreme koje je bilo na raspolaganju poslaničkoj grupi, a u smislu dosadašnje prakse.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo koleginice i kolege narodni poslanici, gospodine ministre, mi danas pred sobom imamo Predlog zakona o legalizaciji objekata i nikakav problem ne bi bio ukoliko bi bili svesni da je moguće izvršavanje ovog zakona u tekstu kako je u predlogu dato. Međutim, čini mi se da i ovaj predlog zakona, kao i mnogi drugi zakoni koji su prošli skupštinsku proceduru, na određeni način se ne primenjuje ili postoje velike smetnje u vezi primene zakona.
Imamo situaciju da ćemo verovatno ovih dana da raspravljamo i o Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnoj svojini, gde je rok bio dve godine, a 6. oktobra se navršava dve godine od kad je mogao da se traži upis javne svojine za javno preduzeće npr, odnosno društvo kapitala. Sada dolazimo u situaciju da 6. oktobra ističe to vreme. Hajde da gledamo kako da produžimo rok. Činjenica je da, na primer, i taj zakon koji treba praktično da se produži a nije primenjen je sličan Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Pre par meseci smo o tom zakonu razgovarali i taj zakon se praktično ne primenjuje jer ima smetnje u tumačenju. Pravim sada analogiju u odnosu na ovaj Zakon o legalizaciji koji imamo.
Naime, ovaj zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole kojim se dozvoljava upis objekata koji nije legalizovan i koji ulazi u javne knjige nejasno je određeno da li se tu upis prava svojine vrši na objektima, odnosno delovima objekata, a u primeni pojedinim katastrima nije jasno da li to što se odnosi na deo objekta, pa tumače da se odnosi na ceo objekat, pa tumače da je to preko 300 kvadrata iako, npr. izgrađeni deo ili taj deo za koji se traži upis je ispod 300 kvadrata. Zašto? Nejasno napisano.
Sada dolazimo na ovaj zakon. Šta je ovde nejasno napisano? Mnogo toga. Između ostalog, samo bih vam ukazao na član 32. stav 2. Radi se o rušenju objekta. Kaže se: „Građevinski inspektor će doneti bez odlaganja rešenje o rušenju objekta ako rešenje o rušenju nije doneto i ako utvrdi da se objekat gradi ili je njegovo građenje završeno bez građevinske dozvole posle 11. septembra 2009. godine“. Objekat se ruši, ne kaže se objekat ili deo objekta.
Druga stvar, izgrađen objekat do tog datuma, ostao još deo građevinskih radova, između ostalog gromobrani ili nešto što treba da zaštiti taj objekat ili objekte pored ili određeni deo objekta koji se tiče sprečavanja nastanka štete na tom objektu ili objektima pored, taj deo radova urađen posle 11. septembra 2009. godine, predat zahtev za legalizaciju, ako se zakon čita kako je napisan, rušiće se gromobran i onda će taj biti u situaciji da ponovo diže i da traži dozvolu. Tako piše. Kada smo rekli da tako piše, dobili smo odgovor na odboru – pa, dobro, neće se to sprovesti. Ima svedoka ko je bio samnom na odboru.
Da li zakon donosimo a da se ne sprovodi? U startu je tako rečeno. Mislim da to ne treba da radimo.
Imamo situaciju da se u članu 33. i 34. pozivamo na određeni akt, na akt iz stava 1. člana 33, a u stavu 1. člana 33. ne postoji akt. Pitam da li su naši ovi zakoni dovoljno jasni da sutra možemo da ih sprovedemo? Nećemo ih sprovesti.
Problem je opšte neorganizovanosti ili nedovoljne preciznosti kod donošenja zakona i onda se čudimo zašto nešto ne možemo da sprovedemo i čudimo se zašto nemamo podzakonske akte.
Dobili smo uveravanje da su podzakonski akti u 99% urađeni. Zašto nismo dobili podzakonski akt uz Predlog zakona? Mnogo toga ima što možemo da kritikujemo. Ja vam se zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, vidite da su poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke u proteklom periodu predložili čitav niz predloga zakona. U situaciji smo sada da vidimo da je u celokupnom ovom periodu od poslednjih godinu dana u proceduri više od desetak zakona i ne postoji dobra volja da se bar u jednom delu razmotre ovi predlozi zakona, da stavimo ovde pred vas našu argumentaciju i da pokušamo da obrazložimo zbog čega predlozi koje smo postavili mogu da doprinesu boljem životu građana, boljem obavljanju određenih društvenih funkcija, uopšte poboljšanju situacije u Srbiji.    
Učestvovao sam, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Demokratske stranke, u predlaganju jednog broja zakona, a jedan broj zakona sam i lično predložio. Jedan od takvih je Predlog zakona o izmeni Zakona o privrednim komorama, koji sam u jednom obliku predložio još tokom kalendarske 2012. godine, da bi nakon stupanja na snagu Odredbe o neobaveznom članstvu u dosadašnjem komorskom sistemu u Srbiji, odmah nakon Nove godine, praktično na drugi dan Božića, 8. januara 2013. godine, predložio Predlog zakona o izmeni Zakona o privrednim komorama, upravo imajući u vidu ono što treba da omogući partnerski odnos komorskog sistema sa državnim organima, a to su, pre svega, potpuna reprezentativnost svih interesa, ravnopravnost svih privrednih subjekata unutar Komore i karakter javno-pravne institucije kroz vršenje javnih ovlašćenja.
Za one koji to ne znaju, javno-pravni karakter privrednih komora ogleda se u vršenju javnih ovlašćenja koja su joj poverena zakonom, kao što su izdavanje potvrda, uverenja i drugih isprava o bonitetu, poslovno-tehničkoj osposobljenosti pravnog lica, upis u registar prevoznika, da se roba ne proizvodi u zemlji, ispunjenost i uslovi za vršenje javnog prevoza, referentne liste o poreklu robe TIR karnetima, uverenja koja prate robu pri uvozu i izvozu, potvrde o upisu u listu zainteresovanih izvođača građevinskih radova radi učešća u postupku javnih nabavki itd.
Ukoliko Nemačka, Italija, Austrija, Francuska i Španija prihvate sistem obaveznog članstva, ukoliko je čak i Republika Srpska vratila sistem obaveznog članstva u komorskom sistemu, predlažem da razmotrite ovaj predlog zakona na dnevnom redu.

Molim samo za malo tišine i da mi to ne uzmete kao vreme dok se ne umiri sala.
Gospodine predsedniče, smatram da ste povredili član 109. Poslovnika, jer član 109. je jasan kada može da se izrekne opomena narodnom poslaniku.
Nisam siguran da je bilo osnova ni po jednoj alineji iz člana 109. da se izrekne opomena. Ukoliko ste izrekli opomenu, bilo bi dobro i da ste rekli o kojoj alineji se radi, jer tada bi apsolutno videli da postoji neravnopravan odnos predsedavajućeg, odnosno predsednika Skupštine prema učesnicima u raspravi.
Činjenica je da na osnovu člana 116. Poslovnika odredbe ovog Poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici Narodne skupštine. Nije isti odnos prema narodnim poslanicima i drugim učesnicima između ostalog prema prvom potpredsedniku Vlade.
Upravo zbog toga smatram da ukoliko neko pominje ono što se tiče privatnog života, činjenica i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, i predsedavajući ne postupi saglasno članu 109. prema drugim učesnicima, a govorilo se o navodno neobrazovanim ljudima koji su diplomirani pravnici. Između ostalog, pominjući druge ličnosti, nije bilo pominjanja za druge osobe, između ostalog i gospodin Đilas. Upravo zbog toga, ukoliko imamo jedan tretman prema jednima, a drugi tretman prema drugima, ne može biti govora o poštovanju Poslovnika.

Članovi 106. i 108.
Činjenica je da sam se uzdržavao na bilo koji način da se uključujem u diskusiju koja je otišla apsolutno van teme.
Druga stvar, imamo situaciju da je ovde sa nama kao jedan od kandidata za ministra i gospodin Saša Radulović, koji je stečajni upravnik u „Modi“ u Debeljači, a činjenica je da su neke stvari inicirane upravo od strane njega prema funkcionerima SNS……)

Član 116. i član 103. zajedno sa članom 27.
Ne postoji mogućnost, ukoliko se Poslovnik Narodne skupštine poštuje od reči do reči, da bilo ko dođe sa strane drži predavanje narodnim poslanicima, a naročito predsedniku ili predsedavajućem Narodne skupštine, šta treba da rade? Postoji poslovnička mogućnost da na osnovu člana 103. narodni poslanik usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine i da se tako nešto ukaže. Ali, u svakom slučaju, ne postoji mogućnost da neko, a naročito ne onaj ko, ukoliko bi se striktno poštovao Poslovnik, ne bi ni imao pravo ovde da govori na ovaj posebnoj sednici Narodne skupštine.
Nema nikakvih problema kada se izglasava određeni predlog zakona i razmatra neki predlog zakona, da svi članovi Vlade koji su ovlašćeni kao takvi od strane Vlade da govore, ali u ovoj situaciji to nije u redu. Došli smo u situaciju da raspravljamo o mnogim temama koji su van dnevnog reda.
Povukao sam se kada ste mi ukazali da sam otišao van teme. Povukao sam se, ali nisam primetio da su drugi učesnici u raspravi, naročito oni koji nemaju pravo da diskutuju na današnjoj sednici, povukli o diskusiji. Svestan sam zato što sam u diskusiji pomenuo određenu prijavu specijalnom sudu prema funkcionerima SNS i svestan sam da će tog trenutka da mi bude oduzeta reč.

Gospodine predsedniče, javljam se po članu 27. Poslovnika.
Imam materijal ispred sebe koji su svi dobili. To je materijal koji je potpisao predsednik Vlade. Predsednik Vlade nama predlaže da se za članove Vlade izaberu određena lica. Ne vidim mogućnost da bilo ko drugi, osim predsednika Vlade, osim onoga ko je dobio mandat predsednika države da taj bude predlagač i niko drugi.
Nama Vlada ne predlaže druge članove Vlade, nama gospodin Ivica Dačić, koji je dobio mandat, on je taj koji može da obrazlaže predlog i da brani predlog i nema drugoga, ali ne vidim sada u sali onog ko treba da polemiše sa svima nama, narodnim poslanicima, i da nas ubeđuje da su ovo najbolje ličnosti za članove Vlade.
Nema nikakvih problema da o tome diskutujemo, da se složimo ili da se ne složimo, ali samo ta osoba može da bude predlagač i da polemiše sa narodnim poslanicima.
Upravo zbog toga, gospodine predsedavajući, molim vas da vidimo, da ne pravimo ovde cirkus, da ne budu nenadležni ti koji diskutuju sa narodnim poslanicima, bez obzira na sadržinu razgovora svakog od tih koji su se do sada javili. Znači, ne ulazim u to, ali jedini predlagač je gospodin Ivica Dačić. Hajde da ga sačekamo, pa da nastavimo dalje da pričamo sa njim. Sve ostalo je u direktnoj suprotnosti sa Poslovnikom. U direktnoj suprotnosti je čak i sa Ustavom, jer, po Ustavu, u članu 127. Ustava je definisano ko i kako predlaže.

Vidite, po pitanju diskusije gospodina Markovića, on je apsolutno u pravu kada se radi o Predlogu zakona. Ali, ovde se radi o izboru Vlade. Ovde se radi… Molim vas samo da umirite,
(Narodni poslanici dobacuju s mesta: Koji član?)
Po članu 27, jer moramo da se staramo o primeni Poslovnika, a ovde se radi o odnosu Narodne skupštine i Vlade.
O čemu se radi? Vi imate razne predlagače u Narodnoj skupštini. U nekim situacijama predlagač zakona je Vlada i normalno da tada predstavnik Vlade može da se javi kad god hoće. Imate i druge predlagače, znači, nije svuda predlagač Vlada. Imate negde gde je predlagač predsednik Vlade. Ovde nemamo da je Vlada predložila deo ministara, nego da je predsednik Vlade predložio sastav Vlade, i ukoliko je predlagač samo taj, a to je gospodin Ivica Dačić, može ovde da diskutuje.
Nema nikakvih problema da razgovaramo o svemu, ali je možda onda bolje da smo o tome razgovarali na drugim mestima, a ne ovde na plenarnoj sednici, jer na plenarnoj sednici moramo da poštujemo ovo, a to je Poslovnik Narodne skupštine i Ustav Republike Srbije. Verovatno ima potrebe da o svemu ovome divanimo, biće prilike kada se budu postavljala pitanja članovima Vlade. Ali ovog trenutka samo gospodin Ivica Dačić je ovlašćeni predlagač i samo on može da se javi, i on može da se javi kad god hoće. Dakle, kada uđe u salu posle svake diskusije on može da se javi i ne može niko da mu oduzme reč, ali samo on, pošto je samo on predlagač.

Prvo, član 107, zato što niste intervenisali kada nije poštovano dostojanstvo Narodne skupštine dok je gospodin Babić diskutovao, a činjenica je da se tada on izjasnio neposredno nakon moje diskusije, kada sam strogo proceduralno ukazivao na određene, hajde neka bude, nejasnoće, da ne kažem kršenje Poslovnika, što mi je milo što je kasnije prvi potpredsednik Vlade potvrdio da sam u pravu i što je kasnije potvrđeno samim tim što je premijer i predlagač Vlade došao ovde da bi razrešili ovu celu proceduralnu stvar.
Činjenica je da jedini predlagač novog sastava Vlade jeste gospodin Ivica Dačić. To je cela diskusija bila. Činjenica je da pre toga prvi potpredsednik Vlade, bez obzira što je to bilo neutemeljeno u Ustavu i Poslovniku, je oko pola sata govorio. Mogu da shvatim minut, dva, tri, 15, 20, 25, ali skoro 30 minuta, biće da je mnogo. Upravo zbog toga, ukoliko je toliko pričano, a za to nema podloge u Poslovniku, više zbog toga sam ukazao da se ne krši to.
Svaki put kada neko od poslanika pretera 20 sekundi, već je ovde veliki problem zašto je preterao 20 sekundi u odnosu na ta dva minuta eventualne replike ili ukazivanja na povredu Poslovnika.
Opet, s druge strane, imamo nekog ko nema pravo da govori i govori 25 minuta bez da bilo ko skrene pažnju da nema pravo ni na minut, a ne na 25 minuta. Ukoliko smo ove proceduralne stvari rešili, ukoliko se dokazalo da je moja diskusija bila u skladu sa Poslovnikom, zahvaljujem se.