Svestan sam da nema odgovora kada dam prave primedbe.
Donekle sam se potrudio da intervenišem na član 15. Predloga zakona, koji se tiče javnih tužilaca. Ukazaću vam i na par stvari koje treba da imamo u vidu.
Do dana početka primene ovog zakona izvršiće se premeštaj zamenika javnih tužilaca iz ukinutih javnih tužilaštava u skladu sa Zakonom o javnom tužilaštvu, ukinutih. Evo, pominjali smo primer Kovina. Nema ukidanja javnog tužilaštva ni u Pančevu, ni u Smederevu. Ostaju isti. Znači, to je to. Nema premeštanja zamenika. Svi oni koji su iz Kovina, koji znaju teren, koji bi normalno bilo da sa policijskom upravom izađu na lice mesta, u smislu Zakona o tužilačkoj istrazi, kada se nešto desi, oni neće moći da izađu, nego će da dođu tužioci iz Osnovnog tužilaštva iz Smedereva da izvrše uviđaj, a pojma nemaju čak ni gde je atar, gde se završava atar, gde je granica Bavaništa i Grada Pančeva. To je nelogičnost. To je ono što nije dobro pripremljen zakon u jednom delu i tu apelujem, hajde da popravimo te stvari.
Istina, u članu 16. se kaže da zaposlene može Ministarstvo da raspoređuje, ali ne može zamenike. To ne može po zakonu.
U tom smislu, još jednom vam kažem - prihvatite intervenciju koja ide ka tome da bolje bude građanima u Kovinu i uopšte svim građanima, jer doći ćemo u situaciju da preko 450 predmeta u krivičnim stvarima kreće ispočetka. Zbog toga, ukoliko bi se prihvatio amandman na član 3. koji sam podneo, sve ostalo bi bilo ipak rešeno. Hvala.

Izuzetno sam srećan i zadovoljan što su prihvaćeni, ne samo moj amandman, nego i amandman mojih kolega, gospodina Nenada Konstantinovića i Slobodana Homena, koji su u istom članu intervenisali i praktično omogućili da Viši sud odlučuje i u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti upotrebe pronalazaka, industrijskog dizajna, modela, uzoraka, žigova. Znači, ne samo Privredni sud, nego kada su u pitanju fizička lica, praktično Viši sud.
Viši sud je do sada to i radio i mislim da je to dobro. Interesantno je što će sada to raditi samo Viši sud u Beogradu i interesantno je, s obzirom da je gospodin Konstantinović dao amandman, da je već Evropa rekla – ne, to može da radi samo Viši sud u Beogradu, zbog ujednačavanja prakse.
Interesantno je koliko je Evropa bila brza da kaže – ne, neće svi viši sudovi nego samo Viši sud u Beogradu. Tako smo dobili informaciju. Postoji mogućnost usaglašavanja prakse u okviru VKS, član 8. ovog istog zakona o tome govori. Postojala je mogućnost i toga.
Opet, zadovoljan sam što je moj amandman usvojen. Brzo ću reći. U odnosu na prvi Predlog zakona dobro je što 359. i 234. ne sudi Viši sud i za stav 1. i za stav 2. i za stav 3. Oni koji su u krivičnoj materiji to jako dobro znaju, inače bi bili zatrpani viši sudovi. Dobro je što je već u junu popravljena situacija i Predlog zakona je stigao bez toga. Znači onako kako treba, ostaje 359. i 234. i stav 3. samo.
Na taj zakon dao sam isti amandman, kao što sam dao amandman i četiri meseca kasnije, u oktobru, da ne zaboravimo našu otadžbinu Srbiju. Ukoliko Viši sud sudi za krivična dela povrede ugleda strane države i međunarodne organizacije, naopako da ne sudi i za povredu ugleda naše otadžbine. I milo mi je što je prihvaćen moj amandman.

Moram da kažem nekoliko stvari. Prvo, činjenica je da je dosadašnji predlog zakona, odnosno dosadašnji Zakon o javnom tužilaštvu imao jedno dobro rešenje, a to je da je republički javni tužilac nadležan, između ostalog, da podnosi izveštaje Narodnoj skupštini, a onda bez ikakvog razloga izvršna vlast ili taj koji u okviru izvršne vlasti predlaže zakon, koji i sam podnosi tromesečni izveštaj nadležnom odboru Skupštine, kaže i predloži da republički tužilac podnosi Narodnoj skupštini redovni godišnji izveštaj o radu javnih tužilaštava u Republici Srbiji. Znači, sama izvršna vlast kaže – tužilaštvo neka jednom godišnje podnosi izveštaj, bez obzira što Ministarstvo jednom tromesečno daje izveštaj. Time se pokušava da se ograniči nadzorna i kontrolna uloga Narodne skupštine kao predlagača zakona.
Trenutno imamo u primeni Zakonik o krivičnom postupku, tužilačku istragu. Ko će da pita da li to funkcioniše ili ne funkcioniše, nego Odbor za pravosuđe?
Predložio sam da, osim redovnog godišnjeg, podnosi izveštaj koji zatraži nadležni odbor Narodne skupštine, ali ni po jada što je to predloženo u oktobru. To je predloženo i prvi put kada je došao zakon i drugi put. Evo imam ispred sebe: 22. juna kada sam predlagao istovetan amandman, pa onda 22. oktobra. Čitajte amandmane. Ovi ljudi ovde, narodni poslanici, ozbiljno rade svoj posao i trude se, jer mi hoćemo i hoćemo da proverimo u izveštaju kako funkcioniše tužilaštvo u Smederevu na teritoriji Kovina, a siguran sam da to ne može biti ni izbliza isto, kao što sada funkcioniše dok je sudska jedinica pri osnovnom sudu u Pančevu, a samim tim i tužilaštvo. Hvala.

Prvo koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Smatram ono što je kolega Konstantinović uradio da je praktično pokušao da jedan veliki napor uobliči u amandman da bi se izbegle loše posledice Predloga zakona.
Govorim iz pogleda Južnog Banata, jer odatle dolazim i tu dobro znam situaciju. Dobro je što je prihvaćena na odboru određena korekcija da Osnovni sud u Pančevu je za teritoriju opštine Alibunar, Kovačica i Opovo za grad Pančevo sa sudskom jedinicom u Kovačici. Međutim, tu je samo delimično ispravljena greška jer nemamo sudsku jedinicu u Alibunaru. Znamo da smo nekada imali i Osnovni sud u Alibunaru. Ima potrebe, naročito imajući u vidu sastav stanovništva i mislim da nije za držanu ništa teško da ima još jednu sudsku jedinicu.
Koristim priliku da ukažem na određene stvari koje se tiču područja sudova. Kada smo gledali područje Južnog Banata, više područje Južnog Banata nije onakvo kakvo je bilo do sada opredeljeno. Još jednom ukazujem svima pošto raspravljamo o teritoriji, činjenica je da za područje Kovina prekršajni sudovi idu prema Pančevu, odnosno sudovanje u privrednim sporovima ide prema Pančevu, a sudovanje u osnovnim sudovima ide prema Smederevu. Smederevo je izgubilo Smederevsku Palanku i Veliku Planu, ali je dobilo Kovin.
Mene samo interesuje kada se u ataru između Pančeva i Bavaništa desi krivično delo i izađe policajac koji treba da utvrdi da li se radi o krivičnom delu ili prekršaju, pa ukoliko je na granici kovinske opštine i pančevačke u ataru, tri metra na teritoriji Kovina onda će eventualno prekršajnu prijavu pisati prema Prekršajnom sudu u Pančevu, a krivičnu prijavu prema Osnovnom sudu u Smederevu i na lice mesto izlazi policajac iz Policijske uprave Pančevo, a ako se radi o krivičnom delu onda je potrebno da dođe tužilac iz Smedereva.
Naročito je interesantno kod tužilačke istrage, gde je izuzetno podvučena potreba izuzetno dobre saradnje između tužioca i policijske uprave, jer sada nemamo istražnog sudiju, sada i to praktično pada na teret tih koji treba da odgovore izazovu. Mi smo do sada imali jasno razgraničen Južni Banat na polovini mosta, pa se zna gde je granica, a sada ćemo imati situaciju da se na samom terenu neće znati. Dalje, po pitanju samog tog područja, opet moram da kažem da, kada se prati izvršenje krivičnog dela, ukoliko dolazi na području samog grada Pančeva, Bavanište je prvo selu u pravcu Kovina, postaviće se pitanje nadležnosti.
Znači, sve ovo što vam kažemo, što je gospodin Konstantinović vrlo sadržajno dao u svom amandmanu i što mi govorimo iz prakse, ozbiljno prihvatite, ozbiljno razmotrite. Jer, neverovatno je da 180 amandmana bude podneto i da do današnjeg odbora ne bude prihvaćen ni jedan amandman. Ovog trenutka nemamo čak ni potvrdu da će Vlada prihvatiti ni amandmane odbora. Nadam se da će prihvatiti, ali toliki broj poslanika se toliko trudio da popravi situaciju i od 180 amandmana ni jedan ne valja.
Da li mi narodni poslanici nismo u pravu ili neko drugi nije u pravu kada nam daju ovakav predlog zakona? Sada ja vas pitam, narodne poslanike, i ukoliko hoćemo da prihvatimo takav predlog gde se praktično ni jedan vaš predlog ne prihvata, mislim da se na taj način devalvira ozbiljan rad narodnih poslanika na pokušaju popravljanja zakona. Hvala.

Vidite, siguran sam da gospodin Petronijević i poslanička grupa SPS neće biti u prilici da glasa za amandman. Za ovaj amandman koji su podržali neće biti u prilici da glasaju zato što amandman je predložio odbor. Predstavnik Vlade je prihvatio to, a Odbor za ustavna pitanja se izjasnio da je u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom i postao je sastavni deo Predloga zakona. Znači, celokupna diskusija u vezi toga je bespredmetna, kada se gleda iz tog ugla.
Kada se gleda iz drugog ugla vidimo, a to ćemo videti i kada budemo razmatrali sledeći amandman koji je između ostalog podnela poslanička grupa JS, između ostalog i predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, gde osim jedne tehničke greške koja se krila u tom amandmanu, a koja je ispravljana amandmanom odbora jer su zaboravili da poprave tačku koja se tiče Kragujevca i da izbace iz Kragujevca a da stave kod Aranđelovca, jedina druga intervencija je u pogledu sudske jedinice u Kovačici. Sve ostalo je praktično identičan amandman.
Čudno je da od 60 amandmana na član 3. samo amandman koji je predložila poslanička grupa JS, gospodin Petrović je predsednik odbora, da upravo samo taj amandman bude usvojen. Apelujem da ipak do kraja današnje rasprave svi mi narodni poslanici još uvek porazmislimo, pročitamo i druge amandmane. Ima dobrih amandmana i u onim amandmanima koji trenutno nisu prihvaćeni od strane Vlade ili koji nisu prihvaćeni od strane odbora, ali postoji mogućnost da se ubedimo do trenutka glasanja da još neki dobar amandman prihvatimo. Mislim da to ne treba ni na koji način gledati loše. Svi mi želimo da bolje funkcioniše pravosuđe.
Ovde sam pomenuo pitanje sudske jedinice kad već ne može da se sud u Kovinu osnuje, bar sudska jedinica. Mi ćemo biti i u nelogičnoj situaciji da kolege advokati iz Kovina, koji se trenutno upisuju u Advokatsku komoru Vojvodine, praktično se sude kod svog Osnovnog suda u Smederevu. Ne, nema nikakvih problema. Siguran sam da će i Osnovni sud u Smederevu kada bude postavljao branioce po služenoj dužnosti imati u vidu celokupno područje, pa će i advokate iz Advokatske komore Vojvodine, sa područja Kovina da isto postavljaju tu.
Međutim, mislim da je veći problem onaj o kome sam pričao, a to je za boljim i efikasnijim radom i saradnjom policijske uprave, tužilaštva i svih onih koji imaju određene nadležnosti naročito i u pogledu uspešnog sprovođenja novog Zakonika o krivičnom postupku, pre svega govorim o Zakoniku o krivičnom postupku, a onda i svemu ostalom.
Opet moram da kažem da smo donekle bili hendikepirani u radu Odbora za pravosuđe jer Odbor za pravosuđe je danas izašao sa jednim brojem amandmana. Nismo imali situaciju da Odbor za pravosuđe razmotri amandmane svih narodnih poslanika, da vidimo šta će Odbor za pravosuđe da uradi i da na vreme ukoliko je potrebno se popravi i doradi čak i amandman odbora, da se potrudimo da to učinimo na bolji način.
Danas ćemo imati situaciju da se o sledećim amandmanima na čl. 4, 13, 14, 19. izjašnjavamo odmah ovako. Onaj ko eventualno nije bio na Odboru za pravosuđe ili ko nije član Odbora za pravosuđe neće biti u prilici da iznese svoj stav u pogledu tih amandmana, a imamo situaciju da npr. u članu 4. koji kada bude stigao na red neće biti mogućnosti ni ispravka da se podnese od strane odbora, da samo Viši sud u Beogradu je nadležan da sudi sporove o autorskim i srodnim pravima. Trenutno postoji mogućnost da se popravi, da se da ispravka dok ne stignemo dotle. Kada stignemo dotle neće biti mogućnosti da se da ispravka. Svi drugi viši sudovi, osim Višeg suda u Beogradu, ne mogu da sude autorska prava. Viši sud u Novom Sadu, Viši sud u Nišu, govorim o većim mestima gde je kadrovska osposobljenost nešto bolja, neće moći da sude. Ne samo to, nego u pogledu odlučivanja o zabrani rasturanja štampe i nekih drugih stvari.
U tom smislu, imaćemo član 13. govorim na vreme da ne stignemo do toga da nam istekne vreme. Imamo u članu 13. predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka o sudovima i da preuzimaju mesno nadležni sudovi. Ne govori se više o stvarno i mesno nadležnim sudovima kako je bilo u Predlogu zakona. Ili je greška bila u zakona pa je navođeno stvarno i mesno ili smo propustili stvarno i mesno ovde. Ima nekih stvari gde se menjaju i stvarne nadležnosti. Da li to treba ili ne treba? Ovog trenutka pokušavam da podvučem sve ono što je u predlogu amandmana odbora, da nam se ne desi da nismo videli i prošla greška jer to će se primenjivati od 01. januara, a u pogledu čl. 14. i 15. govoriću kada to stigne na red, jer tu nema principijelnosti u odnosu na čl. 14. i 15. Različiti su stavovi. To ne može.

Činjenica je da sam o amandmanima koje sam podneo govorio i ovde u plenarnom delu, plenarnom zasedanju, kada je bilo govora u raspravi u načelima. Sve je to nabrojano i ja sam očekivao - za muzikalnog je i komarac je muzika, a kada je bila rasprava na Odboru za pravosuđe, isto, čak načelna rasprava u vezi svih predloženih rešenja sam diskutovao i skrenuo pažnju šta bi trebalo učiniti. Ovde sam davao i konkretne primere, da treba ispraviti član 14, da se ne desi da gospodina Milenkovića, predsednika Apelacionog suda u Beogradu, biramo za veliki odmor, odnosno na nedelju dana.
Dobro je što je praktično usvojen moj amandman, istina u drugom obliku i što neće doći do ponovnog izbora ljudi koji su izabrani, istina, drugačije se postupa u odnosu na tužioce koji su izabrani, odnosno ne prihvata se isti stav. Kada je moj amandman na član 14. odbijen, jedna argumentacija je bila, a na sednici Odbora, kada je usvojen amandman, data je argumentacija suprotna argumentaciji Vlade. Naime, Vlada je rekla – nije potrebno da se popravlja član 14. stav 4. jer, Bože moj, izvršen je izbor, znači stav 5. popravlja taj stav 4, a kasnije se utvrdilo na Odboru da treba da se popravi. Pa sad, ne može - pola riba, pola devojka. Ili treba ili ne treba da se popravi.
(Predsedavajući: Vreme.)
U svakom slučaju, ja smatram da sam bio u pravu ne samo kod tog amandmana, nego i kod mnogih drugih amandmana.

Ono što sam govorio je apsolutna istina, možemo da se uverimo. Evo, da pročitamo – u amandmanu poslaničke grupe JS napadnute su tačke 2, 28, 43. i 65. Predloga zakona na identičan način kako je to predloženo amandmanom Odbora. Istina, zaboravljeno je da se izvrši intervencija u tački 26. zato što Osnovni sud u Kragujevcu ne može da bude i za teritoriju opštine Rača ukoliko to prelazi za Osnovni sud u Aranđelovcu. Jedina praktično intervencija u odnosu na taj amandman je uvođenje sudske jedinice u Kovačici, ništa drugo. Kad govorim, trudim se da nikad ne izgovorim neistinu. Hvala.

Vidite, ja se slažem sa mogućnošću da se u raspravi o određenom amandmanu ode i malo šire i da se objasni situacija. Smatram da je neprimereno od strane predstavnika izvršne vlasti, koji je ujedno i član VSS, da se izvlači pojedinačni slučaj i da se daje slika, na primer, celog jednog suda.
Znači, ukoliko postoji pojedinačni slučaj lošeg sudije, sudije koji ne shvata svoje obaveze, mislim da nema pozvanije institucije u zemlji od VSS da pokrene to pitanje, samo pitanje razrešenja.
Inače, davati sliku o inače dobrom sudu i Višem sudu i Osnovnom sudu u Pančevu gde ima dosta dobrih sudija, ne treba da se generalizuje bilo koja stvar i upravo ovde ja moram da kažem baš u odbranu ljudi koji savesno rade svoj posao, možemo da razgovaramo o broju ko jeste ko nije, ali ne treba davati sliku u odnosu na celu instituciju.
Dalje, pomenuli ste da Viši sud u Beogradu nije mogao da obavi svoj posao u određenim predmetima i da je došlo do delegacije nadležnosti, a istovremeno imamo sada situaciju da Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu predlaže, a ja očekujem da vidim izjašnjenje Vlade u pogledu amandmana, da samo Viši sud u Beogradu radi određene stvari, znači po pitanju odlučivanja o zabrani rasturanja štampe ili za sporove o autorskim i srodnim pravima, bez obzira što je na primer, prihvaćen od strane Vlade, dobar amandman mog kolege Konstantinovića, da Viši sud sudi u sporovima o autorskim i srodnim pravima ako nije nadležan drugi sud.
(Predsednik: Vreme.)
Znači, s jedne strane ulazi se u tu priču…

Znači, s jedne strane kažete da Viši sud ne može da obavi svoje zadatke a sa druge strane Višem sudu tovarimo još jednu obavezu i ne dozvoljavamo da drugi viši sudovi sude u takvim predmetima, bez obzira što je Vlada se izjasnila i prihvatila amandman gospodina Konstantinovića.
Sledeća stvar. Ovi zakonski predlozi su povezani, sama mreža sudova i uređenje sudova. Ali, vidite, vi dajete predlog da predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka od sudova i javnih tužilaštava osnovanih zakonom preuzimaju mesto nadležni sudovi i javno tužilaštvo što su osnovani ovim zakonom i Zakonom o uređenju sudova.
Prevedeno na srpski – sve što sada sudi Viši sud u Pančevu, na primer, krivice određene, a gde je sa područja Kovina, svi ti predmeti će biti prekinuti i ustupljeni Višem sudu u Smederevu. Da li to ima logike ili nema logike? Ukoliko je nešto stiglo sa izvedenim dokazima i u određenu fazu postupka, da li ima opravdanja prekidati takvu stvar i suditi praktično od početka, jer ukoliko drugo sudsko veće preuzme od početka, znamo koje su obaveze. Znači, u tom smislu shvatite ovu diskusiju kao dobronamernu i pokušaj da se ukaže na određene stvari koje je još uvek moguće popraviti. Hvala.

Očigledno je da ni gospodin ministar ne može da sluša ove diskusije.

Gospodin Branislav Krekić je dao predlog amandmana da se osnuje osnovni sud u Vladimircima za teritoriju opština Vladimirci i Koceljeva i dao je argumentaciju za to. Opštinu Vladimirci čini 29 naseljenih mesta, neću pričati o istoriji, o ranijem Sreskom sudu u Vladimircima, čak i posle Drugog svetskog rata, ali je činjenica da se samo ta opština prostire na površini oko 338 kvadratnih kilometara i da ta opština ima 23,5 hiljada stanovnika.
Priliv predmeta po evidenciji koju je gospodin Krekić imao je oko 3000 predmeta godišnje, a činjenica da je u toku 1994. i 1995. godine, stara zgrada površine od oko 370 metara kvadratnih renovirana i dograđen novi deo u površini od oko 300 kvadratnih metara. To je sada lepo opremljena zgrada sa uređenim sudnicama, kabinetima i drugim potrebnim prostorom.
U toj zgradi smešteni su i ostali pravosudni organi, javno tužilaštvo i opštinski organ za prekršaje.
Inače, činjenica je da je Šabac udaljen od krajnje istočne tačke opštine, od mesta Beljin preko 55 kilometara.
To su razlozi zbog čega je gospodin Branislav Krekić dao predlog da se osnuje osnovni sud u Vladimircima. Hvala.

Neću govoriti o amnestiji, neću govoriti ni o slučaju pomilovanja o čemu bi moglo da se govori, ukoliko bi šetali van teme, nego ću se vratiti na temu člana 3. Predloga zakona.
Naime, u mom amandmanu, praktično, sam predložio da svi oni koji su iz Kovina budu u prilici da se sude u sudskoj jedinici u Kovinu, ali da ta sudska jedinica bude pri Osnovnom sudu u Pančevu, a ne pri osnovnom sudu u Smederevu.
Moram da ukažem da članom 13. stav 2. Predloga zakona je definisano da predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka, i to od strane sudova ili od strane javnih tužilaštava, da preuzimaju mesto nadležni sudovi i javna tužilaštva osnovani ovim zakonom i Zakonom o uređenju sudova.
To je još jedan od razloga zašto treba debelo porazmisliti da li sve ono što je do ovog trenutka suđeno, na primer, pred Višim sudom u Pančevu, a radi se o, na primer, krivičnim delima počinjenim ili ukoliko su izvršioci sa teritorije Kovina, od 1. januara ne može da se završi, ako se ne završi do 1. januara ne može da se završi predmet, predmet se ustupa sudu u Smederevu. Da li to ima smisla? Koliko je takvih predmeta? Ovde ne govorim samo o predmetima iz nadležnosti Osnovnog suda, gde je sudska jedinica da li ovamo ili onamo, ovde govorim i o predmetima Višeg suda.
Smatram da u situaciji kada smo u prilici, ovu knjigu stalno nosim sa sobom, i dan danas učim, kako primenjivati novi Zakonik o krivičnom postupku po pitanju potrebe da tužilačka istraga odgovori zadatku koji je pred nju postavljen.
Imaćemo situaciju da, na primer, ukoliko kolima krenemo od Pančeva do Bele Crkve, preko teritorije Kovina, u zavisnosti gde se eventualno učini krivično delo, ne daj bože neka saobraćajka, biće nadležno tužilaštvo u Pančevu, u Smederevu, pa na primer, bilo Pančevu, bilo Vršcu. Postupanje, znači ukoliko se radi o takvom delu, teškom delu, izuzetno teškom delu, na primer, krivičnom delu, gde je nadležnost, na primer, višeg suda, doći ćemo u situaciju da na lice mesta izlazi policajac iz policijske uprava sa sedištem u Pančevu, koje pokriva Pančevo, maltene od Beograda, do rumunske granice, a izlaziće ukoliko se radi o teritorije kovinske opštine tužilac iz Smedereva.
Druga stvar, imamo situaciju koja je granična, bilo da se radi o prekršaju odgovornosti ili da se radi o krivičnom delu, policajac će krivičnu prijavu davati tužilaštvu u Smederevu, a ukoliko se radi o prekršaju odgovornosti, biće nadležni prekršajni sudovi sa centrom u Pančevu. Znači, sudovanje sa teritorije opštine Kovin u prekršajnim postupcima ići će prema Pančevu, u postupcima privrednih sporova prema Pančevu, osnovni sudovi i viši sudovi prema Smederevu.
Još jednu stvar da vam kažem, mnogo je lakše za kontrolu teritorije od strane policijske uprave i svega toga da na ataru nemamo izvučene granice, jer do sada je policijska uprava bila nadležna za ceo južni Banat. Znači, do polovine mosta kada se od Kovina ide ka Smederevu.
U tom smislu, još jednom pozivam, da razmislimo da ne napravimo, naročito u ovoj situaciji kada postoji potreba adekvatne primene Zakonika o krivičnom postupku, da se ne igramo sa time, ukoliko stvarno bude ocena da bi to trebalo da ide sa Smederevom. Ima vremena, ako treba da se novelira zakon u tom delu, ali smatram da ovog trenutka to ne bi trebalo raditi, naročito imajući u vidu sve predmete koji su trenutno u toku, a gde će doći, praktično, do zastajanja i svako će gledati, hajde da preteramo predmet u Novu godinu, a onda neka radi neko drugi. Nemojte to da radite.

Gospodine predsedniče, predlažem da ipak u smislu člana 27. i 106. na određen način skrenete pažnju svim govornicima, s obzirom da je Odbor krenuo danas u 9,00 časova pre podne. Sada je blizu 22,00 časova, da probamo da se držimo strogo dnevnog reda i strogo amandmana. Ukoliko raspravljamo postoji mogućnost deskripcije i široke priče.
Imajući u vidu da ovde ima dosta ljudi koji očekuju da još govore o svojim amandmanima, ukoliko ne prekidamo raspravu, da se bar skoncentrišemo u pogledu samog amandmana, da ukoliko je moguće samo o tome govorimo, a da potrebu za širim objašnjenjem ostavimo eventualno za sutra ili za neko drugo vreme. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas raspravljamo o više zakona, međutim, najviše ću se zadržati kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.
S jedne strane, kada sam video poslaničku inicijativu, bio sam srećan i zadovoljan pošto se pokazuje inicijativa narodnih poslanika i to je dobro. To je čak odlično.
Međutim, s druge strane, tužan sam što narodni poslanici dobijaju dokumente od glavnog predlagača zakona, a to je Vlada Republike Srbije. Jedan takav dokument je stigao krajem prošle kalendarske godine, 28. decembra u Narodnu skupštinu.
Tu je jasno rečeno da će biti tokom 2013. godine od strane Vlade predložen zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Rok za to je bio mart 2013. godine. To možete da vidite iz svojih papira na 249 strani plana rada Vlade za 2013. godinu.
Pošto je to bio kraj marta, ovo mogu da shvatim jedinu kao neuspelu prvoaprilsku šalu, jer od marta koliko je meseci prošlo. Debelo smo zašli u novembar i takav predlog od Vlade nije došao. U tom smislu mogu da razumem napor jednog broja narodnih poslanika da krenu u nešto što je pitanje da li znaju dobro, jer normalno je za očekivati da u jednoj sređenoj zemlji Vlada ipak ima određene resurse da i takav predlog zakona učini nešto boljim i sveobuhvatnijim
Do toga nažalost nije došlo. Dođemo u situaciju da 23. oktobra stigne Predlog zakona koji brže bolje stigne u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, apsolutno protivno članu 154. Poslovnika, da treba 15 dana da bude u skupštinskoj proceduri.
Slažem se, usvojen je zahtev za hitni postupak, ali vidite, od 23. oktobra, do danas 7. novembra nismo dobili izveštaj Vlade o samom Predlogu zakona. U normalnim situacijama po članu 155. Poslovnika Narodnoj skupštini nadležni odbor i Vlada dostavljaju izveštaj odnosno mišljenje, po pravilu u roku ne kraćem od pet dana pre dana početka sednice Narodne skupštine. Setimo se kada smo započeli ovu sednicu.
Mi do današnjeg dana nemamo mišljenje Vlade, da nam kaže valja li ovo ili ne valja. Smatram da Vlada sa svim resursima, u okviru kojih je i Ministarstvo pravde i državne uprave, verovatno može da se izjasni i da kaže – valja ili ne valja. Ja sam očekivao da i Vlada učini takav napor kao što smo učinili mi, narodni poslanici, da da određeni predlog za popravljanje ovog predloga zakona.
Sigurno je da Vlada ima veliki broj pravnika na raspolaganju koji mogu da sagledaju sve moguće posledice i sve mogućnosti za primenu i sadašnjeg Krivičnog zakonika. Naime, sve ovo što je predloženo u sadašnjem Predlogu, u smislu mogućnosti procesuiranja, i dan-danas postoje mogućnosti procesuiranja svih onih koji izazovu opštu opasnost, svih onih koji izvrše krivično delo krađe, svih onih koji unište i oštete javne uređaje, svih onih koji ugroze javni saobraćaj.
Istina, Predlogom zakona se predviđa određeno pooštravanje, ali, treba da se pitamo da li je u dosadašnjem periodu došlo do primene zakona koji trenutno važi? Jer, ukoliko neko ošteti dalekovod, a istovremeno ukrade kabl, da li se tu onda radi i o sticaju dva krivična dela i znatno oštrijem kažnjavanju? Pričam ovde kao pravnik, ne kao inženjer, nego kao pravnik koji se dobrim delom svog profesionalnog angažmana bavio upravo krivičnim pravom.
U samom tekstu Predloga zakona ima dosta nedoslednosti. Samo ću se osvrnuti na krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine: u članu 278. sadašnjeg KZ predviđen je poseban vid kažnjavanja ukoliko je delo učinjeno iz nehata; u članu 279, uništenje i oštećenje javnih uređaja, takođe; u pogledu izazivanja opasnosti, neobezbeđenje mera zaštite na radu, takođe; u pogledu nepropisnog i nepravilnog izvođenja građevinskih radova, takođe; oštećenje brana, nasipa, vodoprivrednih objekata, takođe. Imamo situaciju da u Predlogu zakona jedan institut, znači - mogućnosti blažeg kažnjavanja za krivično delo učinjeno iz nehata, se praktično briše. Nemamo izjašnjenje Vlade da li to treba ili ne treba.
U tom smislu, pozivam vas da kada predlažemo zakone, da dobro izvršimo analizu da li je u svakoj situaciji potrebno i moguće nešto regulisati i bez donošenja zakona? Jer, to nam je obaveza, i iz Rezolucije o zakonodavnoj politici, koju je usvojila Narodna skupština. Zatim, da vidimo kakva je analiza efekata propisa, odnosno da li se sadašnji zakon primenjuje i iz kojih se razloga eventualno ne primenjuje i da li je potrebno nešto menjati? Da smo sve to uradili i da smo ceo taj red poteza izvukli, moguće je da bi došli do drugačijeg zaključka.
Ne sporim ja pravo narodnih poslanika da daju predlog, ne sporim pravo da traže pooštravanje mogućnosti kažnjavanja, ali tražim da i svi drugi učesnici u zakonodavnom procesu budu bar toliko ozbiljni. Ja ovde direktno prozivam Vladu Republike Srbije koja nije učinila ni taj napor da nam se do današnje sednice pismeno izjasni u pogledu Predloga zakona koji ima nekoliko članova. Smatram da to nije bio ogroman napor za Vladu, naročito imajući u vidu da je grupa poslanika ponela teret predlaganja Krivičnog zakona jer Vlada to nije učinila čitavih sedam meseci.
Shvatam ja potrebu poslanika da zabašure nešto što Vlada nije uradila, ali dajte onda da Vlada uradi taj napor i da nam se izjasni, upravo zato da bi nama poslanicima bilo lakše. Više ljudi više vidi. Mi smo se potrudili kao poslanička grupa DS da damo veliki broj amandmana na ovaj mali broj članova, upravo pokušavajući da se definiše i ono što nije bilo možda na adekvatan način definisano, a to je pitanje eventualnog poremećaja u životu ljudi da se to označi kao značajan poremećaj u životu građana, isto kao što smo tražili vraćanje instituta posebno propisivanja za nehatno izvršenje krivičnih dela.
Ukoliko je Predlog zakona, a ne bih hteo to da verujem, samo pretnja onima koji bi da štrajkuju na železnici, smatram da i dosadašnja zakonska rešenja, naročito u smislu onoga što sada važi u pogledu krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, to i dalje stoji. I dalje postoji formulacija: „i drugi sličan način ugrozi javni saobraćaj“. Moglo je da se navede – železnički saobraćaj, kanalski saobraćaj, kanalom Morava-Solun, danas-sutra, jer, ako pravimo zakon, pravimo ga za 10-15 godina.
U svakom slučaju, smatram da kada predlažemo zakone, ne smemo da to radimo neozbiljno. Ja očekujem da ako budete određivali pauzu do nastavka dalje današnje sednice, da učinimo napor, da zamolimo one koji sede u Nemanjinoj, da nam se izjasne u pogledu samog Predloga zakona, da bismo imali izričit stav Vlade u pogledu samog predloga zakona, u pogledu konvencija i drugih predloga koji se raspravljaju u okviru zajedničkog načelnog pretresa.
Poslanička grupa DS podržava ove predloge zakona. Hvala.

Upravo uz pokušaj da se ni na koji način pežorativno ne odredim prema predlagačima ili o samom predlogu, da se ni na koji način ne odredim jače u odnosu na činjenicu da na sam Odbor za pravosuđe, kao matični odbor, i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a na obe sednice sam bio, nije došao predlagač zakona, da bi ga pitao i da bi sve ovo što sam u plenarnom zasedanju pomenuo raspravili. Niti je došao predlagač, niti je došao prvi potpis. Bilo je pokušaja da neki drugi poslanici preuzmu ulogu koju ne mogu da preuzmu i da brane predlog zakona, ali očigledno to dovoljno pokazuje odnos predlagača prema institucijama Narodne skupštine. 
U svakom slučaju, pokušavam kao pravnik da ocenim i tu situaciju da, ukoliko neki inženjer predlaže zakon, ne može apsolutno sve da zna. Ali, upravo zato sam hteo da ukrstimo poglede već na odboru. To je bilo nemoguće, zato što niste došli. Ima ljudi koji su prisutni u sali, koji su bili na tom odboru, a vi niste došli, niti je rekao neko - hajde da pomerimo, pa da to sve raspravimo na odboru. Upravo zbog toga smo u situaciji da danas pokušavamo da govorimo o tim stvarima. Elementarna stvar da bi se nešto raspravilo u Skupštini je procedura. Ukoliko se čak ni to ne ispoštuje, kako očekujete da diskutujemo o tome u samoj primeni Krivičnog zakona sa vama ovde, a da pre toga ne raspravljamo o tome na odboru? Mislim da je to iluzorno.