Dame i gospodo, trudiću se da precizno postavim pitanje, i to pitanje koje se tiče prevencije poplava. Ne bih želeo da prilikom postavljanja pitanja zloupotrebljavam poslaničku mogućnost za ličnu i partijsku promociju. Žao mi je kada pojedine kolege koriste mogućnost za postavljanje pitanja ne da postave pitanje, već da slušaju sebe, a naročito mi se ne sviđa ukoliko napadaju one koji nisu u ovoj sali. U svakom slučaju, postoji mogućnost za iznošenje ličnih stavova i komentara na konferencijama za novinare, na tribinama. Mislim da treba omogućiti i drugim kolegama da postave pitanja i da iskoriste svoju poslaničku mogućnost.
Moje pitanje se tiče prevencije poplava, jer sam bio svedok da je u Pančevu, odakle dolazim, a Pančevo leži na Tamišu i Dunavu, pre tri-četiri godine visok vodostaj Dunava i drugih vodotokova ugrožavao naseljena mesta u tadašnjoj opštini Pančevo. Činjenica je da je tog trenutka jedno naseljeno mesto u opštini Pančevo bilo dva i po metra ispod nivoa Dunava.
Upravo zbog toga i zbog svega što se dešava danas u Srbiji, postavljam pitanje – šta se preduzima u smislu koordiniranih napora da se izvrši adekvatna prevencija od mogućih visokih voda? Tu pre svega mislim na branjeno područje, jer znamo da postoji i nebranjeno i branjeno područje, u smislu zaštitite od visokog vodostaja. Mislim da bez koordinirane akcije „Srbijavoda“, „Vojvodinavoda“, lokalne samouprave, Pokrajine i republičkih organa u toj situaciji, pre tri ili četiri godine, bez adekvatne pomoći vojske, pitanje je da li bismo bili u mogućnosti da se odbranimo. Govorim samo o području grada Pančeva i naseljenih mesta sadašnjeg grada Pančeva.
U tom smislu, moje pitanje je: šta se preduzima da se posledice visokih voda i poplava na neki način smanje i šta se preduzima radi prevencije visokog vodostaja širom Srbije?

Dame i gospodo, predlagač amandmana za član 74. Predloga zakona kaže da je ovaj član nepotreban i štetan. Tako je napisano u obrazloženju amandmana.
Član 74. Predloga zakona kaže da AP Vojvodina preko svojih organa u skladu sa zakonom stara se o ostvarivanju ljudskih prava i prava nacionalnih manjina. Zatim, ostvaruje saradnju sa crkvama i verskim zajednicama na teritoriji AP Vojvodine i pomaže njihove delatnosti koje se vrše u javnom interesu; uređuje i stara se ostvarivanju i unapređenju politike u oblasti ravnopravnosti polova u AP Vojvodini; obezbeđuje javnost rada pokrajinskih organa uprave itd.
Ne mislim da je ovaj član predloga zakona nepotreban i štetan, čak mislim da je potreban i koristan. Često se ljudi plaše onoga što ne razumeju, tako primitivne zajednice plaše se munje, groma, prirodnih pojava. Zamislite, pomračenje, naopako, nema sunca. Nema razloga, stvarno, da se tako ponašamo.
Kažu, u vezi sa zakonom i statutom da građani osećaju ovo ili ono, a građani treba ne da osećaju, nego da znaju - usvajanjem zakona i davanjem saglasnosti na statut AP Vojvodine neće se napraviti nova država, samo će se bolje raditi.
Verujte mi, mi Pančevci nećemo u Beogradu biti u romingu, kao što ni Beograđani neće biti u romingu u Pančevu.

U svakom slučaju, predlažem da se ne prihvati podneti amandman. Samo ukazujem da poslanik Milorad Buha nije pročitao član 31, već samo jedan deo člana 31.

Hteo bih da postavim pitanje Vladi Republike Srbije, jer postoji obaveza države da se stara o spomenicima kulture. Upravo u tom smislu pitam Vladu i nadležna ministarstva šta se preduzima na sprečavanju dalje uzurpacije zgrade Magistrata kao spomenika kulture u Zemunu?

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo, mi danas ceo dan...  

Dame i gospodo, danas često pominjemo ovu knjigu koju trenutno držim u ruci, a to je Ustav RS, i svi se pozivamo na to da ustavne obaveze moraju da budu ispunjene.
Treba biti iskren da ukoliko u Ustavu RS stoji, u čitavom nizu članova, od člana 176. zaključno sa članom 187. čitav niz odredbi koji reguliše teritorijalno uređenje, odnosno pokrajinsku autonomiju, onda treba da pođemo od toga da to treba i stvarno regulisati i sprovesti u praksi.
Ne zalagati se samo na papiru za neku autonomiju, a praktično se zalagati za lažnu autonomiju.
Mi treba da se zalažemo za stvarnu autonomiju, a isto tako u skladu upravo sa ovom knjigom, sa Ustavom RS, za jedinstvenu i celovitu Srbiju, a ne dezintegrisanu Srbiju.
Upravo zakon o nadležnostima, pa i statut o kome ćemo sutra razgovarati, potvrda su celovitosti i jedinstva RS. Istovremeno biće od koristi za brži privredni razvoj i Vojvodine i drugog dela Srbije.
Zakon o nadležnostima doveden je u puno saglasje sa Ustavom, no niko od nas do samo Ustavni sud RS je vlastan da ceni ukoliko neko dovede u pitanje ustavnost bilo koje odredbe zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Isto tako, u dosadašnjim diskusijama mojih kolega zamereno je što su na nekoliko mesta, koliko u ovom zakonu, toliko i u aktu koji budemo sutra razmatrali, pomenuti građani. Ukazujem na to da upravo članom 2. Ustava RS kao nosilac suverenosti određen je građanin, jer suverenost potiče od građana i niko ne može prisvojiti suverenost od građana.
Ne bih zbog toga, i upravo zbog prava građana, zbog ljudskih manjinskih prava i sloboda, koji su dobrim delom i ovim predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti detaljnije razređeni nego Ustavom, upravo ove odredbe koje se tiču ljudskih prava, građanskih prava, jer su od člana 18. do člana 81, praktično trećina Ustava RS tiče se tih osnovnih ljudskih i građanskih prava.
U diskusijama mojih uvaženih kolega rečeno je da građani osećaju šta će nastati usvajanjem Predloga zakona o utvrđivanju nadležnosti, a opet ovde tvrdim da građani ne treba da osećaju, već treba da znaju i upravo ova diskusija u Narodnoj skupštini Republike Srbije treba da određene sumnje razveje.
Jer nedopustivo je da se ovde u Narodnoj skupštini RS tvrdi da će AP Vojvodina odlučivati na primer o mreži sudova u AP Vojvodini. Izričito sam ovaj predlog zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine definiše da AP Vojvodina samo predlaže mrežu sudova.
Ukoliko se mi paranoično plašimo od mogućnosti predlaganja nečega, na šta ima pravo svaki naš kolega poslanik ovde u Narodnoj skupštini, da predloži nešto a ova skupština da odluči, mislim da takve diskusije ne doprinose produbljenju poverenja prema svemu onome što se dešava tokom diskusije u Narodnoj skupštini RS.
Konačno, respektujući to da ima još dosta prijavljenih poslanika za diskusiju, osvrnuo bih se samo na član 9, i to stav 3. člana 9. Predloga zakona, gde je rečeno da ukoliko nadležni organ RS ne donese propis za izvršavanje zakona u roku utvrđenom tim zakonom, AP Vojvodina može u oblastima iz stava 1. ovog člana svojim aktom, u okviru zakonskog ovlašćenja za donošenje izvršnog propisa, privremeno urediti izvršavanje zakona na teritoriji AP Vojvodine.
Smatram da je ovo izuzetno korisna odredba, gde praktično Vlada Republike Srbije, kao ovlašćeni predlagač ovog predloga zakona, dozvoljava mogućnost da se ne čeka i da se ne spava, već da može da se ide u susret životu i potrebama.
Hoću samo na jednom primeru i to na primeru lokalne samouprave, dolazim iz Pančeva, da ukažem da je svojevremeno, 2004. godine, bilo oročeno da Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva za nauku i životnu sredinu, treba da donese pravilnik o graničnim vrednostima emisija, onoga što može da truje narod u sredinama gde narod živi. U roku od šest meseci, tadašnje ministarstvo nije predložilo taj pravilnik i upravo organi lokalne samouprave su išli u tom pravcu da u okviru ustavnih i zakonskih ovlašćenja donesu pravilnik o graničnim vrednostima emisije.
To je, između ostalog, samo na području lokalne samouprave u Pančevu doprinelo da može da se ide u susret životu i potrebama i da se štiti narod od zagađenja, u oblasti zagađenja vazduha u Pančevu.
U nadi da ćemo nakon sveobuhvatne diskusije o ovom predlogu zakona u načelu, zatim, nakon razmatranja podnetih amandmana, ipak doći do zaključka da zakon o nadležnostima praktično potvrđuje i sprovodi obaveze iz Ustava, da će svi oni koji danas kritikuju i koji će eventualno za dva dana kritikovati i davati neke predloge, predlažem da prihvate Predlog zakona i u danu za glasanje se opredele sve moje kolege narodni poslanici za usvajanje Predloga zakona o nadležnostima.

Gospođo potpredsednice, gospođo ministar, dame i gospodo, članom 10. stav 1. Predloga zakona predviđeno je da ukoliko je broj zaposlenih na neodređeno vreme u lokalnoj administraciji na dan stupanja na snagu ovog zakona manji od maksimalnog broja zaposlenih, taj broj se ne može povećati do 31. decembra 2010. godine.
Dozvoljavanjem moguće korekcije, koju sam predložio podnetim amandmanom s ispravkom, a to je da se u članu 10, na kraju stava 1, umesto tačke stavi zapeta i dodaju reči – osim u slučajevima koji su nastali zbog stupanja na snagu zakona kojima su utvrđene nove nadležnosti jedinica lokalne samouprave, a najviše do maksimalnog broja zaposlenih, praktično se to dozvoljava, za slučajeve koji su nastali bez uticaja jedinica lokalne samouprave, a zbog stupanja na snagu zakona kojima su utvrđene nove nadležnosti jedinica lokalne samouprave,
Time se omogućava kvalitetnije obavljanje poslova jedinica lokalne samouprave. Ograničenjem ove korekcije na „najviše do maksimalnog broja zaposlenih“, prate se u potpunosti i drugi razlozi za donošenje zakona, kao što je racionalizacija lokalne administracije i smanjivanje broja zaposlenih u javnoj administraciji i administraciji jedinica lokalne samouprave u njenom sastavnom delu.
Usvajanjem amandmana, s ispravkom, dovešće se u ravnopravan odnos jedinice lokalne samouprave koje su do danas znatno smanjile broj zaposlenih.
Moram samo da kažem da je stupanjem na snagu, na primer, Zakona o komunalnoj policiji, uvedena obaveza obrazovanja komunalne policije grada, a članom 2. stav 2. tog zakona – da grad obezbeđuje broj komunalnih policajaca koji odgovara. To je samo jedan od primera zbog kojih bi trebalo ovaj amandman, s ispravkom, prihvatiti.

Gospođo predsednice, dame i gospodo članovi Vlade, kolege i koleginice poslanici, moje pitanje upućeno je, pre svega, ministru Slobodanu Milosavljeviću i tiče se života i perspektive života običnih ljudi.
U situaciji smo kada obični građani imaju dodatne troškove života zbog nastupajuće zime. Znamo da su mnogi u teškoj materijalnoj situaciji i upravo zbog toga smatram da postoji velika obaveza svih nas da pratimo stanje u vezi sa stabilnošću cena.
Moje pitanje, na koje očekujem da mi odmah odgovori gospodin Milosavljević, jeste da kaže šta se preduzima na održavanju stabilnosti cena, da li se poštuju obaveze iz Memoranduma i koje mere se sprovode u kontroli cena. Mislim da je to jako važno pitanje, pre svega zbog običnih ljudi u Srbiji.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo, učestvujemo u načelnoj raspravi u vezi sa donošenjem dva zakona, i to Predloga zakona o tajnosti podataka i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Sama činjenica da učestvujemo u načelnoj raspravi znači da se određujemo prema tome da li ovakve zakone treba doneti. Načelno se određujemo prema onim osnovnim stvarima koje su navedene u samim predlozima zakona.
U svakom slučaju, očekujem da će se svi oni koji jesu za to da načelno treba podržati donošenje ovakvih zakona aktivno uključiti u drugom delu rada, u predlaganju amandmana, jer mislim da je bespredmetno predlagati amandmane ukoliko smo načelno protiv zakona.
Poslanička grupa ZES podržava donošenje i jednog i drugog zakona. Osnov za donošenje i jednog i drugog zakona nalazimo upravo u Ustavu Republike Srbije, jer osnov za donošenje ovakvih zakona su članovi 51. i 97. Ustava Republike Srbije.
Mislim da svi možemo da konstatujemo da u dosadašnjem periodu primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postoji čitav niz pozitivnih efekata u praksi.
Činjenica je da su mnogi od nas prednjačili u borbi da se donese takav zakon i da se jasno definiše na koji način može da se omogući građanima da na brži i jednostavniji način dođu do traženih informacija.
Činjenica je da su u ovom periodu od četiri godine uočene mogućnosti za popravljanje tog zakona. U svakom slučaju, treba reći da su precizirane određene odredbe da bi se efikasnije primenjivao zakon koji je i u dosadašnjoj primeni doprineo kontroli rada državne uprave i suzbijanju korupcije.
Tako se, na primer, precizira postupanje prvostepenog organa kada deo traženog dokumenta, odnosno informacije, treba zaštititi, kao što su npr. određeni lični podaci. Zatim, definisano je da li treba da se donosi upravni akt ili treba postupati po zahtevu kada se odobri, usvoji zahtev za dobijanje određene informacije.
Određene, nedovoljno jasne i precizne, odredbe zakona su popravljene, razjašnjene. Precizirani su rokovi za postupanje prvostepenog organa po zakonu: u slučaju usvajanja zahteva, najkasnije u roku od sedam dana od dana prijema zahteva; u slučaju kada se donosi rešenje, a ne udovoljava zahtevu, najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Omogućeno je ono što do sada nije bilo moguće – da se tražiocu informacije informacija dostavi u onom obliku koji tražilac traži, ukoliko za to postoje određene tehničke mogućnosti organa. U svakom slučaju, ukoliko je nešto moguće dostaviti u elektronskoj formi, to je brže i ekonomičnije nego što je bilo po dosadašnjem, važećem zakonu, bez ovih izmena, kada je to bilo moguće samo u formi u kojoj postoji određeni dokument. Precizirane su određene stvari u pogledu mogućnosti izjavljivanja žalbe i u drugim opravdanim situacijama koje nisu bile taksativno navedene. To je nešto čime se udovoljava iskazanoj potrebi u dosadašnjoj praksi.
Precizirana su ovlašćenja Poverenika, precizirana je mogućnost pokretanja upravnog spora.
Ono što je interesantno, to je da se umesto termina „rukovodilac organa vlasti“ u predloženim izmenama koristi termin „odgovorno lice organa vlasti“ i time se to usaglašava sa važećim Zakonom o prekršajima.
Zatim, definisano je da nadzor na sprovođenjem zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove uprave, a ne, kao po važećem rešenju, ministarstvo nadležno za poslove informisanja.
Zatim, prekršajna odgovornost ovlašćenog lica prebačena je na odgovorno lice u organu javne vlasti. Umesto odgovornosti ovlašćenog lica u državnom organu, predviđa se odgovornost odgovornog lica u državnom organu, lica koje rukovodi organom.
U svakom slučaju, pokušao sam da za kratko vreme iznesem najvažnije izmene koje se predviđaju Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Biće prilike da o tome diskutujemo i u raspravi u pojedinostima.
Smatram da je dobro što se dosadašnji, dobar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, u čijem usvajanju smo bili protagonisti, i dalje popravlja. Mislim da svaki zakon, koji je živa materija, treba popravljati u vremenu koje dolazi.
Sada bih se osvrnuo, sa nekoliko reči, na Predlog zakona o tajnosti podataka. Osnov za to nalazimo u članu 97. Ustava Republike Srbije. Činjenica je da u dosadašnjem periodu razvoja naše države nismo imali na ovakav, jedinstven način definisanu ovu materiju. Mnogo toga je tokom desetina godina proglašavano za državnu, službenu ili vojnu tajnu.
Činjenica je da preko 400 podzakonskih akata reguliše ovu materiju, tako da malo ko može da se snađe u galimatijasu raznoraznih propisa.
Smatram da je konačno došlo vreme i pozdravljam veliki napor Ministarstva pravde što je konačno pred poslanike Republike Srbije Ministarstvo izašlo, odnosno Vlada Republike Srbije, sa predlogom ovakvog zakona.
Činjenica je da je ova materija sistematizovana u zakonu koji, osim osnovnih i završnih odredaba, jasno definiše određivanje samih tajnih podataka, zatim, mere zaštite tajnih podataka; definisan je pristup tajnim podacima, postupak za izdavanje odobrenja, odnosno dozvole za upoznavanje sa određenim tajnim podacima i definisana je kontrola i nadzor, kao i kaznene odredbe u vezi s ovom materijom.
Činjenica je da na jednom mestu možemo tačno da vidimo šta se smatra tajnim podatkom i koji podatak se može odrediti kao tajni. Tajni podatak je onaj podatak od interesa za Republiku Srbiju čijim bi otkrivanjem neovlašćenom licu nastala šteta, ako je potreba zaštite interesa Republike Srbije pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama javnog značaja.
Ovi podaci naročito se odnose na: nacionalnu bezbednost Republike Srbije, javnu bezbednost, odnosno na odbrambene, spoljnopolitičke, bezbednosne i obaveštajne poslove organa javne vlasti; zatim, na odnose Republike Srbije sa drugim državama, međunarodnim organizacijama i drugim međunarodnim subjektima; sisteme, uređaje, projekte, planove i strukture; naučne, istraživačke, tehnološke, ekonomske i finansijske poslove u vezi sa prethodnim.
U pogledu stepena tajnosti, ovaj zakon je definisao četiri stepena tajnosti, i to: podaci koji se tretiraju kao državna tajna radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interes Republike Srbije; zatim, podatak koji se klasifikuje kao strogo poverljiv radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Republike Srbije; podaci koji se klasifikuju kao poverljivi radi sprečavanja nastanka štete po interese Republike Srbije; „interno“ - radi sprečavanja nastanka štete za rad, odnosno obavljanje zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio.
U Predlogu zakona definisano je vremensko ograničenje trajanja tajnosti podataka. Tajnost podataka, po ovom predlogu zakona, prestaje datumom utvrđenim u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; nastupanjem određenog događaja utvrđenog u dokumentu u kome je sadržan tajni podatak; istekom roka, gde je tačno definisano da je za podatak sa oznakom „državna tajna“ rok 30 godina, za podatak sa oznakom „strogo poverljivo“ 15, za podatak sa oznakom „poverljivo“ pet godina i za podatak sa oznakom „interno“ dve godine.
Osim toga, definisano je kada može doći do opoziva tajnosti i normalno je, ukoliko je podatak učinjen dostupnim javnosti, da je to poslednji slučaj vremenskog ograničenja tajnosti podataka.
U pogledu mera zaštite tajnih podataka, čitav niz mera je jasno definisan, na koji način država treba da štiti svoje interese. Takođe je jasno definisan i sam postupak izdavanja odobrenja, odnosno dozvole određenim licima i određenim institucijama u pogledu pristupa tajnim podacima. Definisan je i sam postupak i sistem bezbednosne provere, znači, da ne odlučuje neko za koga ne znamo na koji način utvrđuje ili ne utvrđuje, to je jasno zakonom pobrojano i definisana je procedura. Definisane su i tri vrste bezbednosne provere: osnovna bezbednosna provera, potpuna bezbednosna provera i posebna bezbednosna provera, sve u zavisnosti od značaja podataka koji su označeni određenim stepenom tajnosti.
U svakom slučaju, ovaj zakon ni na koji način ne šteti bilo kome u Republici Srbiji, već koristi očuvanju nacionalne bezbednosti, koristi vitalnim interesima Republike Srbije, a u članu 3. definiše jednu stvar koja do sada nije bila tako definisana.
U članu 3. Predloga zakona jasno i kategorički je napisano koji podaci se ne smatraju tajnim podacima. Proglašavanje bilo kojeg podatka tajnim podatkom, ukoliko je usmeren ka izbegavanju krivične odgovornosti, ne može da se smatra opravdanim, jer član 3. direktno kaže: „Tajnim podatkom ne smatra se podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti“.
Znači, na direktan, jasan i nedvosmislen način ova država je stala protiv kriminala, protiv svih onih koji pokušavaju da kroz navodne nacionalne interese, isticanjem u prvi plan neke navodne nacionalne bezbednosti, provuku kršenje zakona. Jasno je definisano u zakonu šta može da bude, šta treba da bude, šta je stvarno tajni podatak, na koji način država treba da štiti tajnost podataka i na koji način zloupotrebe... a bili smo svesni da je desetinama godina bilo pokušaja da se označavanjem bilo kog dokumenta kao tajnog prikriju određene negativne pojave.
U svakom slučaju, smatram da će svi oni koji su aktivno uzeli učešća u predlaganju amandmana na ovaj predlog zakona, koji su se potrudili da svojim trudom i radom ovaj dobar predlog zakona unaprede, u danu za glasanje načelno podržati donošenje ovakvog zakona. Međutim, i sve one koji amandmanski predlažu određeno poboljšanje ili korekcije ovog predloga zakona, a eventualno ne bude određeni amandman usvojen, pozivam da u danu za glasanje podrže kako jedan, tako i drugi predlog zakona, jer smatram da doprinose svima nama i državi Srbiji.

Gospođo predsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, o Predlogu zakona o dopuni Zakona o sudijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i Predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji.
Kao čovek koji se profesionalno bavi advokaturom, hoću da pozdravim napor Ministarstva pravde da s ovim setom zakona izađe pred poslanike Republike Srbije i da pokušavamo da i dalje popravljamo situaciju u društvu i situaciju u pravosuđu.
Hteo bih da se s nekoliko reči osvrnem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova. Smatram da je dobro što se ovim predlogom izmena i dopuna Zakona vrše određene promene u smislu nadležnosti za suđenje za krivična dela, bez obzira na visinu zaprećene kazne, i to posebno krivična dela koja se izdvajaju po svojoj ozbiljnosti. To su krivična dela obljube nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja, otmica, trgovina maloletnim licima radi usvojenja, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i primena mita. Takođe, ovim predlogom zakona definisano je da će Viši sud biti nadležan za sporove zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis i propuštanje objavljivanja informacija, za sve one sporove iz Zakona o javnom informisanju.
Još jedna dobra stvar, po mojoj oceni, jeste to što je, s obzirom na to da je izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku značajno proširena primena skraćenog krivičnog postupka, predloženo odlučivanje po žalbi u skraćenom postupku, da za to bude nadležan Apelacioni, umesto Višeg suda, jer će doći do većeg ujednačavanja sudske prakse u drugostepenom postupku.
Sada bih se osvrnuo na ono što je bila centralna tema svih poslanika koji su do sada govorili, a to je Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji. Možemo da se pitamo da li smo zadovoljni situacijom, dosadašnjom situacijom, uopšte, u pravosuđu u Srbiji. Ne govorim o poslednjih godinu dana, nego o poslednjih nekoliko desetina godina.
Bio sam u prilici da se, pre više od 24 godine, kao diplomirani pravnik, kao advokatski pripravnik, suočim s problemima u pravosuđu. Evo, tek sada smo svedoci da dolazimo do takve organizacione i svake druge reforme pravosudnog sistema koja treba da uspostavi sistem i za ubuduće. Mislim da nam je svima važno da, osim organizacionih stvari, materijalnih uslova, svi oni koji su na odgovornim funkcijama u pravosuđu raspolažu dovoljnim stručnim znanjima i da se ti ljudi koji obavljaju tako značajne funkcije stalno usavršavaju, a da to ne zavisi samo od volje ili posebnog angažmana pojedinaca, koji su do sada bili u prilici da se samostalno usavršavaju, već da, ustanovljenjem Pravosudne akademije, i institucionalno postavljamo uslove za ljude koji hoće da se usavršavaju, da imaju instituciju gde bi to na adekvatan način mogli da čine.
Ovde na neki način imamo početnike, s jedne strane, koji su završetkom pravnog fakulteta, bez obzira na to kakvo akademsko znanje stekli, da li su samo diplomirani pravnici ili doktori prava, u poziciji da prilaze onim praktičnim znanjima koja treba da doprinesu da jedan diplomirani pravnik bude i dobar sudija, dobar javni tužilac, odnosno zamenik javnog tužioca.
Za to je potrebno osmišljeno raditi, za to je potrebno ustanoviti jednu ovakvu instituciju, definisati delatnost koja je definisana u Predlogu zakona i na onaj način na koji do sada to nije urađeno, a očigledno predstavlja problem u dosadašnjem vršenju funkcije celog pravosuđa. Na neki način, stvaraju se uslovi da budemo u prilici da stalno unapređujemo pravosuđe i ljude koji su angažovani u pravosuđu.
Činjenica je da je u ovom periodu od kako se bavim advokaturom, u poslednjih 25 godina, mnogo propisa promenjeno. Bio sam u prilici da su mi, u porodičnoj advokatskoj kancelariji, i deda i otac bili advokati i da, oslanjajući se jedni na druge, učimo jedni od drugih na koji način treba raditi i na koji način da ona, mahom teoretska, znanja do kojih smo došli na Pravnom fakultetu pretvaramo u praksu.
Mislim da je u Predlogu zakona na adekvatan način definisana delatnost Akademije, gde je dobar deo zakon posvećen samoj organizaciji sprovođenja odluke o regulisanju organizacije sprovođenja obuke. Međutim, delatnost Akademije treba da obuhvati i uspostavljanje saradnje s domaćim, stranim i međunarodnim institucijama, organizacijama i udruženjima, kao i izdavanje publikacija istraživačke i dokumentacione poslove preko dokumentacionog i informacionog centra.
Svi mi koji smo se bavili advokaturom znamo koliko je potrebno imati instituciju na kojoj možemo da stignemo do određenih saznanja na osnovu kojih će se bolje suditi, bolje obavljati tužilačka funkcija, ali i da čitava armija mladih diplomiranih pravnika koji pretenduju da se bave pravosuđem bude u prilici da nauči na koji način da teoretska znanja primeni u praksi.
Velika je stvar jednog diplomiranog pravnika osposobiti da bude dobar tužilac i dobar sudija. Upravo je cilj osnivanja Akademije obezbeđivanje profesionalnog, nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog obavljanja sudijske i tužilačke funkcije i efikasno obavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja, jer ni samu delatnost sudije ili tužioca nije moguće efikasno obavljati bez znanja i maksimalne profesionalizacije osoblja koji treba da ih prati u radu.
Stalna obuka sudija i tužilaca predviđena je, načelno, kao dobrovoljna, izuzev kada je drugim zakonima predviđena kao obavezna. Svi mi dobro znamo da je obavezna obuka sudija predviđena Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica i Porodičnim zakonom.
U pogledu određenih stvari s kojima se srećemo u praksi, a to su promena specijalizacije, bitne izmene propisa, uvođenje novih tehnika rada i uklanjanje nedostataka u radu sudija i tužilaca, upravo to opravdava ono što je predviđeno u predlogu zakona, da se za takve slučajeve omogući i pravično propiše obavezna obuka sudija i tužilaca.
U pogledu posebnog programa stalne obuke za sudije i tužioce koji su prvi put izabrani na trogodišnji mandat, činjenica je da je smisao ove obuke da se sudijama i zamenicima javnih tužilaca koji se biraju prvi put na funkciju olakša i omogući brže uključivanje u rad. Činjenica je da je, u pogledu svih onih tela koja treba da budu aktivna u radu Pravosudne akademije, izuzetan uticaj onih koji imaju najbogatiju i najveću praksu. To su iskusne sudije i iskusni tužioci.
Ukoliko pogledamo predlog zakonskih rešenja, videćemo da je upravo struka dobila prioritet, da su oni koji najviše mogu da nauče one druge kojima je potrebna obuka ti koji su predviđeni da učestvuju i u programskim telima i u Upravnom odboru, na način da što kvalitetnije radi Pravosudna akademija.
Kao poslanik Poslaničke grupe ZES-a, predlažem svim kolegama da, bez obzira na to koliko budemo u prilici da amandmanima i ova dobra zakonska rešenja, eventualno, još unapredimo, u danu za glasanje podržimo ceo ovaj set pravosudnih zakona.

Dame i gospodo, žao mi je što zbog odredaba Poslovnika nisam bio u prilici da ranije postavim pitanje, nego tek nakon dva i po sata. Ali, takve su odredbe Poslovnika i, evo, posle pola sedam sam u prilici da govorim o problemu koji traži hitno rešavanje.
Postaviću pitanje koje se tiče rada najvećeg izvoznika u Srbiji, kompanije "Petrohemija", koja je 80% u vlasništvu države. Radi se o kompaniji koja, zahvaljujući kvalitetu svojih proizvoda, uspešno izvozi na tržište zapadne Evrope, u Nemačku, Švajcarsku, Italiju i druge zemlje.
Radi se o kompaniji koja zapošljava 2.350 radnika, a upravo od rada "Petrohemije" zavisi i čitav niz drugih radnika koji koriste proizvode "Petrohemije". Radi se o kompaniji čijim se radom obezbeđuje naplata poreza u visini od 23 miliona evra godišnje. Radi se o kompaniji koja je preživela sankcije, koja je preživela bombardovanje, koja je preživela druge rizike.
Bez obzira što znam da postoji ozbiljan napor i predstavnika države u rukovodstvu NIS-a da se obezbedi dovoljna količina primarnog benzina koji je neposredno potreban za kontinuitet rada "Petrohemije", radi se o trenutnim količinama od oko pet hiljada tona, interventno, ali isto tako radi se o potrebi da se obezbedi kontinuitet rada i u narednom periodu je potrebno obezbediti adekvatnu tekuću likvidnost.
Moje pitanje je usmereno prema Vladi Republike Srbije, a činjenica je da ovog trenutka ovde ima čak 15 ministara od 23, znači praktično je dve trećine Vlade Republike Srbije ovde u ovoj sali.
Znam da ste verovatno razmatrali dobrim delom i ove probleme, ali me interesuje, kao poslanika iz Pančeva, koje sve mere preduzima Vlada Republike Srbije i pogotovo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pa i ostala ministarstva, da se spreči eventualni ekološki rizik ukoliko dođe do obustavljanja proizvodnje u "Petrohemiji". Svako zaustavljanje i pokretanje takve procesne industrije nosi ne samo ogromne materijalne štete, nego, pre svega, ekološke rizike.
(Predsednik: Gospodine Mikoviću, pokušajte da privedete kraju i postavite konkretno pitanje.)
U tom smislu, postavljam pitanje – šta se preduzima da se obezbedi tekuća likvidnost, da se pomogne "Petrohemiji", da se spreče ekološki rizici i da se obezbedi kontinuitet rada, jer od toga zavisi rad i Rafinerije i ostalih firmi?

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo, dolazim iz Pančeva. Mislim da je dovoljno jasno zbog čega Pančevci otvorenih očiju gledaju šta će dobiti u smislu zakonskih rešenja.
Podsećam vas da u Pančevu postoje kapaciteti za smeštaj preko 20.000 tona amonijaka, da se u Pančevu skoro uvek u proizvodnji i u rezervoarima nalazi 1.500 tona etilena, praktično, jedna i po megatona, jer ne smemo zaboraviti da etilen ima eksplozivna svojstva kao TNT.
U Pančevu se dnevno pretoči šest-sedam hiljada tona samo u Rafineriji nafte, a u januaru je utovareno 7.295 autocisterni, 275 železničkih cisterni i 59 tankera. Sve to dovoljno govori kakva je briga Pančeva i Pančevaca za životnu sredinu, zbog čega očekujemo ne samo ovaj set zakona, nego uređenje sistema civilne zaštite, ukupnog odgovora na izazove, prevencije i postupanja u slučaju akcidenata.
No, sada ću se osvrnuti upravo na ovaj set zakona o kome sada raspravljamo. Od svakog novog ekološkog zakona javnost Pančeva s pravom očekuje da se poboljšaju šanse za poboljšanje životne sredine. Od posebne važnosti za Pančevo su upravo zakon o zaštiti vazduha i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona životne sredine.
Kada je reč o zakonu o zaštiti vazduha, očekujemo da će se urediti niz do sada neregulisanih ili nedovoljno regulisanih odnosa u oblasti praćenja i kontrole kvaliteta vazduha. Upravo zbog toga da bismo svakom građaninu pružili adekvatnu informaciju o stanju životne sredine, Pančevo je među prvima uvelo automatski kontinualni monitoring kvaliteta vazduha. To je omogućilo građanima da se odmah, praktično za sat vremena, informišu o stanju životne sredine, o stanju zagađenosti vazduha, a ne, kao do tada, da čekaju 24 sata da dobiju kompletne informacije.
To je, praktično, omogućilo povećan pritisak javnosti na nadležne institucije, na fabrike koje su locirane neposredno uz prve kuće, a upravo tu su locirane i Rafinerija, i Azotara i Petrohemija. Sve te fabrike donele su akcione planove za zaštitu životne sredine, a nadležno ministarstvo pojačalo je inspekcijski nadzor u fabrikama.
Iako Pančevo nije imalo zvaničnu dozvolu za merenje emisije, znači za merenje nivoa zagađujućih materija u životnoj sredini, to je, praktično, pojačalo pritisak i omogućilo da te informacije budu korišćene i od strane državnih organa i od strane fabrika.
Sve to, zajednički napor mnogih subjekata, omogućilo je da se do danas smanji koncentracija benzena u vazduhu, te kancerogene materije, kao i ostalih aromata. Znači, krenulo se na jedan veliki put i ukoliko svi zajedno budemo išli tim putem, stići ćemo do konačnog cilja, do saniranja do sada zagađene životne sredine.
Zakonom o zaštiti vazduha, s obzirom na to da je isti usklađen sa direktivama EU u ovoj oblasti, praktično se predviđa kontrola kvaliteta vazduha na celoj teritoriji Republike. To će se vršiti na savremeniji način.
Upravo svim onim do čega je Pančevo stiglo, usvajanjem ovih zakonskih tekstova, donošenjem podzakonskih akata i primenom u praksi, a to nije mali put, omogućićemo da se i u drugim sredinama koje imaju slične probleme konačno reše problemi. Konačno, zakonom je propisana mogućnost da lokalne samouprave vršenje merenje nivoa zagađujućih materija u životnoj sredini i smatram da je to jako bitno.
Agencija za zaštitu životne sredine u sklopu državne mreže automatskih stanica za monitoring kvaliteta vazduha postavlja još jednu automatsku stanicu u Pančevu. Grad je sa svoje strane maksimalno ubrzao sve procedure da bi se to realizovalo, a pokrajina Vojvodina je takođe uspostavila mrežu stanica za kontinualni monitoring na svojoj teritoriji. To je pozitivan primer saradnje državnih, pokrajinskih i lokalnih institucija.
Pored toga, zakon o zaštiti vazduha propisuje određene obaveze i procedure u oblasti informisanja i izveštavanja.
Upravo zbog toga bih vam ukazao na članove 65, 66. i 67. zakona o zaštiti vazduha, gde se u članu 66, koji se odnosi na sadržaj informacija o kvalitetu vazduha, predviđa niz informacija koje smo se mi u okviru lokalne samouprave u Pančevu trudili da stavimo na uvid našim građanima.
Konačno, siguran da smo svi, apsolutno svi u ovoj sali za to da se u potpunosti ostvari pravo predviđeno u članu 74. Ustava Republike Srbije, pravo na zdravu životnu sredinu. Kao poslanik iz Pančeva, pozivam vas da podržite predložene zakone.

Mogu da govorim i o amandmanu, pošto je i prethodnik govorio o amandmanu, a amandman gospodina Srboljuba Živanovića je na član 122. stav 1. U svakom slučaju radi se o Zakonu o javnim nabavkama.
Činjenica jeste da dosadašnji zakon o javnim nabavkama treba popraviti. Činjenica je da u predlogu člana 78. stav 4. dat predlog kako treba popraviti Zakon o javnim nabavkama. Činjenica je da na ovaj predlog zakona u tom članu niko nije stavio amandman. Šta to znači? Da naručilac donosi odluku o izboru najpovoljnije ponude ako je pribavio najmanje jednu ispravnu i odgovarajuću ponudu.
Činjenica je da u Predlogu zakona svi mi koji sedimo u ovoj sali, a i predlagač zakona, zaključili smo da je to dobro rešenje, jer da nije dobro rešenje sigurno bi bar neko od 250 poslanika stavio predlog da drugačije to treba regulisati.
O čemu se radi? Jedna od onih opština koje su kontrolisane u proteklom periodu bila je i opština Pančevo. Činjenica je da je za 40 dana rada budžetske inspekcije, koja je kontrolisala rad lokalne samouprave, moglo da se konstatuje samo ono što je bilo prisutno u oko 140 opština na teritoriji cele Srbije, što mislim da je nesporno.
Činjenica jeste da u pogledu investicija koje su bile planirane odlukom o budžetu lokalne samouprave, i te investicije su bile izglasane glasanjem odbornika u SO, između ostalog odbornik je bio i gospodin Petar Jojić, bivši zamenik republičkog ministra pravde i bivši savezni ministar pravde, i on je bio jedan od onih koji su sedeli u sali i koji su bili prisutni donošenju budžetske odluke da treba preduzeti određene kapitalne investicije na području opštine Pančevo, da bi se popravio život građana opštine Pančevo.
Upravo za te kapitalne investicije doneta je odluka, prvo su investicije proglašene kao takve - kapitalnim, i doneta je odluka o kreditnom zaduženju.
U postupku, da bi se dobile što povoljnije ponude banaka za kreditnim zaduženjem, urađen je prethodni raspis i sve onako kako ide, da bi se stiglo do konačnih ponuda, najpovoljnijih ponuda, da se opština Pančevo, u skladu sa svim onim što je dobijeno od Ministarstva finansija, do visine i načina zaduženja, da bi se to ispunilo.
Činjenica je da u prvom krugu pribavljanja ponuda je stigla jedna ispravna i dve neispravne ponude. Dve opcije su bile: ili da se poništi taj javni tender za prikupljanje ponuda, i da se krene iz početka i da se ponovo izgubi par meseci, a građevinska sezona u jeku. Moram da kažem da su se tek nakon donošenja odluke o budžetu stekli uslovi da se krene u prethodni raspis. Pre toga ne može, zato što nema obezbeđenih sredstava. Svi pravnici to vrlo dobro znaju.
Upravo zbog toga, uz obaveštavanje Opštinskog veća i lokalne samouprave, ponavljam, u kojoj smo svi sedeli i bili prisutni odbornici svih stranaka, dato je obaveštenje o tome i zaključeno je da se, u smislu Zakona o javnim nabavkama, obezbedi maksimalna transparentnost i mogućnost da svaka banka da adekvatnu ponudu da se kod nje digne kredit.
Sve registrovane banke na području Srbije su dobile ponudu sa adekvatnom dokumentacijom, ukupno tog trenutka je bilo 38 banaka registrovanih na području Srbije. Sve su dobile ponudu i od svake banke praktično je stigla povratnica da su dobile dokumentaciju.
Nakon toga opet su stigle ponude, gde je ponuda Banke "Inteza" bila najpovoljnija, a kasnijom proverom utvrđeno je da od više desetina ponuda u Srbiji upravo ona ponuda koja je ponuđena opštini Pančevo je bila u pet najpovoljnijih na teritoriji cele Srbije.
Što se toga tiče obezbeđeni su interesi i javnosti, javnog obaveštavanja, obezbeđeno je da ne stoje kapitalne investicije na teritoriji opštine Pančevo i da se najkorisnije i najracionalnije koriste društvena sredstva na teritoriji opštine. To nije tajna.
Između ostalog, i pre nego što je uvaženi moj kolega poslanik ovo pričao, upravo sam o tom slučaju ispričao, od reči do reči, gospođi Vjerici Radeti, može da potvrdi o tom slučaju, da se to desilo. Nema tajni o takvim stvarima.
U svakom slučaju, ono što je čitao gospodin poslanik, radi se o prvom zapisniku budžetske inspekcije, na šta je kasnije u postupku bilo odgovarano i dato objašnjenje o postupanju lokalne samouprave.
Što se tiče druge manifestacije, a to je Pančevački karneval, koji je prošle godine bio peti međunarodni karneval, svi vrlo dobro znaju da smo upravo angažmanom tih nevladinih organizacija i lokalne samouprave u Pančevu stigli dotle da su gradovi Srbije ušli u Federaciju evropskih karnevalskih gradova. Činjenica je da je karneval takva manifestacija, gde od najmanje dece pa do odraslih učestvuju gosti, da prvo nastupaju deca sa posebnim potrebama i upravo oni kojima je i najpotrebnije da takve manifestacije postoje.
Činjenica da po zvaničnoj informaciji gospodina Van den Krona, koji je na čelu Evropske federacije karnevalskih gradova, po njegovoj informaciji je 100 hiljada građana prethodne godine učestvovalo u tome. Možemo da govorimo o značaju te manifestacije, i mnogi značajni pojedinci koji trenutno službuju u Beogradu, a iz inostranstva su, bili su u prilici da se izjasne najpovoljnije moguće.
Takva međunarodna manifestacija kao goste prima mnoge grupe iz okruženja, sa područja bivše Jugoslavije i iz okruženja. U svakom slučaju, sve što se tiče postupanja lokalne samouprave u odnosu na tu manifestaciju je u skladu sa zakonom. Hvala.

Opet moram da kažem, kolega poslanik poziva se na zapisnik na koji je podnet bio prigovor i na osnovu tog prigovora kasnije je doneto rešenje budžetske inspekcije.
Ako ćemo da budemo apsolutno ovde iskreni i potpuni, moram da kažem da je kolega propustio da kaže da rešenje tog budžetskog inspektora je išlo u tom pravcu da lokalna samouprava ne treba da uplaćuje vodni doprinos Vojvodina vodama, nego da treba da uplaćuje budžetu.
Upravo nakon toga, na osnovu prigovora lokalne samouprave da treba da uplaćuje jer se dobija faktura od javnog državnog preduzeća, u tom delu je ispravljen zapisnik i prihvaćen stav lokalne samouprave da to treba raditi.
Znači, nemojte da nešto što je radni materijal i što nije konačno iznosimo ovde, jer na osnovu svega toga su doneta adekvatna rešenja budžetskog inspektora i stvar je rešena. Ovako se stvara utisak u javnosti, a to nema veze sa materijalnom istinom.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, moram da kažem samo nekoliko stvari. I to, da 2004. godine je na funkciji tadašnjeg gradonačelnika Novog Sada bio visoki funkcioner Srpske radikalne stranke gospođa Maja Gojković i upravo prva lokalna samouprava koja je bila u prilici da se suoči sa određenim potrebama korigovanja plate ili koeficijenata u lokalnim samoupravama bila je u Novom Sadu.
Činjenica je da je tamo sačinjen zapisnik budžetske inspekcije, da je na to podnošen prigovor, da je posle toga donošeno rešenje, da je nakon tog rešenja koje je postalo pravosnažno pokrenut upravni spor u pogledu rešavanja prinadležnosti zaposlenih u lokalnim samoupravama. Činjenica je da su upravo tim putem mnoge lokalne samouprave krenule i da nigde postupak nije toliko poodmakao kao u Novom Sadu po pitanju iscrpljivanja svih tih pravnih sredstava kojima su dovođeni u pitanje, da kažem, svi ti inspektorski nalazi.
Inače, činjenica je da se poslanik poziva na zapisnik. Ponavljam, na osnovu tog zapisnika podnošen je prigovor i tek kasnije je donošeno rešenje. Upravo kasnije rešenje i kasnije postupanje budžetske inspekcije dalo je za pravo lokalnoj samoupravi da je po pitanju i vodnog doprinosa i svega ostalog bila u pravu.
Znači, vodni doprinos ne može da se uplaćuje u budžet nego po fakturama javnog državnog preduzeća. Samo sam ukazo da je u pogledu toga to jedan materijal koji je prethodio donošenju konačnog rešenja, znači da bi se sagledala celokupnost svega treba imati i sve ostale akte.